Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Sad treba biti frajer u procenama, cene na piku, staviš jake cene na početku projekta da opipas, vreme ide, cene padaju…lako je biti general kada tržište ide naviše….a i realno lokacija nije ništa posebno, opasana sa dva izuzetno prometna bulevara bez metra zelene površine…gde će deca tih 617 porodica u školu, u Stepi je vec par godina kolaps, a vrtic u kolapsu vec 5-6 godina …možda i tih 1600€ bude zamka za pocetak…a okolo ima još par ozbiljnih prostora koje se polako rasciscavaju, ne znam ko ih je kupio…a kolektor u Jerkoviću se vise i ne spominje, kad grune sva ta kanalizacija i kisnica naniže biće revolucije ….
Tu je takav kolaps, prosao sam prosle nedelje ujutru Vozdovackim Kruznim putem od Brace Jerkovica ka Trosarini, sve uzbrdo i sve u prvoj, neprekidna kolona, pakao bas na toj raskrsnici, jos kad izgrade i ovo ja vise ne znam gde i kako... Mada ni u ostatku Beograda nije bolje...
Tu su u planu dva velika projekta.
Prvi koji treba da krene uskoro, je veza i prosirenje ,od Trosarine do Laste,odnosno pravo na auto put.
Drugi ,je Nova Kumodrska,pravo na auto put kod dusanovačke petlje.
Problemi su locarini,svi planovi su gotovi,čeka se samo realizacija.
Kada se to resi,onda sledi novo povećanje cene kvadrata......
Prvi koji treba da krene uskoro, je veza i prosirenje ,od Trosarine do Laste,odnosno pravo na auto put.
Drugi ,je Nova Kumodrska,pravo na auto put kod dusanovačke petlje.
Problemi su locarini,svi planovi su gotovi,čeka se samo realizacija.
Kada se to resi,onda sledi novo povećanje cene kvadrata......
Poslednja izmena:
Све док некретнине служе као инвестиције, станови ће бити скупи
На тржиште непокретности у Србији је прошле године пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 процента више него 2021. године
За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем пре свега каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, цене некретнина у Србији у протеклој години бележе снажан раст од око 20 одсто у просеку. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него претходних година, показују подаци из годишњег извештаја Републичког геодетског завода.
На тржишту некретнина у Србији 2022. је пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више него годину дана раније. Продаја станова повећана је за три одсто, али је приметно смањен број станова купљених из кредита. Тек 26 процената су кредитни купци, што је за пет одсто мање него претходне године.
Небојша Нешовановић, виши директор и руководилац одељења за процене и саветовање консултантске фирме за некретнине ЦБРЕ, објашњава да код нас доминирају купци који имају готовину и на њих не утичу директно каматне стопе. Наше тржиште станова је тржиште капитала, те не чуди да је 7,5 милијарди евра пласирано у некретнине. У банкама се чува 10 милијарди евра.
– Наши грађани се одлучују да капитал чувају у некретнинама, односно становима. На свим развијеним тржиштима берзе су места где се богати људи играју и инвестирају, а станови им служе за живот. На западу станове углавном купују кредитни купци где дизање каматних стопа аутоматски значи и пад тражње за становима. То се и код нас десило код кредитних купаца, али код нас они нису доминантни на тржишту – наглашава Нешовановић.
Прошлогодишња очекивања да ће почетком 2023. тржиште ући у благу стагнацију, да ће се смањити промет и стабилизовати цене, нису се обистинила. Разлог је, каже наш саговорник, долазак Руса, којих је према неким проценама у Србији око 200.000, што је дуплирало ренту.
– Станови су постали врло атрактивна инвестиција, што се тиче генерисања прихода. То је охрабрило доста људи да наставе да купују зато што могу да имају солидне стопе повраћаја. Далеко више него што имају камате у банци – наводи Нешовановић.
Додаје да тржиште некретнина код нас има системске проблеме што станове чини скупим и недоступним добром делу популације којима су они потребни за живот. Најпре треба обезбедити велике површине уређеног и плански покривеног земљишта, где могу да се граде нова насеља. Неопходно је убрзати издавање дозвола што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи. И најзад унапредити финансијско тржиште, односно направити право тржиште капитала како би се одвукао инвестициони новац са тржишта станова на тржиште капитала.
– Потребно је са једне стране стимулисати грађане да инвестирају у финансијске производе, а са друге када заживе финансијска тржишта дестимулисати држање великог броја станова – наглашава Нешовановић.
Стање на српском тржишту некретнина у 2022. показује да је оно и даље инвестиционо тржиште, као и у неколико претходних деценија, слаже се и Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора удружења „Кластер некретнине”. Наши грађани и привреда купују некретнине као најсигурнију инвестицију.
– У претходној деценији и поред стабилног курса и добрих макроекономских показатеља, учешће купопродајних трансакција финансираних из кредита на тржишту некретнина није било веће од 15 до 16 одсто. Највише је средствима стамбених зајмова финансирана куповина станова, тако да је 2020. више од 30 процената станова купљено из кредита. У развијеним западним економијама од 80 до 90 одсто трансакција на тржишту некретнина финансира се из зајма, због чега пад економске активности, повећање незапослености и неизвесност изазвана ратом по правилу доводи и до пада промета на тржишту некретнина – објашњава Ђорђевић.
Највећи број купаца станова у Србији су грађани који су претходно продали неку некретнину и желе да средства која су добили уложе у куповину неке друге некретнине.
– Процењује се да се на нашем тржишту средствима добијеним од продаје једне некретнине финансира купопродаја још три до пет некретнина „у ланцу” купопродаје. Продаја прве финансира се из кредита, или дознаком из иностранства, односно средствима која су повучена са штедног рачуна у банци. Када опадне број одобрених стамбених зајмова због раста еурибора изазваног инфлацијом у Еврозони, што се десило током 2022, повећава се број купаца који куповину прве некретнине „у ланцу” финансирају повлачењем средстава са штедног рачуна у банци и дознакама наших грађана из иностранства, због страха од последица рата у Украјини по стабилност евра и домаће валуте. Захваљујући томе, раст промета на тржишту и раст цена некретнина се наставио и током прошле године – наглашава Ђорђевић.
Повећаће се понуда грађевинског земљишта
Укидањем накнаде за конверзију права коришћења у право власништва на грађевинском земљишту, што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи повећаће се понуда грађевинског земљишта, нарочито у Београду и другим већим градовима у Србији, што ће довести до стабилизације тржишта некретнина и наставка раста грађевинског сектора, сматра Ненад Ђорђевић.– Нацртом закона је предвиђено да јавни бележници и привредни субјекти регистровани за израду докумената просторног и урбанистичког планирања добију право да издају информацију о локацији. До сада је то било у искључивој надлежности државне управе. Удружење „Кластер некретнине” је захтевало од ресорног министарства да се посредницима у промету и закупу непокретности да право да издају информацију о локацији. Раније смо тражили да се изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова агенцијама за некретнине омогући да издају извод из листа непокретности, тако да грађани и привреда на једном месту могу да обаве више радњи, чиме се олакшава процес купопродаје и издавања некретнина – наводи Ђорђевић.
izvor
Ovo je nešto što nas skoro 100% očekuje u nekom daljem periodu (ili bližem) - između ostalog to je i gotovo siguran način da država poboljša javne finansije, a takođe stimulišu se građani da ulažu u privredu (bilo bi lepo da Beogradska berza malo više zaživi ili da se neke naše kompanije izlistaju na međunarodnim berzama)
Da se ogradim odmah, ovo je moje lično razmišljanje
Ali kad se to desi - cene zakupa stanova ce sasvim sigurno porasti (jbg svaka batina ima dva kraja)
Poslednja izmena:
Zamišljam našeg čoveka,kako ceo život štedi,ulažući u akcije,berze,hartije, prinudjenog da svaki dan sluša izveštaje, i gleda u berzanske indenkse.Pa njega će od stresa strefiti šlog,neće taj ni dočekati penziju.
Cene mogu pasti,samo ako u nekom periodu,prinos od izdavanja postane nerentabilan.Onda ce vecina investicionih nekretninaša,nagrnuti da prodaju te stanove,da ulože u nešto drugo.Tada može doći do pada.Biće sigurniji onaj koji ima najbolju lokaciju,najkvalitetniji stan,najbolji sadržaj u kompleksu.
Pošto se cela Srbija reseljava za Beograd,to nije verovatno da će se skoro desiti,ali se može desiti,da zbog velike ponude novogradnje,i nekog pada rente,ljudi počnu da zakupljuju kvalitetnije stanove,komfornije za život.
Cene mogu pasti,samo ako u nekom periodu,prinos od izdavanja postane nerentabilan.Onda ce vecina investicionih nekretninaša,nagrnuti da prodaju te stanove,da ulože u nešto drugo.Tada može doći do pada.Biće sigurniji onaj koji ima najbolju lokaciju,najkvalitetniji stan,najbolji sadržaj u kompleksu.
Pošto se cela Srbija reseljava za Beograd,to nije verovatno da će se skoro desiti,ali se može desiti,da zbog velike ponude novogradnje,i nekog pada rente,ljudi počnu da zakupljuju kvalitetnije stanove,komfornije za život.
Poslednja izmena:
cekicimalj
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.10.2022.
- Poruke
- 880
- Pohvaljen
- 2.435
Neće prodati te stanove čak iako ne budu rentabilni. Evo pitaj @vradovicZamišljam našeg čoveka,kako ceo život štedi,ulažući u akcije,berze,hartije, prinudjenog da svaki dan sluša izveštaje, i gleda u berzanske indenkse.Pa njega će od stresa strefiti šlog,neće taj ni dočekati penziju.
Cene mogu pasti,samo ako u nekom periodu,prinos od izdavanja postane nerentabilan.Onda ce vecina investicionih nekretninaša,nagrnuti da prodaju te stanove,da ulože u nešto drugo.Tada može doći do pada.Biće sigurniji onaj koji ima najbolju lokaciju,najkvalitetniji stan,najbolji sadržaj u kompleksu.
Pošto se cela Srbija reseljava za Beograd,to nije verovatno da će se skoro desiti,ali se može desiti,da zbog velike ponude novogradnje,i nekog pada rente,ljudi počnu da zakupljuju kvalitetnije stanove,komfornije za život.
Svakako pad ima nekoliko faza.
Prva je smanjenje rente.
Druga je totalna renta nerantabilnost.
Treća je isplativost održavanja potpuno praznog stana,radi spasa od neke na primer globalne ekonomske kataklizme.
Četvrta je kolaps.
Mi smo sada u Zlatnom dobu,koje traje još od doba kada su otkupljeni stari SFRJ stanovi.Daleko je četvrta faza, još nismo ušli u pad,mi smo sada na vrhuncu trajektorije.
Čak je i Kolaps rešiv,jednostavno živiš u tom stanu,lično ili neko od uže familije.U tom smislu,nekretnina je neprikosnovena za ulaganje.Bolja od svih tih hartija,berzi i ostalih špekulativnih radnji.
Prva je smanjenje rente.
Druga je totalna renta nerantabilnost.
Treća je isplativost održavanja potpuno praznog stana,radi spasa od neke na primer globalne ekonomske kataklizme.
Četvrta je kolaps.
Mi smo sada u Zlatnom dobu,koje traje još od doba kada su otkupljeni stari SFRJ stanovi.Daleko je četvrta faza, još nismo ušli u pad,mi smo sada na vrhuncu trajektorije.
Čak je i Kolaps rešiv,jednostavno živiš u tom stanu,lično ili neko od uže familije.U tom smislu,nekretnina je neprikosnovena za ulaganje.Bolja od svih tih hartija,berzi i ostalih špekulativnih radnji.
Poslednja izmena:
Kada berza pukne,ti si ostao go kao pištolj.
Kada pukne berza nekretnina,bar imaš siguran krov nad glavom.
Finansijske berze su za one koji imaju ogroman višak para,pa rade diversifikaciju,malo nekretnine,malo berza,malo zlato,malo njiva-livadica.
Kada pukne berza nekretnina,bar imaš siguran krov nad glavom.
Finansijske berze su za one koji imaju ogroman višak para,pa rade diversifikaciju,malo nekretnine,malo berza,malo zlato,malo njiva-livadica.
pericam1989
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 06.02.2023.
- Poruke
- 159
- Pohvaljen
- 574
Smirivanje tržišta: "Sledi predvidiv period za cene"
Rast cena i neizvesnost na tržištu obeležili su sektor nekretnina širom sveta u 2022. godini. Visoka tražnja, povlačenje investitora, te sve skuplji krediti potpuno su poremetili tržište i drastično podigli cene i kvadrata i zakupa nekretnina. Sada čini se, nastupaju nove okolnosti i to govori...
www.b92.net
Kako lazu, kazu da je cena rasla 21 godinu, i da nas ove godine ocekuje smirivanje. Totalno zanemaruje veliki pad cena koji je bio pre 10-ak godina i koji je trajao godinama,
Ima jos nebuloza u tekstu.
centarfor
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.01.2023.
- Poruke
- 3.427
- Pohvaljen
- 4.982
Istina ne prodaje nekretnine. Laganje/varanje/mazanje im je posao, moraju to da rade da bi preziveli. I oni su kao mali na RTB davne 1989. gledali "Survival" - opstanak
U najgorem scenariju imas ga nad glavom.Neisplativa prodaja,nema rente,napolju ekonomski krah.Kako bre imam siguran krov nad glavom, pricamo o investicijama - ne o stanovanju
Sve zavisi sa koje si strane,jedni priželjkuju krah da kupe jeftin stan,ovi drugi žele da im cena kupljenog stana raste iz sata u sat.
Pa da, secam se da sam u istom tom periodu gledao dvosobni stan od oko 50 kvm u izvornom stanju u bloku 70. Cena je bila 1000e po kvm.
NedeljkovicOliver
Advanced
- Učlanjen(a)
- 07.11.2022.
- Poruke
- 2.017
- Pohvaljen
- 2.168
A 2007 kostao isto 900e, 6 godina placao kiriju da bi kupio za iste pare. Strpljen jeste, al kolio je spasen ne znam.
To plaćanje kirije mi je vrlo naivan argument, u mesečnoj rati/anuitetu gledaš koliko kamate placas banci i to porediš sa mesečnom rentom…
…u slučaju iznenadjenja uvek je mogao da se odseli u Bataju za pola kirije nego da ne spava mirno i čeka šta će biti sa ratom kredita i kursom dinara…
…u slučaju iznenadjenja uvek je mogao da se odseli u Bataju za pola kirije nego da ne spava mirno i čeka šta će biti sa ratom kredita i kursom dinara…
Trudim se da budem objektivan i da gledam iz neke perspektive potencijalnog investitora tj kupca investicione nekretnine. Ja iskreno najmanje želim krah (krah koji označava debelu krizu), ali ne priželjkujem ni skok cena.
Ali, eto čovek, koji je u mogućnosti treba imati različite investicije i načine ulaganja. Berza jeste, bar u istoriji, sigurniji način ulaganja i dalekoročno gledano ima lepe prinose
Sad možete kupovati akcije nekih malo rizičnijih kompanija i imati možda lepšu zaradu ili krah - to je ipak na vama.
Ulaganje u nekretnine je takođe lep vid ulaganja, ali pitanje trenutnog stanja jeste da li je u ovom trenutku (prošla, trenutna godina) okej ulagati u nekretnine sa strane investicije. Takođe dugoročno gledano, naš narod uopšte ne računa na neke dodatne troškove koje imate oko nekretnine. Napomenuh, osim trenutno visoke cene, čekanje na završetak ili renovaciju stana, plus opremanje istog, održavanje istog, plus režeije i rizici koje morate ukalkulisati kao vlasnici nekretnine (porezi, da li će oni ostati isti kao što su danas, mogućnost brze monetizacije nekretnine u budućnosti). Ne verujem da je prinos na nekretninu veći od 3-5% godišnje, kada se sve ukalkuliše (računajući i skok cena nekretnina, mada ovo ne možeš predvideti nikako koji će to skok biti u narednom periodu).
A ne treba izbaciti iz jednačine da nekada nije tako jednostavno rentirati nekretninu (komunikacija sa zakupcem, ponašanje zakupaca) - sve ima neki svoj rizik i možete takođe dosta vremena pogubiti u poslu oko izdavanja nekretnine
NedeljkovicOliver
Advanced
- Učlanjen(a)
- 07.11.2022.
- Poruke
- 2.017
- Pohvaljen
- 2.168
Isto to moze da uradi i ovaj sto je kupio stan na kredit.
