Dorćolski projekti

[MC_]

Ja sam odrastao na Dorcolu. Zaista ta podela nije postojala.

 

[MC_]

Дорћол Центар- Контејнер склоњен, кран још стоји, гаражна врата постављена, доста станова је усељено.
Pogledajte prilog 186826

odvratan samacki hotel
kada malo bolje pogledate vaj pokusaj kontinuiteta sa tradicijom (prizemlje i sprat) je uradjen vrlo lose i ne uklapa se.
Pridjite i pogledajte. Pogledajte detalje. prozore, fasadu.
bedno.

 

[foxmark2021]

Ja sam odrastao u centru i nikada, do pre mozda nekih 15-20g godina nisam cuo za pojam i podelu na Gornji i Donji Dorcol. Oduvek je bio samo Dorcol, s obzirom da pocinje od Jovanove ulice pa ide do Dunava.

Po toj podeli Gornji Dorcol predstavlja samo tanak potez izmedju Dusanove i Jovanove, sto je u sustini samo jedna ulica, Strahinjica Bana. Ali kapiram i da je to nastalo jer je postalo moderno reci da neko zivi na Dorcolu, pa onda oni koji zive u npr. Jevremovoj ili Siminoj uvek kazu da su na Dorcolu, iako bi to bio sustinski Centar, Stari Grad, nazovi kako hoces...i nekako mislim da je usled te "modernosti" zivljenja na Dorcolu ceo taj pojam kvarta prosiren i na one ulice na gore, pa je usled toga nastao termin Gornji i Donji Dorcol...

Msm, ne znam...ima ljudi koji su odrasli i zive ceo zivot na Dorcolu pa mogu bolje da kazu ili da me isprave, ali kada sam ja odrastao postojao je samo Dorcol, bez podele na Gornji i Donji...

P.S. Da me ne protumacis pogresno, ovo nije napisano kao kritika tebi, vec sam samo izneo vidjenje pojma Docrol i kako se nekad on tumacio. Mozda ja nisam u pravu i imam potpuno iskrivljeno misljenje, ne znam....

Isto sam odrastao na Dorćolu, nešto sam mlađi i mi Dorćol delimo na Gornji od Kneza do Dušanove i Donji od Dušanove do Dunava. Ali ta podela nema nikakav značaj. Neki čak ulaze u još veću podelu i imaju tzv Urćol deo kod škole Braće Baruh. Po meni je Dorćol Dorćol, to je stil života

 

[MC_]

Isto sam odrastao na Dorćolu, nešto sam mlađi i mi Dorćol delimo na Gornji od Kneza do Dušanove i Donji od Dušanove do Dunava. Ali ta podela nema nikakav značaj. Neki čak ulaze u još veću podelu i imaju tzv Urćol deo kod škole Braće Baruh. Po meni je Dorćol Dorćol, to je stil života

Tako je. To je stil zivota i shvatanje sveta.
Dorcol je Dorcol.

 

[ink]

Samo ću da ostavim ovo ovde bez komentara:

Зерек — Википедија

sr.wikipedia.org

 

[Дошљак]

Ја сам чуо причу, нека ме дорћолци исправе, да се до 2. светског рата тзв. горњи Дорћол звао Зерек (турцизам за Видиковац), а тзв. доњи Дорћол је био прави Дорћол (турцизам за четири пута).
После 2. светског рата се горњи Дорћол из снобизма звао просто центар, и да тек последњих 25 година са неоромантизмом пошто су архаизми опет у тренду, онда почиње та лажна подела горњи и доњи Дорћол.

 

[MC_]

Ja sam za Zerek prvi put cuo u knjizi Svetlane Velmar jankovic "Dorcol", gde ona opisuje neku romantizovanu pricu o poreklu naziva dorcolskih ulica.
U pitanju je cisto sr.anje, sipanje idoelogije lopovske klase od pre II sv rata. (sto nisam bio u stanju da razumem tih davnih godina)

Mnogo bolja knjiga je https://www.kupindo.com/Istorija/69916961_DUNAVSKI-RIBARI-SA-DORCOLA-I-PORODICA-BOGDANOVIC
Ona govori o stvarnim ljudima i stvarnim stvarima.

Mnogi ne razumeju tu vezu s Dunavom. Jos 2000. bilo je Dorcolaca koij su u sred grada ziveli kao lovci, tj ribari.
Originalni Dorcol je centar koji se ruga centru.
Mi smo u stvari urbani divljaci.
Otuda nasa mrznja spram mladih, ugladjenih evropski urbanih....

