Delta Planet Autokomanda - [Tržni Centar | 172 000 m²]

[vranac]

Homer Jay » 01 Jun 2019 09:35 pm[/url]":1775mq14]
Treće, Beograd ima ozbiljnu krizu identiteta i nedostatak samopouzdanja. Grad izgrađenog imidža ne strahuje ni da će mu 50 tržnih centara izmeniti lični opis, u Beogradu imamo strah da će nam bilo šta novo promeniti identitet, zato što, bojim se, izgrađeni identitet ni nemamo

Mислим да се ту не ради о кризи идентитета, него се у развијенијим градовима тржни центри углавном граде по ободима, на периферији, а код нас добрим делом заузимају кључне градске зоне, попуњавају рупе у центру града, и заиста мењају изглед града и идентитет.

 

[Kailan]

Зато што развијенији градови на које се обично мисли (Солун, Лондон, Париз) никад нису развијани у комунистичком духу па по правилу имају приземне радњице да надокнаде потребе становништва и тржни центри се граде по ободима за људе у предграђима. Ми имамо читаве улице и зоне по Београду без икаквог комерцијалног садржаја и тржни центри настају да то надокнаде. Накнадно је схваћен проблем па су осамдесетих и деведесетих покушали да реше тај проблем разним тржним сокацима попут Чумићевог али забадава. Постоји разлог зашто је толико тржних центара лоцирано на Новом Београду где цветају.

Изузетак је наравно Рајићева али је то више метастазирани део главне комерцијалне зоне у Београду него њена замена

 

[Zombieboy]

Khm...

One New Change
1 New Change, London EC4M 9AF
https://maps.app.goo.gl/4uZFv1utvJZrJcQUA

Prekoputa ulice od katedrale Svetog Pavla... Primera iz Londona ima milion, svaka oblast ima tržni centar, ili stariji ili noviji ...

 

[vranac]

Kailan » 09 Jun 2019 11:02 am[/url]":2rx5azrm]Зато што развијенији градови на које се обично мисли (Солун, Лондон, Париз) никад нису развијани у комунистичком духу па по правилу имају приземне радњице да надокнаде потребе становништва и тржни центри се граде по ободима за људе у предграђима. Ми имамо читаве улице и зоне по Београду без икаквог комерцијалног садржаја и тржни центри настају да то надокнаде.

Не знам на шта мислиш када говориш о комунистичком духу? Вероватно на отворене блокове Новог Београда... Али ево ти турбо капиталистички Београд на води се гради по матрици отвореног блока са највећим тржним центром у самом старом Београду...

 

[Kailan]

Мислим на градњу зграда без комерцијалног садржаја. Блокови попут 62,63 и 64 су одличан пример јер људи који живе у њиховом центру морају поприлично да пешаче да би дошли до апотеке или неке продавнице која је по правилу накнадно изникла ван оригиналног урбанистичког плана да задовоље потребе купаца. То су и велики маркети приметили па брже боље ускочили међу те блокове (Темпо, Рода, Дис, Универекспорт итд.). Иста је прича и са бутицима, књижарама, продавницама брзе хране, салонима лепоте, кладионицама, кафићима, цвећарама итд. Данас је ситуација далеко боља у блоковима на Новом Београду али опет, по правилу накнадно и захваљујући разним склепотинама, пренаменама јавног простора и разним тржним центрима.

Београд на води је катастрофалан пример јер то није кохезивно, промишљено насеље а није се ни спонтано развијало да покаже неки природни смисао. То је мутан, са пола мозга склепан посао који се састоји од рандом зграда на којима је братија покушала да заради. Тржни центар који граде не постоји да задовољи потребе мученика у она 2,3 солитера него је смишљено као "екслузивно" место на које ће да долазе људи колима из целог града да купују јер је у умовима тих људи шопинг мол оличење луксуза и стила.

