Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Ovo jeste zanimljivo pitanje, šta se sada dešava, zbog čega sada ima zagadjenja?
Ispada da su ljudi ranije samo nagadjali bez neke detaljne analize!
Ali bar su nešto radili za razliku od ministarstva koje je nezainteresovano za ovaj problem!
 
Naravno, samo su opet pokušali da opovrgnu i prethodni put kada je u medijima bila priča šta je sada uzrok zagađenja ako nema saobraćaja. Rekoše taj neki pesak ili šta već, u šta sam ja iskreno sumnjao.
 
Pre nekoliko godina u mleku u Srbiji bilo je puno kancerogenog aflatoksina.
Zna li se kakva je danas situacija?
 
To je bio rezultat vrlo sušene godine, sada to ne bi trebalo da je slučaj.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=734513#p734513:1xuxg4qj je napisao(la):
Dart » Ned Maj 03, 2020 11:04 am[/url]":1xuxg4qj]To je bio rezultat vrlo sušene godine, sada to ne bi trebalo da je slučaj.

postoje li neki zvanicni podaci
 
Da li se prazna pakovanja od jogurta i sokova recikliraju sa starim papirom?
Spolja jesu od kartona, ali iznutra postoji plasticna folija?
 
http://scradar.com/beograd-info/deponij ... e-konacno/

Deponija u Vinči počela je sa radom sredinom 70-tih godina prošlog veka, na nju se svakog dana dopremi oko 1.500 tona smeća, od 1998. jedina je na području prestonice, a po mišljenju stručnjaka i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope i veliki ekološki problem za Beograd i celu Srbiju.

Deponija se prostire na 130 hektara, zemljištu veličine 180 fudbalskih igrališta, a lokacija u Vinči svojevremeno je odabrana jer je bila bogata glinom, ali se ispostavilo i da je veoma nestabilna s obzirom da je zemlja počela da klizi ka Dunavu.

Na deponiji je ostalo veoma malo mesta za najrazličitiji otpad, svakodnevno se oslobađaju gasovi poput metana i ugljen dioksida, a dim sa deponije može se videti skoro svakog drugog dana što utiče i na zagađenost vazduha u Beogradu.

Požari od sagorevanja metana nastaju u dubini, na nekoliko metara ispod površine i veoma ih je teško ugasiti, sanacija je potpuno neisplativa, te se pre pet godina krenulo u jedan od najvećih projekata koji je 2017. završen potpisivanjem ugovora o javno-privatnom partnerstvu.

Beograd će tako uskoro dobiti potpuno novu deponiju i postrojenje za preradu otpada koji će se nalaziti odmah pored sadašnje deponije koja će biti potpuno zatvorena, a podzemne vode će sa sakupljati i prerađivati.

Prestonica će dobiti potpuno novi sistem upravljanja otpadom, pa će se tako građevinski otpad reciklirati na posebno izdvojenoj lokaciji, a spalionica otpada će zadovoljavati sve propise Evropske unije.

Grad Beograd je potpisao ugovor na 25 godina sa francuskom firmom “Suez” i japanskom “Itoču”, a njih dve su zatim sa panevropskim investicionim fondom “Margarita 2” osnovale novo preduzeće koje će biti zaduženo za novu i modernu deponiju – Beo čista energija.

Kako su ranije obelodanili čelnici Grada Beograda projekat je “težak” 300 miliona evra.
 
da li neko veruje da ce spalionica ispustati zagadjen vazduh u okviru "evropskih standarda"?
Citao sam da spaljivanje otpada nema smisla bez prethodne slekcije i reciklaze.
 
U poslednje vreme prodaju se kuhinjski bojleri sa polipropilenskim kazanom.
Da li je ovakav kazan stetan?
 
Pa i vodovodne cevi su postale plastične.

Sva istraživanja govore da je to "zdrava" platika.

Iskoristio bih ovu priliku da prokomentarišem plastične flaše za koje se kaže da su samo za jednu upotrebu (flaše od koka kole, obične vode, kisele vode) i time nam sugerišu da ih treba baciti odmah posle upotrebe (i time nas teraju da kupimo bidone od bolje plastike ili aluminijumske flašice).

