Šta je novo?

Crna Gora

Vrlo zanimjivo, "patriote" na Cetinju slave uz Tompsona. Ko ne sluša Tompsona, nije pravi Crnogorac? Ovo mi nešto poznato, kao da sam već negde video... a da, kod mojih rođaka u Zapadnoj Hercegovini, Dalmaciji i sl. kako se konvertitstvo širilo na istok... Naravno, za njih je bolje ako su se oni konvertovali i izdali, da izdaju svi, da ne ispadnu samo oni crne ovce u familiji https://www.youtube.com/watch?time_cont ... NeWTxDiFY0
 
Kad ovi udare reket, pa će govoriti nije Bemax toliko loš gradili su, pa će opet namještati tendere.... Nije ni Bokan loš i od njega će reket uzimati... Ništa se neće promijeniti, samo se nadam da će se sudstvo, zdravstvo i obrazovanje promijeniti... do tad evo vam par fotki od juče
 

Prilozi

  • 118979068_330807768118062_3008742330280471033_n.jpg
    118979068_330807768118062_3008742330280471033_n.jpg
    60,7 KB · Pregleda: 4.218
  • 118880877_974890729605541_614193780926462163_n.jpg
    118880877_974890729605541_614193780926462163_n.jpg
    53,4 KB · Pregleda: 4.226
  • 118766492_3646133282086808_578732482592591707_n.jpg
    118766492_3646133282086808_578732482592591707_n.jpg
    35,6 KB · Pregleda: 4.228
  • 118801039_161092459026947_1266507698241839460_n.jpg
    118801039_161092459026947_1266507698241839460_n.jpg
    95,1 KB · Pregleda: 4.214
Put Podgorica - Gusinje deo uz Cijevnu do granice sa Albanijom.
Putni pravac Dinoša-Cijevna Zatrije*******ač, koji vodi od Tuzi do Gusinja, preko Albanije i koji će znatno skratiti putovanje od dosadašnje trase koja ide preko graničnog prelaza Božaj, biće završen do novembra. Dužina putnog pravca Dinoša-Cijevna Zatrije*******ač je 17,3 kilometara, a radove izvodi kompanija Tehnoput mne.
Završetkom ovog putnog pravca, udaljenost od Tuzi do Gusinja biće oko 60 kilometara

https://www.youtube.com/watch?time_cont ... e=emb_logo
 
Obećao sam sam sebi da prvi lijepi dan bez vjetra idem biciklom za Gusinje,od Podgorice do Gusinja oko 74 kilometra ima.
Put kroz Albaniju je odavno gotov a valjda cemo i mi za zavrsiti ove godine.
Ruta snova ce to biti.
 
Ovi sto pricaju lose o Bemaxu, stvarno me interesuje koja to gradjevinska firma u Crnoj Gori ima bolju mehanizaciju, strojeve i kadar od Bemaxa? Nijedna firma, koliko ja znam nije ni blizu po bilo kojem od ova 3 kriterijuma, i ne vidim zasto Bemax ne bi trebao biti glavni izvodjac.
 
Rekonstrukcija puta Berane–Kolašin, dionica Lubnice-Jelovica, 01.09.2020

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=xPo2d6X_NoU[/youtube]
 
Rekonstrukciju puta Mojkovac–Lubnice, dionica Mojkovac–Vragodo, 01.09.2020

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pyXaOiCk7cQ[/youtube]
 
Izgradnja bulevara Podgorica - Danilovgrad, 03.09.2020

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pCRYR9V-0yc[/youtube]
 
Pričamo loše o njihovim počecima... Sada su ako ne i najbolji u regionu. Ja sam za to da svaki teži projekat rade oni a ne da idu pare vani. a rekao sam loše o njima samo o toj školi, jer će oni to nadoknaditi negdje drugo... ništa velike firme ne rade besplatno. ali da su najbolji - jesu najbolji... sjetite se bulevara u donjoj gorici koliko se dugo radio i bulevara u golubovcima koje je radio bemax.... uporedite kvalitet i brzinu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=773871#p773871:1du4swli je napisao(la):
bemax_fam » Fri Sep 11, 2020 3:24 pm[/url]":1du4swli]Ovi sto pricaju lose o Bemaxu, stvarno me interesuje koja to gradjevinska firma u Crnoj Gori ima bolju mehanizaciju, strojeve i kadar od Bemaxa? Nijedna firma, koliko ja znam nije ni blizu po bilo kojem od ova 3 kriterijuma, i ne vidim zasto Bemax ne bi trebao biti glavni izvodjac.

