Šta je novo?

Dorćolski projekti

Već sad je ceo Donji Dorćol jedno veliko gradilište:

Capture.JPG
 
Pisao sam više puta kako je ova zgrada useljena još jesenas:
20220408_123608.jpg

No, ne samo što su obimni radovi u prizemlju, već i na poslednjem spratu:
20220408_124138.jpg

A u pozadini se lepo vidi kako su bageri skinuli sloj zemlje sa zemljišta železnica, ali ne i poslednji aktivni kolosek.
20220408_124132.jpg

Vojni hotel, pored te zgrade, je već dugo u statusu napuštenog gradilišta, ali je makar spoljašnja fasada završena:
20220408_123551.jpg

A o frontu udžerica u Despoa Đurđa sam već pisao - autoperionica sa kafanom je zatvorena, a kuća do nje se ruši:
20220408_123350.jpg

Table još nema:
20220408_123312.jpg
 
Nije moj, ali jeste dosta dobar. I biće takav dok se ne podigne veliki objekat na parceli ispred (koja je u vlasništvu Delhaize-a).
 
Отворен поглед на реку баш вреди, штета што га је све мање у граду.
 
Nije moj, ali jeste dosta dobar. I biće takav dok se ne podigne veliki objekat na parceli ispred (koja je u vlasništvu Delhaize-a).

Planira li neko da na toj parceli gradi i neku garazu? Ili samo da dizu zgrade, a prateca infrastruktura da se zanemaruje...

Cujem da gomila ljudi koja dolazi u Bg (ili iz drugih krajeva Bg) parkira svoja kola na setalistu kod reke jer se jedino tu ne naplacuje parking, pa ostavi kola danima, a ona zauzimaju parking mesta ljudima koji tu zive ili dodju sa ciljem da se prosetaju kejom pa nemaju na kraju gde...
 
У питању је мапа коју сам сам направио, јер много волим мапе и бројеве - шта ћу....
 
Zgradurina koja se gradi izmedju Skenderbegove i Cara Dusana i Knicaninove je previse gabaritna i odvratna.
 
Kao što rekoh na jednoj drugoj temi, na tom mestu je ucrtano drvo spratnosti P+1+Pk. Ukusi su različiti. 👽Pogledajte prilog 126977
Мала исправка. П+1 +ПК је исписано ситним словима, што значи да је то спратност затеченог објекта у тренутку израде плана. По саом плану, ту је уцртан пешачки плато са дрветом.
 
@stf, u potpunosti si obesmislio moj pokušaj da budem humorističan, i to baš na ovoj domaćinskoj mi temi.
 
Zgradurina na uglu Cara Urosa i Cara Dusana. bezumno odvratno, nabreklo,
Posmatram beli blok plocica prema Cara Urosa.
Redak nedostatak elementarnog osecaja za sklad.
 
Naprotiv, skladna i odmerena.Kakav zid plocica?
 
Prevelika zgrada u Mike Alasa, koju sam puno slikao u poslednje vreme, dobija izuzetno ružnu i nabreklu komšinicu:
20220412_195305.jpg

Interesantno je i da je izgrađena (i useljena, ali nezavršena) zgrada, prilično uvučena u odnosu na Cara Uroša, pa će ovde nići nekakva lepa javna površinica (nadam se):

20220412_195335.jpg

S pasareline visine, to sve deluje ovako:
20220412_195158.jpg

Temeljna jama:
20220412_195239.jpg

A, u Solunskoj, iza GP Napred CU57 projekta, puni gabarit dobila je i zgrada koju zida GP Greda Valjevo:

20220412_195505.jpg
 
Nije mi jasno zasto je jedan deo CU spratnosti P+4+PK a ovaj deo iste te CU do Dunavske P+6+PK?
 