Kako je ta flaša OK dok mesecima u njoj stoji npr. gazirani napitak, a nije OK da je posle upotrebe isperem i koristim narednih 10-ak dana (pošto se prilično aktivno bavim sportom, skoro svaki dan sam prinuđen da nosim vodu na trening) ?

Posle tih 10-ak dana je bacim jer u međuvremenu kupim neku vodu ili koka kolu za domaćinstvo, tako da uvek u kući imam bar jednu praznu flašu.

Naravno, podrazumevamo da je česmovača ispravna, a u Beogradu je to tako.
 
Zamenili Beograd planinskom kućom: "Lepše nam je ovde nego da smo nesrećni sa novcem" VIDEO

Da bogatstvo i novac nisu garant za sreću pokazuju Vladimir i Dunja, koji su "američki san" i "švedsku sigurnost" zamenili za zlatarske vrleti. Posao u Švedskoj bio je obezbeđen i koferi su bili spakovani, ali je kućica na Ojkovici odnela pobedu i odustali su od puta.

"Ja sam pogledao te neke poslove preko interneta i prelomili smo da nam je mnogo lepše ovde, nego da idemo u tamo neki strani svet, da imamo dosta novca, a da budemo nesrećni", kaže za 150 minuta Prve TV Vladimir Ristanović, programer.

Oni su pre šest godina kupili ovu kuću na obroncima Zlatara kako bi se tu družili sa prijateljima. Netaknuta priroda i čist vazduh učinili su da Beograd zamene selom.

Prve komšije su im udaljene kilometar, a prošle godine su učili i kako da suše meso. Sve im je to novo, ali uče.

"Naravno da je bilo poteškoća, u smislu da nikad ništa nismo radili oko zemlje. Uglavnom se bavimo biljkama, beremo koprive, pravimo čajeve, sirupe i džem od šipurka", kaže Dunja, koja je diplomirani ekonomista.

Zimi se druže sa lovcima, a nabavili su čamac i planiraju da se oprobaju kao ribolovci na Zlatarskom jezeru.

Kako je Dunja rekla, njen cilj je da se, kada ona dobije decu, i kada se još dece u okolini rodi, konačno otvori škola u Ojkovici, koja je trenutno prazna.

https://v.b92s.net/video/2020/05/26/117 ... a-selu.mp4

Zlatar 2.jpg

Zlatar 1.jpg

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyy ... id=1688080
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=740789#p740789:7wcrl58k je napisao(la):
MC_ » Čet Maj 21, 2020 2:44 pm[/url]":7wcrl58k]da li neko veruje da ce spalionica ispustati zagadjen vazduh u okviru "evropskih standarda"?
Citao sam da spaljivanje otpada nema smisla bez prethodne slekcije i reciklaze.
Nema smisla naravno, odpad koji ne može da se reciklira je namenjen za spaljivanje. Ono što je bar dobro je to da će se ispust štetnih materija u vazduh drastično smanjiti, i to što spaljivajem smeća u takvom postrojenju a ne na samoj deponiji, nego i to što će dobar deo energije stvorene iz toga da se koristi za centralno grejanje i tako smanjiti korišćenje individualnih ložišta. Pored toga trebalo bi da postoji princip čišćenja zagađenog vazduha i na taj način neće ispuštati štetne materije, ako je po standardu. E sad kakvo je to jpp, to e već druga priča, mi građani znamo da ćemo biti za*ebani u ovakvim projektima.
Evo šeme jednog od načina:
https://www.epd.gov.hk/epd/sites/defaul ... ic_eng.jpg
 
....mi građani znamo da ćemo biti za*ebani u ovakvim projektima....
bilo bi super samo gradjani da budu za*ebani i to bi nekako podneli :D
na zalost u ,, igri,, na duzze, ni svemocna ekonomija nece moci da oporavi narusenu ekologijju od tih spalionica

Srce takvog sistema pretstavlja filter-i.... kad se ,,napune,, zamene se ... i bla-bla-bla......
pita li se iko nakon upotrebe za takav prezasicen filter-e
gde ?
koliko dugo ?
i kako se cuvaju?
,,curenja,, iskoriscenih filtera dovodi do zagadjenja zivotne sredine a narocito podzemnih voda
svaki pojedinacni iskoriscen filter iz spalionice je ekoloska tempirana bomba
jos je veca razornost ako se prikupljaju na jednom mestu,
jer takva koncetracija je ne moguca ni za apsorpciju niti postoji ikakva sansa za oporovak sredine
svaka kap obicne vode u dodiru sa sadrzajem filtera postaje otrovna nagrizajuca kiselina koja sve ,,grize,, i unistava pri konktaktu

