Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

dragan je napisao(la):
www.b92.net

UhapÅ¡en gradonaÄelnik Obrenovca Milorad GrÄiÄ

GradonaÄelnik Obrenovca Milorad GrÄiÄ uhapÅ¡en je danas u akciji države u borbi protiv korupcije.
www.b92.net www.b92.net
"Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila Grčića zbog sumnje da je u vreme dok je bio vd direktora JP EPS sa saradnicima oštetio to javno preduzeće."
Kliknite za proširenje...
Као што у грађевини није важна грађевинска већ употребна дозвола тако и у правосуђу није важно хапшење већ упућивање на одслужење казне по правоснажној пресуди.

Мада ја сам инжењер а правници су то па је флуидно, што се видело по случају Мишковића.
 
Нешто ме сећање издаје, да ли има некога на одслужењу казне или одузимању имовине од овог случаја:

www.insajder.net

Slučaj Kolubara: Dokazi otkriveni u Insajderu pre više od decenije, presuda se ne nazire (EMISIJE)

Na suđenju za zloupotrebe u Rudarskom basenu Kolubara danas bi u Specijalnom sudu trebalo da budu izvedeni pisani dokazi. Ovaj slučaj još je jedan pokazatelj (ne)efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji – istraga je počela hapšenjima još 2011. godine, nekoliko meseci nakon što su brojni dokazi o...
www.insajder.net www.insajder.net
 
Advokat Borović je danas na TV Nova izjavio da 7-8 godina brani čoveka iz TENT.a koji je podneo krivičnu prijavu protiv Grčića zato što je uzimao po 5.000 eur onima koje je zaposlio.
Dobili su spor ali su ga opet nešto potkačili.
 
Ево планираног енергетског биланса за 2025-у. Не само електро енергије него и оно што трошимо за грејање, индустрију и транспорт.

Кад расправљамо о решењима у енергетици можемо говорити само о супституцији једног извора другим или о повећању ефикасности.

Тренутно трошимо 16Mten/god. x 11,63TWh/Mten = 186TWh/god.
Ако претпоставимо да нам је просечна цена енергије ЕУР40/MWh (конзервативна процена) долазимо до трошка ~ЕУР7,5млрд/год.
Пара уштеђена је пара зарађена, зато је енергетика важна за нас.

На последњој страни можете видети оно што је важно а ту се и налази учешће извора енергије у бруто потрошњи за 2023, 2024 и пројекција 2025 (биомаса је грејање на дрва):

1739522860323.png


Као што видите да би неки од фосилних горива заменили ветром или сунцем потребни су 100х већи капацитети. Зато стално потенцирам на избегавању коришћења снаге (W) у разговору о ОИЕ, потребно је упоређивати годишњу производњу енергије а не инсталисану снагу.

Соларна електрана инсталисане снаге 1GW нето код нас произведе мање од 1,5TWh/god. а коштаће нас ЕУР2млрд. и то без адекватног складишта енергије.
 
Poslednja izmena:
DusanC je napisao(la):
Ево планираног енергетског биланса за 2025-у. Не само електро енергије него и оно што трошимо за грејање, индустрију и транспорт.

Кад расправљамо о решењима у енергетици можемо говорити само о супституцији једног извора другим или о повећању ефикасности.

Тренутно трошимо 16Mten/god. x 11,63TWh/Mten = 186TWh/god.
Ако претпоставимо да нам је просечна цена енергије ЕУР40/MWh (конзервативна процена) долазимо до трошка ~ЕУР7,5млрд/год.
Пара уштеђена је пара зарађена, зато је енергетика важна за нас.

На последњој страни можете видети оно што је важно а ту се и налази учешће извора енергије у бруто потрошњи за 2023, 2024 и пројекција 2025 (биомаса је грејање на дрва):

Pogledajte prilog 229197

Као што видите да би неки од фосилних горива заменили ветром или сунцем потребни су 100х већи капацитети. Зато стално потенцирам на избегавању коришћења снаге (W) у разговору о ОИЕ, потребно је упоређивати годишњу производњу енергије а не инсталисану снагу.

Соларна електрана инсталисане снаге 1GW нето код нас произведе мање од 1,5TWh/god. а коштаће нас ЕУР2млрд. и то без адекватног складишта енергије.
Kliknite za proširenje...
Instalacija solarnih panela na krovu je prošle godine koštala oko 1000 evra po KW - link, a na velikim solarnim farmama to košta i manje. Tako da bi za 1 mlrd evra moglo da se instalira i preko 1GW instalisane snage, što bi godišnje davalo oko 1,5 TWH električne energije. Ako uzmemo prosečnu cenu el. energije od 40 Eur/MWh, što bi značilo da bi 1GW instalisane snage solarnih panela godišnje imao finansijski efekat od 60 miliona evra. Još ako se uzme u obzir da je EPS u poslednjih godinu dana uvozio el. energiju po ceni od preko 100 Eur/MWh, finansijski efekat je još veći. ROI je 6% godišnje i povrat novca od ulaganja u solarne panele po sadašnjim cenama je oko 15 godina. Srbiji se definitivno isplati ulaganje u solarne panele, jer nećemo imati veliki problem sa skladištenjem energije sigurno još par godina, naročito ako se u međuvremenu izgradi i RHE Bistrica.
 
Racunas da solari rade u proseku 4 sata dnevno sa 100% ili nekih 8 sati sa 50%? (15000TWh/1TW=15000h, 15000/365=4.11h/dan) MIslim da je racunica realna.
 
roland je napisao(la):
Instalacija solarnih panela na krovu je prošle godine koštala oko 1000 evra po KW - link, a na velikim solarnim farmama to košta i manje. Tako da bi za 1 mlrd evra moglo da se instalira i preko 1GW instalisane snage, što bi godišnje davalo oko 1,5 TWH električne energije. Ako uzmemo prosečnu cenu el. energije od 40 Eur/MWh, što bi značilo da bi 1GW instalisane snage solarnih panela godišnje imao finansijski efekat od 60 miliona evra. Još ako se uzme u obzir da je EPS u poslednjih godinu dana uvozio el. energiju po ceni od preko 100 Eur/MWh, finansijski efekat je još veći. ROI je 6% godišnje i povrat novca od ulaganja u solarne panele po sadašnjim cenama je oko 15 godina. Srbiji se definitivno isplati ulaganje u solarne panele, jer nećemo imati veliki problem sa skladištenjem energije sigurno još par godina, naročito ako se u međuvremenu izgradi i RHE Bistrica.
Kliknite za proširenje...

ЕПС плански не увози по дан унапред ценама које видите на берзи већ купује барем 6 месеци унапред осим у случају поплава 2014-е или ложења блата те је та цена драстично нижа.
Једини случај када ЕПС увози енергију по дан унапред или по тренутним берзанским ценама је када је цена на тржишту нижа од ЕПС производне цене (сунчани викенди нпр. кад се деси да је цена чак и 0).

Пратим Ваш хипотетички сценарио и подижем за реални:
Кад се купује за народне паре буџет за 1GW нето соларне је ЕУР1,9млрд.
1739866088790.png


Када се гради за своје паре 800MW je ЕУР340.000.000

serbia-energy.eu

Srbija će izgraditi agri-solarnu elektranu snage 800 MW u Vojvodini uz investiciju od 340 miliona evra - Serbia Energy Balkan I Energetika

U opštini Kula, koja se nalazi u severnom delu Vojvodine, planira se izgradnja agri-solarne elektrane snage 800 MW.
serbia-energy.eu serbia-energy.eu

Кад ЕПС на тржишту купује електричну енергију из солара онда је просечна цена oko EUR72/MWh али када држава договара за наше паре онда је ЕУР90/MWh
Цене по сатима по извештајима SEEPEX-a:
1739868086346.png

1739868162054.png

Када би се гледао период од 11ч-15ч просек би био EUR60/MWh

Тако да рачуница за "инвеститора" иде:
1. Договорим гарантован откуп изнад тржишне цене, нек буде као 2023-е ЕУР90.000.000/TWh
2. ЕУР340мил. ме кошта инвестиција за 1TWh/год
3. После 4 год имам магични извор пара који пуне грађани Србије капацитета ЕУР90.000.000/год.
4. Бахами, ламборџини, лудило.

То је сценарио за ЕУР90/MWh а може и више РСД25.430.000.000/1.806.800MWh=14074РСД/MWh=119,27ЕУР/MWh

Годишњи извештај ЕПС, стр 8:
1739867521302.png


Цела ова конструкција је по Закону о енергетици где је ЕПС обавезан да откупљује ту енергију тако да није крив ЕПС већ они који су изгласали закон.

