Dorćolski projekti
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Pisao sam više puta kako je ova zgrada useljena još jesenas:
No, ne samo što su obimni radovi u prizemlju, već i na poslednjem spratu:
A u pozadini se lepo vidi kako su bageri skinuli sloj zemlje sa zemljišta železnica, ali ne i poslednji aktivni kolosek.
Vojni hotel, pored te zgrade, je već dugo u statusu napuštenog gradilišta, ali je makar spoljašnja fasada završena:
A o frontu udžerica u Despoa Đurđa sam već pisao - autoperionica sa kafanom je zatvorena, a kuća do nje se ruši:
Table još nema:
No, ne samo što su obimni radovi u prizemlju, već i na poslednjem spratu:
A u pozadini se lepo vidi kako su bageri skinuli sloj zemlje sa zemljišta železnica, ali ne i poslednji aktivni kolosek.
Vojni hotel, pored te zgrade, je već dugo u statusu napuštenog gradilišta, ali je makar spoljašnja fasada završena:
A o frontu udžerica u Despoa Đurđa sam već pisao - autoperionica sa kafanom je zatvorena, a kuća do nje se ruši:
Table još nema:
V
Vračarac
Guest
Dobar pogled kolega.
Planira li neko da na toj parceli gradi i neku garazu? Ili samo da dizu zgrade, a prateca infrastruktura da se zanemaruje...
Cujem da gomila ljudi koja dolazi u Bg (ili iz drugih krajeva Bg) parkira svoja kola na setalistu kod reke jer se jedino tu ne naplacuje parking, pa ostavi kola danima, a ona zauzimaju parking mesta ljudima koji tu zive ili dodju sa ciljem da se prosetaju kejom pa nemaju na kraju gde...
Space Motion
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.06.2021.
- Poruke
- 1.002
- Pohvaljen
- 3.022
Može link kako gledaš ovo?
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Мала исправка. П+1 +ПК је исписано ситним словима, што значи да је то спратност затеченог објекта у тренутку израде плана. По саом плану, ту је уцртан пешачки плато са дрветом.Kao što rekoh na jednoj drugoj temi, na tom mestu je ucrtano drvo spratnosti P+1+Pk. Ukusi su različiti.Pogledajte prilog 126977
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
baci pogled iz Cara Urosa
Prevelika zgrada u Mike Alasa, koju sam puno slikao u poslednje vreme, dobija izuzetno ružnu i nabreklu komšinicu:
Interesantno je i da je izgrađena (i useljena, ali nezavršena) zgrada, prilično uvučena u odnosu na Cara Uroša, pa će ovde nići nekakva lepa javna površinica (nadam se):
S pasareline visine, to sve deluje ovako:
Temeljna jama:
A, u Solunskoj, iza GP Napred CU57 projekta, puni gabarit dobila je i zgrada koju zida GP Greda Valjevo:
Interesantno je i da je izgrađena (i useljena, ali nezavršena) zgrada, prilično uvučena u odnosu na Cara Uroša, pa će ovde nići nekakva lepa javna površinica (nadam se):
S pasareline visine, to sve deluje ovako:
Temeljna jama:
A, u Solunskoj, iza GP Napred CU57 projekta, puni gabarit dobila je i zgrada koju zida GP Greda Valjevo:
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.471
Nije mi jasno zasto je jedan deo CU spratnosti P+4+PK a ovaj deo iste te CU do Dunavske P+6+PK?
Ovde na renderu nema nigde pasarele...Bas me zanima da li ce ona ide "uz zgradu"?
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
Zanimljivo je da su u socrealisticko vreme, takve vece zgrade odmicali cesto od ulice da bi smanjili efekat nabreklosti.
Danas se bori za svaki kvadratni mm.
Zgrade od pre II sv rata imale su cesto unutrasanja dvorista. Cak ni u socijalizmu taj koncept nije bio narusen.
Ali, globalna kriza dolazi na srecu i mada, prekasno, investitorsko zlo ce izgleda biti zaustavljeno.
Danas se bori za svaki kvadratni mm.
Zgrade od pre II sv rata imale su cesto unutrasanja dvorista. Cak ni u socijalizmu taj koncept nije bio narusen.
Ali, globalna kriza dolazi na srecu i mada, prekasno, investitorsko zlo ce izgleda biti zaustavljeno.
Dani Beograda su od 16.4. do 19.4. a u Jevremovoj tradicionalno ima svašta nešto.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Manje više, da.
Po onome što sam ja zapazio, sa aspekta urbanizma (dakle ne govorim o kvalitetu gradnje nego o rasporedu) na desnoj obali Save, najviše se pazilo i najbolje gradilo 50ih. Zato što su tada (napokon) shvaćene greške prethodnih decenija i (de)generacija koje su odlagale proširenje ulica u predratnom Beogradu. Jedan od primera za koji znam je Ulica Zdravka Čelara, i to konkretno ova deonica. Tu se jasno vidi nadovezivanje na dobre odlike predratnog urbanizma (skladnost objekata, zelenilo, kršteni trotoari) a uz poštovanje novonastalih okolnosti i predviđanja da će ulice sa automobilizacijom i mehanizacijom postati sve prometnije. Te da ako jednog dana baš bude bilo preke potrebe, zeleni pojasevi uz kolovoz mogu da se žrtvuju zarad novih proširenja kolovoza ALI bi i pored toga opet ostali, i kršten trotoar, i pojas zelenila uz samu zgradu.