 

[stf]

Слажем се са Калланом да је велики део урбанистичких проблема настао као природан одговор на лош урбанизам. Интересантно је како се највећи број оних склепаних "тражних центара" у низу изграђених притрајно на зеленим површинама десио у зонама социјалистичких насеља из разлога које је Каллан и написао. Од Канаревог брда, Миљаковца, Видиковца, преко Миријева, Коњарника, до самог Новог Београда ...

На овом форуму се често воли поставити ова фотографија као омиљени "аргумент" против "лоших архитеката" који не знају да пројектују јавне просторе:

Драги форумаши, ово исто важи и за урбанизам. Београд је испао прави тест полигон у коме се десило много тога изузетно важног за даље проучавање и озбиљне студије архитектонских и географских високообразовних установа укључујући и САНУ, ДАБ итд итд... У Београду се десило да је систем стао, пао, нестао и наследио га је урбани анархизам. У том анархизму су се десиле DIY "преправке" где су сами становници "исправљали" грешке урбаниста и архитеката градећи оно што је недостајало.

Нису само дивљи тржни центри последица, него и чувени сплавови. И много тога још.

 

[3eka]

Ja se bas ne bi slozio da veliki gradovi nemaju trzne centre po centru - svaka svetska metropola u centru ima ogromne robne kuce (npr. London - Harrods 102,193.344 m2, Selfridges 50,000; Pariz - Galerie Lafayette - 70,000), koje su funkcionalno prilicno slicne (veliki natkriveni multi-brend prodajni prostori). Razlika je samo u tome sto su nastali u nekom drugom vremenu, pa je njihov koncept malo drugaciji. Mislim da neka kombinacija otvorenog i zatvorenog prodajnog prostora mora postojati u gradu, jer bi u suprotnom zimi centar grada prilicno zamro. Arhitektura je potpuno druga prica...naravno da Rajicevu ne mozemo ni poredetiti sa jednim Galerie Lafayettom ili Galerijom Vitorio Emanuele. Drugo vreme, druge drzave, drugi ljudi

 

[Хаеул]

Искључиво резиденталне зоне, без било каквих културних и комерцијалних садржаја, карактеристичне су и за неке земље Запада, попут Америке, Канаде и Аустралије, па донекле и Британије, у којима имате читава насеља која се састоје од мора кућа, неретко мање-више истоветног изгледа, и немају никаквог другог садржаја. Један мој пријатљ који живи у Мелбурну мора да се вози 40 минута да би дошао до најближе самопослуге, пекаре, поште, болнице..

Није потребно трошити речи на то зашто је такав приступ урбанизму лош. Несхватљиво је да је ико уопште могао помислити да су та бесадржајна мора кућа добро решење; још је теже разумети зашто се, након изградње првог таквог кварта, и уочавања проблема, наставило с истим приступом.

Тржни центри почели су да масовно ничу управу у таквих срединама. Њихова сврха је била да дају неки садржај и унапреде квалитет живота у приградским насељима.

Kailan » 09 Јун 2019 19:02[/url]":1fr1sw8k]Зато што развијенији градови на које се обично мисли (Солун, Лондон, Париз) никад нису развијани у комунистичком духу па по правилу имају приземне радњице да надокнаде потребе становништва и тржни центри се граде по ободима за људе у предграђима.

Строго говорећи, овде није реч о изградњи у комунистичком дугу, осим ако искључиво имате на уву изградњу искључиво резиденталних квартова сачињених од вишеспратница, јер је пример приградских насеља на западу која сам изнад навео скоро идентичан овом комунистичком, с тим што су они, по правил, градили приземне куће.

3eka » 10 Јун 2019 18:12[/url]":1fr1sw8k]Ja se bas ne bi slozio da veliki gradovi nemaju trzne centre po centru - svaka svetska metropola u centru ima ogromne robne kuce (npr. London - Harrods 102,193.344 m2, Selfridges 50,000; Pariz - Galerie Lafayette - 70,000), koje su funkcionalno prilicno slicne (veliki natkriveni multi-brend prodajni prostori). Razlika je samo u tome sto su nastali u nekom drugom vremenu, pa je njihov koncept malo drugaciji.

Па, управо у томе и јесте поента. У центрима светских метропола можете наћи робне куће, али истински велики тржни центри су прилична реткост. Робне куће, ма колико Вам се чиниле сличним тржним центрима, ипак су појединачне радње, у којима људи углавном проводе далеко мање времена него у тржим центру.

У правим тржним центрима, може бити и по неколико таквих робних кућа.

Mislim da neka kombinacija otvorenog i zatvorenog prodajnog prostora mora postojati u gradu, jer bi u suprotnom zimi centar grada prilicno zamro.

Наравно, али морамо имати у виду и реалне потребе града. Београду је потребан ограничен број радњи. Превелик тржни центар у центру града би, или остао полупразан, или изазвао затварање радњи на другим местима. То не би било пожељно и, ако се не варам, то и јесте поента људи изнад.

Arhitektura je potpuno druga prica...naravno da Rajicevu ne mozemo ni poredetiti sa jednim Galerie Lafayettom ili Galerijom Vitorio Emanuele. Drugo vreme, druge drzave, drugi ljudi

Не морамо увек ићи низ ту улицу. Имао је и Београд својевремено робне куће у том маниру, чија здања су била архитектонски бисери.

Ако су оне биле мање грандиозне од поменутих страних примера - с тим што Галерија Виторија Емануила II није робна кућа, већ тржни центар - и Београд је био мањи, а наш народ сиромашнији. То је сасвим природно.

 

[3eka]

Па, управо у томе и јесте поента. У центрима светских метропола можете наћи робне куће, али истински велики тржни центри су прилична реткост. Робне куће, ма колико Вам се чиниле сличним тржним центрима, ипак су појединачне радње, у којима људи углавном проводе далеко мање времена него у тржим центру.

У правим тржним центрима, може бити и по неколико таквих робних кућа.

Ja ipak ne vidim toliko jasnu razliku izmedju robne kuce i shopping malla i mislim da sve zavisi od koncepta i jednog i drugog, posto ni oni nisu svi isti. Galerie Lafayette npr., iako je jedna radnja, ja vidim kao jedan veliki trzni centar bez zidova, posto su brendovi grupisani i prakticno cine celine (radnje) za sebe. Govoreci iskljucivo iz ugla korisnika (potrosaca), ja ne vidim neku preveliku razliku izmedju Galerie Lafayetta i, recimo, Sawgrass mills u Majamiju (koji je najveci mall u kome sam bio) - ovaj prvi po konceptu slican trznom centru, a ovaj drugi, koji je upravo tog tipa koji pominjete (sa vise robnih kuca u sebi) nema previse nekih dodatnih sadrzaja koji nisu usko vezani za kupovinu. I jedan i drugi su ogromni i u jednom i drugom bih mogao da izgubim sate i sate. Vise nego jasna mi je organizaciona razlika izmedju ta dva koncepta, ali mislim da su funkcionalno prilicno slicni i da, konkretno za ovu temu, ne bi bilo previse razlike da li se zove Delta Planet Autokomanda [Trzni centar | 172 000 m2] ili Delta Planet Autokomanda [Robna kuca | 172 000 m2]

Наравно, али морамо имати у виду и реалне потребе града. Београду је потребан ограничен број радњи. Превелик тржни центар у центру града би, или остао полупразан, или изазвао затварање радњи на другим местима. То не би било пожељно и, ако се не варам, то и јесте поента људи изнад.

Ipak mislim da je trziste to koje regulise da li u nekom kraju postoji potreba za dodatnim sadrzajima ili ne i da se time investitori vode prilikom gradnje. I, naravno, dostupnost tolikih placeva, kojih ni u centru Beograda, kao ni drugih gradova nema. Kad sam vec uzeo primer Galerie Lafayetta, on se sastoji iz nekoliko zgrada, koje su vlasnici vremenom kupovali i pripajali.
Mi u strogom centru, od trznih centara, imamo samo Rajicevu, koja se, po mojem misljenju, dobro uklopila u urbano tkivo (funkcionalno, ne arhitektonski), a voleo bih da vidim u Miticevoj rupi na Slaviji jos jedan tc ovavkog tipa (mozda i sa bioskopom) i to bi bilo to. Delta Planet i Beograd na vodi nisu u centru niti blizu nekih trgovackih zona, koje bi mogli da ugroze svojim postojanjem.

Не морамо увек ићи низ ту улицу. Имао је и Београд својевремено робне куће у том маниру, чија здања су била архитектонски бисери.

Ако су оне биле мање грандиозне од поменутих страних примера - с тим што Галерија Виторија Емануила II није робна кућа, већ тржни центар - и Београд је био мањи, а наш народ сиромашнији. То је сасвим природно.

Imao je i voleo bih da ozive ponovo. Moje poredjenje se odnosilo na novogradnju (trzne centre), jer mislim da, ako neko vec pravi tolike objekte u centru, da oni moraju biti vise nego reprezentativni.

 

[Хаеул]

3eka » 10 Јун 2019 21:31[/url]":3q2ppuxw]Ja ipak ne vidim toliko jasnu razliku izmedju robne kuce i shopping malla i mislim da sve zavisi od koncepta i jednog i drugog, posto ni oni nisu svi isti. Galerie Lafayette npr., iako je jedna radnja, ja vidim kao jedan veliki trzni centar bez zidova, posto su brendovi grupisani i prakticno cine celine (radnje) za sebe. Govoreci iskljucivo iz ugla korisnika (potrosaca), ja ne vidim neku preveliku razliku izmedju Galerie Lafayetta i, recimo, Sawgrass mills u Majamiju (koji je najveci mall u kome sam bio) - ovaj prvi po konceptu slican trznom centru, a ovaj drugi, koji je upravo tog tipa koji pominjete (sa vise robnih kuca u sebi) nema previse nekih dodatnih sadrzaja koji nisu usko vezani za kupovinu. I jedan i drugi su ogromni i u jednom i drugom bih mogao da izgubim sate i sate. Vise nego jasna mi je organizaciona razlika izmedju ta dva koncepta, ali mislim da su funkcionalno prilicno slicni i da, konkretno za ovu temu, ne bi bilo previse razlike da li se zove Delta Planet Autokomanda [Trzni centar | 172 000 m2] ili Delta Planet Autokomanda [Robna kuca | 172 000 m2]

Свакако да на функционалном нивоу има сличности, али има и разлика. За почетак, читава динамика се разликује. Власник робне куће је један. Власници појединачних радњи у тржном центру су различити. То утиче на начин пословања, однос према муштеријама итд.

Ipak mislim da je trziste to koje regulise da li u nekom kraju postoji potreba za dodatnim sadrzajima ili ne i da se time investitori vode prilikom gradnje. I, naravno, dostupnost tolikih placeva, kojih ni u centru Beograda, kao ni drugih gradova nema. Kad sam vec uzeo primer Galerie Lafayetta, on se sastoji iz nekoliko zgrada, koje su vlasnici vremenom kupovali i pripajali.
Mi u strogom centru, od trznih centara, imamo samo Rajicevu, koja se, po mojem misljenju, dobro uklopila u urbano tkivo (funkcionalno, ne arhitektonski), a voleo bih da vidim u Miticevoj rupi na Slaviji jos jedan tc ovavkog tipa (mozda i sa bioskopom) i to bi bilo to. Delta Planet i Beograd na vodi nisu u centru niti blizu nekih trgovackih zona, koje bi mogli da ugroze svojim postojanjem.

Нажалост, тржиште не нуди увек најбоља решења. Много је примера тржних центара, за које су инвеститори били убеђени да ће наћи своје станаре и муштерије, а који данас зјапе празни. Дакле, тржиште, свакако, али не можемо све препустити капиталу. Град и струка такође морају да играју своју улогу.

Ја бих у Београду највише волео да видим повратак пасажних "тржних центара" и робних кућа.

Разуме се, нисам ни против тога да у центру града никне још који класични тржни центар, под условом да је разумне величине и да његова архитектура не нарушава изглед града.

Imao je i voleo bih da ozive ponovo. Moje poredjenje se odnosilo na novogradnju (trzne centre), jer mislim da, ako neko vec pravi tolike objekte u centru, da oni moraju biti vise nego reprezentativni.

Нешто сличну ГУМ-у у Москви. И ја бих то волео.

 

[3eka]

Нажалост, тржиште не нуди увек најбоља решења. Много је примера тржних центара, за које су инвеститори били убеђени да ће наћи своје станаре и муштерије, а који данас зјапе празни. Дакле, тржиште, свакако, али не можемо све препустити капиталу. Град и струка такође морају да играју своју улогу.

Trziste stvara potraznju, ali svakako da bi poslednju rec trebalo da daju strucnjaci, a ne investitori.

Ја бих у Београду највише волео да видим повратак пасажних "тржних центара" и робних кућа.

I ja bih voleo da vidim Beogradjanku u punom sjaju ponovo. Dobar deo zivota mi je Beogradjanka bila simbol dobre kupovine...secam se kako sam kao klinac zastajao ispred izloga svaki put.

Разуме се, нисам ни против тога да у центру града никне још који класични тржни центар, под условом да је разумне величине и да његова Нешто сличну ГУМ-у у Москви. И ја бих то волео.

To bi bilo idealno, ali iznenadilo bi me da se neko u ovo tranziciono doba toliko potrudi i otvori kesu.

 

[Хаеул]

3eka » 12 Јун 2019 19:21[/url]":1gd7703o]Trziste stvara potraznju, ali svakako da bi poslednju rec trebalo da daju strucnjaci, a ne investitori.

Нисте ме разумели. Тржиште је апстракција - постоје само људи. Кад неко изгради тржни центар који, након тога, годинама зјапи празан, то обично значи да је погрешно проценио потребе тржишта. Пошто овде није у питању само финансијско благостање једног инвеститора, већ и имиџ самог града, па и земље, струка и град треба да играју одређену улогу у процесу одлучивања шта, како, колико итд.

I ja bih voleo da vidim Beogradjanku u punom sjaju ponovo. Dobar deo zivota mi je Beogradjanka bila simbol dobre kupovine...secam se kako sam kao klinac zastajao ispred izloga svaki put.

Ја припадам мало млађим генерацијама, тако да се не сећам времена када је Београђанска била у пуном сјају, али сећам се љубазности и професионалности особља у тешким временима, када је већ почела да пропада.

Кад би се неко од наших скоројевића да је оживи, и отвори по једну у свим већим градовима, уместо што отварају којекакве "шопове" и "поинте".

To bi bilo idealno, ali iznenadilo bi me da se neko u ovo tranziciono doba toliko potrudi i otvori kesu.

И мене би изненадило.. нажалост.

 

[srdjanprpa]

Ovaj forum postaje polako ekonomski forum.

Jel ima neko info kad krecu, primetio sam na autokomandi bilbord sa rednerom kako ce izgledati Delta Planet, kontam da nije bzvz tu

 

[SRBO]

И ја сам за реконструкцију (можда чак и темељнијо, па и потпуну замену) ових пропалих тржних центара из комунистичкога доба. Сваки пут кад идем у ТЦ Коњарник све јадније изгледа

 

[Хаеул]

SRBO » 13 Јун 2019 07:39[/url]"gpo46r4]И ја сам за реконструкцију (можда чак и темељнијо, па и потпуну замену) ових пропалих тржних центара из комунистичкога доба. Сваки пут кад идем у ТЦ Коњарник све јадније изгледа

Да ли су сви ти тржни центри у приватном власништву?

 

[SRBO]

Е чије је власништво искрено не знам. Треба да буду државно власништво, тј вероватно општинско

 

[direktor]

U vecini propalih tc su vasnici lokala pojedinci koji cesto nemogu da se dogovore oko osnovnih stvari za odrzavanje tih objekata postoji tema o tc
Tc cumic Tc sremska Tc sitpasaz Tc milenijum Tc staklenac Tc banjica Tc konjarnik Tc ivanjanum Tc piramida Tc Singidunum Tc Stankom i silin mali po bb itd ....

 

[Пантограф]

Да, ситносопственичка структура власништва у тим центрима је кочница да се деси било каква озбиљна реконструкција/реинвестиција (рушење па градња бољег садржаја и сл.).

 

[SRBO]

Мада нашим властодршцима ни то није нека препрека, ако се нешто баш хоће. Доказ: Савамала

 

[Kailan]

Како је власништво над локалима препрека за реновирање тржног центра?

 

[Пантограф]

Па, крајње једноставно. Да би неко срушио оне бедне тржне центре у блоковима 70 и 45, морао би да откупи све локале од власника. Е, то би ишло брзо и лако...

Ако је један власник који локале рентира, као у случају савремених молова, нема таквих проблема.

Гледе мањих захвата, тј. текућег одржавања, па, углавном сви знамо колико је понекад тешко организовати кућни савет и за најобичнију ситницу. Е, па, тако је и са нпр. Пирамидом.

 

[Хаеул]

Немар и незаинтересованост одговорних. То је код нас трајни проблем.

Јасно је да у случају старијих тржних центара у приватним рукама има разних препрека било каквом напретку, али чињеница да су и они у јавном власништву једнако лоши, или гори, поред већ доказане способности властодржаца да изгурају своје, кад то желе, јасан је доказ да је проблем управо у немару и незаинтересованости.

 

[vranac]

SRBO » 14 Jun 2019 08:38 am[/url]":236gvk8k]Мада нашим властодршцима ни то није нека препрека, ако се нешто баш хоће. Доказ: Савамала

Ту се много добило, тј. одређени приватни интереси су добили земљиште за развој, а шта би се то посебно добило да се изради LEX specialis за Чумићево? Да обештетиш толико власника треба ти много пара, а опет не можеш да добијеш ништа смислено на том месту...

 

[direktor]

Cumic je privremeni objekat kome je istekla upotrebna dozvola vecina lokala je gradska

 

[Kailan]

Пантограф » Пет Јун 14, 2019 11:30 am[/url]":1y4k84sh]Па, крајње једноставно. Да би неко срушио оне бедне тржне центре у блоковима 70 и 45, морао би да откупи све локале од власника. Е, то би ишло брзо и лако...

Ако је један власник који локале рентира, као у случају савремених молова, нема таквих проблема.

Гледе мањих захвата, тј. текућег одржавања, па, углавном сви знамо колико је понекад тешко организовати кућни савет и за најобичнију ситницу. Е, па, тако је и са нпр. Пирамидом.

Заправо није тако са тржним центрима чији је град пун власник јер није потребна сагласност власника локала да би се сређивао сам тржни центар. Исто као што није потребна сагласност власника локала у Делти да се сређује Делта и исто као што није потребна сагласност власника локала у Кнезу да се сређују фасаде и плочници. Мешаш бабе и жабе јер кућни савет не поседује зграду а захтева сагласност свих станара. Није потребна сагласност свих власника локала да би се средили плочници у Пирамиди.

А када је у питању рушење онда је то апсолутно тачно да смета али и треба да смета, не можете да продајете људима некретнине да би их после пар деценија исељавали из истих и рушили им јер сте одлучили да то што сте изградили изгледа ружно (било због неодржавања било због оригиналне неспособности архитеката који су унајмљени).

У 95% случајева сви ти имовински проблеми постоје зато што градска управа не ради свој посао и нема дугорочан план организације већ допушта да се нпр. на тлу историјског концентрационог логора у срцу престонице насељавају људи и отварају бензинске пумпе (што без проблема опорезује) да би онда била "у проблему" шта ће да ради са тим људима када одлучи да можда ипак не треба да ту буде циган мала.