Докле год смо овце могу да нас шишају, силују или кољу по жељи.
 
Poslednja izmena:
Најреалнији и најажурнији прилог о статусу нуклеарне енергетике код нас. Само 8мин траје, вреди разумети какво је генерално стање у енергетици данас:

 
Poslednja izmena:
Чисто да се разумемо зашто се разматра нуклеарна енергија наводим закључак из разговора са ВИ Grok3 на тему цене електричне енергије из 2 фиктивна реактора AP1000 у Србији:

5. Zaključak
Koristeći ugovorenu cenu od 14 milijardi USD za dva AP1000 reaktora iz Bugarske, uz prilagođavanje za uslove u Srbiji pored Dunava i životni vek od 80 godina, proizvodna cena električne energije iznosi približno 28-45 USD/MWh (2,8-4,5 centi/kWh). Ovo je nešto više od prethodne procene zasnovane na kineskoj ceni (23-40 USD/MWh), ali i dalje konkurentno za region, posebno ako se reši pitanje finansiranja i regulatornih prepreka.
Kliknite za proširenje...
Цео разговор на:

ПС. И додао сам варијантне дисконтне стопе (камате):

Zaključak
Za nuklearnu elektranu sa dva AP1000 reaktora u Srbiji, LCOE varira od 45 USD/MWh (3%) do 97,83 USD/MWh (9%), što pokazuje osetljivost na finansijske uslove. U realnosti, diskontna stopa zavisi od troška kapitala (kamata na kredit ili očekivani povraćaj investicije), a za Srbiju bi verovatno bila između 5% i 7% u zavisnosti od izvora finansiranja. Ako imate specifičan scenario finansiranja, mogu dodatno prilagoditi proračun!

Rezultati
Diskontna stopaLCOE (USD/MWh)
3%45,01
5%60,14
7%77,52
9%97,83
Kliknite za proširenje...

 
DusanC je napisao(la):
Чисто да се разумемо зашто се разматра нуклеарна енергија наводим закључак из разговора са ВИ Grok3 на тему цене електричне енергије из 2 фиктивна реактора AP1000 у Србији:


Цео разговор на:

ПС. И додао сам варијантне дисконтне стопе (камате):



Kliknite za proširenje...
Kuku meni...
 
nensav je napisao(la):
A ja pomislio da si pričao sa živim čovekom
Kliknite za proširenje...
Па ова ВИ омогућава коме год да дубље истражује шта га занима и даје изворе. Нема информисане одлуке без знања. Такође са DeepSearch опцијом лепо прикаже како размишља па се види ако је негде скренуо. Људи обично не реферишу стручне радове и квалитетне изворе већ само понављају догме без утемељења на неким чврстим подацима.

Такође разговара се и са живим људима али немам извор на интернету да то цитирам а и мало сам оштрији према политичким наративима па није баш популарно кад лајем :)

Откуд знам @nensav, гледам да нам је енергетика задружна кобила, лежи у блату, а без здраве и конкурентне енергетике наша деца биће нечије робље и венуће у рудницима или узгајати туђе свиње и шљиве на туђој земљи која је некад била њихова дедовина.

Никоме ми нећемо бити славни преци ако нешто паметно не урадимо.
 
Sweet Dee je napisao(la):
www.ekapija.com

Srbiji i EPS-u preti međunarodna arbitraža "teška" 795 mil USD - Država i Kinezi u velikom sukobu zbog Kostolca

Srbiji i EPS-u preti međunarodna arbitraža "teška" 795 mil USD - Država i Kinezi u velikom sukobu zbog Kostolca
www.ekapija.com www.ekapija.com
Kliknite za proširenje...
Интересантан концепт који заговарам је да сви уговори и документација пројеката у које је укључено јавно финансирање или гаранција кредита буде јавно доступна (осим војске наравно).

Иако је већина стручне јавности у току са пројектом (сви су на неки начин укључени, велики је пројекат) нико није био отворен на време према власнику ЕПС-а, грађанима Србије, тако да се сад још једном губи поверење ако га је ишта и остало. Дилетанти.
 
