Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[MC_]

Sada ce se protesti protiv zagadjenja osuti.
Sada svi znaju da je On uz Rio Tinto.

 

[Дошљак]

Хоће човек да затрује тазбину.

 

[solecar]

MC_ » 01 Jun 2021 13:03[/url]":11qqqswk]Sada ce se protesti protiv zagadjenja osuti.
Sada svi znaju da je On uz Rio Tinto.

Mislim da će biti baš suprotno. Pogotovu što su njihovi ljudi počeli da stradaju u nekim drugim zemljama.

 

[MC_]

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да су уговоре о бушотинама Рио Тинта издате још у време Бориса Тадића, да Србија до сада није имала никакве користи од овог пројекта, али да је може бити у будућности, јер ће потражња за литијумом бити увећана 20 одсто. То би, сматра Вучић, довело до тога да Подриње процвета.

Rio Tinto, gde je prosao,doneo je nesrecu.
Samo mi verujemo u suprotno.

 

[astrodule]

Pre neki dan slušao Ćirkovića (centar za promociju nauke) u nekoj radio emisiji (Solaris - RTS) i onako uzgred spomenuo da je velika promena planete Zemlje prouzrokovana čovekom počela davno i to kada je čovek krenuo da se bavi poljoprivredom i stočarstvom (da krči šume, isušuje močvare...)

Kada se malo razmisli, postaje jasno koliko to utiče na klimatske promene.

Uvek smo znali da "krave prde" i da taj metan dosta utiče u efektu staklene bašte, i mislim da većina ljudi nije svesna koliko su te farme krava velike i koliko zagađuju prirodu.

Danas naleteo na ovaj tekst https://klima101.rs/mesna-industrija-ml ... e-promene/ i pročitah par zanimljivih činjenica.

Možda ste već čuli da je industrija nafte dugi niz godina finansirala širenje dezinformacija o povezanosti antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatskih promena, umanjujući ili jednostavno poričući odgovornost čoveka. Nedavno objavljeno istraživanje sa Univerziteta u Njujorku otkriva da industrija nafte nije bila usamljena u ovim poduhvatima, već da su i industrije mesa i mleka uložile milione dolara u kampanje koji su kočile preduzimanje odgovarajućih mera u borbi sa klimatskom krizom, kao i u generisanje i širenje sumnje o povezanosti stočarstva i klimatskih promena.

Ujedinjene nacije procenjuju da je stočarstvo odgovorno za preko 14 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. U izveštaju iz 2018, koji su sproveli međunarodna neprofitna organizacija GRAIN i Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku, neprofitna istraživačka i interesna grupa, navodi se da je 35 vodećih proizvođača govedine i mlečnih proizvoda na globalnom nivou odgovorno za 15 odsto svih emisija koje potiču iz stočarstva. Dodatno, studija objavljena prošle godine, sa Univerziteta Stanford, govori da je globalna godišnja emisija metana porasla za 9 odsto u periodu od 2000. do 2017.

Po mom mišljenju ljudi jedu previše mesa. Zbog toga imamo toliko stoke, a st*** mora nečim da se hrani, a to je kukuruz, a kukuruz super rađa, pa se od viškova proizvodi fruktozni sirup koji je jeftina zamena za "običan" šećer, pa zato svaki kupovni slatkiš ili gazirani napitak u sebi ima taj sirup umesto običnog šećera. Da ne smaram previše, ali bitno je znati da je taj sirup mnogo gori od običnog šećera zbog odnosa fruktoze i glukoze.

Sve u svemu - I KRAVE PRDE

 

[marrecar]

Meni je interesantno to da, uprkos svim ekološkim problemima i neke opšte svesti ljudi u Srbiji, da se toliko malo priča o tom aspektu zagađivanja od strane te, kako da je nazovem, "životinjske" industrije. Doduše u Srbiji se to ogleda samo u onim famoznim ispuštanjima krvi, otpada i slično u reke ili slaganje leševa životinja na gomilu koje se odjednom otkriju. Čak sam i na sebi to primetio, da kroz celokupno školovanje, uticaj takve industrije se uvek spominjao tako kao sporedna stvar, iako se jasno zna da ima ogroman uticaj na životnu sredinu. Do tek nedavno, kada sam shvatio da je to npr ovde u Austriji daleko bitnija stvar. Ljudi su vegetarijanci ne zbog trenda, nego zbog svesti koliko to utiče na životnu sredinu. Nije to samo "krave prde", nego i otpad sa farmi, hlađenje hala sa životinjama, pa onda hlađenje hala sa npr. mlekom, pa mesom, onda transport tih životinjskih proizvoda do supermarketa, itd. U anketama koje se tiču ekologije, uvek bude par pitanja u vezi toga da li su ljudi spremni da se odreknu mesa radi životne sredine.

 

[solecar]

A može i da se postavi pitanje da li su ljudi spremni (uključujući i vegetarijance i vegane) da prestanu da jedu sve ono povrće i voće koje se uzgaja na njivama, radi očuvanja šuma koje se krče zbog toga, a što utiče na životnu sredinu. Isto važi i za ribu i mlečne proizvode.

 

[MC_]

Treba reci i to da je laks edoci do brzo spremljenog mesa (rostilji).
Ljudi danas, u neoliberalnom paklu, rade mnogo duze nego pre.
Kasirke rade i nedeljom, ceo dan.
Nemaju vremena da spremaju hranu.

Impakt povrca je svakako daleko manji nego ekoloski impakt mesa.

 

[astrodule]

Sa obzirom da ljudi uglavnom imaju višak kilograma, očigledno treba manje jesti. Samim tim će biti i manje potrebe za hranom, pa će se i manje proizvoditi, pa i manje zagađivati u celom tom lancu ishrane.

Naravno, najbolje bi bilo da postoji mogućnost da sav taj višak koji nam realno ne treba prosledimo onima kojima zaista treba, ali to je ipak utopija (na žalost)

 

[solecar]

MC_ » 04 Jun 2021 17:36[/url]":2tyyxk2g]Impakt povrca je svakako daleko manji nego ekoloski impakt mesa.

Amazonska prašuma se ne bi složila sa tobom.

 

[Дошљак]

У Србији не да нема загађења од сточарства, већ имамо велики проблем са ризиком од губитка фертилности земљишта у Војводини због мањка стоке чијим стајњаком се ђубре обрадиве површине.
Ако ко треба да размисли о смањењу производње стоке, то су господа Американци, Аргентинци, Бразилци, Кинези, Индуси, Енглези, Шпанци, Холанђани, Немци, Французи, Италијани и остали.

Што се тиче загађења од кланица, ту треба инспекције да раде свој посао, многе кланице немају адекватан третман отпадних вода и на томе треба да се поради.

 

[boca-ica]

astrodule » 04 Jun 2021 17:48[/url]":27709bl3]Sa obzirom da ljudi uglavnom imaju višak kilograma, očigledno treba manje jesti. Samim tim će biti i manje potrebe za hranom, pa će se i manje proizvoditi, pa i manje zagađivati u celom tom lancu ishrane.

Naravno, najbolje bi bilo da postoji mogućnost da sav taj višak koji nam realno ne treba prosledimo onima kojima zaista treba, ali to je ipak utopija (na žalost)

Zašto iscrpljovati naše zemljište zar nije bolje smanjiti površinu obradive zemlje tako sto gde postoji potreba i mogičnost isto pošumiti
Na taj način dobojamo i manje zagadjenje
zemljišta i vode NE unoseći veštačka djubriva herbicide , pescitide i sl. na tim površima.
Regeneracija je višestruka:
u flori, fauni vodi i boljitak samog vazduha i naravno lokalne mikro klime.
A od ko humanog ,,poklanjanja,, viška hrane mi bi tako patili nastavljajuci samo trovanje i bili bez stvarnog boljitka.