Da je pameti i sreće, svaka važnija ili posećenija ulica koja se gradila iznova ili renovirala posle WW2, težila bi ovakvoj konfiguraciji. Humano, jednostavno, a opet prilagodljivo za nove izazove i vremena po potrebi.
Nažalost, to je vremenom zamrlo i SFRJ vlasti su se, umesto transformisanja i modernizacije nekih besmislenih zaostavština iz perioda Beogradskih mahala i sokaka, okrenule građenju novih naselja na Novom Beogradu i satelitskih naselja na desnoj obali Save. To je onda dovelo do krajnje tragikomične i polarizovane situacije - Novi Beograd na kome ima previše neiskorišćenog prostora i starih naselja na desnoj obali Save gde nema igla gde da prođe. Na sve to, posebna forma debilizma se dostigla kada su počeli da prave udaljena satelitska naselja sa prostranim ulicama i prostorima unutar sebe, ali do kojih vode sokaci iz 19. veka. I onda npr dobiješ situaciju da do jednog Mirijeva, izolovanog a prepunog ljudi i saobraćaja, vodi ovakva beda od ulice.
Ali jbg, ovo je uvek bila zemlja slepaca i korupcije, tako da to nam je što nam je. I ja polako učim da se distanciram od svega toga i ne dajem više pet para ni za šta, jer ovde drugačije očigledno ne može.
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.052
- Pohvaljen
- 10.793
Ја се баш не слажем, тај период из педесетих ми је апсолутно најружнији и најгори (ако гледамо планирани урбанизам)
Старе улице (попут Кнеза) су занимљиве за прошетати се јер имају доста комерцијалних објеката, кафића, музеја, ресторана итд. То је класичан европски урбанизам који је симпатичан јер врви од живота. Касније грађена насеља су отишла у другу крајност наглашавајући природу и она су лепа за шетњу због тога. Шетати се нпр. Савским блоковима је као да се шеташ кроз шуму иако си на 15 минута колима од центра града. Ти булевари делују прешироко али
а) Нису до сада завршени у смислу празног простора, тек може доста садржаја да се гради на празним парцелама ( и гради се)
б) Управо та ширина оставља простора за додатна саобраћајна решења која могу да смање гужву
Овај период соцреализма нема ни виталност традиције ни зеленило соц модернизма, оставља ми утисак сваки пут као да се шетам Аушвицом. Само са још ружнијим зградама.
Старе улице (попут Кнеза) су занимљиве за прошетати се јер имају доста комерцијалних објеката, кафића, музеја, ресторана итд. То је класичан европски урбанизам који је симпатичан јер врви од живота. Касније грађена насеља су отишла у другу крајност наглашавајући природу и она су лепа за шетњу због тога. Шетати се нпр. Савским блоковима је као да се шеташ кроз шуму иако си на 15 минута колима од центра града. Ти булевари делују прешироко али
а) Нису до сада завршени у смислу празног простора, тек може доста садржаја да се гради на празним парцелама ( и гради се)
б) Управо та ширина оставља простора за додатна саобраћајна решења која могу да смање гужву
Овај период соцреализма нема ни виталност традиције ни зеленило соц модернизма, оставља ми утисак сваки пут као да се шетам Аушвицом. Само са још ружнијим зградама.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Zašto porediti Knez Mihailovu sa Zdravka Čelara? Pa normalno je da u starim delovima i gradskim jezgrima budu ulice poput Knez Mihailove, Dobračine, pa čak i malecke poput Zmaja od Noćaja. Ali da li je normalno da i u naseljima građenim posle WW2, u skroz drugom tehnološkom dobu i mentalitetu, budu ovakve ulice?
Pa ne, nije normalno. Bolesno je.
Ne može svaka ulica u Beogradu da bude Knez Mihailova. Niti ona treba da služi kao reper i prosek, jer ona svakako nije prosek. Nije norma ni u čemu. Jer da jeste, imali bismo takve ulice i u drugim starim delovima grada, a to baš i nije slučaj.
Obiđi Lion, obiđi Lekino Brdo, Zvezdaru, nove delove Karaburme, Vračar... videćeš da sve više ulica koje nisu na vreme širene i regulisane, postaju neprohodne. Baš sam pre neki dan prolazio kroz Lekino Brdo. Van Južnog Bulevara i pojedinih starih ulica poput Gospodara Vučića, 90% vremena koračao sam kolovozom jer trotoari ne postoje ili su parkirališta. E to će brate da bude novi prosek Beograda. Već i jeste. Okačio bih linkove ka Street View ali snimci su mu stari skoro 10 godina a na Guglu kad kucam imena ulica, izbacuje mi slike stanova na prodaju. Ali još bolje, ne veruj meni, prođi delovima Beograda i vidi na šta će da liče sve te kanjončine i sokaci koji niču. Kada neko u njima pokuša da sprovede bilo šta veće od kolica za pijacu, ima da prođe kroz pakao. Ne preterujem. Hodanje njima je u stvari hodanje od jednog procepa između parkiranih automobilčina do drugog. Nefunkcionalne su i za posetioce, i za pešake u tranzitu, i za automobile, i za JGP i za same stanare.