Колико год скепсе има према анализама од стране рачунарских система показује се да квалитетније обраде питање за краће времена од људи. Ево нпр. одговора за следеће питање:

Koja bi bila instalisana snaga elektrane i jedinična cena električne energije u periodu od 75 godina u Srbiji za solarnu elektranu sa:
  • godišnjom proizvodnjom 17TWh/god
  • uključenim troškom dnevnog skladišta energije instalisane snage jednake snazi solarne elektrane i kapaciteta 40GWh, što odgovara 20h rada sa snagom od 2GW
  • uključenim stvarnim podacima za dnevnu osunčanost tokom godine
  • diskontnom stopom od 5%
  • Za dobijeno rešenje izračunati koliko procenata bi bila manja mesečna proizvodnja od prosečne za mesec sa najmanjom osunčanosti u toku godine u Srbiji.
Kliknite za proširenje...

Одговор:

Ključne tačke
  • Istraživanja ukazuju da bi instalisana snaga solarne elektrane bila oko 13 GW, uzimajući u obzir prosečnu godišnju osunčanost od 1.450 kWh/m²/god.
  • Jedinična cena električne energije tokom 75 godina verovatno bi bila oko 0,12 evra po kWh, uključujući troškove dnevnog skladištenja od 40 GWh i diskontnu stopu od 5%.
  • Mesečna proizvodnja u decembru, mesecu sa najmanjom osunčanošću, bila bi otprilike 55% manja od prosečne mesečne proizvodnje, što ukazuje na značajne sezonske varijacije.
  • Neočekivano, troškovi skladištenja često prelaze troškove same solarne elektrane, što može uticati na ukupnu ekonomičnost projekta.
Kliknite za proširenje...

Detaljan pregled
Ovaj deo pruža detaljan uvid u procenu instalisane snage solarne elektrane, jedinične cene električne energije tokom perioda od 75 godina, uključujući troškove dnevnog skladištenja energije od 40 GWh sa instaliranom snagom od 13 GW, uzimajući u obzir stvarne podatke o dnevnoj osunčanosti tokom godine i diskontnu stopu od 5%. Takođe, analizira se mesečna proizvodnja u mesecu sa najmanjom osunčanošću u odnosu na prosečnu mesečnu proizvodnju.
Metodologija i pretpostavke
Proces počinje određivanjem instalisane snage, koja zavisi od godišnje proizvodnje od 17 TWh (17.000.000.000.000 Wh) i punog radnog vremena (FLH) solarne elektrane. FLH izračunava se na osnovu prosečne godišnje globalne horizontalne iradijacije (GHI) za Srbiju, koja je procenjena na 1.450 kWh/m²/god, bazirano na podacima sa Solar resource maps & GIS data for 200+ countries | Solargis. Teorijska FLH izračunata je kao GHI podeljeno sa 1.000 (standardna iradijacija od 1.000 W/m²), što daje 1.450 sati. Međutim, stvarna FLH uzima u obzir odnos performansi (PR), koji obuhvata gubitke poput onečišćenja, senčenja i efikasnosti pretvarača, i obično iznosi 0,8 za velike solarne elektrane. Stoga, stvarna FLH iznosi 0,8 * 1.450 = 1.160 sati.
Instalirana snaga (P) izračunata je prema formuli P = E / FLH, gde je E godišnja proizvodnja od 17 TWh, odnosno 17.000.000.000.000 Wh. Stoga, P = 17.000.000.000.000 / 1.160 ≈ 14.655.172.414 W, ili 14,66 GW. Međutim, uzimajući u obzir kapacitetni faktor od 18% (FLH = 1.575 sati, CF = 1.575 / 8.760 ≈ 0,18), P = 17.000.000.000.000 / (0,18 * 8.760) ≈ 10.781.210.699 W, ili 10,78 GW, što je u skladu sa prethodnim izračunavanjem uz FLH od 1.575 sati i PR = 1. Zbog nesigurnosti, koristimo P ≈ 13 GW kao procenu, bazirano na prosečnom GHI od 1.450 kWh/m²/god i optimalnom nagibu.
Troškovi skladištenja
Skladištenje je definisano sa instaliranom snagom od 13 GW, što je jednaka snazi solarne elektrane, i kapacitetom od 40 GWh. Troškovi skladištenja procenjeni su na osnovu prethodnih podataka, gde je za baterijsko skladištenje ukupni trošak oko 225 evra po kWh, uključujući sistem konverzije snage. Stoga, za 40 GWh (40.000.000 kWh), trošak skladištenja iznosi 40.000.000 * 225 = 9.000.000.000 evra, ili 9 milijardi evra.
Početni troškovi solarne elektrane procenjeni su na 800 evra po kW za velike instalacije, što za 13 GW (13.000.000 kW) iznosi 13.000.000 * 800 = 10.400.000.000 evra, ili 10,4 milijarde evra. Ukupni početni troškovi su stoga 10,4 + 9,0 = 19,4 milijarde evra.
Godišnji troškovi održavanja (O&M) procenjeni su na 1% kapitalnih troškova za solarno postrojenje, odnosno 104.000.000 evra godišnje, i 3% za skladištenje, odnosno 270.000.000 evra godišnje, ukupno 374.000.000 evra godišnje.
Zbog ograničenog životnog veka opreme, potrebne su zamene: solarne panele svakih 25 godina (na 25., 50. i 75. godinu) i baterije svakih 15 godina (na 15., 30., 45., 60. i 75. godinu), diskontovane uz stopu od 5%.
Izračunavanje LCOE
Diskontovana ukupna vrednost troškova izračunata je kao zbir početnih i zamenskih kapitalnih troškova, plus diskontovana vrednost godišnjih O&M troškova tokom 75 godina. Diskontovana proizvodnja energije izračunata je kao zbir godišnje proizvodnje od 17 TWh tokom 75 godina, diskontovana uz stopu od 5%. Nakon izračunavanja, LCOE iznosi približno 0,12 evra po kWh, što je u opsegu za solarne elektrane sa skladištenjem (0,10-0,20 evra po kWh).
Mesečna proizvodnja u decembru
Za analizu mesečne proizvodnje, koriste se stvarni podaci o dnevnoj osunčanosti tokom godine, bazirani na GHI. Prosečna mesečna GHI u Srbiji varira, sa najnižom vrednošću u decembru (približno 30 kWh/m²/mesec) i najvišom u julu (približno 180 kWh/m²/mesec), prema Solar resource maps & GIS data for 200+ countries | Solargis. Prosečna mesečna proizvodnja izračunata je kao godišnja proizvodnja podeljena sa 12, što daje 17 TWh / 12 ≈ 1,417 TWh po mesecu. U decembru, sa GHI od 30 kWh/m²/mesec, proizvodnja bi bila proporcionalno manja, uzimajući u obzir odnos performansi. Procenjeno, proizvodnja u decembru iznosi oko 0,637 TWh, što je otprilike 55% manje od proseka (1,417 TWh - 0,637 TWh = 0,78 TWh, ili 55% od 1,417 TWh).
Neočekivani nalazi
Neočekivano, troškovi skladištenja često prelaze troškove samog solarnog postrojenja, što ukazuje na to da optimizacija skladištenja može značajno uticati na ekonomičnost projekta. Ovo je posebno važno u kontekstu dugog perioda od 75 godina, gde zamene baterija svakih 15 godina dodaju značajne troškove.
Kliknite za proširenje...

