Državna stanogradnja(naselje Stepa Stepanovic na Vozdovcu)
- Začetnik teme shmeksi
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 40.381
- Pohvaljen
- 50.565
Vrtić crveni ima na bb kod crkve sv georgija
Pokušaj da se stanovnici Stepe predstave kao „zaglupeljeni“ samo pokazuje nedostatak argumenata i nameru da se diskusija skrene s suštine problema. Ovaj problem nije nastao juče, niti je posledica bilo kakvih medijskih narativa – on je posledica ignorisanja realnih potreba stanovništva i neispunjavanja datih obećanja.
Činjenica je da je država obećala dve škole prilikom prodaje stanova, a zatim je jednostrano odlučila da prekrši to obećanje i umesto druge škole nametne crkvu. Kada su stanovnici opravdano rekli da žele ono što im je obećano – školu, a ne crkvu – vlast je reagovala kažnjavanjem, odnosno potpunim stopiranjem izgradnje druge škole. Drugim rečima, deca su kolateralna šteta političkih igara i interesa određenih krugova.
I sada, umesto da pričamo o tome kako da se reši problem koji pogađa porodice u naselju, opet dolazimo do zamene teza – umesto odgovornosti vlasti, upire se prst u same građane. Kao da su stanovnici Stepe krivi što traže ono što im pripada. Kao da su oni ti koji izazivaju sukobe, a ne oni koji donose odluke mimo potreba građana.
Što se tiče zajedničkog rešavanja problema, stanovnici Stepe su oduvek bili otvoreni za saradnju s bilo kim ko zaista želi da se školski kapaciteti prošire – ne samo u ovom naselju, već i u svim delovima grada gde postoji sličan problem. Ali ako je predlog da se problem reši tako što ćemo odustati od zahteva za školom i prihvatiti crkvu kao „kompromis“, onda takav predlog nije ništa drugo nego pokušaj ucene.
Stanovnici nisu protiv crkve – oni su protiv zloupotrebe crkve u političke svrhe. I to je suština problema koju vlast uporno ignoriše.
P.S. Stanari ovog naselja već 10 godina protestuju i ukazuju na problem nedostatka mesta u školama i vrtićima, dok lokalna vlast 10 godina uporno zatvara oči i ignoriše realnost. Dok se roditelji bore za svoju decu i njihovo osnovno pravo na obrazovanje, vlast ne radi svoj posao i ne preduzima nikakve konkretne korake.
Što se tiče gospodina koji „nije nadležan“, on nije našao za shodno čak ni da razgovara sa stanarima, a kamoli da učini nešto po pitanju ovog problema. Štaviše, svojim stavom i ignorisanjem realnih potreba dece, on pokazuje ne samo nezainteresovanost, već i potpunu odsutnost empatije. Umesto da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem, on se smeje potrebama naše dece – što samo dodatno pokazuje odnos vlasti prema građanima i njihovim problemima.
P.S.2 Kako da planiramo porodicu i rađamo decu kada unapred znamo da za tu decu nema mesta u vrtiću? Lokalnu vlast očigledno nije briga za najmlađe stanovnike – njih ne zanima kako će roditelji uskladiti posao i brigu o deci, niti kako će se deca razvijati u uslovima gde nema nema mesta u vrtiću.
Ali zato, kada treba da se asfaltira put, oni to urade odmah – pa ga onda odmah prokopaju da bi postavili šahte. To je savršen prikaz rada trenutne lokalne vlasti – potpuno odsustvo plana, logike i odgovornosti. Za decu nema mesta u vrtiću, ali za ovakve „projekcije“ budžeta uvek se nađe prostora.
Činjenica je da je država obećala dve škole prilikom prodaje stanova, a zatim je jednostrano odlučila da prekrši to obećanje i umesto druge škole nametne crkvu. Kada su stanovnici opravdano rekli da žele ono što im je obećano – školu, a ne crkvu – vlast je reagovala kažnjavanjem, odnosno potpunim stopiranjem izgradnje druge škole. Drugim rečima, deca su kolateralna šteta političkih igara i interesa određenih krugova.
I sada, umesto da pričamo o tome kako da se reši problem koji pogađa porodice u naselju, opet dolazimo do zamene teza – umesto odgovornosti vlasti, upire se prst u same građane. Kao da su stanovnici Stepe krivi što traže ono što im pripada. Kao da su oni ti koji izazivaju sukobe, a ne oni koji donose odluke mimo potreba građana.
Što se tiče zajedničkog rešavanja problema, stanovnici Stepe su oduvek bili otvoreni za saradnju s bilo kim ko zaista želi da se školski kapaciteti prošire – ne samo u ovom naselju, već i u svim delovima grada gde postoji sličan problem. Ali ako je predlog da se problem reši tako što ćemo odustati od zahteva za školom i prihvatiti crkvu kao „kompromis“, onda takav predlog nije ništa drugo nego pokušaj ucene.
Stanovnici nisu protiv crkve – oni su protiv zloupotrebe crkve u političke svrhe. I to je suština problema koju vlast uporno ignoriše.