Znači pošumljavati sve što nije nužno
kako bi se započela regeneracija sada več teškog ,,bolesnog,, stanja.

 

[solecar]

Град Београд спроводи стратешка документа у заштити животне средине

Поводом Светског дана заштите животне средине, градска ресорна секретарка Ивана Вилотијевић изјавила је да Град Београд има стратешка документа о заштити животне средине, који се спроводе на свим нивоима.

Град Београд је у последњих 10 година усвојио битна стратешка документа у заштити животне средине који се примењују, истакла је Вилотијевић за Студио Б.

–Реч је Програму заштите животне средине, Стратегији пошумљавања, као и низу других акционих планова који се спроводе на свим нивоима - од градских секретаријата, јавних предузећа, па до месних заједница – указала је ресорна секретарка.

Она је истакла да несумњиво постоје и проблеми. Београд је, како је указала, један од највећих и најурбанијих градова у овом делу света. У обавези сте да заштите животну средину, а са друге стране да имате у виду и развој града, навела је Вилотијевић.

–Заштита животне средине је заједничка акција надлежних органа и самих грађана, уз поштовање докумената која су на снази и која гарантују заштиту животне средине – објаснила је саговорница Студија Б.

Најавила је да ће се од 10. јуна до 10. јула спроводити јавна расправа о заштити леве обале Дунава. Подсетила је да је та територија ново заштићено природно добро, и позвала суграђане да 13. јуна присуствују јавној расправи на ту тему.

Када је реч о Светском дану животне средине, ресорна секретарка је подсетила да је некадашња Југославија била један од иницијатора да се 5. јун 1972. године озваничи као дан заштите животне средине на нивоу Уједињеним нација.

–То је доказ да је свест о заштити животне средине увек постојала на овом поднебљу, небитно да ли живимо у граду или у селу – закључила је Вилотијевић.

izvor: beograd.rs

 

[solecar]

Весић: Решићемо проблем буке у граду

Закон о буци налази се од јуче на јавној расправи и сви који су заинтересовани, без обзира да ли су грађани, удружења која се боре против буке или сами угоститељи, могу да дају своје примедбе и предлоге како бисмо имали најбоља решења, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић.

– У име Града Београда захваљујем министарски животне средине Ирени Вујовић јер је препознала овај проблем и реаговала одмах на предлог Града. Ирена Вујовић је била председница општине Савски венац, чији су становници веома угрожени буком. Она и ја ћемо се током наредне недеље састати са управницима стамбених зграда који су имали највише примедаба због буке, како бисмо им представили решења и чули њихове предлоге – рекао је Весић гостујући у јутарњем програму Студија Б.

Објашњавајући какве ће промене за грађане донети нови закон о буци, Весић је рекао да ће овај проблем бити решен као што је „Око соколово” решило проблем бахатог паркирања.

– Уколико грађани пријаве буку по садашњем закону, на терен излази инспекција која констатује буку и позива овлашћену компанију за мерење буке да закаже излазак и утврди ниво буке. Јасно је због чега никада нико није био кажњен. Наиме, сваки угоститељ у заказано време за мерење прилагоди јачину звука прописима. Сада, по новом закону, сваки комунални милиционер имаће код себе мобилни апарат за мерење буке и моћи ће да реагује одмах – прво, да упозори оне који емитују музику да ниво звука прилагоде прописима а онда и да забрани даље емитовање музике. Након тога ће уследити забрана рада угоститељског објекта или привремено одузимање средства са кога се емитује музика. Бићемо бескомпромисни када је у питању заштита грађана од малтретирања. Зато је доношење закона и позив угоститељима да уложе новац у заштиту од буке и тако себи омогуће да нормално раде, а да не малтретирају своје комшије – рекао је Весић.

izvor: beograd.rs

 

[chiko]

Pocinje priprema za izbore u BGD, napravili su skrining sta najvise smeta gradjanima, i videli da je to buka, splavovi, zanimljivo bas ono po cemu je BGD "prepoznat" u svetu.
I krecu u kampanju...
Takodje odjednom krenule ekoloske inicijative od strane vlasti.