Apsolutno sam indiferentan kada je u pitanju Bemax, jasno je da su 1 od par najjačih u regionu, da ne pričamo o CG, ali koliko sam razumeo one koji "pričaju loše" o njima nije problem ŠTA imaju, već KAKO imaju i u krajnjoj liniji KO ima...
 
Naguravanje prvog segmenta rasponske konstrukcije mosta, saobraćajnice "Jugozapadna obilaznica" 11.09 2020

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=c6uLUpx2RWM[/youtube]
 
evo gledam na satelitu Sentinel i vidim da su poceli da asfaltiraju oko petlje Pelev Brijeg
 
Screenshot_2020-09-16 Sentinel-hub Playground.png
evo gledam na satelitu Sentinel i vidim da su poceli da asfaltiraju oko petlje Pelev Brijeg
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2ccomKKaWkc[/youtube]
 
Odličan Bemaxov snimak, vidi se da je ono brdo na početku iskopano i da je autoput skoro ceo trasiran. Ne znam dal mogu završiti do kraja godine, il će biti početak iduće. Nije mi jasno da je najveća krivina celog autoputa od tolkih planina, baš u ravnici, na početku trase, pred Pg :) U svakom slučaju dobar napredak, nadam se još 2-3 snimka i gotovo...
 
Slike od danas :)
 

Prilozi

  • 119706640_1168380253557020_4448612629502968834_n.jpg
    119706640_1168380253557020_4448612629502968834_n.jpg
    161 KB · Pregleda: 2.294
  • 119598302_450080042616430_6519339145368210151_n.jpg
    119598302_450080042616430_6519339145368210151_n.jpg
    137,3 KB · Pregleda: 2.298
  • 119462666_171618701180418_6990693992255379343_n.jpg
    119462666_171618701180418_6990693992255379343_n.jpg
    121,3 KB · Pregleda: 2.292
  • 119488783_123933195845664_6971296921706747011_n.jpg
    119488783_123933195845664_6971296921706747011_n.jpg
    93,7 KB · Pregleda: 2.295
  • 119502076_220382489598003_2906229129789198231_n.jpg
    119502076_220382489598003_2906229129789198231_n.jpg
    78,6 KB · Pregleda: 2.301
  • 119553130_2285518531593786_261110781060159834_n.jpg
    119553130_2285518531593786_261110781060159834_n.jpg
    118,5 KB · Pregleda: 2.288
  • 119645864_946957505808430_3094480235079924735_n.jpg
    119645864_946957505808430_3094480235079924735_n.jpg
    152,1 KB · Pregleda: 2.294
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=775938#p775938:2lnify7o je napisao(la):
Earthmoving » Fri Sep 18, 2020 1:33 pm[/url]":2lnify7o]Odličan Bemaxov snimak, vidi se da je ono brdo na početku iskopano i da je autoput skoro ceo trasiran. Ne znam dal mogu završiti do kraja godine, il će biti početak iduće. Nije mi jasno da je najveća krivina celog autoputa od tolkih planina, baš u ravnici, na početku trase, pred Pg :) U svakom slučaju dobar napredak, nadam se još 2-3 snimka i gotovo...

To možda Bemax, dok je kineski deo cenzurisan...
Na početku kod Podgorice zavisiće od vremenskih uslova da li će stići da asfaltiraju do kraja godine, ali računam da je u "dolinama Zete, Neretve i Vardara" blaga klima i zimi, pa verovatno da će moći i tu da se zacrni ove godine.
Sav problem Bemaksa (ne računajući ono što će ih snaći ako ih snađe posle srede, dakle na ovoj deonici) staje u ono na 06:17-06:32 sa snimka - potporni zid na desnom i ova napukla kosina na levom tunelu i potporni zid posle mosta. To ako odrade u narednih par meseci - završili su posao.
Sve ostalo im dobro ide. Pretpostavljam, a samo možemo i da pretpostavljamo sa fotki, da im napreduje i EM opremanje tunela, petlje, čak i naplatne rampe niču na Bemaxovim deonicama.
Ne znam na koju krivinu misliš? Krivina kod mosta i naplatne nije na autoputu, jer autoput nastavlja pravo, ali to je deonica Smokovac-Tološi-Farmaci, odnosno severozapadna obilaznica Podgorice (18km). Ta deonica će ko zna kad, o Mateševo-Andrijevica se bar pričalo, o ovoj skoro uopšte ne. Sama petlja Smokovac je inicijalno bila deo te deonice, ali su ukapirali da kad završe Smokovac-Mateševo neće imati gde da se siđe na postojeću putnu infrastrukturu ko zna koliko godina (do izgradnje AP obilaznice), pa su brže-bolje krenuli u realizaciju same petlje, bez autoputa ka Tološima i Farmacima i sad je to neka vrsta privremenog rešenja (a ustvari trenutno jedini izlaz), što će morati da se menja kad se krene sa obilaznicom.
Sve u svemu, Bemax će završiti svoj deo posla do sledeće turističke sezone, ako je bude bilo, ali...
Kinezi su nepoznanica, na njihova gradilišta se teško ulazi (osim ako nisi Krcan), a nije da je usput pa da sad može da se prođe i slika onako pored. Ono što je bilo vidljivo da pre par nedelja nisu bili ni blizu završetka dugačkog mosta na 2 nivoa preko Tare (ispravite me ako grešim), da generalno zaostaju za Bemaxom. Na njihovim tunelima je bila ispucala obloga, a paz' da ne uđeš u njihove tunele da vidiš šta se dešava. Dodatni problem u delu bliže Kolašinu je što je tamo drugi bog u odnosu na jug, što su zime mnogo oštrije i što je pitanje da li će išta, osim u tunelima i moći da se radi tokom zime, a sa asfaltom može da se krene tek nekad u aprilu, zavisno koliko je oštra zima. Oni su imali zastoj oko korone, ali Kinezi su to, pa će možda i nadoknaditi sad, što bi značilo bye-bye kanjonu Morače sledećeg leta.
 
Kad smo već kod deonice Smokovac-Farmaci, veći deo te deonice (od Smokovca do Ćafe) je deo i jadransko-jonskog koridora, koji od Ćafe ide ka severozapadu. Na sve to petlja Smokovac uz sve što ima trebalo bi da primi i priključenje tog AP na Bar-Boljare.
Meni uopšte nije jasna poenta tog AP, naročito u CG. Ne povezuje ništa ni sa čim, prolazi kroz niđe (kroz Čevo ravno), biće dobra veza Podgorice sa Tiranom (ali je i ovo što sada postoji predovoljno) i sa Trebinjem, ali ko uopšte tu gravitira? Eventualno mogu da se izdvoje neki meleoni za povezivanje severne Boke, gde prolazi relativno blizu. Ali nit povezuje PG sa primorjem, što je najveći saobraćajni pravac i problem, niti sa Nikšićem, niti sa Cetinjem, niti će rešiti problem Jadranske magistrale, koja je leti nepodnošljiva.
To kao kad bi neko predložio Srbiji AP koridor od Rumunije do Bosne, ali preko Donjeg Milanovca, Žagubice, Despotovca, Rekovca, Osečine i Ljubovije, gde bi jedina vrednost bila ukrštanje sa A1 i A2 (kao JJK sa BB), ali bi sve važno okolo ostalo dovoljno daleko da se ne uzima u obzir.
Generalno, nije mi jasno ni koja je korist i za ostale zemlje na JJK. Trasa mu je bezvezna i ide na 50-80km od Jadranskog i Jonskog mora, veza s njima im je samo u nazivu. Hrvatska sa Pelješkim mostom i završetkom Dalmatine praktično ostaje potpuno nezainteresovana za ostatak JJK, ali kod njih je ionako skoro sve izgrađeno što se smatra JJK, osim veza sa BIH i SLO. Grčkoj je veza sa Albanijom, Crnom Gorom, BiH i HR milioniti prioritet, šanse nema da će za vezu sa centralnom Evropom koristiti JJK pre nego A1/A1/A1 kroz SM i Srbiju. Neko će reći da Albanija dobija najviše, jer se povezuje autoputem sa centralnom Evropom bez prolaska kroz Srbiju, ali oni ni sada ne koriste taj pravac, već im svi putevi vode brodom u Italiju, kojoj gravitiraju. Kosovari neće videti ovaj pravac, sve i da se ne izgradi metar AP NI-PR, a tek ako zaživi mini-šengen... BIH možda i najviše dobija od JJK - Istočna Hercegovina, kao deo RS dobija autoput Popovim poljem do Ljubinja ni kriva ni dužna, mada im taj pravac ništa ne znači, a najveći beneficijenti bi bili Hrvati iz Zapadne Hercegovine, koji bi hvatali direktnu AP vezu za Split i ZG, mada JJK po idejnom projektu maši Mostar nego od Stoca gađa Čapljinu, ali sa bosanskim A1 to bi bilo to.
Stoga se nadam da će se ova nova ekipa koja se crta u CG ljubazno zahvaliti na ponudi velikodušnim kreditorima, evropskim partnerima iz EIK, EBDR i WB, jer će im unuci vraćati kredite za tu glupost. Neka se, ako je moguće, preusmere te pare u šnelštrase duž priobalja i ka Nikšiću, nek grade mostove i tunele za bolje povezivanje sa primorjem, nek nastave sa rekonstrukcijama i proširivanjem puteva između opštinskih centara u unutrašnjosti (što sad radi Bemax na istoku CG, koga zovu sever), samo ne ovo!
 
Pa nije bas tako da Jadransko-Jonski autoput nikoga u CG ne bi povezivao. Da, Trebinje jeste prva veca stanica, ali on bi tada bio na nesto vise od pola sata od Podgorice, isto kao i Dubrovnik ili Skadar istočno. Zatim, na sat i po od Pg bi bio ceo južni Jadran sve do Makarske ili gore Mostara, čime se ceo taj kraj sliva reka u Jadran integriše u jednu saobraćajnu celinu. Ja tu vidim povezivanje istog naroda koji se vremenom podelio, a neki čak poput onih iz severa Albanije promenili i jezik (mada su toponimi često ostali na našem jeziku). Naravno Hrvati će to tumačiti kroz Crvenu Hrvatsku iz Ljetopisa Popa Dukljanina, ali dobro, imena su opisna, mi i Srbe sa Kosova nekad nazivamo Šipcima, poislamljene smo zvali Turcima, pokatoličene Hrvatima itd. Dok Hrvati pravoslavne od njih nazivaju sa prefiksom "Grko" jer je grčka verzija hrišćanstva itd. Znači nije sporno da su u pitanju geografski različita mesta, malo više su sporni strani politički uuticaji koji su doveli do podela. Ali integracijom čitavog kraja ovim autoputem bi se dala šansa da se to prevaziđe i da se ljudi opet povežu. Na braći Crnogorcima je da nađu kako bi mogli vratiti naš jezik u Skadar i ostatak severne Albanije jer su oni tu najbliže do njih. Što me podseti na pesmu Zidanje Skadra na Bojani koji grade tri Mrnjavčevića, gde piše da je osnivač Vukašin rođen u Livnu (danas Hrvati, Hercegovina, BH), vladali iz Prilepa (danas Makedonci, Severna Makedonija), a gradili Skadar na Bojani (danas Albanci, Albanija). Tako da se nadam da bi ovaj autoput ako bude pameti mogao da se koristi u ovu svrhu ponovne integracije, tj zbližavanja ovih, danas podeljenih krajeva. A sem te strateške uloge, Jadransko-Jonski je koristan i za turizam, ekonomiju krajeva i na primorju i iza brda, čime još ako se uvede dobar urbanizam (tj ne pretrpavanje i uništavanje primorja) svi mogu imati korist uvećane valorizacije, a tako integrisan kraj bi imao i mnogo veći promet nego danas gde skoro niko ne ide od Skadra do npr Makarske ili Mostara. Druga stvar, taj autoput bi bio povezan i na veze sa severom, zapadnom Srbijom, Šumadijom, Vojvodinom, Beogradom preko autoputa Pg-Bg, a i sa Bosnom i Slavonijom preko Koridora Vc, tako da bi ljudima bi bilo ko dobar dan da odu tamo-ovamo u roku od jednog dana, čime bi se promet uvećao u odnosu na danas. Čitav taj kraj danas ovako iscepkan i sutra eventualno integrisan autoputem i labavljenjem granica su dve različite priče i stoga ne baš skroz uporedive.
 
Podgorica-Skadar i sad bez autoputa nije nepodnošljivo, PG-Trebinje je manje-više nebitan pravac, PG-Makarska neću ni da komentarišem (sa 2 granice). Poenta je da ovaj put ništa ne integriše. To da će provlačenje autoputa da na silu razvije neki kraj ne pije vodu i teška je demagogija tipa s.k.: provezi se Dalmatinom, pa vidi koliko je pomogla da se Hrvati masovno nasele u pasivnim krajevima odakle su proterani Srbi, imaju i prazne kuće na izvolte (da im plaćaju ne bi tamo živeli, kao ni u Glamoču, Drvaru, Grahovu u hrvatskom, livanjskom kantonu X u FBIH), prođi Slavonikom kroz ispražnjenu Slavoniju, Pelev Brijeg će ostati vukohebina i kad pored njega bude prolazio autoput, kao što su to i dalje Bancarevo ili Glogovac, kao što će to ostati i junačko Čevo. Od Trebinja do Beograda ili Čačka će se UVEK ići preko Tjentišta, posebno ako od Ustiprače ili Goražda do Mačkata i Požege bude šnelštrase ili autoput (a pre će to da završe nego JJK), nikad preko Podgorice. Ako ništa drugo, jedna granica je više, a i da nije - isto! Sve puteve koje si nabrojao (Vc, Pg-Bg...) imaju smisla, njihovo povezivanje preko Popovog polja i Čeva - baš i ne. A narodi će se zbližiti koliko su se Rumuni i Mađari zbližili posle izgradnje autoputa od Segedina do Arada, Srbi i Severnomakedonci izgradnjom južnog i Srbi i Bugari izgradnjom istočnog kraka K10. Tj. isto ko i ranije. Dolazili su Bugari u Beograd na doček i kroz Sićevačku klisuru, samo što sad brže stignu. I to je to. Dok Crnogorci ili Gege iz Skadra ne letuju masovno u Makarskoj. I to je to.
 
