Evo da pokušam da ti objasnim kako se povećanjem minimalaca stimulišu poslodavci da zaposle strance.
Građevina. Čovek koji radi težak fizički posao na građevini očekuje 2-3x veću platu od onoga ko radi neki prost posao za minimalac. Tako je oduvek. Kad nisu mogli da to dobiju u Srbiji odlazili su gde su mogli, od Afrike, Bliskog Istoka, EU do dalekog istoka Rusije.
Ako je minimalac u državi 30k, prosek 50-60k moćićeš kao poslodavac da biraš radnike za platu 80-100k.
Ako je minimalac 50k, prosek 90-100k, za platu od 80-100k ćeš se pomučiti da nađeš radnika.
Za platu od 60k nećeš naći nijednog.
Ti možeš da trošak većih plata preliješ na korisnika tvojih usluga (nebitno kojih), ali ako konkurencija nađe način da te troškove nema ti ćeš vrlo brzo ispasti iz posla. U ovom slučaju način uštede je uvoz jeftinije strane radne snage.
Ili ne znaš, ili se namerno praviš da ne znaš, ali visina minimalaca utiče na skoro sve plate u državi, inače ne bi nikog bilo briga za isti koji prima možda 100-200k radnika.
Iz ugla poslodavaca, uvoz jeftine radne snage je lako i brzo rešenje povećanja njihove konkurentnosti.
Iz ugla države takođe, lakše se boriti na tržištu sa ostalim zemljama za investicije kad kao ponudu imaš nepresušan broj indijaca i bangladešana koje možeš vrlo lako zaposliti.
Iz ugla društva i radnika posebno je ovo loše iz razloga što mi nismo ni blizu neke maksimalne zaposlenosti (uporediti % nezaposlenosti sa Nemačkom, Češkom i sličnim državama) tako da se ograničava rast plata.