Što se tiče pomenutog primera u Zdravka Čelara, tebi ostavlja utisak Aušivca zato što je sve zapušteno i propalo, ne zato što je uređeno loše. Na prizoru koji sam prikazao, zamislimo da je asfalt u boljem stanju, da je fasada sređena, da stubići nisu počupani nego uredno naređani, i da je zelenilo održavano i bogato umesto izgaženo i puno prašine i smeća. Naravno da bi bilo trista puta lepše. I za mene bi svakako bila jedna od najlepših posleratnih ulica u Beogradu.
I dok se taj potez u Zdravka Čelara i druge deonice građene između '45 i 60ih, uvek mogu naknadno učiniti još prometnijim a da ostanu funkcionalne (ne kažem da navijam za to, ali ako bude preke potrebe, nema šta da se polemiše), 90% svih drugih ulica i naselja na desnoj obali Save građenih do rata i posle 60ih će zauvek ostati taoci slepačkog urbanizma, nedostatka prostora i opšteg haosa. Koji iz godine u godinu postaje sve gori i gori.
Što rekoh na drugoj temi malopre - prosto, grad će saobraćajno i funkcionalno kolabirati u narednih 5 godina, i tu ne može više ništa da se uradi. Zato što se ovde slepila i gluposti kaleme jedni na druge već decenijama. I sad sve i da postanemo najbogatija zemlja na svetu, nema tih para i te radne snage koja bi mogla da ispravi sve te zaostale brloge, sokake, mahale i udžerice.
Pa ne, nije normalno. Bolesno je.
Ne može svaka ulica u Beogradu da bude Knez Mihailova. Niti ona treba da služi kao reper i prosek, jer ona svakako nije prosek. Nije norma ni u čemu. Jer da jeste, imali bismo takve ulice i u drugim starim delovima grada, a to baš i nije slučaj.
Obiđi Lion, obiđi Lekino Brdo, Zvezdaru, nove delove Karaburme, Vračar... videćeš da sve više ulica koje nisu na vreme širene i regulisane, postaju neprohodne. Baš sam pre neki dan prolazio kroz Lekino Brdo. Van Južnog Bulevara i pojedinih starih ulica poput Gospodara Vučića, 90% vremena koračao sam kolovozom jer trotoari ne postoje ili su parkirališta. E to će brate da bude novi prosek Beograda. Već i jeste. Okačio bih linkove ka Street View ali snimci su mu stari skoro 10 godina a na Guglu kad kucam imena ulica, izbacuje mi slike stanova na prodaju. Ali još bolje, ne veruj meni, prođi delovima Beograda i vidi na šta će da liče sve te kanjončine i sokaci koji niču. Kada neko u njima pokuša da sprovede bilo šta veće od kolica za pijacu, ima da prođe kroz pakao. Ne preterujem. Hodanje njima je u stvari hodanje od jednog procepa između parkiranih automobilčina do drugog. Nefunkcionalne su i za posetioce, i za pešake u tranzitu, i za automobile, i za JGP i za same stanare.
Što se tiče pomenutog primera u Zdravka Čelara, tebi ostavlja utisak Aušivca zato što je sve zapušteno i propalo, ne zato što je uređeno loše. Na prizoru koji sam prikazao, zamislimo da je asfalt u boljem stanju, da je fasada sređena, da stubići nisu počupani nego uredno naređani, i da je zelenilo održavano i bogato umesto izgaženo i puno prašine i smeća. Naravno da bi bilo trista puta lepše. I za mene bi svakako bila jedna od najlepših posleratnih ulica u Beogradu.
I dok se taj potez u Zdravka Čelara i druge deonice građene između '45 i 60ih, uvek mogu naknadno učiniti još prometnijim a da ostanu funkcionalne (ne kažem da navijam za to, ali ako bude preke potrebe, nema šta da se polemiše), 90% svih drugih ulica i naselja na desnoj obali Save građenih do rata i posle 60ih će zauvek ostati taoci slepačkog urbanizma, nedostatka prostora i opšteg haosa. Koji iz godine u godinu postaje sve gori i gori.
Što rekoh na drugoj temi malopre - prosto, grad će saobraćajno i funkcionalno kolabirati u narednih 5 godina, i tu ne može više ništa da se uradi. Zato što se ovde slepila i gluposti kaleme jedni na druge već decenijama. I sad sve i da postanemo najbogatija zemlja na svetu, nema tih para i te radne snage koja bi mogla da ispravi sve te zaostale brloge, sokake, mahale i udžerice.
Poslednja izmena: