Šta je novo?
Od:
Filteri

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Дижу ларму око ветропаркова чији је утицај на екосистем вероватно минималан, а свакако недоказан, да би утишали причу око МХЕ које доказано имају огроман утицај на локални екосистем.
 
Koliko sam pratio, najveći problem vetroparkova je što ometaju ptice na svojim putanjama sa kojih ne mogu da skrenu i onda bude masakr.

Takođe je problem buka (kako za ljude, tako i za životinje)
 
donald-trump-windmills.gif
 
Nema veze pošumljavanje sa izlivanjem reka. Reke će se izlivati i dalje, jer jednostavno njihova korita nisu dovoljno velika da prime toliku količinu vode koja nadolazi u pojedinim periodima godine. Sa druge strane, pošumljavanjem se sprečava da izlivanje izazove veću katastrofu.

Ono što je dodatni problem je što kod mnogih tih reka što se izlivaju, imamo izbetonirane obaloutvrde sa uglavnom izbetoniranim šetalištima, a gotovo bez drveća i/ili žbunja, što dodatno otežava sam proces pošumljavanja.​
 
Još jedan fenomenalni video Sabine Hossenfelder. Polazi od jedne veoma uske oblasti samo da bi ubrzo postalo jasno koliko je problem ustvari širi, kompleksniji i važniji od onoga što je početak sugerisao. Poučna priča jer je i u toliko drugih oblasti logika ista.

 
Просипање отпадног моторног уља из аутобуса за градски превоз.
Приватно предузеће за транспорт и услуге ЦиЛЦ група (C&LC Group !) има своју гаражу на отвореном и сервисни центар за своје аутобусе на градској линији 74 и ..., на Бежанијској коси између улица Гандијева-Партизанске авијације-Мајора Бранка Вукосављевића. Отпадно моторно уље лагерују у метална бурад од 205 литара и онда (не увек) то уље истачу низ литицу изнад Гандијеве улице. Колико сам видео има доста тих буради, а ту поред су и пластични велики канистери где је изгледа и отпадна расхладна течност (антифриз) ! Можда ће се некоме учинити да није баш нешто страшно и пуно, али..... Како све то изгледа ево неколико слика од 29.01. и 17.02.2023.године.

На ортофото снимку се види где је ова гаража за аутобусе на отвореном
ортофото.JPG

IMG_20230217_144945_resized_20230217_084830705.jpg
IMG_20230217_145001_resized_20230217_084831129.jpg

IMG_20230129_131323_resized_20230129_023618898.jpg
IMG_20230129_131312_resized_20230129_023618380.jpg
IMG_20230129_131242_resized_20230129_023616810.jpg
IMG_20230217_145100_resized_20230217_091729297.jpg
 
Moze im se.
Kapital je kod nas iznad ljudi, prirode, pravde, moralai zakona.
 
Nosivi kapacitet se definiše kao veličina populacije koju životna sredina može da izdrži bez degradacije.

Svaki čovek, bogat ili siromašan, koristi oko 9,5 tona primarne biomase* svake godine. Siromašni za gorivo, hranu i sklonište, bogati za imovinu, hranu i sklonište. Neto zemaljska proizvodnja primarne biomase iznosi oko 100 Gtona godišnje. Dakle, sa 8 milijardi ljudi, to znači da trošimo nekih 68 Gtona (ili procenata) ostavljajući samo 32 Gtone za sve druge vrste, od najmanjeg zatvora do najvećeg slona. Zbog toga se životna sredina ne degradira koliko devastira.

Dostupnost vode za piće je smanjena. 32 od primarnih svetskih vodonosnih slojeva su osiromašeni vodom. Većina je zagađena, a iscrpljivanje i fracking to pogoršavaju. Veliki i sve veći broj je već zasoljen.

Pri trenutnoj upotrebi, sve poznate rezerve fosfata, neophodnih za rast svih biljaka i životinja, biće iscrpljene za oko 60 godina.