 

[ink]

Mi smo u stvari urbani divljaci.
Otuda nasa mrznja spram mladih, ugladjenih evropski urbanih....

Dorćolci mrze mlade? Prvi put čujem.

 

[Jelancha]

Дорћол Центар- Контејнер склоњен, кран још стоји, гаражна врата постављена, доста станова је усељено.
Pogledajte prilog 186826

Šta je bre ovo leba ti?!

 

[svrca]

odvratan samacki hotel
kada malo bolje pogledate vaj pokusaj kontinuiteta sa tradicijom (prizemlje i sprat) je uradjen vrlo lose i ne uklapa se.
Pridjite i pogledajte. Pogledajte detalje. prozore, fasadu.
bedno.

МЦ пословично претерује. Солидна изведба, а ево и једног шокинг детаља

 

[Aes]

Isto sam odrastao na Dorćolu, nešto sam mlađi i mi Dorćol delimo na Gornji od Kneza do Dušanove i Donji od Dušanove do Dunava. Ali ta podela nema nikakav značaj. Neki čak ulaze u još veću podelu i imaju tzv Urćol deo kod škole Braće Baruh. Po meni je Dorćol Dorćol, to je stil života

U vreme mog odrastanja nekako se Dorcolom smatralo od reke do Dusanove ulice, kad je predjes i krenes navise uz Kralja Petra, krenuo si u grad
Taj "gornji" deo Dorcola kako ga neki nazivaju je odudarao od donjeg dela i po arhitekturi, boljim stanjem kuca i zgrada, pa i sastavom ljudi, bar se ja tako toga secam. Donji je nekako bio raspaliji sa dosta udzerica, sa sirovijim ljudima ali i onim poznatim dorcolskim smekom i pravilima. U svakom slucaju neke zvanicne podele nije bilo, to je sad moderno

 

[срббгд90]

Дорћол Центар- Контејнер склоњен, кран још стоји, гаражна врата постављена, доста станова је усељено.
Pogledajte prilog 186826

Мени је ово један од лепших стамбено-пословних објеката (комплекса) који се граде у Београду. Допада ми се и визуелно, а делује ми и да су радови релативно квалитетно изведени. Генерално ми се допада уклапање старог и новог стила. За разлику од многих новоградњи, мислим да ова зграда има одређену вредност и да улепшава овај део града.

 

[outsider]

Gornji, Donji, Srednji, Prednji, kako god ga zvali bio bi lepši kada ne bi bilo pasjeg dreka po trotoarima. Učestala pojava u tom delu grada. Ne samo od lutalica.

 

[solecar]

Učestala pojava u tom delu grada.

Ispravljeno i da pridodam i tržne centre, s posebnim akcentom na Beoshoping centar, gde sam samo u proteklih godinu dana video više puta i umalo i ugazio jednom prilikom, za razliku od drugih centara u kojima sam bio, ali nisam video da ima ostataka.​

 

[MC_]

Gornji, Donji, Srednji, Prednji, kako god ga zvali bio bi lepši kada ne bi bilo pasjeg dreka po trotoarima. Učestala pojava u tom delu grada. Ne samo od lutalica.

Jedno vreme je bilo bolje. ALi zadnje dve godine, kako smo poceli ubrzano da tonemo kao zemlja, sve je vise tih smrdljivih znakova.

 

[MC_]

U vreme mog odrastanja nekako se Dorcolom smatralo od reke do Dusanove ulice, kad je predjes i krenes navise uz Kralja Petra, krenuo si u grad
Taj "gornji" deo Dorcola kako ga neki nazivaju je odudarao od donjeg dela i po arhitekturi, boljim stanjem kuca i zgrada, pa i sastavom ljudi, bar se ja tako toga secam. Donji je nekako bio raspaliji sa dosta udzerica, sa sirovijim ljudima ali i onim poznatim dorcolskim smekom i pravilima. U svakom slucaju neke zvanicne podele nije bilo, to je sad moderno

Da.
Iznad Cara Dusana ziveli su neki anonimni, bezlicni ljudi. Nisu bili kao mi. Zato Svetlana V. Jankovic nije ni opisala nase ulice. Mi nismo bili njena klasa.
Gnusali su se nas i mi njih.
Mi smo se trudili da delujemo opasno, oni da deluju ugladjeno.
Oni su pricali o putovanjima, mi o poznatim kriminalcima i iskustvima, cak i ko nije bio iz tog miljea, morao je da zna o tome.
Oni nisu mogli da pricaju opusteno o seksu.
Ko nije imao centralno krao je ugalj s pruge.
Mi smo isli u skole "Bracu Baruh" i "I proletersku", oni su isli u "Peru Agu" i "Lola Ribar".

 

[urosk]

Imas sad i novi Dorćol, gornji/donji/novi

 

[Posmatrač1]

Postojala podela uvek. Gornji Donji Šipka Maj.

 

[vranac]

Ja sam za Zerek prvi put cuo u knjizi Svetlane Velmar jankovic "Dorcol", gde ona opisuje neku romantizovanu pricu o poreklu naziva dorcolskih ulica.
U pitanju je cisto sr.anje, sipanje idoelogije lopovske klase od pre II sv rata. (sto nisam bio u stanju da razumem tih davnih godina)

Mnogo bolja knjiga je https://www.kupindo.com/Istorija/69916961_DUNAVSKI-RIBARI-SA-DORCOLA-I-PORODICA-BOGDANOVIC
Ona govori o stvarnim ljudima i stvarnim stvarima.

Mnogi ne razumeju tu vezu s Dunavom. Jos 2000. bilo je Dorcolaca koij su u sred grada ziveli kao lovci, tj ribari.
Originalni Dorcol je centar koji se ruga centru.
Mi smo u stvari urbani divljaci.
Otuda nasa mrznja spram mladih, ugladjenih evropski urbanih....

Не може се то бирати a la carte. Лоповска класа је направила оно што Дорћол чини Дорћолом а не на пример Котежом и Бесним фоком како би рекао наш познати глумац. Стамбени блокови уз Дунав су оно што је комунистичка власт оставила Дорћолу. То су блокови без карактера и једино што их чини привлачним је сама река.

 

[Daguerre]

Poslednje što se može reći za Dunavski kej, tj. ''blokove'' na njemu, je da su bez karaktera. A da ih reka čini još privlačnijim, čini ih. Imaju dovoljno zelenila, pravljeni su osamdesetih, kada je struka vodila računa o kvalitetu gradnje. Estetski, bolje izgledaju od 99% zgrada napravljenih nakon ''zlih komunista''.

 

[Daguerre]

''Lopovska klasa'' je napravila ono što Dedinje čini Dedinjem. Dorćol je malo drugačija priča, čini mi se..

 

[Kailan]

Poslednje što se može reći za Dunavski kej, tj. ''blokove'' na njemu, je da su bez karaktera. A da ih reka čini još privlačnijim, čini ih. Imaju dovoljno zelenila, pravljeni su osamdesetih, kada je struka vodila računa o kvalitetu gradnje. Estetski, bolje izgledaju od 99% zgrada napravljenih nakon ''zlih komunista''.

По мени су солитери на доњем Дорћолу масиван промашај и међу горим примерима СФРЈ архитектуре у Београду. Потпуно концептуално игнорисање окружења и кратковидост у планирању, у то време су већ морали да имају у виду да аутомобилизација води ка томе да сваки стан има бар један ауто и предвиде за високу густину насељености адекватну гаражу или неко друго решење. Ти солитери не остварују икакву везу са реком, као да су узети са неког брда и ту пребачени без икакве идеје или плана. И због свега тога највећи део доњег Дорћола сада изгледа као велики паркинг на коме су грађени солитери

Ниже зграде у том делу (не знам како другачије да их именујем) су мало боље али ни саме нису никако смислено у вези са реком , чак су и поређане тако да се минимизује поглед на реку станарима. А о садржају за све остале да не причамо, приобаље више делује као приватно двориште партијским друговима који су ту добили станове него као простор за све грађане да могу у најмању руку да седну да попију кафу

 

[Daguerre]

По мени су солитери на доњем Дорћолу масиван промашај и међу горим примерима СФРЈ архитектуре у Београду.

Pisao sam o Dunavskom Keju. Tamo nema nikakvih solitera.
A što se tiče donjeg Dorćola, ni za to se ne slažem. I to je daleko bolje nego rešenje od većine napravljenog od devedesetih naovamo. Čak i po pitanju parkinga.

Ниже зграде у том делу (не знам како другачије да их именујем) су мало боље али ни саме нису никако смислено у вези са реком , чак су и поређане тако да се минимизује поглед на реку станарима. А о садржају за све остале да не причамо, приобаље више делује као приватно двориште партијским друговима који су ту добили станове него као простор за све грађане да могу у најмању руку да седну да попију кафу

Kako god da su poređane, ne bi sve imale isti pogled na reku.. Niti treba, niti može svaki stan imati jednak pogled, a Dunav je na čitavih 50 metara od najdalje zgrade, stvarno teško prošetati.
Da se danas pravio taj kej, bila bi i veća gustina i veća spratnost, i slabiji kvalitet gradnje. A, partijska gospoda i pevaljke bi sebi obezbedile stanove sa pogledom na reku.

приобаље више делује као приватно двориште партијским друговима који су ту добили станове него као простор за све грађане да могу у најмању руку да седну да попију кафу

Priobalje na keju je jedno od humanijih u Beogradu, sa zelenom površinom, stablima, bic. stazom, igralištima... Ali pošto nema kafića, ništa onda - srušiti sve i sagraditi novo..

 

[Kailan]

Pisao sam o Dunavskom Keju. Tamo nema nikakvih solitera.
A što se tiče donjeg Dorćola, ni za to se ne slažem. I to je daleko bolje nego rešenje od većine napravljenog od devedesetih naovamo. Čak i po pitanju parkinga.

Једини упоредиви део приобаља да се изградио од деведесетих до овамо је БНВ, и он има далеко боље решен паркинг са гаражама, једини део где је предвиђен већи улични паркинг је она уличица између Резиденса и Тераса која томе служи. А генерално је консензус и међу струком и на форуму да је БНВ јако лоше архитектонско решење за градњу поред реке

Kako god da su poređane, ne bi sve imale isti pogled na reku.. Niti treba, niti može svaki stan imati jednak pogled, a Dunav je na čitavih 50 metara od najdalje zgrade, stvarno teško prošetati.

Обично када се гради поред воде имаш за циљ да се поглед на исту максимизује, са прозорима окренутим ка њој, у зградама окренутим ка њој, било хоризонтално било вертикално. Као што нпр. када се гради поред бучне пруге и сл. желиш да обрнуто, да се минимизује површина која је изложена њој. Овде су поставили зграде да се површина која гледа на воду минимизује. Јер опет, сам блок је генеричан и могао је да се постави на Цераку без да се ишта промени. Погледај која површина целоукупног блока има леп поглед а ко гледа на комшијску зграду:

Могло је нпр.:

Где би жуто биле гараже са не више од 2 спрата надземно (подземно колико је могуће и потребно) тако да господа тих 50 метара могу да пешаче до паркинг места а остало све да буде зеленило. И да, у приземљу зграда би могли онда да буду и кафићи и ресторани и места за изнајмљивање бицикала, да имају зашто да дођу и људи који ту не живе

Da se danas pravio taj kej, bila bi i veća gustina i veća spratnost, i slabiji kvalitet gradnje. A, partijska gospoda i pevaljke bi sebi obezbedile stanove sa pogledom na reku.

Priobalje na keju je jedno od humanijih u Beogradu, sa zelenom površinom, stablima, bic. stazom, igralištima... Ali pošto nema kafića, ništa onda - srušiti sve i sagraditi novo..

Ништа од тога не би било жртвовано за ово шта причам

Рецимо савски блокови су боље решили исти проблем и део ка реци је плански направљен да комуницира са њом. Да је овако нешто направљено на Бањици било би збуњујуће зашто сви гледају у истом правцу - јер су те зграде скројене за приобаље

 

[Mlatishuma]

Podela na gornj i donji Dorcol postoji sigurno preko 35 godina, a mozda i vise. Ja sam isao u O.S. Skadarlija u Francuskoj ulici devedesetih, i mi smo i te kako bili Dorcolci, i mrzeli smo se sa Palasom. Podela je i psiholoska. Ja volim sve Dorcole, ali imam drugaricu koja je rodjena na gornjodorcolskoj strani Dusanove, i jako retko je prelazila tramvajsku prugu ("sta cu tamo?"). Ne znam kad je gornji Dorcol tacno postao Dorcol, ali mislim da je ovo negiranje dorcolstva tzv. Zereku zapravo isto novotarija (to recimo radi Dragan Ambrozic), jer gornji Dorcol je Dorcol i u knjizi kod Svetlane Velmar Jankovic (i to ne od Jovanove, nego od Vasine) i u ovoj sjajnoj emisiji sa Bogdanom Bogdanovicem iz 1982. koju svima preporucujem: