Cene nekretnina

[keks]

Treba uvesti propis da je svako obavezan prvo da zaposli državljanina Srbije, pa tek ako ne može da nađe radnika ili država ne može da mu nađe radnika, sme da zaposli stranca.

To je postojalo u Austriji. Ovako se dogovorio i zaposlio lik u Austriji pre 10 godina: firma objavila (na nekoj tabli u zavodu za zapošljavanje, ili tako nešto kako je propisano) fingirani oglas za tehnologiju koju niko ne radi, on bio jedini kandidat. Tako se radi u normalnim zemljama i uređenim društvima.

 

[BillHicks]

To je postojalo u Austriji. Ovako se dogovorio i zaposlio lik u Austriji davno: firma objavila fingirani oglas za tehnologiju koju niko ne radi, on bio jedini kandidat. Tako se radi u normalnim zemljama i uređenim društvima.

u kanadi je to praksa vec odavno.
ali za to postoji shortcutovi. ali na primer za neke deficitarne role, tipa product manager itd, lako se dobije uverenje da za neku industriju ne mogu da nadju tamo

 

[Defke]

Evo da pokušam da ti objasnim kako se povećanjem minimalaca stimulišu poslodavci da zaposle strance.

Građevina. Čovek koji radi težak fizički posao na građevini očekuje 2-3x veću platu od onoga ko radi neki prost posao za minimalac. Tako je oduvek. Kad nisu mogli da to dobiju u Srbiji odlazili su gde su mogli, od Afrike, Bliskog Istoka, EU do dalekog istoka Rusije.

Ako je minimalac u državi 30k, prosek 50-60k moćićeš kao poslodavac da biraš radnike za platu 80-100k.
Ako je minimalac 50k, prosek 90-100k, za platu od 80-100k ćeš se pomučiti da nađeš radnika.
Za platu od 60k nećeš naći nijednog.
Ti možeš da trošak većih plata preliješ na korisnika tvojih usluga (nebitno kojih), ali ako konkurencija nađe način da te troškove nema ti ćeš vrlo brzo ispasti iz posla. U ovom slučaju način uštede je uvoz jeftinije strane radne snage.

Ili ne znaš, ili se namerno praviš da ne znaš, ali visina minimalaca utiče na skoro sve plate u državi, inače ne bi nikog bilo briga za isti koji prima možda 100-200k radnika.

Iz ugla poslodavaca, uvoz jeftine radne snage je lako i brzo rešenje povećanja njihove konkurentnosti.
Iz ugla države takođe, lakše se boriti na tržištu sa ostalim zemljama za investicije kad kao ponudu imaš nepresušan broj indijaca i bangladešana koje možeš vrlo lako zaposliti.

Iz ugla društva i radnika posebno je ovo loše iz razloga što mi nismo ni blizu neke maksimalne zaposlenosti (uporediti % nezaposlenosti sa Nemačkom, Češkom i sličnim državama) tako da se ograničava rast plata.

Ali on u svakom trenutku moze da uvede stranca. Kada je minimalac 200e jos mu je jeftiniji. Ispisao si pet pasusa a nisi dao neki logican odgovor.

Pri tom na sve ovo, nezaposlenost kod nas i dalje pada, dakle prica da nasi ljudi ostaju bez posla zbog bangladesana jednostavno nema utemeljenje.

Na stranu sto mi strategija ‘e aj da drzimo plate sto nizim da nam ne bi dosli Bangladesani’ zvuci kao resavanje glavobolje odsecanjem glave.

 

[sutraw]

To je postojalo u Austriji. Ovako se dogovorio i zaposlio lik u Austriji pre 10 godina: firma objavila fingirani oglas za tehnologiju koju niko ne radi, on bio jedini kandidat. Tako se radi u normalnim zemljama i uređenim društvima.

Znam da se to u EU fingira, ali za poslove koje kod nas obavljaju stranci ne znam kako bi mogli to da urade (ili bar ne lako). Mi uglavnom ne dovodimo visokostručne strance, već jeftinu radnu snagu za fizičke poslove. Statistički mi imamo 8.1% nezaposlenost (realnih 10-12% jer nisu svi na birou). Znači još uvek imamo oko 200k ljudi koje bi trebalo zaposliti pre dovođenja Turaka i Bangladešana.

 

[Suzuman]

Kod nas pričaju i da će lekari da nam budu Bangladežani, a statistika je do skoro pokazivala da emigracija zdravstvenih radnika (pogotovu u Nemačku) nije bila smetnja
prekomernoj dostupnosti zdravstvene radne snage unutar zemlje. Nekih 2-3 hiljade viška je bilo do pre korone, a nakon izbijanja oko hiljadu.

Skoro sam upoznao jednu majku, pedijatar. Kaže neće da radi za 100k, neisplati joj se. Naravno, ima tu svega i svačega, ali ima očigledno i ovakvih kao ona.

 

[keks]

Znam da se to u EU fingira, ali za poslove koje kod nas obavljaju stranci ne znam kako bi mogli to da urade (ili bar ne lako). Mi uglavnom ne dovodimo visokostručne strance, već jeftinu radnu snagu za fizičke poslove. Statistički mi imamo 8.1% nezaposlenost (realnih 10-12% jer nisu svi na birou). Znači još uvek imamo oko 200k ljudi koje bi trebalo zaposliti pre dovođenja Turaka i Bangladešana.

Ne može tako da se posmatra. Prvo, uvek će postojati neki procenat ljudi koji ne žele da rade uopšte, ili po uslovima na tržištu, ali se prijavljuju da bi ostvarili beneficije, dečije dodatke, zdravstveno osiguranje i ostalo.
Drugo, ako ima neko ko je može bolje da uradi posao, logično je da treba da dobije posao, bez obzira na poreklo. To je u interesu gotovo svih, i poslodavaca, i zaposlenih, i Srbije.

 

[sutraw]

Ne može tako da se posmatra. Prvo, uvek će postojati neki procenat ljudi koji ne žele da rade uopšte, ili po uslovima na tržištu, ali se prijavljuju da bi ostvarili beneficije, dečije dodatke, zdravstveno osiguranje i ostalo.
Drugo, ako ima neko ko je može bolje da uradi posao, logično je da treba da dobije posao, bez obzira na poreklo. To je u interesu gotovo svih, i poslodavaca, i zaposlenih, i Srbije.

U principu se slažem, ali nedostatak administrativne barijere u praksi dovodi do toga da će pre domaći poslodavac da dovede Bangladešane koji će da rade za minimalac nego da zaposli lokalne radnike koji traže više para. To će njemu dozvoliti da ubere ekstra profit, ali dugoročno mislim da je to loše za društvo, nevezano za ekonomski benefit poslodavaca.

Skoro sam bio u Nemačkoj i ulice su im pune Arapa. Možda to njima dozvoljava da im firme budu konkurentnije, ali mi je taj rezultat poprilično distopičan.

 

[keks]

U principu se slažem, ali nedostatak administrativne barijere u praksi dovodi do toga da će pre domaći poslodavac da dovede Bangladešane koji će da rade za minimalac nego da zaposli lokalne radnike koji traže više para. To će njemu dozvoliti da ubere ekstra profit, ali dugoročno mislim da je to loše za društvo, nevezano za ekonomski benefit poslodavaca.

Skoro sam bio u Nemačkoj i ulice su im pune Arapa. Možda to njima dozvoljava da im firme budu konkurentnije, ali mi je taj rezultat poprilično distopičan.

Slažem se, preterano fokusiranje na ekonomski aspekt društva(kapital - srž kapitalizma) je u zapadnoj Evropi donelo šarene rezultate, u posljednje vreme realno loše. Bolji/jeftiniji treba da dobije posao, ali možda ne automatski i državljanstvo.
Zanimljivo je kako se u gotovo isto vreme dovode masovno strani radnici u Srbiju i u susednu ugostiteljsku državu, što znači da je politička odluka (verovatno EU) u pitanju, pre nego čisto ekomska.

 

[duke23]

Ali on u svakom trenutku moze da uvede stranca. Kada je minimalac 200e jos mu je jeftiniji. Ispisao si pet pasusa a nisi dao neki logican odgovor.

Pri tom na sve ovo, nezaposlenost kod nas i dalje pada, dakle prica da nasi ljudi ostaju bez posla zbog bangladesana jednostavno nema utemeljenje.

Na stranu sto mi strategija ‘e aj da drzimo plate sto nizim da nam ne bi dosli Bangladesani’ zvuci kao resavanje glavobolje odsecanjem glave.

Ne može.

Da je u Srbiji minimalac 10 maraka, da li bi i onda dolazili bangladešani?

Ne bi, jer i oni imaju svoju ekonomsku logiku tj. kada im se isplati da pređu pola sveta.

Pri našem sadašnjem nivou plata njima se isplati da dođu, a poslodavcima se isplati da ih dovedu umesto da zaposle domaće radnike.

Ja jednostavnije od ovoga ne mogu.

Ako možeš da mi pomogneš da shvatim tvoje razmišljanje, jel možeš da napišeš zašto poslodavci uvoze radnu snagu, i to na mesta gde već imaju radnike (primeri firmi koje otpuste postojeće i dovedu strance)?

 

[sutraw]

Slažem se, preterano fokusiranje na ekonomski aspekt društva(kapital - srž kapitalizma) je u zapadnoj Evropi donelo šarene rezultate, u posljednje vreme realno loše. Bolji/jeftiniji treba da dobije posao, ali možda ne automatski i državljanstvo.
Zanimljivo je kako se u gotovo isto vreme dovode masovno strani radnici u Srbiju i u susednu ugostiteljsku državu, što znači da je politička odluka (verovatno EU) u pitanju, pre nego čisto ekomska.

Ima tu još jedna stvar, svojevremeno sam na faksu radio neko istraživanje o ex yu i turskim radnicima koji su pre 50 godina bežali u Nemačku - strani radnici ne samo što su jeftiniji, nego su i skloniji riziku, spremni da rade u lošim uslovima, bez adekvatne zaštite, da se izlažu opasnosti itd. Pored toga, politički potencijal im je gotovo nikakav, tj. oni ne mogu da se bune zbog loših uslova rada ili organizuju u sindikate jer im odmah sledi deportacija.

Takoreći, ceo taj kapitalistički model uvođenja stranog rada u jednačinu ima etički problematičnu eksploatatorsku pozadinu.

 

[keks]

Ima tu još jedna stvar, svojevremeno sam na faksu radio neko istraživanje o ex yu i turskim radnicima koji su pre 50 godina bežali u Nemačku - strani radnici ne samo što su jeftiniji, nego su i skloniji riziku, spremni da rade u lošim uslovima, bez adekvatne zaštite, da se izlažu opasnosti itd. Pored toga, politički potencijal im je gotovo nikakav, tj. oni ne mogu da se bune zbog loših uslova rada ili organizuju u sindikate jer im odmah sledi deportacija.

Takoreći, ceo taj kapitalistički model uvođenja stranog rada u jednačinu ima etički problematičnu eksploatatorsku pozadinu.

Isključivi cilj tih radnika je da zarade. Da li takve uslove lokalci mogu da prate, teško. I nije to nužno povezano sa stranim radnicima. Na primer, poljoprivredni radovi su na mahove zahtevni. Ili ako je turistička sezona u toku, lokalci rade bez slobodnog dana, po 10 sati smene i slično.

Postoji zanimljiva priča o doseljavanju Ostrogota u Rimsko carstvo. Oko 500e godine, pod navalom Huna, ti neki germani Ostrogoti se povuku iz današnje Ukrajine ka granici Rimskog carstva, do danasnje granice Rumunije i Bugarske, tj Dunava. Rim ih pusti da pređu Dunav i nastani ih u današnjoj Bugarskoj. Međutim, Rim ih prevari i uslovi su im bili očajni. Prodavali im stogo pseće meso, nisu im davali pravo da se kreću, rade i žive. Ostrogoti se u trajnosti naoružaju, suprotstave, krenu na Rim, osvoje ga i proglase se za vladare.

Nisam hteo da pravim ikakvu paralelu sa današnjom situacijom, već da pomenem da je državana kontrola doseljavanja oduvek bila tema. Istorija ljudskog roda istorija migracija.

 

[Suzuman]

Istorija ljudskog roda istorija migracija

I ratovanja, dodao bih.

 

[Analitičar]

Znam da se to u EU fingira, ali za poslove koje kod nas obavljaju stranci ne znam kako bi mogli to da urade (ili bar ne lako). Mi uglavnom ne dovodimo visokostručne strance, već jeftinu radnu snagu za fizičke poslove. Statistički mi imamo 8.1% nezaposlenost (realnih 10-12% jer nisu svi na birou). Znači još uvek imamo oko 200k ljudi koje bi trebalo zaposliti pre dovođenja Turaka i Bangladešana.

Ovo je tema o nekretninama. Celokupan narativ već skoro 3 godine je da je potražnja za stanovima velika jer se kupuju iz investicionih razloga, a tome je kumovao dolazak 200k Rusa sa visokim platama.

Sad smo dosli do toga da treba zaposliti SVE naše ljude koji formlano ne rade pre nego da se dovedu jeftini stranci. Na stranu plate, jesi li siguran da su ti naši, formalno nezaposleni ljudi spremni da rade na građevini, u fabrici u sličnim ne baš idelanim uslovima gde rade Turci i Bangladešani?

 

[sutraw]

Ovo je tema o nekretninama. Celokupan narativ već skoro 3 godine je da je potražnja za stanovima velika jer se kupuju iz investicionih razloga, a tome je kumovao dolazak 200k Rusa sa visokim platama.

Sad smo dosli do toga da treba zaposliti SVE naše ljude koji formlano ne rade pre nego da se dovedu jeftini stranci. Na stranu plate, jesi li siguran da su ti naši, formalno nezaposleni ljudi spremni da rade na građevini, u fabrici u sličnim ne baš idelanim uslovima gde rade Turci i Bangladešani?

Izvinjavam se na off topicu. Admin neka prebaci komentare u neku bolju temu ako misli da treba.

Što se tiče tvog pitanja, procenjuju da svake godine Srbiju napusti 20k radnika. Mislim da uz bolje plate i uslove rada, bar deo tih radnika bi odlučio da ostane pre nego da ode na prljavi zapad, i mi ne bismo morali da dovlačimo radnu snagu iz zemalja trećeg sveta.

Tako da, moj stav je da država treba da se pozabavi tim pitanjem umesto da ide linijom manjeg otpora.

 

[Extroniks]

Izvinjavam se na off topicu. Admin neka prebaci komentare u neku bolju temu ako misli da treba.

Što se tiče tvog pitanja, procenjuju da svake godine Srbiju napusti 20k radnika. Mislim da uz bolje plate i uslove rada, bar deo tih radnika bi odlučio da ostane pre nego da ode na prljavi zapad, i mi ne bismo morali da dovlačimo radnu snagu iz zemalja trećeg sveta.

Tako da, moj stav je da država treba da se pozabavi tim pitanjem umesto da ide linijom manjeg otpora.

Dobar deo ljudi ne napusta zemlju zbog plata vec zbog korupcije i nepostojecih institucija

 

[Defke]

Ne može.

Da je u Srbiji minimalac 10 maraka, da li bi i onda dolazili bangladešani?