Izgubili smo 60% do 80% gornjeg sloja zemlje koji smo imali 1900. godine, većinu u poslednjih 40 godina.
 

Савски венац богатији за двадесет стабала платана​


У сусрет Светском дану шума, данас су председник општине Савски венац Милош Видовић и општинско руководство заједно са грађанима посадили двадесет нових садница платана на зеленој површини у близини Основне школе „Војвода Радомир Путник”.

– Овај еколошки пројекат учиниће да посетиоци уживају у природи и чистом ваздуху, а још једну зелену оазу употпунио је озелењен простор који ће много значити грађанима Савског венца. Желимо да пошаљемо поруку о важности екологије и као Општина наставићемо да се одговорно односимо према животној средини, јер је пошумљавање важно за њену заштиту и чистији ваздух на нашој општини. Сваког дана Савски венац постаје богатији за све већи број стабала и зелених површина. Драго ми је што се често јављају наши суграђани са иницијативама о уређењу зелених површина и на тај начин нас мотивишу да заједно градимо једно здравије друштво уједињено око истог циља, а то је очување природе – изјавио је Милош Видовић.

Општина организује бројне активности и личним примером показује како се чува природа и брине о заштити животне средине. Као централна градска општина, Савски венац приоритетно брине о овом природном богатству према којем се свесно, савесно и правилно опходи, како би било што више зеленила на територији општине. Тим поводом, Видовић је истакао непроцењиву вредност коју има свако засађено дрво у процесу побољшања квалитета ваздуха који удишемо и додао да ће даља улагања бити усмерена на уређење игралишта, зелених површина и парковских оаза, а у фокусу ће остати пројекти усмерени на заштиту животне средине.

– Ова акција је важна, јер смо данас дали свој допринос и личним примером указали на значај подизања еколошке свести. Наставићемо да наше активности усмеравамо тако да будуће генерације грађана Савског венца буду поносне на велики број дрвореда и зелених површина на територији наше општине – рекао је председник Скупштине ГО Савски венац Страхиња Кукић и поручио да је Општина Савски венац препознала значај екологије и показала бројним пројектима да је еколошки одговорна општина која брине о очувању природе и заштити животне средине.

За добробит садашњих и будућих генерација, Савски венац редовно реализује пројекте који дају резултате и доприносе чистијем ваздуху, здравијој животној средини и бољем квалитету живота.

Акција садње спроведена је на ицицијативу грађана и Општине Савски венац, а уз стручну реализацију и надлежност Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд”, под чијом ингеренцијом се налази уређење овог локалитета.

ee286148e990e79791a2908473bf73dd_1232332234.JPG


www.beograd.rs

Савски венац богатији за двадесет стабала платана

У сусрет Светском дану шума, данас су председник општине Савски венац Милош Видо
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
20 po 20 pa se skupi. A i mogu i sami građani da se angažuju, a ne da očekuju da će Zelenilo, Opština i Grad da rade sve umesto njih. Da im zasade određeni broj sadnica, da ih redovno zalivaju i orezuju, đubre kada treba, uređuju okolinu oko tih sadnica... Ovo pišem uopšteno i ne odnosi se samo na sadnju stabala, nego i na sadnju cveća, ružičnjaka i sl, žive ograde... Tamo gde je veliko i opasno drveće tamo treba da interveniše zelenilo sa orezivanjem i uklanjanjem (po potrebi), za ostalo mogu i građani sami da se angažuju. Naravno i voditi računa o tome šta i gde se sadi (odnosi se na samostalnu sadnju građanstva).​
 
Naši parkovi imaju mesta za sve firme u Beogradu da daju donaciju. Plus drvoredi uz neke bulevare.

