Šta je novo?

Cene nekretnina

Evo super ponuda za Radovica.

Central Plaza
5000+pdv
Parking 45-65 000

Sitnica.
 
Dobro nije los projekat. Sad sam ga video prvi put. Volim sto su transparentni sa dostupnoscu ali bi bilo lepo da imaju i cene na sajtu.

Ono sto mislim jeste da ce se u Beogradu u buducnosti praviti sve takvi projekti koji ce biti prilicno skupi.
 
Pomislite pre 30 godina da ste uzeli kredit.

Evo jednog članka iz 2002.

Dobri, kvalitetni stanovi na Terazijama, u Knez Mihailovoj, Vuka Karadžića i Krunskoj prodaju se i po 3000 maraka po kvadratu. U proseku u centru za stan star oko 20 godina, sa centralnim grejanjem traži se 2500 maraka, a sa TA grejanjem 2300. Stanovi u novogradnji na Vračaru ili Starom gradu dostižu cenu od 3 do 4 hiljade maraka.

A ovo su iz 90ih prosečne cene kvadrata

1991 750e
1992 560e
1993 450e
1994 650e
1995 550e
1996 575e
1997 625e
1998 625e
1999 625e
2000 600e

Pa sada razmisli da li se isplatilo platiti duplo.
 
Tada nisi mogao da uzmes kredit. A i da si mogao i po danasnjim uslovima, ne znam koliko bi ti plata od 80-100 maraka pomogla.
Kod nas je tu sada drugi problem za ljude koji kupuju na kredit. Npr. Uzmes kredit od 250k, zbog nase visoke kamate vracas 500k.
Na zapadu da radis i da uzmes slican kredit hipoteticki, ne bi vracao 250k kamate nego npr 150k.
Investiciono, ja da sam na zapadu, pre bih uzeo garsonjeru na kredit tamo, nego trosoban u bgu. Manji mi je trosak kamate i manji rizik pada vrednosti.
 
Problem je što su stanovi preskupi za naš standard i to nema spora. ALi cene ne vuku krediti. Ovde se svega 20% stanova proda na kredit.

Da izuzmemo taj period 90ih. Bilo bi jako lepo da evro zadrži 50% svoje vrednosti za 30 godina, ali male su šanse i za to. Računaj da inflacija uvek diže kamatne stope. A mali su izgledi da će se ona smanjivati.
 
Ono što je zanimljivo je kako banke u Srbiji se takođe sve više i više ugrađuju u cene kredita. Nije samo u pitanju povećanje tog promenljivog dela iliti euribor-a.

Evo primera Banca Intesa, vidite kako stalno oglašavaju neku promociju (tj. obmanjuju ljude), a malo po malo povećaju i svoju zaradu iliti svoju fiksnu marginu.

Banca Intesa - Stambeni kredit - 2022 10 28.png
Banca Intesa - Stambeni kredit - 2022 11 10.png
Banca Intesa - Stambeni kredit - 2022 12 31.png
Banca Intesa - Stambeni kredit - 2023 02 28.png




U isto vreme, Intezina banka u Hrvatskoj, PBZ, nudi kamatne stope koje su skoro upola niže nego Intezine u Srbiji. A i ta banka ostvaruje ozbiljnu zaradu, pa zamislite samo kolike su zarade ovde.
 
Istina, u Hrvatskoj koliko vidim ponudu u bankama jedva da se osetio skok euribora jer su banke smanjile svoj fiksni deo. Kod nas ne samo da su digli za skok euribora nego su dodali po 1-1.5% na fiksni deo. Cak i da Euribor padne na isti nivo kao pre rasta, kredit je skuplji jer je fiksni deo visi.

Nije mi jasna tolika razlika izmedju nas i Hrvatske.
 
Imao sam priliku da sedim u kafani za istim stolom sa čovekom koji nekada dosta gradio.
U penziji je. Ostao mu je jedan plac. Prodao je ga za velike pare Austrijancima.
Kad je na kraju išao da overi onu izjavu kod notara da mu je plaćeno, i na rastanku ih je pitao, ljudi pa ovo nije realno platili ste ovoliko zar mislite da će vam se isplatiti ?
Rekli su mu bez obzira i da li će cena ove ili sledeće godine rasti ili padati i kod vas dolazi vreme da će svi živeti u iznajmljenim stanovima kao kod nas u Beču jer neće imati para da kupe svoje. Mi ne kupujemo da bi gradili za prodaju, nego za izdavanje.
 
Problem je što su stanovi preskupi za naš standard i to nema spora. ALi cene ne vuku krediti. Ovde se svega 20% stanova proda na kredit.

Da izuzmemo taj period 90ih. Bilo bi jako lepo da evro zadrži 50% svoje vrednosti za 30 godina, ali male su šanse i za to. Računaj da inflacija uvek diže kamatne stope. A mali su izgledi da će se ona smanjivati.
Bilo je vise od 20% ali da ne trazim sad. Svakako 20% nije uopste zanemariv broj. Tu nema vise prostora za kupovinu 20-30-40% ucesca + kredit. Kredit mogu sada da uzmu samo oni koji prodaju manji/stariji stan pa kupuju noviji/veci. Ovaj deo kupaca je van trzista neko duze vreme koliko vidim.
 
Imao sam priliku da sedim u kafani za istim stolom sa čovekom koji nekada dosta gradio.
U penziji je. Ostao mu je jedan plac. Prodao je ga za velike pare Austrijancima.
Kad je na kraju išao da overi onu izjavu kod notara da mu je plaćeno, i na rastanku ih je pitao, ljudi pa ovo nije realno platili ste ovoliko zar mislite da će vam se isplatiti ?
Rekli su mu bez obzira i da li će cena ove ili sledeće godine rasti ili padati i kod vas dolazi vreme da će svi živeti u iznajmljenim stanovima kao kod nas u Beču jer neće imati para da kupe svoje. Mi ne kupujemo da bi gradili za prodaju, nego za izdavanje.
Fali violina jedna ovde :violina:
 
Istina, u Hrvatskoj koliko vidim ponudu u bankama jedva da se osetio skok euribora jer su banke smanjile svoj fiksni deo. Kod nas ne samo da su digli za skok euribora nego su dodali po 1-1.5% na fiksni deo. Cak i da Euribor padne na isti nivo kao pre rasta, kredit je skuplji jer je fiksni deo visi.

Nije mi jasna tolika razlika izmedju nas i Hrvatske.
U Hrvatskoj su banke pune para, iz kune se prešlo u EUR svi su sve pare položili u banke. Dodatno, i važnije, viši je životni standard i ima mnogo više štednje. A u ekonomskom tigru malo manje
 
Tada nisi mogao da uzmes kredit. A i da si mogao i po danasnjim uslovima, ne znam koliko bi ti plata od 80-100 maraka pomogla.
Kod nas je tu sada drugi problem za ljude koji kupuju na kredit. Npr. Uzmes kredit od 250k, zbog nase visoke kamate vracas 500k.
Na zapadu da radis i da uzmes slican kredit hipoteticki, ne bi vracao 250k kamate nego npr 150k.
Investiciono, ja da sam na zapadu, pre bih uzeo garsonjeru na kredit tamo, nego trosoban u bgu. Manji mi je trosak kamate i manji rizik pada vrednosti.
Na zapadu, narocito u US, ljudi uzimaju HELOC kredite i tako lancano kupuju nekretnine koje izdaju i tom rentom placaju rate kedita. Nije to cista potraznja da neko samo digne kredit za nakretninu u kojoj ce da zivi vec je ovo investiciona manija. Svi oni prave racunicu po trenutnim cenama rente. Bice veselo kada FED jos vise nategne kamatne stope i izazove recesiju jer mora da se smanji zaposlenost. Njima je cilj da sada obore zaposlenost jer bez toga ne mogu da obuzdaju inflaciju, a cilj je kako rekose 2%. Recesija je planirana, ali se pazljivo u nju ulazi da ne bi previse ostetili svoju ekonomiju. Kako ovi spekulanti misle da placaju rate za sve te kredite kada im stanari ostanu bez posla i budu prinudjeni ili da spuste rentu ili ovi odose drugde da se svijaju za manje para. Dok FED krene da spasava svoju ekonomiju, ovi spekulanti i svi koji su se protegli dosta vise nego sto im je jorgan dugacak ima da budu zbrisani.
Kao sto sam rekao, i evropske banke su davale slicne kredite nasim gasterbajterima. Zar ljudi misle da su svi nasi gastosi toliko puni para.
Sada je period kada nema jeftinog novca, Ljudi su istrosili kes da bi investitorima finansirali zidanje po ovim cenama, a investitorima se manje isplati da ulaze u projektno finansiranje sa bankama jer rastu kamatne stope. I te banke moraju odnekud da pozajme novac i na kraju se dolazi do ECB i FED-a tj. visokih kamatnih stopa. To sto ce manje da se zida novih projekata (a i smanjuje se broj izdatih gradjevinskih dozvola) ne znaci da ce cene da rastu. Logicno jeste da bi trebalo da rastu, ali ne u recesiji.
 
U Hrvatskoj su banke pune para, iz kune se prešlo u EUR svi su sve pare položili u banke. Dodatno, i važnije, viši je životni standard i ima mnogo više štednje. A u ekonomskom tigru malo manje
U cirkusu je video i slona i tigra, ali ne i vuka.
Pitam se kolko često u cirkus ide ekonomski tigar ?:vakc:
 
Poslednja izmena:
Sada je period kada nema jeftinog novca, Ljudi su istrosili kes da bi investitorima finansirali zidanje po ovim cenama, a investitorima se manje isplati da ulaze u projektno finansiranje sa bankama jer rastu kamatne stope. I te banke moraju odnekud da pozajme novac i na kraju se dolazi do ECB i FED-a tj. visokih kamatnih stopa. To sto ce manje da se zida novih projekata (a i smanjuje se broj izdatih gradjevinskih dozvola) ne znaci da ce cene da rastu. Logicno jeste da bi trebalo da rastu, ali ne u recesiji.
Znam jednu osobu koja je uzela kesh kredit u BiH i uz dodatak uplatila sve na racun prodavca stana u BG. Iz perspektive Kace Lazarevic to je kesh kupac a ustvari je kreditni.
 
Znam jednu osobu koja je uzela kesh kredit u BiH i uz dodatak uplatila sve na racun prodavca stana u BG. Iz perspektive Kace Lazarevic to je kesh kupac a ustvari je kreditni.
Ne postoji kes kredit od tipa 100k evra, kes kredit obicno iznosi max 20k ili 30k evra u zavisnosti od banke i plate korisnika kredita. Kad se kaze kreditni kupac pod tim se misli na one koji su uzeli stambeni kredit, a ne one koji su uzeli kes kredit.
 
Глупо питање - да ли се још некоме, осим фирми од које си купио плочице, оне могу продати по једнакој цени?
Ne mozes ni njima.
Pomislite pre 30 godina da ste uzeli kredit.

Evo jednog članka iz 2002.



A ovo su iz 90ih prosečne cene kvadrata

1991 750e
1992 560e
1993 450e
1994 650e
1995 550e
1996 575e
1997 625e
1998 625e
1999 625e
2000 600e

Pa sada razmisli da li se isplatilo platiti duplo.

Ajde i da uzmemo tu suludu 94 godinu da je neko nekim čudom imao neke pare da investira u stan. Do sada bi imao 2500 (neka srednja cena za Beograd danas)/450 - oko 5.5 puta rast vrednosti (koji je dobrim delom pojela inflacija). Da je umesto toga investirao u investicioni fond koji prati najpoznatiji svetski indeks - S&P 500 (index 500 najvecih americkih kompanija) - povrat bi mu bila 13,5 puta (a ovo naravno uprkos svim kratkoročnim padovima koje su akcije imale - dot.com bust, 2008. I sada ovaj kovid).

Prema tome, gledano dugoročno, izem ti investiranje u nekretnine.... Da, stan se mogao izdati u medjuvremenu, ali ni to ne menja puno računicu (računao sam - popravlja faktor na maksimalno 7 ako si imao sreće sa stanarima) jer je cena izdavanja sve do skoro bila premala.

Nor stan od 50 000 evra tad bi bio 275000 evra sad minus renoviranje od 30000 + (ako iznajmljuješ) + 120000 evra od iznajmljivanja - nameštaj i popravke po stanu 20000 evra (makar jedno osvežavanje nameštaja).

Da si uložio te pare u bazične akcije indeksiranog fonda imao bi 675 000 evra (ne pričamo ovde o rizičkim špekulacijama - tipa da si uložio u tech firme tipa apple - bio bi multimilioner).
 
Zamisli još da uzmeš kredit od banke da bi ulagao u akcije... Ljudi koji kupuju akcije već imaju rešeno stambeno pitanje. Niko sa dva grama mozga ne živi kao podstanar i ulaže desetine hiljada evra u akcije. Ulaganjem u akcije možeš da povećaš vrednost 100 puta, a možeš i da izgubiš sve. A kada kupiš stan ostaje ti stan.. Ko je 1994 znao da će Apple baš biti Apple, a ne neko drugi.
 
Ne radi više ta logika 'rešavanja stambenog pitanja' ni ovde, kao što nije radila ni dosad u npr. Londonu. Kad su cene previsoke, ne možeš da kupiš stan, iako imaš npr. 20.000 €. Možeš samo da živiš kao podstanar. Prema tome, bolje je da uložiš pare u nešto drugo.
 
Ne postoji kes kredit od tipa 100k evra, kes kredit obicno iznosi max 20k ili 30k evra u zavisnosti od banke i plate korisnika kredita. Kad se kaze kreditni kupac pod tim se misli na one koji su uzeli stambeni kredit, a ne one koji su uzeli kes kredit.
Ovo sto se dobija na zapadu nije klasican kes kredit i dobijaju se cifre kojima mozes da kupis nekretninu. Kod nas je druga prica, ali opet ima ljudi koji u istom trenutku otplacuju vise stambenih kredita i rade slicnu stvar kao Ameri, renta im pokriva ratu za kredit.
Sto se tice akcija, moze neko i da ulaze u berzu, a da od dividende zivi, placa kiriju. Mada svim tim ljudima je cilj da jednog dana imaju svoju nekretninu, normalna stvar, ali koliko uspevam da ispratim niko od njih ne razmislja da ulazi sada u nekretnine. Kupovali su ponesto do 2021, nisu ludi da pune dzepove spekulantima. I ti sto trguju na berzi su prevejani spekulanti na neki nacin pa znaju da se cuvaju.
 
Ispravljaju rezultate popisa.

200k stanovnika su dodali fiktivno. Kao tu su, ali ih nisu nasli popisivaci.

Znaci nisu tu, a navedeno da jesu.

---> ne smeju da kazu da su emigrirali.

1) Raniji status emigracije (korigovan statusom Albanaca):
Broj stanovnika Medvedje, Bujanovca i Preseva:
2011: 29k
2022: 122k
Razlika: 93k

+19k (popis) = 112k emigracija

2) dodajte i ovih 200k

= cca 312 emigriralo za 11 god., sto je rezultat blizi stranim statistikama.

 
Vrh