Dobro, ali ti primeri koje si naveo su i dalje sa granicama, dok je drugacija situacija npr izmedju Bratislave i Beca posle ukidanja granica, gde kad sam bio kod ujaka u Becu video da u restoranu rade ljudi iz Bratislave, moguce i da svaki dan putuju tamo-amo. Što se tiče puta Skadar-Pg, moje iskustvo je nešto starije, oko 12 godina, možda ti imaš svežije informacije, ali tada je to bio baš loš i relativno dugačak put za nešto što bi se autoputem moglo preći za 20tak minuta (vazdušna linija 40tak km). Što se tiče situacije u Hr, opustelih krajeva, to je po meni već neka druga stvar, karma, tj kazna za puštenu bratoubliačku krv, "sloboda" nije donela bum i naseljavanje tih oslobođenih krajeva preplavljujućim hrvatskim natalitetom. Čak suprotno, kad su proterali Srbe, nastavili su i "svoje" da proteruju masovnom emigracijom, započeta parazitska ekonomija proterivanja i otimanja tuđe imovine nije se mogla ograničiti samo na jedan deo populacije, već se kancerogeno nastavila i na onima koji su se izjašnjavali i kao Hrvati. Hvala Bogu, CG nije ušla u tu zlu karmu, Milo je tu ipak bio razumniji, te CG po meni ima mnogo zdravije i ekonomske i demografske preduslove, uz neke male korekcije onoga što ne valja. A ako se otvori sloboda kretanja i za svoje rodjake koji su zadnjih 70tak godina odselili u Srbiju, ti prostori mogu opet biti zivahni. Posebno ako se bi se desio svetski proces deglobalizacije, ili u našim terminima govoreći "uništenje" Beograda kao simbola globalizma na Balkanu, ali i drugih većih gradova, mnogi ljudi bi se mogli vratiti ruralnim sredinama. Cg ima i velike potencijale elektricnih solarnih farmi u tim krajevima, tako da potencijal prometa, demografije, ekonomije... uz taj autoput postoji ali treba pritisak naroda na političare da se taj potencijal iskoristi u njihovu korist.
He, zanimljiva stvar, vezana za Hr, je da je 90ih pred rat postojalo neko verovanje da su Srbi u Hr došljaci. A odakle su došli? Iz današnje Srbije nije poznata neka veća migracija ka Hr. Možda iz Crne Gore, Hercegovine, severa Albanije i Kosova? Ali to danas nije Srbija po Hrvatima. I tako ispada da su Hercegovci i Crnogorci nasesili Liku, Dalmaciju i druge delove Hr, nemaju veze sa Srbijom ali su se oni nekim čudom zvali Srbi, hehe totalno ludilo.
 
Put od granice sa Albanijom do Skadra je odlican magistralni put i ima cak i biciklisticku stazu.
Od Podgorice do Božaja parcijalno se nesto radi i skoro je lijepo sredjeno nekoliko kilometara od izlaza iz Podgorice prema Tuzima.
Generalno put od Podgorice do Skadra je za nase standarde odlican.
 
Put od granice(Bozaj/Hani i Hotit) do Skadra je odlican.
Od Tuzi do Bozaja je stvarno bio nekada los, ali je prvo sad vec poodavno rekonstruisana dionica Pljoce-Bozaj, pa onda poslije i Tuzi-Pljoce.
U planu je izgradnja bulevara, objektivno bez neke velike potrebe jer je i postojeci put dovoljno dobar, od PG do Tuzi. Jedna od planirane tri faze bulevara(druga tj. srednja) je vec uradjena.
 
Vrh