 

[chiko]

astrodule » Pet Jun 04, 2021 5:48 pm[/url]":1dtd5cbg]Sa obzirom da ljudi uglavnom imaju višak kilograma, očigledno treba manje jesti. Samim tim će biti i manje potrebe za hranom, pa će se i manje proizvoditi, pa i manje zagađivati u celom tom lancu ishrane.

[offtopic]
Primetih da koristis izraz "Sa obzirom", i posto znam da si iz BGD, a tako se ovde ne prica.
Odakle ti ovaj izraz, bas nekako para usi ?
[/offtopic]

 

[astrodule]

chiko » 5 minutes ago[/url]":16w23bdw]

astrodule » Pet Jun 04, 2021 5:48 pm[/url]":16w23bdw]Sa obzirom da ljudi uglavnom imaju višak kilograma, očigledno treba manje jesti. Samim tim će biti i manje potrebe za hranom, pa će se i manje proizvoditi, pa i manje zagađivati u celom tom lancu ishrane.

[offtopic]
Primetih da koristis izraz "Sa obzirom", i posto znam da si iz BGD, a tako se ovde ne prica.
Odakle ti ovaj izraz, bas nekako para usi ?
[/offtopic]

Ko će ga znati. Živeo sam sa bakom koja je dobar deo života provela u Zagrebu, a žena mi je isto sa te strane.

 

[Дошљак]

Што се тиче гојења, наш народ се највие гоји од житарица и пецива.

 

[Express]

astrodule » 04 Jun 2021 04:48 pm[/url]":v5hkhkdc]Sa obzirom da ljudi uglavnom imaju višak kilograma, očigledno treba manje jesti. Samim tim će biti i manje potrebe za hranom, pa će se i manje proizvoditi, pa i manje zagađivati u celom tom lancu ishrane.

Naravno, najbolje bi bilo da postoji mogućnost da sav taj višak koji nam realno ne treba prosledimo onima kojima zaista treba, ali to je ipak utopija (na žalost)

Nije to od viška hrane, već od viška kalorija, što dosta otpada na konzumiranje masti, kabohidrata i šećera (masno meso i riba, peciva, alkoholna pića i sokovi, slatikiši). Drugi razlog svakako jeste nedovoljna fizička aktivnost u odnosu na unos kalorija. Može da se jede meso, ali nemasno u razumnoj količini. Može i pecivo, ali ne da se "hleb naš nasušni" trpa gde stigne, čak i kada su pekarske kifle na meniju. Može i da se popije jedna čaša, ali ne gomila flaša piva ili koka-kole. U nekim stvarima se ovde tradicionalno preteruje.

Дошљак » 04 Jun 2021 07:09 pm[/url]":v5hkhkdc]У Србији не да нема загађења од сточарства, већ имамо велики проблем са ризиком од губитка фертилности земљишта у Војводини због мањка ст*** чијим стајњаком се ђубре обрадиве површине.
Ако ко треба да размисли о смањењу производње ст***, то су господа Американци, Аргентинци, Бразилци, Кинези, Индуси, Енглези, Шпанци, Холанђани, Немци, Французи, Италијани и остали.

Што се тиче загађења од кланица, ту треба инспекције да раде свој посао, многе кланице немају адекватан третман отпадних вода и на томе треба да се поради.

Ako se uzme u obzir da nam je čitava poljoprivreda u osnovi neefikasna ni stočarstvo ne treba posmatrati kao neki izuzetak. Naša su domaćinstva mala i neefikasna, pri čemu se mešovita poljoprivreda praktikuje u regionima pogodnim za određene tipove uzgoja biljnih i životinjskih vrsta. Ne obraća se pažnja ni na samu metodologiju uzgoja. Stoga treba voditi računa gde se vrši ekstenzivno, gde intenzivno stočarstvo i u kojoj meri zavisno od uslova. Kod nas je način korišćenja poljoprivrednog zemljišta uopšteno neuređen. U tom smislu nismo uopšte uporedivi sa navedenim zemljama. Kad se izvrši komasacija može se razmišljati o nekoj ozbiljnoj primeni tehnologija, metodologije pa te rezultate porediti sa njima.

Naravno, daleko od toga da je samo "poljoprivreda grdna". Ona je samo jedan u nizu faktora zagađenja. Kao što si rekao tu je još i nusproizvod poljoprivrede poput klaničnog otpada, a gde je industrija, saobraćaj i ostale grane privrede. To sve treba posmatrati kao jedan veoma složen višesistemski proces sa veoma negativnim uticajem na nas i na našu budućnost.

Najveći problem proizvodnje mesa jeste metan i u slučaju ekstenzivnog stočarstva prostorna neefikasnost, što se može videti ovde: https://ourworldindata.org/food-choice-vs-eating-local

Spojler

Korišćenje prostora: https://ourworldindata.org/agricultural ... obal-diets

Spojler

Usevi generišu 5,74% kalorijskog unosa po procentu kopnene mase (čiji bi značajan deo normalno bio pokriven šumama). Nasuprot tome imamo bezmalo 6 puta manje efikasnu, samim tim i "ekološki skuplju" proizvodnju kalorija životinjskog porekla. Koliko tome doprinosi stajsko đubrivo? Značajno doprinosi čitav proizvodni proces koji uključuje i način korišćenja raspoloživog zemljišta. Obrati pažnju na urbane površine (koje obuhvataju i zelenilo). 7 milijardi živi na 1% površine što je smešno. Tehnički izvodljiv smeštaj stanovništva (izgrađen broj kvadrata na dostupnom prostoru) daleko prevazilazi mogućnosti održivog razvoja, noseći kapacitet planete, i sposobnost proizvodnje hrane. Samim tim veličina gradova ne predstavlja toliko prostorni problem koliko korišćenje nepogodnih tehnologija, odnosno prostorna neefikasnost poljoprivrede. Mogu gradovi da se povećaju, da budu gotovo CO2 neutralni, ali opet ukoliko nešto ne učinimo sa efikasnošću poljoprivrednog procesa nećemo imati dovoljno zemlje. Isto važi i za pošumljavanje umesto širenja urbanizacija. Nema dovoljno mesta sve dok se poljoprivreda ne unapredi tako da na što manjem prostoru proizvede što više po što nižoj ceni uz što manji negativan uticaj na životnu sredinu. E to iziskuje dugoročna ulaganja. Sedenjem i kukanjem se ništa neće promeniti preko noći na bolje. Samo na štetu svih. Kod nas veći problem prave periurbane zone nego urbane aglomeracije.

Baltičke su zemlje poznate po šumama. Zašto niže oblasti Balkana, Panonija i crnomorske stepe (Ukrajina, Južna Rusija) nisu? Pa zbog zemljoradnje, i to ne baš efikasne. Od Šumadije samo ime osta. To ne znači da mi više zagađujemo jer oni uvozom i potrošnjom vrše pritisak na druge manje efikasne delove sveta. Sa druge strane sve što oni proizvode izuzetno je skupo. Ispada da uvozom jeftine hrane daju sebi za pravo da upiru prstom na neefikasnost zemalja u razvoju. Usred te priče smo mi, čija mladež neće da "robuje" poljoprivrednom gazdinstvu, dok država prodaje hiljade hektara stranim kompanijama bud zašto. Ta efikasnost može biti unapređena komasacijom i gore navedenim. Nikakvi strani investitori nam nisu potrebni, već sopstvena pamet sa poljoprivrednog i drugih fakulteta.

 

[Zuma]

Pogledajte ovaj apokaliptični video. Evo šta se dešava kad se kombinuju efekti globalnog zagrevanja i izbacivanja neprerađene kanalizacije u vodu. U vodama u blizini Istambula gusti slojevi lebdećih traka organske "sluzi" drastično smanjuju količinu kiseonika u vodi, prekrivaju sve biljke gustim slojem taloga, a životinjama ulaze u škrge, ubijajući tako sav drugi iole složeniji živi svet u vodi. Mnogi korali i biljke su već mrtvi. Stručnjaci to porede sa efektima aktuelne epidemije korona virusom. Na sličan način okean ovde više ne može da diše. Izgleda jezivo. Koliko nas sličnih iznenađenja tek čeka kao posledica poremećene prirodne ravnoteže zbog globalne promene klime i zagađenja?

'Something is very wrong': Alien-like slime is invading Turkey's waters
https://edition.cnn.com/videos/world/20 ... nk-vpx.cnn

 

[MC_]

Zuma » Ned Jun 06, 2021 2:08 am[/url]":1dxbfnxn]Pogledajte ovaj apokaliptični video. Evo šta se dešava kad se kombinuju efekti globalnog zagrevanja i izbacivanja neprerađene kanalizacije u vodu. U vodama u blizini Istambula gusti slojevi lebdećih traka organske "sluzi" drastično smanjuju količinu kiseonika u vodi, prekrivaju sve biljke gustim slojem taloga, a životinjama ulaze u škrge, ubijajući tako sav drugi iole složeniji živi svet u vodi. Mnogi korali i biljke su već mrtvi. Stručnjaci to porede sa efektima aktuelne epidemije korona virusom. Na sličan način okean ovde više ne može da diše. Izgleda jezivo. Koliko nas sličnih iznenađenja tek čeka kao posledica poremećene prirodne ravnoteže zbog globalne promene klime i zagađenja?

'Something is very wrong': Alien-like slime is invading Turkey's waters
https://edition.cnn.com/videos/world/20 ... nk-vpx.cnn

Od cega se sastoji pomenuta sluz?

 

[Dzangrizalo]

sluz je zapravo velika količina mikroorganizama (kako mrtvih ostataka tako i onih živih), pojavljuje se povremeno ali u poslednjih dvadesetak godina taj problem je sve veći i veći. Naročito je problematično što se u njoj nalaze razni virusi i bakterije pa i ešerihija koli, koja je opasna i za plivače, ali posredno preko ribe i morskih plodova može da uđe u naš lanac ishrane.

 

[Babyaardvark]

U Knez Mihailovoj postavljen Skajliner, inovativni prečišćivač vazduha

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu postavljen je prvi uređaj za prečišćavanje vazduha "skajkliner".

Ovakve i slične prečišćivače imaju vodeće prestonice sveta a Beograd je, kako je dodao, dobio svoj zahvaljujući donaciji kompanije Mocart.

Ovaj projekat pozicionirao je srpsku prestonicu rame uz rame sa evropskim metropolama - Rimom, Milanom, Londonom i Berlinom, naveo je Vesić.

Kako je objasnio, ovaj svojevrsni "čistač neba" uz pomoć slobodnog ozona i patentirane jonske tehnologije, usisava preko 75 odsto najopasnijih čestica iz svoje okoline (PM1, PM2, PM10), zadržava ih u aparatu, a zatim ispušta prečišćen vazduh, stvarajući oko aparata oazu čistog vazduha.

Vesić je dodao da će Gradski zavod za javno zdravlje vršiti merenja kvaliteta vazduha u području koje pokriva "skajkliner" kako bi se pokazala njegova efikasnost.

Izvor:b92.net
Link: https://www.b92.net/lokal/beograd/drust ... FW7qLlx_og

Jel ovo šprdnja ili ovakav uredjaj zaista moze da funcionise na otvorenom?

 

[astrodule]

Sprdnja naravno.

Ali oni rade takve stvari jer to dobro izgleda u nekim izveštajima koji čitaju EU birokrate.

 

[marrecar]

To je kao da iz bušnog čamca čašom izbacuješ vodu. Ovakvi uređaji, naravno prilagođenih dimenzija, imaju smisla u zatvorenim prostorima. Na otvorenom je potpuna budalaština.