Zanimljivo je da su u socrealisticko vreme, takve vece zgrade odmicali cesto od ulice da bi smanjili efekat nabreklosti.
Danas se bori za svaki kvadratni mm.
Zgrade od pre II sv rata imale su cesto unutrasanja dvorista. Cak ni u socijalizmu taj koncept nije bio narusen.
Ali, globalna kriza dolazi na srecu i mada, prekasno, investitorsko zlo ce izgleda biti zaustavljeno.
 
Dešava se još uvek. :) Dani Beograda su od 16.4. do 19.4. a u Jevremovoj tradicionalno ima svašta nešto.
 
Zanimljivo je da su u socrealisticko vreme, takve vece zgrade odmicali cesto od ulice da bi smanjili efekat nabreklosti.
Danas se bori za svaki kvadratni mm.
Zgrade od pre II sv rata imale su cesto unutrasanja dvorista. Cak ni u socijalizmu taj koncept nije bio narusen.
Ali, globalna kriza dolazi na srecu i mada, prekasno, investitorsko zlo ce izgleda biti zaustavljeno.
Manje više, da.

Po onome što sam ja zapazio, sa aspekta urbanizma (dakle ne govorim o kvalitetu gradnje nego o rasporedu) na desnoj obali Save, najviše se pazilo i najbolje gradilo 50ih. Zato što su tada (napokon) shvaćene greške prethodnih decenija i (de)generacija koje su odlagale proširenje ulica u predratnom Beogradu. Jedan od primera za koji znam je Ulica Zdravka Čelara, i to konkretno ova deonica. Tu se jasno vidi nadovezivanje na dobre odlike predratnog urbanizma (skladnost objekata, zelenilo, kršteni trotoari) a uz poštovanje novonastalih okolnosti i predviđanja da će ulice sa automobilizacijom i mehanizacijom postati sve prometnije. Te da ako jednog dana baš bude bilo preke potrebe, zeleni pojasevi uz kolovoz mogu da se žrtvuju zarad novih proširenja kolovoza ALI bi i pored toga opet ostali, i kršten trotoar, i pojas zelenila uz samu zgradu.
Da je pameti i sreće, svaka važnija ili posećenija ulica koja se gradila iznova ili renovirala posle WW2, težila bi ovakvoj konfiguraciji. Humano, jednostavno, a opet prilagodljivo za nove izazove i vremena po potrebi.

Nažalost, to je vremenom zamrlo i SFRJ vlasti su se, umesto transformisanja i modernizacije nekih besmislenih zaostavština iz perioda Beogradskih mahala i sokaka, okrenule građenju novih naselja na Novom Beogradu i satelitskih naselja na desnoj obali Save. To je onda dovelo do krajnje tragikomične i polarizovane situacije - Novi Beograd na kome ima previše neiskorišćenog prostora i starih naselja na desnoj obali Save gde nema igla gde da prođe. Na sve to, posebna forma debilizma se dostigla kada su počeli da prave udaljena satelitska naselja sa prostranim ulicama i prostorima unutar sebe, ali do kojih vode sokaci iz 19. veka. I onda npr dobiješ situaciju da do jednog Mirijeva, izolovanog a prepunog ljudi i saobraćaja, vodi ovakva beda od ulice.

Ali jbg, ovo je uvek bila zemlja slepaca i korupcije, tako da to nam je što nam je. I ja polako učim da se distanciram od svega toga i ne dajem više pet para ni za šta, jer ovde drugačije očigledno ne može.
 
Ја се баш не слажем, тај период из педесетих ми је апсолутно најружнији и најгори (ако гледамо планирани урбанизам)

Старе улице (попут Кнеза) су занимљиве за прошетати се јер имају доста комерцијалних објеката, кафића, музеја, ресторана итд. То је класичан европски урбанизам који је симпатичан јер врви од живота. Касније грађена насеља су отишла у другу крајност наглашавајући природу и она су лепа за шетњу због тога. Шетати се нпр. Савским блоковима је као да се шеташ кроз шуму иако си на 15 минута колима од центра града. Ти булевари делују прешироко али

а) Нису до сада завршени у смислу празног простора, тек може доста садржаја да се гради на празним парцелама ( и гради се)
б) Управо та ширина оставља простора за додатна саобраћајна решења која могу да смање гужву

Овај период соцреализма нема ни виталност традиције ни зеленило соц модернизма, оставља ми утисак сваки пут као да се шетам Аушвицом. Само са још ружнијим зградама.
 
Zašto porediti Knez Mihailovu sa Zdravka Čelara? Pa normalno je da u starim delovima i gradskim jezgrima budu ulice poput Knez Mihailove, Dobračine, pa čak i malecke poput Zmaja od Noćaja. Ali da li je normalno da i u naseljima građenim posle WW2, u skroz drugom tehnološkom dobu i mentalitetu, budu ovakve ulice?

Pa ne, nije normalno. Bolesno je.
Ne može svaka ulica u Beogradu da bude Knez Mihailova. Niti ona treba da služi kao reper i prosek, jer ona svakako nije prosek. Nije norma ni u čemu. Jer da jeste, imali bismo takve ulice i u drugim starim delovima grada, a to baš i nije slučaj.

Obiđi Lion, obiđi Lekino Brdo, Zvezdaru, nove delove Karaburme, Vračar... videćeš da sve više ulica koje nisu na vreme širene i regulisane, postaju neprohodne. Baš sam pre neki dan prolazio kroz Lekino Brdo. Van Južnog Bulevara i pojedinih starih ulica poput Gospodara Vučića, 90% vremena koračao sam kolovozom jer trotoari ne postoje ili su parkirališta. E to će brate da bude novi prosek Beograda. Već i jeste. Okačio bih linkove ka Street View ali snimci su mu stari skoro 10 godina a na Guglu kad kucam imena ulica, izbacuje mi slike stanova na prodaju. Ali još bolje, ne veruj meni, prođi delovima Beograda i vidi na šta će da liče sve te kanjončine i sokaci koji niču. Kada neko u njima pokuša da sprovede bilo šta veće od kolica za pijacu, ima da prođe kroz pakao. Ne preterujem. Hodanje njima je u stvari hodanje od jednog procepa između parkiranih automobilčina do drugog. Nefunkcionalne su i za posetioce, i za pešake u tranzitu, i za automobile, i za JGP i za same stanare.

Što se tiče pomenutog primera u Zdravka Čelara, tebi ostavlja utisak Aušivca zato što je sve zapušteno i propalo, ne zato što je uređeno loše. Na prizoru koji sam prikazao, zamislimo da je asfalt u boljem stanju, da je fasada sređena, da stubići nisu počupani nego uredno naređani, i da je zelenilo održavano i bogato umesto izgaženo i puno prašine i smeća. Naravno da bi bilo trista puta lepše. I za mene bi svakako bila jedna od najlepših posleratnih ulica u Beogradu.

I dok se taj potez u Zdravka Čelara i druge deonice građene između '45 i 60ih, uvek mogu naknadno učiniti još prometnijim a da ostanu funkcionalne (ne kažem da navijam za to, ali ako bude preke potrebe, nema šta da se polemiše), 90% svih drugih ulica i naselja na desnoj obali Save građenih do rata i posle 60ih će zauvek ostati taoci slepačkog urbanizma, nedostatka prostora i opšteg haosa. Koji iz godine u godinu postaje sve gori i gori.

Što rekoh na drugoj temi malopre - prosto, grad će saobraćajno i funkcionalno kolabirati u narednih 5 godina, i tu ne može više ništa da se uradi. Zato što se ovde slepila i gluposti kaleme jedni na druge već decenijama. I sad sve i da postanemo najbogatija zemlja na svetu, nema tih para i te radne snage koja bi mogla da ispravi sve te zaostale brloge, sokake, mahale i udžerice.
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Vrh