Pisao sam o tome. Kad rušiš seosko domaćinstvo, to nisu samo kvadrati prostora - to je fabrika, čiji je svaki deo uvezan sa ostalim. Nije isto eksproprisati hektare negde u zabačenom prostoru liji vkasnici jedva čekaju da ih se oslobode i zemlju pored Koubare koja može i te kako da donese prihod. Vlasniku onda pare ne znače ništa - njemu treba iata ili slična zrmlja da bi nastavio svoj posao A kad se radi o 2+ha, to nije naivno. Razumem te ljude i podržavam, posebno što na im na kvarno ulaze u posed. Šta tek onda? Zemlje nema, kuće nema, a treba da se sa državom, investitorima, izvođačima sude godinama. Tu eksproprijacija kasni najmanje godinu-dve. Neko je debelo zabrljao, ne shvatajući funkcionisanje sela. Seljak nije atruk paradajza da ga iščupaš i presadiš na drugo mesto. Pa i biljka tada boluje. E, i taj bol mora da se plati!