Šta je novo?

Cene nekretnina

Sta je to stagflacija?
Najavljuje se stagflacija.
 
Ako je ovo sve neka surova realnost i ako ovako ostane narednih 20-30 godina.. mislim da će mnogi u budućnosti staviti prst na čelo i jaaako dobro se zamisliti o životu i šta se kome isplati ili ne.

Tipa ko se rodio negde van Bg pa kao da studira radi oženi se uda u Bg.. ili samo da dođe da se preseli da živi i radi.. za veliku većinu to će biti sistem "protočni bojler".. što se zaradi to se potroši na hranu eventualno neki "luksuz" letovanje Cg Ili Halkidiki..nova godina na trgu i to je to.

Kupovina nekretnine u Bg će zauvek ostati za veliku većinu samo pusti san a izgleda i rentiranje istih.

A opet tu je pitanje robotizacije i razvoja veštačke inteligencije i da li će se svim ljudima zaista isplatiti posedovanje ovoliko skupih nekretnina kada nezaposlenost 2050. dosegne neke malo veće nivoe uz upitna socijalna izdvajanja za "nesnađene". A stanovi koje su ljudi papreno preplatili 2020-ih predviđeni su da traju 200+ godina... hm...
Hoces da kazes da ce Beograd biti kao glavni gradovi u svim drzavama na koje mislimo kad kazemo "normalne drzave" ili "u celom normalnom svetu" ?

Da cemo se konacno pomaci na listi na kojoj samo Albanija (i jos par slicnih) od evropskih zemalja ima veci procenat stanovnistva koje zivi u kupljenoj nekretnini?
 
MIslim da je jasno da se neutralnost isplati.

Jedna od retkih stvari gde ne mogu da kritikujem AV

Sta je to stagflacija?
Najavljuje se stagflacija

...i inflacija i pad realne ekonomske aktivnosti! Vrlo realno ako zaista budu uporni sa dizanjem kamata, mada je meni realnije da se ipak ostvari nominalan rast, ali kako će stopa inflacije sigurno biti veća od toga, to u stvari znači realan pad!
 
Hoces da kazes da ce Beograd biti kao glavni gradovi u svim drzavama na koje mislimo kad kazemo "normalne drzave" ili "u celom normalnom svetu" ?

Da cemo se konacno pomaci na listi na kojoj samo Albanija (i jos par slicnih) od evropskih zemalja ima veci procenat stanovnistva koje zivi u kupljenoj nekretnini?
Zavisi šta je kome normalno- zapadne zemlje sa dugom tradicijom kapitalizma i koncentracijom novca imaju i veći % sopstvenih nekretnina u kojima žive ali sad to je varljivo jer te zemlje verovatno imaju i značajan priliv ljudi iz drugih manje razvijenih zemalja itd. Ili u nekim germanskim zemljama je to i stil način života ili postoji j neka politika socijalnih neftinih stanova koji se rentiraju itd.
Ne živimo u socijalizmu ali ne mislim ni da je preterana koncentracija moći novca kod manjine u interesu većine naročito u krhkim i mladim demokratijama.

Suština je bila neki širi društveni kontekst:
- negativan prirodni priraštaj će ovim što se dešava postati još negativniji (ovo može da zabrine potencijalne investitore jer na dugi rok pitanje je kome će rentirati ako ljudi procene da su im bolje šanse za kvalitetniji život negde drugde)
- pitanje budućnosti zanimanja i načina života i mogućnosti zarađivanja u velikim gradovima u nekoj ne tako dalekoj budućnosti
 
Dolar ojacao u odnosu na Euro prilicno. Sada je opet povoljno za dolarske kupce da ulazu u nekretnine u Srbiji.
 
Dolar ce jacati neko vreme dok inflaicja u USA ne postane dovoljno visoka.
Eurozona nema bas nikakvu perspektivu.
 
Poslednja izmena:
MIslim da je jasno da se neutralnost isplati.

Izvor Srbije u 2021. godini je iznosio 21.6 milijardi evra. Izvor: https://www.stat.gov.rs/vesti/20220131-spoljnotrgovinska-robna-razmena-za-decembar-2021/?s=1701

Izvor Srbije u 27 zemalja Evropske unije, u 2021. godini je iznosio 64.5% ukupnog izvoza. Izvor: https://data.stat.gov.rs/Home/Result/170301?languageCode=sr-Cyrl# (morate skinuti podatke u Excel)

Izvoz Srbije u Rusku Federaciju, u 2021. godini, je iznosio 3.9% ukupno izvoza. Izvor: https://data.stat.gov.rs/Home/Result/170301?languageCode=sr-Cyrl# (morate skinuti podatke u Excel)


Srbija i Evropska unija su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum omogućava Srbiji da izvozi robu u Evropsku uniju bez carina (tj. Unija je dala Srbija nešto pod privilegovanim uslovima): https://www.carina.rs/upload/media/2020/10/24/47653/SporazumOstabilizacijiIpridruzivanju.pdf (i zemlje Unije mogu izvoziti preferencijalno svoje proizvode u Srbiju).
 
Dolar ce jacati neko vreme dok inflaicja u USA ne postane dovoljno visoka.
Eurozona nema bas nikakvu perspektivu.

Šta tačno znači Evrozona nema perspektivu? Stvarno pitam, jer ništa rečenica ne znači?

Dolar jača, jer je su Federalne rezerve najavile rast kamatnih stopa (već su krenule da dižu kamate, a najavljuju nekoliko povećanja tokom godine). Ovde je vrlo lepo objašnjeno strategija Federalnih rezervi, kao i to kako odrediti kamatne stope koje će "ukrotiti" inflaciju, a neće uticati na privredu, tj. njen pad: https://www.wsj.com/articles/the-fe...ly-but-may-not-know-where-to-stop-11650792603

Evropska centralna banka ima niže kamatne stope (tj. još su negativne), i zbog relativnog sporog rasta ekonomije Evrozone (i rata u okruženju), mora više da balansira kako će (i kada) dizati kamatne stope.

To nije jedini razlog rasta dolara u odnosu na evro, ali delom objašnjava. Kapital se seli tamo gde ima veće prinose.
 
Šta tačno znači Evrozona nema perspektivu? Stvarno pitam, jer ništa rečenica ne znači?

Dolar jača, jer je su Federalne rezerve najavile rast kamatnih stopa (već su krenule da dižu kamate, a najavljuju nekoliko povećanja tokom godine). Ovde je vrlo lepo objašnjeno strategija Federalnih rezervi, kao i to kako odrediti kamatne stope koje će "ukrotiti" inflaciju, a neće uticati na privredu, tj. njen pad: https://www.wsj.com/articles/the-fe...ly-but-may-not-know-where-to-stop-11650792603
To znaci da ce firme u EU imati u sledecim godinama imati visoke ulazne troskove za energiju, sirovine i radnu snagu i da ce biti nekokurentne.
Drzave u EU ce u tom periodu imati visoke troskove vezane za naoruzavanje.
 
Ako se izjednaci 1:1 sa USD krecu kupci preko bare da pritiskaju trziste malo jace.
Da ne kazem da se izivljavaju. Pre svega BNV a zapravo redom.
 
To znaci da ce firme u EU imati u sledecim godinama imati visoke ulazne troskove za energiju, sirovine i radnu snagu i da ce biti nekokurentne.
Drzave u EU ce u tom periodu imati visoke troskove vezane za naoruzavanje.

Samo jedno iznenađenje za tebe. Sve zemlje na planeti će imati podjednako visoke troškove za energiju i sirovinu.

Što se tiče radne snage... ako pratiš vesti, američka stopa nezaposlenosti je na rekordno niskim nivoima, tj. na 3.6% - Izvor (a možeš primetiti da uvek dajem izvor svojih informacija) https://www.reuters.com/world/us/us-job-growth-solid-march-unemployment-rate-falls-36-2022-04-01/ Što je niža stopa nezaposlenosti, firme moraju da povećaju izdatke za plate, što se kosi sa onim što si gore naveo.

Invazija Ukrajine je velika ljudska tragedija, i ne želim da me iko shvati pogrešno, ali to Evropi donosi veliki broj nove radne snage. Nažalost je nekoliko miliona Ukrajinaca moralo da pobegne, i uglavnom su završili u Evropi. Neki će ostati trajno u Evropi, što će uticati i na ekonomiju evropskih zemalja.
 
Samo jedno iznenađenje za tebe. Sve zemlje na planeti će imati podjednako visoke troškove za energiju i sirovinu.

Što se tiče radne snage... ako pratiš vesti, američka stopa nezaposlenosti je na rekordno niskim nivoima, tj. na 3.6% - Izvor (a možeš primetiti da uvek dajem izvor svojih informacija) https://www.reuters.com/world/us/us-job-growth-solid-march-unemployment-rate-falls-36-2022-04-01/ Što je niža stopa nezaposlenosti, firme moraju da povećaju izdatke za plate, što se kosi sa onim što si gore naveo.

Invazija Ukrajine je velika ljudska tragedija, i ne želim da me iko shvati pogrešno, ali to Evropi donosi veliki broj nove radne snage. Nažalost je nekoliko miliona Ukrajinaca moralo da pobegne, i uglavnom su završili u Evropi. Neki će ostati trajno u Evropi, što će uticati i na ekonomiju evropskih zemalja.
okaci te podatke macku o rep, vec godinama oni nisu realni, npr postoji masa ljudi koja uopste ne trazi posao i nisu ukljuceni u te statistike

kada FED zaista podigne kamate, ali zaista, mislim preko 10%, gomila startupa ce propasti. Upravo zato tolerisu inflaciju.
 
Joe Peeps, resenje je oporezovati po visim stopama svaku narednu nekretninu koju kupis osim one prve. Na taj nacin investicijska kupovina stana postaje nezanimljiva onima koji imaju visak kapitala.
Ja bih se složio sa tim da države ne štampaju pare bez pokrića. Kad uvedu novi zlatni standard onda da. Mnogi ne kupuju pet stanova zato što vole već zato što hoće da sačuvaju bar deo kapitala. Da je doba zlatnog standarda bolje bi bilo čuvati novac u novcu.
 
okaci te podatke macku o rep, vec godinama oni nisu realni, npr postoji masa ljudi koja uopste ne trazi posao i nisu ukljuceni u te statistike

kada FED zaista podigne kamate, ali zaista, mislim preko 10%, gomila startupa ce propasti. Upravo zato tolerisu inflaciju.

Nisam siguran koji je tvoj stav, tj. da li uopšte imaš neki (obrazovanjem/iskustvom/radom stečen) stav, jer toliko kontradiktornih stvari pišeš... svaki post kontrira onom prethodnom. Kao da je samo cilj kontrirati drugim ljudima. Možda grešim.

I da je tako kao što ti kažeš, ako ti ljudi ne traže posao, oni ne utiču na tržište rada, tako da će pritisak na troškovnu stranu radne snage postojati i u SAD. (To je nešto što se prvo uči iz ekonomije, ono tipa, osnova iliti baza).

Da, postojeće neke razlike u cenama energenata, ali sveukupno, to su minorne (ako posmatraš širu sliku) razlike, koji nikome neće doneti preteranu prednost.

Što se tiče kamatnih stopa - pogledaj članak iz WSJ koji sam postavio gore, objašnjava kako se formiraju kamatne stope, tj. koji je racio koji stoji iza istih.

Takođe, ako evrozona nema budućnost, kao što si gore naveo, pa onda ni Srbija nema budućnost. Kao što možeš videti, 2/3 našeg izvoza ide u Evropsku uniju. Veliki deo ide u CEFTA zemlje (koje opet zavise od EU). Propast EU/evrozone, znači i propast Srbije.

A realni* rast cene nekretnina može se desiti samo ako imaš jaku privredu, tj. privredu gde se očekuje rast i stabilnost. Ako želiš da privučeš investitore sa strane, moraš da ponudiš nešto što drugi nemaju, npr. more, ili stabilnost i predvidivost. Srbija nema ni more, a ako ćemo biti realni, ni stabilnost a tek nema predvidivost...

*Nominalni rast se uvek može desiti (barem u nekoj valuti :) )
 
Da, postojeće neke razlike u cenama energenata, ali sveukupno, to su minorne (ako posmatraš širu sliku) razlike, koji nikome neće doneti preteranu prednost.
Mozda u zemljama gde radnici ne obavljaju poslove niske tehnoloske slozenosti. Konkurentnost domace privrede u odnosu na npr. Tursku: cene energenata, plate, velicina trzista... je nepostojeca
 
Samo jedno iznenađenje za tebe. Sve zemlje na planeti će imati podjednako visoke troškove za energiju i sirovinu.

Što se tiče radne snage... ako pratiš vesti, američka stopa nezaposlenosti je na rekordno niskim nivoima, tj. na 3.6% - Izvor (a možeš primetiti da uvek dajem izvor svojih informacija) https://www.reuters.com/world/us/us-job-growth-solid-march-unemployment-rate-falls-36-2022-04-01/ Što je niža stopa nezaposlenosti, firme moraju da povećaju izdatke za plate, što se kosi sa onim što si gore naveo.

Invazija Ukrajine je velika ljudska tragedija, i ne želim da me iko shvati pogrešno, ali to Evropi donosi veliki broj nove radne snage. Nažalost je nekoliko miliona Ukrajinaca moralo da pobegne, i uglavnom su završili u Evropi. Neki će ostati trajno u Evropi, što će uticati i na ekonomiju evropskih zemalja.
Uopste nije tacna tvrdnja da ce sve zemlje imati visoke troškove za energiju i sirovinu.
Indija ,Kina i ostale zemlje u Aziji imaju sada nize troskove energenata i nekih sirovina.
 
Poslednja izmena:
Da, postojeće neke razlike u cenama energenata, ali sveukupno, to su minorne (ako posmatraš širu sliku) razlike, koji nikome neće doneti preteranu prednost.

Pa, sad. EU je najveći uvoznik energenata na svetu. Ima već jako visoke cene struje u mnogim zemljama. Neke industrije jedva izdržavaju i prošlogodišnje cene energenata. Konkretno, jesenas je stala proizvodnja đubriva u Britaniji (doduše nije više u EU, ali radi primera koliko su "minorne razlike" u odnosu na cenu gasa koje imaju Nemačka ili Srbija u stvarnosti minorne) zbog cene gasa, pa je država intervenisala jer je co2, koji je sporedni proizvod, neophodan u industriji hrane i medicini.

Ne verujem baš da je mala stvar za EU kada cena nafte ode sa 40-60 dolara na 100-120 dolara. Svakako će im standard trpeti. Pogotovo što je EU dosta pala u visokim tehnologijama u odnosu na pozicije od pre 20-30 godina. Novonastala "konvertibilnost" rublje će dodatno uzdrmati evro, jer svi moraju da kupe gas, naftu, hranu i neke metale iz Rusije, a šta je to što ne može da se zameni iz EU proizvodima iz drugih delova sveta? Pre 30 godina Kina je bila niko i ništa, a sad je prestigla EU u nekim tehnologijama. 5G recimo. Primer- Evropski proizvođači Nokia i Erikson su bili vodeći pre 20 godina ne samo zbog mobilnih nego i zbog infrastrukture za mobilne, a gde su sad?

Doduše, pošto EU može lako da proizvodi dovoljno hrane i za svoje potrebe, i pored većih cena, najveći gubitnici će biti siromašne zemlje Afrike i Azije. Mada sam već gledao da na policama u EU uvode racionisanje jestivog ulja jer su ga uvozili iz Ukrajine, ali to mogu da reše za koju godinu domaćom proizvodnjom, doduše sa većom cenom.

Izvinjavam se za offtopic, ali hoću da kažem, mi smo vezani za evro i računamo cene u evrima, a ako evro bude najveći gubitnik, onda će cene u evrima nastaviti da rastu. Sa jedne strane se evri štampaju, a sa druge strane se pojavljuje rublja vezana za neku stvarnu potražnju. To je za sada malo, ali je bilo dovoljno da se rublja vrati na predratni nivo, a u budućnosti malo po malo i evro postaje svetski drugorazredna valuta. Evo i jen počinje da kleca. Te bazične stvari u ekonomiji, ta japanska neverovatna zaduženost, sada počinju da rade na vrlo negativan način na ove što štampaju i napumpali su dugove.

Za nas je cena gasa i nafte ključna stvar jer smo siromašniji i više trošimo na te osnovne stvari- hrana i prevoz. A sa boljom cenom gasa od Zapada naša hrana postaje konkurentnija, i možemo da imamo veće prinose jer nema štednje na đubrivima. E, sad, ne verujem da će nam Zapad dozvoliti da iskoristimo priliku da se razvijamo koristeći situaciju.
 
Vrh