P.S. Stanari ovog naselja već 10 godina protestuju i ukazuju na problem nedostatka mesta u školama i vrtićima, dok lokalna vlast 10 godina uporno zatvara oči i ignoriše realnost. Dok se roditelji bore za svoju decu i njihovo osnovno pravo na obrazovanje, vlast ne radi svoj posao i ne preduzima nikakve konkretne korake.
Što se tiče gospodina koji „nije nadležan“, on nije našao za shodno čak ni da razgovara sa stanarima, a kamoli da učini nešto po pitanju ovog problema. Štaviše, svojim stavom i ignorisanjem realnih potreba dece, on pokazuje ne samo nezainteresovanost, već i potpunu odsutnost empatije. Umesto da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem, on se smeje potrebama naše dece – što samo dodatno pokazuje odnos vlasti prema građanima i njihovim problemima.
P.S.2 Kako da planiramo porodicu i rađamo decu kada unapred znamo da za tu decu nema mesta u vrtiću? Lokalnu vlast očigledno nije briga za najmlađe stanovnike – njih ne zanima kako će roditelji uskladiti posao i brigu o deci, niti kako će se deca razvijati u uslovima gde nema nema mesta u vrtiću.
Ali zato, kada treba da se asfaltira put, oni to urade odmah – pa ga onda odmah prokopaju da bi postavili šahte. To je savršen prikaz rada trenutne lokalne vlasti – potpuno odsustvo plana, logike i odgovornosti. Za decu nema mesta u vrtiću, ali za ovakve „projekcije“ budžeta uvek se nađe prostora.
Poslednja izmena:
Zamenjujte teze koliko hoćete i pravite sami od sebe žrtve, to je pravi put ka rešavanju problema. A i vidim da vam odlično ide, jer pišete ono što niko nije rekao. Niko nije rekao da su stanovnici Stepe izazivači sukoba, a nisam video ni da je negde rečeno da donosioci odluka nisu izazivači sukoba.
Zbog tog stava koji je spomenut kako je očigledno da državu nije briga za najmlaðe stanovnike, smo i došli dovde gde smo sada, kao društvo. Ili smo zabijali glavu u pesak, ili smo se bili pomirili sa time da ništa ne možemo da promenimo ili smo se držali jednog pristupa u rešavanju problema, čak i u situaciji kada smo veliki broj puta videli da nefunkcioniše... Ako se nešto ne počne menjati u meðusobnim odnosima izmeðu stanara raznih naselja u Beogradu, ali i na teritoriji cele srbije, teško ćemo moći da idemo napred.
Zbog tog stava koji je spomenut kako je očigledno da državu nije briga za najmlaðe stanovnike, smo i došli dovde gde smo sada, kao društvo. Ili smo zabijali glavu u pesak, ili smo se bili pomirili sa time da ništa ne možemo da promenimo ili smo se držali jednog pristupa u rešavanju problema, čak i u situaciji kada smo veliki broj puta videli da nefunkcioniše... Ako se nešto ne počne menjati u meðusobnim odnosima izmeðu stanara raznih naselja u Beogradu, ali i na teritoriji cele srbije, teško ćemo moći da idemo napred.
"Posle idemo do Informera": Drugi zbor građana u naselju "Stepa Stepanović"
Meštani naselja "Stepa Stepanović" održavaju drugi po redu zbor građana.
n1info.rs
Kada je Stepa počela da se gradi sam radio u udruženju potrošača. Renderima su jasno prikazane pomenute škole a ako se ne varam i u nekom tekstualnom delu dokumentacije, beše su bili flajeri u pitanju. Država, to jest građevinsak direkcija Srbije je izvršila obmanu potrošača i tu nema dileme.
Tako su hteli Crkvu da grade i kod mene iznad Gradske bolnice na Zvezdari kada su usput hteli da poseku 5 hektara šume radi stanogradnje pa smo uspeli da se pobunimo i da utičemo da se ne usvoji pomenuti plan. Lično sam nosio dopis u Patrijaršiju u ime stanovnika u kojem smo objasnili da nam nije potrebna crkva jer već imamo jednu bliže i da crkva ne treba da bude saučesnik u uništavanju šume.
Što se tiče Stepe Stepanović jasno je da je tu kombinacija države i najmoćnije nevladine organizacije zvane SPS koja i ima najveće poverenje građana. SPC bi trebala da pokaže da razume građane i da odustane od crkve koja tu nije ni planirana te da sa gradom zameni parcele i da dobije neku u blizini da gradi crkvu a da se na spornoj gradi škola kao što je obećano građanima pri gradnji naselja i kao što građani traže.
Da podsetim da crkve na zapadu grade bolnice, vrtiće i ustanove za smeštaj beskućnika a kod nas je SPC specijalizovane za stambeno-poslovne komplekse za tržište kao npr u Bloku 32 na NBG.
