Niko nije pricao da ce toliko cena pasti, dok su se sa druge strane ljudi smejali lad sam ja rekao da svoje pare drzim u USD a ne u EUR ili nekretninama.
Videcemo na zimu koliko cu ja izgubiti, a ti sto su navodno ulagali u nekretnine dobiti, ili ipak mozda bude obrnuta situacija?
Kada sam pricao da ce u junu da bude vidljiv pad prometa nekretnina svi su rekli - videcemo na katastru, i podsmevali se nekima koji misle da katastar lazir podatke, a kada su isti izasli za Jun, onda je teorija da je to zbog problema koji je katastar imao. Mene samo zanima da li ce isti priznati pad potraznje ako Jun plus Jul bude osetno manji od April plus Maj?
Edit: samo mali edit - investitori neki koji nisu hteli cuti za nize cene od one koju nude vec nude nize cene i voljni su da jos spuste i te cene (bar moje iskustvo).
Mislim da se razvoj nece jasno videti sve do kraja leta (avgust/septembar). U junu katastar jednostavno nije radio dve nedelje, tako da ne mozes da znas da li je pad zbog pada traznje ili problema sa katastrom, a zbog toga se deo transakcija moze preliti u jul. Takodje ne mozes da poredis mesec na mesec jer promet ima veliku sezonalnost, moras da poredis sa istim mesecom prosle godine ili da gledas desezonirane podatke.
U svakom slucaju, malo je nejasno zasto toliko vas govori sa takvom sigurnoscu o tome sta ce se desiti, pri cemu se mahom radi o ekstremnim predvidjanjima, bilo ekstremni optimizam ("there's no way but up") ili ekstremni pesimizam (apokalipsa).
Cinjenica je da su trzista (ukljucujuci i berzu i nekretnine) u prethodnih par godina imala ogroman rast, koji nije odrziv na dug rok. Cinjenica je da ovaj rast koincidira sa ogromnim monetarnim stimulansima (tj. besomucnim stampanjem para). Cinjenica je da je sada rezultat i problem visoka opsta inflacija, problem koji bi se mogao resiti agresivnim dizanjem kamatnih stopa, a koje bi moglo da dovede do kraha trzista. Ali cinjenica je i da su posledica monetarnih stimulansa pored buma trzista i nivoi duga (i javnog i privatnog) toliki da bi agresivno dizanje kamatnih stopa moglo da dovede do neodrzivih finansijskih i fiskalnih pozicija i talasa bankrotstava. Stoga je jasno da centralne banke oklevaju koji potez da povuku jer nema dobrog izbora u ovoj situaciji (obuzdavanje inflacije kroz agresivno dizanje stopa uz krah trzista i talas bankrotstava, ili tolerisanje inflacije uz eroziju realnih dohodaka i opasnost od politickih previranja i nemira). U takvoj situaciji mozemo samo govoriti o mogucim scenarijima i njihovim verovatnocama. Ja bih bio sklon da mislim da ce pre pustiti inflaciju da obezvredi realne dohotke i nagomilane dugove i da izbegnu krah trzista i pad bogatstva, ali isto tako treba imati u vidu da je
1. kredibilitet kljucni aspekt politike centralnih banaka, koje su vec zapale u krizu kredibiliteta (mesecima najavljuju pad ili zaustavljanje inflacije, koje se ne desava) i nisam siguran da mogu sebi da dozvole potpuni gubitak kredibiliteta,
2. tesko kontrolisati inflaciju na nivou od 10%, jer sa 10% lako moze da ode na 20% (zapravo to vec jeste nivo inflacije u nekim drzavama EU), i nisam siguran da bi to bilo ko mogao da tolerise, a to svakako nije neki srecni scenario ni za trenutne optimiste.
Tako da mozda ipak ne bi trebalo potcenjivati verovatnocu agresivnijeg dizanja kamatnih stopa i posledicnog pada berze i trzista nekretnina.
Takodje treba imati u vidu, i zato je bitno razumeti istoriju, da pad moze trajati godinama, narocito na trzistu nekretnina. Cak se blagi rast cena moze nastaviti jos neko vreme nakon sto promet bude vec znacajno. Iako niko sa sigurnoscu ne zna sta ce se desavati, mislim da je jednako naivno (i pomalo komicno) verovati u neke talase gastarbajtera, Rusa, i dalji nastavak neodrzivog rasta, koliko i u apokalipsu koja ce se ocitovati vec u junu ili pre jeseni.
, što mi daje mogućnost da bez rizika mogu neutralno da razmišljam i dam moje iskreno mišljenje, bez navijanja za svoje pozicije ili da naginjem ka ekstremima tipa Mirijevo za 5000 ili Mirijevo za džak krompira 