Uopšte se ne radi o tome da li ćemo preživeti, već kako. Kvalitetvživota nam konstantno pada a javni spoljni dug raste.
Ova zima je prošla zahvaljujući enormnom uvozu iz okruženja. Sada se komplikuje situacija i po okolnim zemljama zbog problema sa gasom. Voleo bih da mogu da razmišljam i ignorišem svaki problem kao neki ovde. Da se Eps vrati u normalu, treba tačno onoliko vremena ili više, koliko je razvaljivan. Ovde su godine u pitanju. Pet preostalih meseci do sledeće sezone apsolutno nije dovoljno da se reši otkrivka, posebno ako se uzme u obzir da su zimus ispala iz pogona dva bagera. Uglja ima, samo nam nije dostupan jer se štedelo na otkrivanju. Pisano je o tome ovde.
Može i sledeće zime biti struje, ako se potroše enormne pare, mnogo veće nego ove protekle. Nama termo sektor sada jedva izbacuje na 1800MW, uz noćni uvoz i po 500MW. Možemo li sad da priuštimo sebi luksuz da mesec dana rade pumpe na Perućcu uz konstantnih 630MW da se napune Zaovine, zlatna rezerva? Kako ćemo da napunimo uvačka jezera (Stex reče da je i na Radoinji pao nivo)?
Previše ovde slušamo bajke, realnost je malo surovija.
Sve ovo je tek početak, uvod u neke mbogo ozbiljnije probleme. Naša trenutna energetska kriza nije izazvana ratom, već unutrašnjim problemima. Spoljni će tek da dođu i da se osete. Jedino se osetilo na ceni uvozne struje. A dok se opredelimo kome ćemo jatu, mnogo toga se može promeniti.
Neka ja, Dragane, naričem, ali vreme će pokazati ko je u pravu. Nabroja ti neke silne ugovore potpisane i za užičku obilaznicu, iako mi pričamo da od toga, čim izbori prođu, nema ništa. I, mesec dana posle tamo nema mašina. Šta ćemo sad!?
Bajke su za malu decu, a mi smo ovde nešto stariji, pa vidimo tužan kraj, a to onda nije bajka.
www.politika.rs