Lepa praksa, apsolutno podržavam, samo ljudi moraju da budu svesni da to neće doprineti smanjenju zagađenja, već može samo da podigne svest o ekologiji.
 
solecar je napisao(la):
20 po 20 pa se skupi.​
Kliknite za proširenje...
Ali se nikada ne skupi. Gledam šta se radi na Adi Huji, skoro svake godine sade drveće a rezultat je 0. Nijedno se nije uhvatilo ili se osuši ili ga isčupaju. Građani treba da učestvuju, ali skoro ikad ne učestvuju. I ja više ne učestvujem, ispadam majmun, sadim drveće ispred zgrade, okopavam, apelujem da se čuva trava, sutradan nađem cveće isčupano, drvca polomnljena. Da se ne razumemmo pogrešno, ne samo ja nego jedna grupa stanara, iz velike zgrade,
 
Sinoc sam bio u Lidlu u Tosinom Bunaru, nakon samo par minuta provedenih napolju mirisao sam kao da sam se dimio u pusnici.
Ono tamo je najvece zagadjenje koje sam video, ne znam kako ti ljudi tamo zive.
 
nensav je napisao(la):
Ali se nikada ne skupi. Gledam šta se radi na Adi Huji, skoro svake godine sade drveće a rezultat je 0. Nijedno se nije uhvatilo ili se osuši ili ga isčupaju. Građani treba da učestvuju, ali skoro ikad ne učestvuju. I ja više ne učestvujem, ispadam majmun, sadim drveće ispred zgrade, okopavam, apelujem da se čuva trava, sutradan nađem cveće isčupano, drvca polomnljena. Da se ne razumemmo pogrešno, ne samo ja nego jedna grupa stanara, iz velike zgrade,
Kliknite za proširenje...
Ima toga, ali evo recimo kod mene u naselju su razni sadili, ali nikada niko nije počupao ono što je drugi komšija sadio, osim kada nešto crkne. Pisao sam ranije da ima i ljudi kojima nešto fali u glavi, pa uzmu i čupaju cveće, žbunje ili nešto treće što je neko drugi sadio, jer eto kako se neko usuđuje da uopšte pomisli da sme da sadi pored njih. Tu je i jedan deo vlasnika pasa koji puštaju svoje ljubimce da se šetkaju svuda...

Ti primeri sa Adom Hujom su nešto drugo. To ti je ono kada neke organizacije doniraju sadnice i hoće na određeno mesto da ih posade, a ta lokacija nije adekvatna za tu vrstu sadnica i onda normalno da če da bude fijasko, jer na sve to, još niko i ne zaliva te biljke...​
 
chiko je napisao(la):
Sinoc sam bio u Lidlu u Tosinom Bunaru, nakon samo par minuta provedenih napolju mirisao sam kao da sam se dimio u pusnici.
Ono tamo je najvece zagadjenje koje sam video, ne znam kako ti ljudi tamo zive.
Kliknite za proširenje...
Taj deo iza Lidla je uvek takav. Tako je recimo i na Ledinama i u svakom prigradskom naselju.
 

Започет рад на измени Акционог плана адаптације на климатске промене​


Након што је Скупштина Града Београда усвојила Извештај о реализацији активности из Акционог плана адаптације на климатске промене са проценом рањивости, започет је рад на измени и допуни овог акционог плана, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине.

У Градској управи Града Београда одржан је састанак Радне групе за праћење реализације активности из акционог плана, коју чине представници Градске управе, надлежних институција, организација и академије. Рад је обухватио четири тематске групе: зелену инфраструктуру, водне системе, урбанистичко планирање и пројектовање објеката и напослетку неструктурне мере.

Резултат рада ове радне групе биће унапређен Акциони план адаптације на климатске промене са проценом рањивости, који ће створити предуслове за нове пројекте у области климатских промена и допринети адаптацији Београда на измењене климатске услове.

www.beograd.rs

Започет рад на измени Акционог плана адаптације на климатске промене

Након што је Скупштина Града Београда усвојила Извештај о реализацији активнос
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh