Bez ljutnje, ali ti si prakticno jos beba na samom zacetku svog puta u trazenju stana, rano ti je za defetizam, tek ti predstoje krugovi pakla u potraznji za stanom. Pogotovu sto, koliko shvatam, kupujes stan za zivot.
Ja sam svojevremeno pricala ovde na forumu kako izgleda kupovati starogradnju. Od deset oglasa, tri do 4 uopste odgovara podacima i opisu s oglasa. Od toga, polovina ne mogu vlasnici da se dogovore medjusobno. Druga polovina opipavaju trziste. Bas u pominjanoj Hadzi Prodanovoj smo gledali stan. Crvena zgrada iz sedamdesetih, 3. sprat, cg, lift, 103 kvm, 220000. Znam da sada ova cena zvuci nestvarno, ali eto, to je 2020. Na kraju nista, naslednici su dve sestre i brat koji je u Americi, pa cekaj dok dodje, pa hoce, pa nece i na kraju truba. Samo ispipavali trziste. To je bilo posle vise od godinu dana trazenja. Prvo sa stomakom do zuba, a onda sa bebom u kenguru, uzduz i popreko po Beogradu. Nakon bas tog slucaja i jos jednom gde nam je otisao stan ispred nosa sam pukla bila s mozgom i htela sve da oteram u p.m i vlasnike i agente i sve redom. I onda su se kockice samo odjednom sklopile.
Tako da, polako, ne kupujes komplet čaša nego stan. Ovo je samo dobronameran savet, kupovina stana s ogranicenim sredstvima je ozbiljan proces, u bilo koje vreme. Pojavice se vec nesto, samo ne gubi strpljenje na samom pocetku.