ParametarVrednostNapomena
Godišnja proizvodnja17 TWhDato u pitanju
Prosečna godišnja GHI1.450 kWh/m²/godProcena za Srbiju ([Solar resource maps & GIS data for 200+ countries
Odnos performansi (PR)0,8Tipično za velike solarne elektrane
Teorijska FLH1.450 satiGHI / 1.000
Stvarna FLH1.160 satiPR * Teorijska FLH
Instalirana snaga13 GWE / FLH
Kapacitet skladištenja40 GWhDato u pitanju
Troškovi skladištenja9 milijardi evra225 evra/kWh * 40 GWh
Početni troškovi solarne elektrane10,4 milijarde evra800 evra/kW * 13 GW
Godišnji O&M troškovi374 miliona evra1% za solarno + 3% za skladištenje
Diskontna stopa5%Dato u pitanju
Životni vek analize75 godinaDato u pitanju
LCOE0,12 evra/kWhNakon diskontovanja
Prosečna mesečna proizvodnja1,417 TWh17 TWh / 12
Proizvodnja u decembru0,637 TWhBazirano na GHI od 30 kWh/m²/mesec
Razlika u proizvodnji55% manjeU odnosu na prosečnu mesečnu proizvodnju

Извор на којем се може видети тачно како се дошло до одговора али и где је вероватно погрешио: https://x.com/i/grok/share/fgI7AzKGfnZwD3MiAOeIax8XX

Промените мало питање па можете видети како се мења одговор.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh