Uzeo sam Novi Beograd za primer jer mislim da su tamo matore komunističke zgrade najrizicnije.
GPT:
Evo realne slike šta se danas zna i šta bi se desilo ako takva zgrada stoji još 40–60 godina (dakle ukupno 100–120 godina starosti).
---
1. Konstrukcija — armirani beton
Zgrade iz 1960-ih (blokovi 21, 22, 23, 45 itd.) rađene su prema tada važećim JUS standardima s veoma dobrim inženjerskim pristupom:
beton klase MB20–MB30 (danas C16/20 do C25/30),
armatura glatka, bez rebraste površine (što smanjuje prionjivost),
često tanji betonski pokrov nego što danas propisi zahtevaju.
Šta to znači danas:
Karbonatacija je do sada ušla u beton do dubine 2–3 cm, u mnogim objektima već do armature, što znači da je korozija počela.
Korozija armature je u ranim fazama u pločama i balkonima — tu se najčešće vidi “odlubljivanje” betona i rđa.
Stubovi i grede u unutrašnjosti još uvek su dobrog stanja (mali sadržaj CO₂ i vlage).
Prognoza:
Ako se ništa ne preduzme:
posle 100–120 godina (2060-2080) konstrukcija će početi da gubi nosivost lokalno — prvo ploče, pa stubovi na ivicama.
Ako se izvede sanacija i zaštita armature, vek se može produžiti na 150+ godina.
---
2. Zidovi i fasada
Zidovi su najčešće od šuplje opeke ili giter-bloka, sa malim slojem maltera i bez toplotne izolacije.
Termički su vrlo slabi (U-vrednost 1,2–1,5 W/m²K).
Zbog kondenzacije, u mnogim stanovima postoji unutrašnja vlaga i buđ.
Fasade (posebno betonske parapetne ploče i lođe) često su oštećene i propustljive.
Bez energetske sanacije, zidni omotač posle 70–80 godina gubi funkcionalnost; mnoge zgrade već sada imaju propadanje fasadnog sloja i rizik od otpadanja delova betona.
---
3. Instalacije i oprema
Vodovodne cevi (cink, čelik) – vek trajanja 40–60 godina → već odavno pri kraju.
Kanalizacione cevi (liveno gvožđe ili azbest-cement) – isto.
Električne instalacije – izolacija krta, neadekvatna za današnje opterećenje.
Grejanje – često zadrugarsko, neefikasno, sa velikim gubicima.
Instalacije su praktično sve za kompletnu zamenu (i to se već dešava po ulazima).
---
4. Osnovna nosivost i seizmička otpornost
Zgrade iz 1960-ih nisu projektovane po današnjim seizmičkim normama (Eurocode 8).
Novi Beograd ima povoljno tlo (aluvijalni nanos, plitka podzemna voda).
U slučaju ozbiljnog zemljotresa (npr. magnitude 6,0–6,5), moglo bi doći do ozbiljnih oštećenja spojeva stub-ploča.
Međutim, mnoge zgrade su statistički “predimenzionisane” (projektanti su koristili veće preseke nego minimalno potrebno), što im pomaže.
---
5. Realna procena dugovečnosti
Element konstrukcije Stanje danas (60 god) Predviđeno stanje za 100–120 god (bez rekonstrukcije) Uz sanaciju
Beton (stubovi, grede, ploče) 70–85 % kapaciteta Lokalna oštećenja, delimična degradacija 150+ godina ukupno
Zidovi Dobar ali bez izolacije Gubitak nosivosti maltera, kondenzacija Može trajati ako se zameni spoljašnji sloj
Fasada Propadanje, krunjenje Opasnost od otpadanja Nova ETICS fasada produžava vek
Instalacije Istrošene Neupotrebljive Potpuna zamena
Energetska efikasnost Slaba Neuslovna Rekonstrukcija potrebna
---
6. Šta se realno dešava u praksi
U Beogradu se već radi energetska i strukturna sanacija ovih zgrada:
ugradnja novih fasada (demit ili ventilisanih),
ojačavanje spojeva i stubova (karbonske trake, injektiranje),
zamena instalacija i liftova,
novi krovni slojevi i hidroizolacije.
Ako se to uradi — zgrade mogu sigurno trajati još 80–100 godina, dakle ukupno i do 150–180 godina, što je za armiranobetonske objekte odličan rezultat.
---
Zaključak (realna slika)
Zgrada iz 1960-ih na Novom Beogradu danas je u zrelim godinama, ali ne i pred kolapsom.
Ako se ništa ne radi — do kraja 21. veka bi postala strukturno rizična i energetski neupotrebljiva.
Ako se obavi kompletna rekonstrukcija fasade, instalacija i ojačanje betona, može trajati još jedno stoleće.