Ne bi, jer i oni imaju svoju ekonomsku logiku tj. kada im se isplati da pređu pola sveta.

Pri našem sadašnjem nivou plata njima se isplati da dođu, a poslodavcima se isplati da ih dovedu umesto da zaposle domaće radnike.

Ja jednostavnije od ovoga ne mogu.

Ako možeš da mi pomogneš da shvatim tvoje razmišljanje, jel možeš da napišeš zašto poslodavci uvoze radnu snagu, i to na mesta gde već imaju radnike (primeri firmi koje otpuste postojeće i dovedu strance)?

Poslodavci uvoze radnu snagu kada ne mogu da nadju kavalifikovanu radnu snagu za trosak koji ce ih odrzati profitabilnim.

E sad ti meni objasni kako povecanje minimalca ide na korist takve taktike kada im re strance samo cini skupljim. Tvoja teza je da i pored nedovoljne zaposlenosti povecanje minimalca automatski skalira sve ostale plate za isti procenat i da odjednom radnici koji su im bili isplativi nisu vise nego dovode strance za vece pare nego sto su mogli da ih dovode pre samo par godina.

To jednostavno ne pije vodu. Da postoji takav visak radnika u Srbiji prosecna plata bi bila bliza minimalcu, ne postoji neki magicni koeficijent za koji vazi minimalac x magija = prosecna_plata.

A primera firmi koje otpustaju domace a uvoze strance bas i nemamo. Imamo anegdotu iz Mei Tei gde jedan covek nesto pretpostavlja i nagadja.

 

[sutraw]

Dobar deo ljudi ne napusta zemlju zbog plata vec zbog korupcije i nepostojecih institucija

Deo sigurno da... Svakako je ovo kompleksno pitanje, ali mislim da možemo da se složimo da država apsolutno ništa ne radi oko rešavanja problema koji možda sad nije toliko izražen, ali za 20 godina kad budemo imali turski geto u Beogradu, biće kasno.

Imamo fantastičnu priliku da učimo iz tuđeg iskustva, u ovom slučaju zapadnoevropskog. Treba da iskoristimo to umesto da radimo apsolutno istu stvar koja je dovela do toga da se Arapi džipovima zaleću u novogodišnje vašare u Nemačkoj i da žene ne smeju da izađu na ulicu u Švedskoj.

 

[mariks]

Izvinjavam se na off topicu. Admin neka prebaci komentare u neku bolju temu ako misli da treba.

Što se tiče tvog pitanja, procenjuju da svake godine Srbiju napusti 20k radnika. Mislim da uz bolje plate i uslove rada, bar deo tih radnika bi odlučio da ostane pre nego da ode na prljavi zapad, i mi ne bismo morali da dovlačimo radnu snagu iz zemalja trećeg sveta.

Tako da, moj stav je da država treba da se pozabavi tim pitanjem umesto da ide linijom manjeg otpora.

Ali ako povećavaš platu dolaziš do onoga o čemu se raspravlja tj "ne valja povećanje plata" jer ćemo biti još primamljiviji migrantima.

 

[Salev85]

Ja sam čuo npr za jednu firmicu u BGu. Manja. Desetak zena je tu radilo. Cim je uvedena mogućnost, sve su zamenjene jeftinijim migrantima. Tako da..... ima još uvek ko hoće da radi (10-tak % nezaposlenih nije mali broj) ali čak i kod malih firmi se gleda samo profit i troškovi. E tu treba da uskoči država i institucije. Naravno od toga nema ništa. Linija manjeg otpora na štetu građana uvek

 

[iv4n]

Poslodavci uvoze radnu snagu kada ne mogu da nadju kavalifikovanu radnu snagu za trosak koji ce ih odrzati profitabilnim.

Poslodavcima nije cilj da budu profitabilni, oni mogu da povecaju plate i duplo i opet bi bili profitabilni. Pricam o gradjevinskom sektoru. Njima je cilj da maksimizuju profit, da od izgradnje jedne zgrade kupe 2 jahte umesto jedne.

 

[mariks]

Ja sam čuo npr za jednu firmicu u BGu. Manja. Desetak zena je tu radilo. Cim je uvedena mogućnost, sve su zamenjene jeftinijim migrantima. Tako da..... ima još uvek ko hoće da radi (10-tak % nezaposlenih nije mali broj) ali čak i kod malih firmi se gleda samo profit i troškovi. E tu treba da uskoči država i institucije. Naravno od toga nema ništa. Linija manjeg otpora na štetu građana uvek

Možeš li nam objasniti kako se toj "firmici" isplatilo ako te žene već radile za minimalac ili oko njega? Dakle cilj je zameniti sve radnike migrantima čak i tamo gde naši ljudi primaju isto, iako znaju naš jezik i poslovanje?

 

[sutraw]

Ali ako povećavaš platu dolaziš do onoga o čemu se raspravlja tj "ne valja povećanje plata" jer ćemo biti još primamljiviji migrantima.

Iskreno mi je teško da ispratim raspravu o platama na ovoj temi, pogubio sam se pre mnogo strana i ne pokušavam više...

 

[Defke]

Poslodavcima nije cilj da budu profitabilni, oni mogu da povecaju plate i duplo i opet bi bili profitabilni. Pricam o gradjevinskom sektoru. Njima je cilj da maksimizuju profit, da od izgradnje jedne zgrade kupe 2 jahte umesto jedne.

Znaci nije im cilj da budu profitabilni nego da budu profitabilni, razumem.

 

[mariks]

Iskreno mi je teško da ispratim raspravu o platama na ovoj temi, pogubio sam se pre mnogo strana i ne pokušavam više...

Sale&Co kažu da minimalac treba biti što manji, da bi se bogati osećali bogatim, da nam ne bi dolazili migranti zbog velikog minimalca, da bi firme bile konkurentnije...

 

[Suzuman]

Dobar deo ljudi ne napusta zemlju zbog plata vec zbog korupcije i nepostojecih institucija

Ovo je baš upitno, iako sigurno mnogi odluče da zbog navedenog ostanu u zemlji u koju su imigrirali.
Statistika od 2019. godine nadalje pokazuje da se emigracije visokoobrazovanog stanovništva smanjuju i da uopšte nisu zastupljene u većem stepenu. Zemlju najviše napušta srednjekvalifikovani kohort, gde ima dosta radnika u građevinskoj industriji i zdravstvu (tu je destinacija pretežno Nemačka). Dakle, ovi ljudi idu "trbuhom za kruhom", što bi se reklo. Kod nas su tržištne reforme 2000-ih donele smanjenja socijalnih davanja, što je povećalo dohodnu nejednakost, pa ovi najsiromašniji i ne mogu više da izdrže na "dečjem dodatku" i drugim pomoćima.
Za visokokvalifikovane su najpopularnije destinacije bile Amerika, Australija, Engleska itd, ali sad kad možeš da radiš za iste i iz Srbije, sve više ljudi bira tu opciju, iz očiglednih razloga. Dakle, reklo bi se da mi i nemamo tako lošu emigraciju. Više mnogo šaljemo radnike, nego ljude, što kaže jedan ekonomista koji se bavi time, i ja mislim da je u pravu. Kad bi rekao nekom da kod nas dolazi dosta mladih iz Bosne, Crne Gore, Makedonije itd da upišu fakultete, završe ih i nakon toga ostanu u Bg jer nađu posao, niko ti verovatno ne bi verovao. Ovo u neku ruku poništava emigraciju visokovalifikovanih iz Srbije, kojih ponavljam, uopšte nije toliko koliko mislimo.
Treba reći i da su nam doznake takođe na zavidnom nivou. Naravno, najsiromašniji su i najugroženiji, ali to je već aksiom.