Spalionica i nije nesto pametno ....
:sesir:
 
Ne slažem se sa konstatacijom da su one u postavci loše. Da postoji šansa prirodne katastrofe malicioznim održavanjem zato što je U pitanju Srbija, da. Da bi trebao da se održio odnos 1-1 reciklaže i spaljivanja se slažem. Ali konceptualno je pristup stvaranja energije iz nečega što bi svakako bilo spaljeno da deponiji je jako čist i doprinosan.
Mislim da u svakog razvijenoj državi postoje načini tretmana tih filtera nakon korišćenja. Države koje najviše koriste ovaj princip u evropi su zapravo Norveška i Švedska koje se smatraju najnaprednijih u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. Tako recimo je na početku ove godine Švedska zatvorila poslednju fabriku uglja.
 
04.06.2020. у Ритопеку је уз помоћ општине Гроцка срушен део школе који је био у лошем стању, нисам потпуно упућен, а у принципу није ни битно.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=4RUPWTMFz2s[/youtube]
Оно што је битно јесте чињеница да је сав шут који је настао рушењем тог дела завршио у Дунаву недалеко одатле. На фотографији се види моменат након што је камион са обале директно у воду искиповао сав садржај.
50016561043_879a69ab31_o.jpg

Зумирао сам и исекао тако да се види да је у питању камион који се види на почетку снимка у ком се директор хвали рушењем дела школе као да му је то највеће достигнуће у животу.
50017079551_a422226443_o.jpg

Свака част општини Гроцка, надмашила је себе :violina:
 
Ima jos jedna stvar. Vecina gradjna Srbije se divi vozacu tog kamiona, kako se dobro snasao.
 
Од малена гајим сочнице, а на почетку лета посадим и разно лековито и зачинско боље, укључујући и више врста нане и босиљка.

Пар дана уназад, биљке које су одлично напредовале наједном су почеле да жуте, а затим и да се суше. Босиљак, нана и лаванда су увенули практично преко ноћи, а чак је и чуваркућа почела да жути. Није ми уопште јасно шта је ово могло изазвати, јер нема ни трага паразитима или било каквој болести. Уосталом, нема болести која може да уништи биљку преко ноћи.

Прво сам помислио да је то од хлора у води - стицајем околности, неко неупућен ми је заливао биљке на дан-два пре настанка проблема - али тешко да би то изазвало овако драстичну реакцију. Шта мислите?
 
I meni slična situacija sa bosiljkom, dok mi čuvarkuće, da kucnem u drvo, rastu nenormalno, kao da se nikakve promene ne dešavaju u prirodi. I to su još izložene direktnom udaru sunca. Šta ću, takav mi položaj terase.
 
Чуваркуће су практично неуништиве, тако да ме је поприлично зачудило када сам приметио да помало жуте. Истина, не суше се, тако да нисам превише забринут за њих, али очигледно им нешто не одговара. Остале сочнице нису погођене.

Мораћу да тестирам киселост земљишта да видим да ли је то извор проблема. Мислим да је то навероватнији извор проблема, бар кад је реч о босиљком, наном и сличним биљем. Пар дана ове наше хиперхлорисане воде је сасвим довољно да подигне киселост земљишта.

Савет другима: ако гајите биље на тераси, или заливате башту кантом, налијте воду дан пре, с висине од бар једног метра, и оставите је да одстоји преко ноћи. То ће уклонити 60-90% хлора из воде.
 
Moguće da je to u pitanju, mislim na zemljište ili je potrebna prihrana usled nedostatka nekog elementa.
 
Moguće ako biljke nisu navikle, mada sumnjam. Ja moje redovno zalivam neodstajalom vodom jer imam dosta biljaka. Možda je nedostatak sunca i prevelika vlaga u pitanju? Meni je čuvarkuća u bašti znala da istruli, previše vlage najverovatnije.
 
Лепа вест! Чуваркуће су ми се опоравиле. Све сочнице су безбедне.

Али зато је све остало увело, осим парадајза шљивара.
 
Vrh