Tako su hteli Crkvu da grade i kod mene iznad Gradske bolnice na Zvezdari kada su usput hteli da poseku 5 hektara šume radi stanogradnje pa smo uspeli da se pobunimo i da utičemo da se ne usvoji pomenuti plan. Lično sam nosio dopis u Patrijaršiju u ime stanovnika u kojem smo objasnili da nam nije potrebna crkva jer već imamo jednu bliže i da crkva ne treba da bude saučesnik u uništavanju šume.
Što se tiče Stepe Stepanović jasno je da je tu kombinacija države i najmoćnije nevladine organizacije zvane SPS koja i ima najveće poverenje građana. SPC bi trebala da pokaže da razume građane i da odustane od crkve koja tu nije ni planirana te da sa gradom zameni parcele i da dobije neku u blizini da gradi crkvu a da se na spornoj gradi škola kao što je obećano građanima pri gradnji naselja i kao što građani traže.
Da podsetim da crkve na zapadu grade bolnice, vrtiće i ustanove za smeštaj beskućnika a kod nas je SPC specijalizovane za stambeno-poslovne komplekse za tržište kao npr u Bloku 32 na NBG.
Svaki put kada su se pojavile crkvene mašine na parceli koja je mimo zakona dodeljena crkvi, stanovnici Stepe Stepanović su odmah izlazili, pozivali se na zakon i podsećali na data obećanja. Mnogo je tu bilo majki sa decom, a čak su i crkveni advokati, u saradnji sa policijom, pisali prijave majkama i trudnicama koje su mirno protestovale. Ipak, istrajnost zajednice je pobedila – pametnom je bilo dovoljno da vidi majke sa decom i trudnice na toj parceli i da odustane ali gospodin koji "nije nadležan" to mu nije dosta i ne odustaje, on nastavlja da tera kontru stanarima... i mi nastavljamo preko deset godina da molimo za mesta u vrtiću i školi.
Danas niko više u naselju ne pominje crkvu, ali smo i dalje spremni da štitimo zakon kada ga država, koja ga je i donela, ne sprovodi. Zato organizujemo zborove u naselju i kroz mesnu zajednicu nastavljamo borbu za ono što je obećano prilikom izgradnje Stepe – školu i vrtić.
Nema više strpljenja i razumevanja za ovakvu situaciju – kako je moguće da deca, naša budućnost, moraju da se bore za osnovne uslove kao što su škola i vrtić? Zašto se vlasti prave da ne čuju naše vapaje i potrebe? Zašto više od deset godina moramo da protestvujemo, da molimo i da se borimo za ono što bi trebalo da bude osnovno pravo svakog deteta – obrazovanje i prostor za rast?
To je sramotno! Deca nisu roba koju možemo ostaviti na čekanje, oni su naš prioritet. A država, koja je tu da štiti i obezbedi te uslove, umesto toga ignoriše naše zahteve i dozvoljava da deca trpe. Ovo je borba za ono što nam je već obećano i za osnovne ljudske potrebe. Ako država nije u stanju da obezbedi škole, vrtiće i uslove za obrazovanje, šta onda imamo od nje? Čekamo preko deceniju da nešto menja, a ona samo gleda kako se mi mučimo. Neka se seti – deca su naša budućnost, i oni su ti koji zaslužuju prioritet, a ne da budu poslednja na listi prioriteta!
Idemo u dve obližnje crkve i molimo se za našu decu da dobiju ono što im je najpotrebnije – obrazovanje i sigurno mesto za rast i razvoj (imamo crkve).
Danas niko više u naselju ne pominje crkvu, ali smo i dalje spremni da štitimo zakon kada ga država, koja ga je i donela, ne sprovodi. Zato organizujemo zborove u naselju i kroz mesnu zajednicu nastavljamo borbu za ono što je obećano prilikom izgradnje Stepe – školu i vrtić.
Nema više strpljenja i razumevanja za ovakvu situaciju – kako je moguće da deca, naša budućnost, moraju da se bore za osnovne uslove kao što su škola i vrtić? Zašto se vlasti prave da ne čuju naše vapaje i potrebe? Zašto više od deset godina moramo da protestvujemo, da molimo i da se borimo za ono što bi trebalo da bude osnovno pravo svakog deteta – obrazovanje i prostor za rast?
To je sramotno! Deca nisu roba koju možemo ostaviti na čekanje, oni su naš prioritet. A država, koja je tu da štiti i obezbedi te uslove, umesto toga ignoriše naše zahteve i dozvoljava da deca trpe. Ovo je borba za ono što nam je već obećano i za osnovne ljudske potrebe. Ako država nije u stanju da obezbedi škole, vrtiće i uslove za obrazovanje, šta onda imamo od nje? Čekamo preko deceniju da nešto menja, a ona samo gleda kako se mi mučimo. Neka se seti – deca su naša budućnost, i oni su ti koji zaslužuju prioritet, a ne da budu poslednja na listi prioriteta!
Idemo u dve obližnje crkve i molimo se za našu decu da dobiju ono što im je najpotrebnije – obrazovanje i sigurno mesto za rast i razvoj (imamo crkve).
Poslednja izmena: