Saplitanje o sopstveno smeće
Ponedeljak, 24. 02. 2014.|11:48 | Izvor: RTS
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... sme%C4%87e
Kada se otvori poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, Srbija će imati pune ruke posla, ne toliko zbog zakonske regulative, već zbog prakse. Veliki broj deponija ne odgovara propisanim standardima, a još veći problem su divlje deponije. Nadležni tvrde da će obaveza u ovom procesu biti, ali i poručuju da Srbiju treba da čisitimo zbog sebe, a ne zbog Unije.
U Srbiji se godišnje proizvede 2,62 miliona tona kućnog otpada, odnosno kilogram dnevno po stanovniku, i to je duplo manje nego u Evropi. Međutim, dok je smeće za njih sirovina, četvrtina našeg smeća završi u prirodi, ostatak na deponijama. Na ceo Beograd dođe jedna legalna deponija - u Vinči.
Pomoćnik direktora operative "Gradske čistoće" Dragan Cvetković kaže da je "Gradska čistoća" uložila napore u separaciji otpada.
- Postoji pogon otpad gde se prikupljaju, otkupljuju i prodaju sekundarne sirovine. U planu je postavljanje spalionice smeća do 2020. godine - rekao je Cvetković.
Tek svaka četvrta deponija usklađena je sa evropskim standardima. Inače, Uniji su deponije poslednja opcija za odlaganje smeća, jer se, u najrazvijenijim članicama, preko 90% otpada reciklira, ponovo upotrebljava ili pretvara u energiju.
Kod nas nisu problem samo standardi na postojećim deponijama, već kultura stanovanja.
Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da kada se govori o divljnim deponijama, nije dovoljno samo njihovo privremeno izmeštanje jer se one ponovo pojave.
- Neophodno je podići svest kod građana kada je reč o separtaciji otpada: Imamo primer Austrije koju smatramo za veoma razvijeno društvo, ali je austrijska država imala kampanju od 11 godina gde je bila podizana svest građana na koji način se radi separacija otpada - rekao je Radović.
O sopstveno smeće saplitaćemo se i na putu ka Uniji kroz najobimnije i najskuplje poglavlje, i to se neće završiti ulaskom u EU. Bugarska i Slovenija će, kao članice, izaći pred Evropski sud, jer nisu poštovale sve odredbe o odlaganju otpada. Grci, odlukom Evropskog suda, dnevno plaćaju 70.000 EUR penala.
Rajner Frojnd iz Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da je pojedinim novim članicama Unije produžen period kako bi stigle da završe usklađivanje sa našim direktivama i za to vreme imaju pristup mnogo većim fondovima.
- U nekom trenutku taj tranzicioni period se završava i ako na kraju ne bude rezultata, EU ima mogućnost sankcija. Srbija je za sada daleko od toga - rekao je Frojnd.
Potpuno usklađivanje u ovoj oblasti očekuje se do 2030. godine. Za to će, kako se procenjuje, biti potrebno 10,6 mlrd EUR.
