Šta je novo?

Cene nekretnina

Ja naftu nigde nisam spominjao. Što se nje tiče, spadam u onaj deo ljudi koji smatra da je još uvek ima u ogromnim količinama i da smo kao planeta sigurno mirni još bar 30 godina. I da čovečanstvo može da nastavi da je eksploatiše i koristi, ako to radi na odgovoran i umeren način. To se ogleda i u mojim postovima na drugim temama, gde sam pisao da je čista glupost forsirano i neplanski menjati 700 dizel autobusa kapaciteta 100 odnosno 160 putnika - elektroautobusima sa baterijama koje se ne recikliraju i uopšte ne razlažu. Dok se ne dira 900.000 privatnih vozila sa svojim asupusima, koji uglavnom voze sa 1 ili 2 osobe. Dakle da, štetan je po planetu i auspuh dizel autobusa i auspuh automobila. Ali kad se gleda celokupna računica, korist od dizel autobusa i oslanjanja na njega su n puta veći nego korist od toga da svi sednemo u automobilčine i vozikamo se. Pardon - stojimo u gužvama upaljenih motora, jer nas ima toliko da kolabiramo grad u kome živimo (što se i može videti svakog radnog dana u Beogradu).

A što se tiče automatizacije, ona napreduje mnogo većom briznom nego prekvalifikacije za nove poslove. Uopšteno, tehnologija i promene u svetu napreduju tempom koji ljudski mozak više ne može da isprati. Do pre 100-200 godina smo svi sem kraljeva sve obavljali očima i rukama, prostim zamahom čekića ili drugog sličnog alata. Sada dolazi doba u kome će se (uzaludno) očekivati da se ljudski mozak u roku od par generacija prebaci sa takvog načina razmišljanja i rada na programske jezike i diskretnu matematiku. Neće da ide. Pogotovu ne sa ljudima koji su već u nekim godinama i obavljali su poslove na jedan način, a sada bi neko za godinu dana da ih iz fizičkih radnika pretvori u programere i/ili operatore robota. Aint gonna happen.

Negiranje tog problema, kao i negiranje prenaseljenosti, je čest odbrambeni mehanizam i eskapizam mnogih koji ne smeju da se suoče da propašću ka kojoj čovečanstvo srlja. Jer takvo je vreme sada i takve su generacije (tu mislim i na svoju) gde je aktivizma i kolektivizma sve manje, i mnogi ljudi prosto ne žele da se petljaju s nečim što im neće dati instant-rezultat ili gratifikaciju. A taj eskapizam i negiranje su često i produkt raznih kampanja interesnih grupa, da se taj problem svetske ekonomije i društva što više zataška i njegovo rešavanje što više odloži. Jer kao što rekoh, bilo da se radi o Vladi A, B ili C u zemlji A, B ili C... svi oni idu sa idejom da je dobro da imaju što veće mase očajnika koji su do juče imali posao, a neće ga više imati, te će biti spremni da rade bilo šta za kikiriki. I biće tako sve više i više, kako inflacija, jedno od najvećih zla u istoriji ljudskih izuma, bude sve veći deo kapitala prebacivala iz ruku običnih ljudi u ruke bogataša. Biće to jest, sve dok ceo sistem ne pukne za jedno 20ak godina.

No dobro, kao što su ljudi negirali i klimatske promene a one koji su upozoravali na to nazivali ludacima, tako se i dalje negira klizanje sveta ka kolapsu usled kombinacije prevelikog broja ljudi a premalog broja poslova (što će se desiti sa ovom podivljalom automatizacijom i overengineering-om). Vazda bilo i biće. Na kraju krajeva, pa i izvesnog Claire Patersona su svojevremeno ismevali kada je ukazivao na jedan globalni problem. I on je jedan period bio ''teoretičar zavere''. Pa su posle pojeli sve što su izrekli i priznali mu da je bio u pravu. A da on nije dao svoja upozorenja i istrajao u promenama oko njih, danas bismo svi bili triput više zatrovani i bolesni, širom planete. Ko ne zna ko je dotični, neka progugla. Najlakše je ismevati se, vazda bilo. Uraditi nešto protiv sistema ili inspirisati i druge da se osveste i promene, e to je uvek mnogo teže.
 
Poslednja izmena:
Ne pretvara automatizacija ljude u programere. To onda nije automatizacija u tom smislu. Nece sad kamiondzija da kuca C++ kod u svoj poluautonomni kamion, vec ce nastaviti da radi ono sto radi, samo lakse.

Ne razumem sta je tvoje resenje 'protiv tvog sistema'? Sem nuklearnog rata. Obustaviti progres, regresirati na neku proizvoljnu tacku tehnoloskog razvitka i onda cekati da dovoljno ljudi poumire da ta tacka bude odrziva dugorocno? Ili neko klasicno 'drzava duradi nesto, a ljudi da ne budu pohlepni i ambiciozni i da svi budu dobri a ne losi' teoretsko resenje za sferne ljude u vakuumu koji nikad nece postojati?
 
Vreme će pokazati.

Do tad ćete vi koji mislite da nema problema da se podsmevate nama koji mislimo da ima problema i da nastavite da nam izvrćete reči, kao što ti meni sada radiš. A mi ćemo zauzvrat da se podsmevamo vama, i tako u krug. Dok vreme ne pokaže kuda će sve ovo da odvede. Ja mislim da će da odvede u božju mater, eto gde. Ali dobro, živi bili pa videli.

Uostalom ja prošli post i nisam napisao zbog vas nevernika koji se podsmevate svima - vi ste verovatno bili i oni koji su u prvim mesecima Američke invazije na Irak lupali etikete ''teoretičar zavere'' svakome ko je rekao da Ameri idu u pljačku, a ne da neutralizuju oružja za masovno uništenje a posle ćutali ko zaliveni kad se ispostavilo da su ''teorije zavere'' bile istinite. Znam takav tip ljudi. Umereni ljudi uvek ostavljaju mogućnost za sve, pa čak i ako se s nečim ne slažu, ostave mogućnost i saslušaju. Dok oni koji uvek misle da sve znaju odmah skaču u zaključke i sa visine gledaju svakog ko misli drugačije. Sve dok se ne pokaže da su pogrešili. A onda samo prećute sve.

Nego videh da ima još par razumnih ljudi na ovoj temi pa reko da se osvrnem na njihove komentare i zapažanja. A vi slobodno mislite šta hoćete. Kupujte obećane stanove na Marsu od Svetog Ilona, kupujte slotove u Metaverzumu, ulažite u smeštajne prostore za transfer svesti u digitalnim svetovima, verujte u bolju budućnost, trijumf kapitalizma i globalizma, benefite konzumerizma, poričite svetski problem zagađenja i manjka resursa... ma šta god vam prija...
 
Ne pretvara automatizacija ljude u programere. To onda nije automatizacija u tom smislu. Nece sad kamiondzija da kuca C++ kod u svoj poluautonomni kamion, vec ce nastaviti da radi ono sto radi, samo lakse.

Ne razumem sta je tvoje resenje 'protiv tvog sistema'? Sem nuklearnog rata. Obustaviti progres, regresirati na neku proizvoljnu tacku tehnoloskog razvitka i onda cekati da dovoljno ljudi poumire da ta tacka bude odrziva dugorocno? Ili neko klasicno 'drzava duradi nesto, a ljudi da ne budu pohlepni i ambiciozni i da svi budu dobri a ne losi' teoretsko resenje za sferne ljude u vakuumu koji nikad nece postojati?
Ravnoteža i sistem koji se uspostavi će biti samo onaj koji je baziran na interesu i ličnoj koristi i tako je uvek bilo kroz civilozaciju. Ako neko nema interesa nekog da zaposli taj neće raditi i to je to.

Prvi put se može javiti situacija da ljudi kao radna snaga mogu biti manje potrebni nego što su bili u poslednjih 100 godina.

Danas se menja svoj rad za druga dobra i usluge kako bi se održao ovaj kvalitet života - grejanje u stanovima, kanalizacija, autobusi, hrana u marketima itd.. popriličan komfor i možda i vrhunac civilizacije u tom nekom smislu dostupnosti.

Onog trenutka kada se narudi takva ravmoteža uspostavlja se novi balans. Ako ne radiš i nemaš pare a država ne može da te hrani i održava taj standard onda verovatno ideš korak nazad- obavljaš najmanje plaćene i najprljavije poslove ili da probaš da budeš sam sebi dovoljan i povratak na selo..

Nekome ne ovo smešno i ni ja ne mislim da će se desiti za 10 godina ali kvalitet života u Bg i danas za nekog ko prima 40k ili i 50k dinara je meni upitan.
 
Nije me mrzelo pa sam proverio podatke za Maj 2022. jer ovde konstantno citam neke informacije iz neke paralelne realnosti. Period 1.5. - 15.5. (ne mogu da stavim ceo maj jer rgz kasni sa upisima, pominjali smo to vise puta):

OPSTINA - 2021 - 2022
Vozdovac - 65 - 87
Vracar - 49 - 45
Zvezdara - 81 - 94
Zemun - 72 - 47
Novi Beograd - 70 - 100
Palilula - 72 - 71
Rakovica - 36 - 33
Savski Venac - 46 - 61
Stari Grad - 32 - 47
Čukarica - 47 - 21

Nikakvog pada u Maju nema.
Hajde da sacekamo da se zavrsi statistika za maj, da ne poredimo polumesece, pokazalo se kao problematicno (npr. zbog vikenda, slava itd). Ako uporedimo situaciju iz aprila (od 1. do 30.) skoro sve opstine su u padu sem eventualno Savskog Venca. Zemun se prepolovio, itd. Drugo, vec vise puta je receno da unosi nekih transakcija kasne po mesec dana. Po meni korektno bi bilo tek 1.jula porediti situaciju za maj. Za april imamo primetne padove, za maj ostaje da se vidi.
 
Štaviše, ako se pogledaju ideologije i načini razmišljanja neposredno posle Drugog svetskog rata i danas, vidi se drastična razlika. Nekada je preovlađivalo pitanje ''kako da stvorimo još radnih mesta i ubrzamo ekonomiju odnosno oporavak?'' A danas se nekako polazi od pitanja i premise ''kako da zamenimo čoveka mašinom?''

Kako da se zameni ljudski vozač kamiona ili taksija, jer mašina će sve da radi bolje i nikad neće grešiti (al prc). Kako da se recepcionar u hotelu zameni robotom. Kako da se policajac na ulici zameni robotom. Kako da se kol operater zameni govornim automatom. Kako da se vojnik na žarištu zameni mašinom ili dronom. Kako službu za tehničku podršku zameniti kompjuterskim algoritmima. Kako turističke vodiče koji pričaju priče i povezuju turiste sa lokalitetom, zameniti virtuelnim sistemima i turama, ne bi li se i tu uništio taj ljudski element.

Nameće se to neko bolesno uverenje da svet nije savršen zato što čovek nije savršen, i da će sve biti sjajno, idealno i savršeno, ako se svaki čovek zameni mašinom.
Još jedna stvar koja doliva dodatne muke na taj problem jeste moderna patološka potreba za overengineering-om (ne mogu da smislim adekvatan srpski naziv). Sve mora da se iskomplikuje u božju mater. Bilo da pričamo o apstraktnim stvarima kao što su ekonomska uređenja, koja 99% ljudi više odavno ne razume i ne snalazi se u njima, bilo da pričamo o konkretnim stvarima kao što je npr školska tabla sa displejom za obrisane delove tekstova (jer je teško samo preći na drugi deo table...)

Prenaseljenost, falično ekonomsko uređenje, sve manje poslova, sve više mašina, sve manje i manje resursa a sve veće razbacivanje njima, prekomplikovanost i delikatnost modernih društava... kad se sve to ukombinuje, nema teoretsku šansu da izađe na dobro.
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Hajde da sacekamo da se zavrsi statistika za maj, da ne poredimo polumesece, pokazalo se kao problematicno (npr. zbog vikenda, slava itd). Ako uporedimo situaciju iz aprila (od 1. do 30.) skoro sve opstine su u padu sem eventualno Savskog Venca. Zemun se prepolovio, itd. Drugo, vec vise puta je receno da unosi nekih transakcija kasne po mesec dana. Po meni korektno bi bilo tek 1.jula porediti situaciju za maj. Za april imamo primetne padove, za maj ostaje da se vidi.
Vracar, Stari Grad i Savski Venac su svi u porastu, ostale opstine su u padu ali sem Zemuna i Cukarice je dosta sitna razlika u odnosu na proslu godinu.

Vozdovac - 226 - 220
Vracar - 120 - 133
Zvezdara - 199 - 195
Zemun - 241 - 144
Novi Beograd - 248 - 227
Palilula - 196 - 184
Rakovica - 117 - 106
Savski Venac - 119 - 171
Stari Grad - 92 - 114
Čukarica - 131 - 106

Videcemo za Maj. Za sad vidimo da su samo u ove prve dve nedelje NBG, Vozdovac i Zvezdara nadoknadili ovaj 'manjak' iz Aprila. Pri tom ta razlika moze biti samo jos veca zbog neazurnosti.
 
Ravnoteža i sistem koji se uspostavi će biti samo onaj koji je baziran na interesu i ličnoj koristi i tako je uvek bilo kroz civilozaciju. Ako neko nema interesa nekog da zaposli taj neće raditi i to je to.

Prvi put se može javiti situacija da ljudi kao radna snaga mogu biti manje potrebni nego što su bili u poslednjih 100 godina.

Danas se menja svoj rad za druga dobra i usluge kako bi se održao ovaj kvalitet života - grejanje u stanovima, kanalizacija, autobusi, hrana u marketima itd.. popriličan komfor i možda i vrhunac civilizacije u tom nekom smislu dostupnosti.

Onog trenutka kada se narudi takva ravmoteža uspostavlja se novi balans. Ako ne radiš i nemaš pare a država ne može da te hrani i održava taj standard onda verovatno ideš korak nazad- obavljaš najmanje plaćene i najprljavije poslove ili da probaš da budeš sam sebi dovoljan i povratak na selo..

Nekome ne ovo smešno i ni ja ne mislim da će se desiti za 10 godina ali kvalitet života u Bg i danas za nekog ko prima 40k ili i 50k dinara je meni upitan.
Zapravo se slazem sa vecinom posta.

Pogotovo u tome da ce sistem koji opstane biti samo onaj koji je baziran na interesu i licnoj koristi. Sva resenja koja zahtevaju nekakve bolje nesebicne ljude koji ce uvek stavljati kolektiv ispred sebe su osudjena na propast, nazalost.

Do sada smo imali srecu da se na kraju uvek nadje i neko resenje koje ispunjava taj uslov. Da li ce tako biti doveka ili nam stvarno sledi apokalipsa, videcemo, ali ja biram da budem optimista.
 
Auu... al ste zacrnili na poslednjih par strana...
Jedino sa čime se ne slažem je konstatacija da je svet prenaseljen. To sigurno ne stoji ... može da se diskutuje
o tome koliko je neravnomerno naseljen, a prenaseljen nije sigurno.
Na svetskom nivou .... svi su se nagurali u gradove... sve zbog prokletih para, one su glavni uzrok problema u svetu.
Kad god su ljudi gubili veru a pare im postajale najvažnije ... to je bio recept za propast.
 
Pogotovo u tome da ce sistem koji opstane biti samo onaj koji je baziran na interesu i licnoj koristi. Sva resenja koja zahtevaju nekakve bolje nesebicne ljude koji ce uvek stavljati kolektiv ispred sebe su osudjena na propast, nazalost.

Do sada smo imali srecu da se na kraju uvek nadje i neko resenje koje ispunjava taj uslov. Da li ce tako biti doveka ili nam stvarno sledi apokalipsa, videcemo, ali ja biram da budem optimista.
Istina, pošto svet danas više nego ikad pršti od raznih: Davosa, MMF, STO, OPECa, NAFTAe, BRICSa, G8, G20, i još trista drugih organizacija i ''institucija'' a još više ekonomskih stručnjaka, profesora, fakulteta i analitičara, a ekonomski je u nikad većem ponoru još od Drugog svetskog rata. Tako da baš ima mnogo povoda za optimizam i zablude da će vlade, Davosi i ostali pajaci da nas sve spasavaju i vade. Hoće, briga ih.

Nikad više ekonomista i ekonomskih entiteta kojima kipi pamet i struka na sve strane, a nikad gora socio-ekonomska situacija u zadnjih 7 decenija. E vala baš, ima tu mnogo povoda za optimizam i veselje.

Inače, i dalje mi nisi napisao i citirao gde sam ja rekao da je nuklearni rat rešenje.
 

S ovakvima na čelu svetskih vlada i ekonomskih entiteta i same ekonomske nauke, ni ja nemam drugog nego da budem izuzetno optimističan i da im ukažem svo poverenje.
 
Istina, pošto svet danas više nego ikad pršti od raznih: Davosa, MMF, STO, OPECa, NAFTAe, BRICSa, G8, G20, i još trista drugih organizacija i ''institucija'' a još više ekonomskih stručnjaka, profesora, fakulteta i analitičara, a ekonomski je u nikad većem ponoru još od Drugog svetskog rata. Tako da baš ima mnogo povoda za optimizam i zablude da će vlade, Davosi i ostali pajaci da nas sve spasavaju i vade. Hoće, briga ih.

Nikad više ekonomista i ekonomskih entiteta kojima kipi pamet i struka na sve strane, a nikad gora socio-ekonomska situacija u zadnjih 7 decenija. E vala baš, ima tu mnogo povoda za optimizam i veselje.

Inače, i dalje mi nisi napisao i citirao gde sam ja rekao da je nuklearni rat rešenje.
Nisi napisao eksplicitno ali iz tvojih postova bi se zakljucilo da ga prizeljkuje/da je neizbezan itd.

Nisi napisao neko resenje iako sam te pitao.
 
Nisam napisao ništa nalik tome, nego si ti to izvitoperio i izokrenuo, zato što voliš da se podsmevaš ljudima koji ne misle kao ti i da ih diskredituješ na svaki mogući način, pa čak i izvrtanjem reči i izmišljanjem. Ovo sam napisao:
Ljudi su se druge polovine 20. veka užasavali pomisli da nuklearne bombe mogu sve da ih zbrišu i okončaju, ako ne čovečanstvo, onda bar civilizaciju. Danas, iako ta opasnost i dalje stoji (pogotovu sada kad su se sve psihopate u Vašingtonu, Moskvi, Briselu, Pekingu uskopistile), mnogo je veća opasnost to da svi odemo u božju mater pod težinom bolesnog kapitalističkog, konzumerskog i globalstičkog ekonomskog uređenja koje je nametnuto celoj planeti. Više nam ne trebaju bombe da se okončamo. Dovoljno je samo da previše ljudi globalno ostane bez posla i ceo svetski poredak i uverenja počinju da padaju kao domine.
To nije nikakvo priželjkivanje već isticanje da nam više ne trebaju bombe da bismo se kolektivno skembali. Jer smo sami napravili svetski ekonosmki pakao u kome kada dovoljno šrafova ispadne iz ležišta, cela skalamerija se urušava i cela planeta strada. Svi, svi. Čak i vi što tripujete da ste iznad drugih i da ćete biti u vili na Marsu ili neboderu u Metaverzumu kad ovaj svet počne da se raspada. A nećete, bićete ovde s nama ostalima, i pašćete sa svima nama.
Nisi napisao neko resenje iako sam te pitao.
Ne pravi se pametan, ja sam tebe prvi pitao.

Rešenje je da se iz korena menjaju određene naučne discipline, prakse, tehnologije, institucije i poredak. Da se prestane sa korporativnim praksama koje polaze od logike da je bolje svakih godinu dana kupovati novi usisivač ili TV a stari bacati. Da se u vreme kada imamo faking nanotehnologije, AI, hadronske kolajdere i svašta nešto, prestane sa pravljenjem uređaja koji će se pokvariti dan posle isteka garancije i koji su sklepani tako podmuklo da ne mogu da se poprave.

Rešenje je da se na globalnom nivou razbucaju svi monopolisti i svi karteli. Da se na nivou sveta uvedu i oforme organizacije i entiteti koji će suzbijati kartelsko i grabljivačko poslovanje. Entiteti koji već 100 godina rade na tome da konzumerizam odvedu do bolesnih razmera dok svi ne nestanemo u sopstvenom otpadu i nestašicama.
Da se reformiše ekonomija kao nauka i svi ekonomski i finansijski principi i mehanizmi na kojima počiva današnji svet.
Da se prestane sa gradnjom ekonomskih mehamizama, uređenja i poluga u kojima 99% ljudi ne može da se snađe, a postoje samo i samo da bi odabrana elita gulila kožu s njihovih leđa i manipulisala njima. I krivila ih za sve.

Da se utuvi svakoj lobanji na svetu, pa makar fizičkom silom tupim predmetom (jer nekima drugačije ne ulazi), da su resursi i mogućnosti na ovoj planeti ograničeni. Te da je vreme da počnemo SVI da se ponašamo kao dobri domaćini i članovi tima. A ne da svako gleda svoju guzicu i radi po svome, pa makar oterao i druge i sebe u propast.
Da se uvedu pravni i socijalni okviri koji će sprečiti nekog ko ima patologije i bolesne porive, da gomila bogatstvo i moć nakon neke tačke kada je obezbedio sebe ne do kraja života, nego i sebe i 10 sledećih pokolenja posle njega. Govorim prvenstveno o multi-milijarderima. O bolesnim ljudima koji imaju po 20,30 milijardi dolara lično, i nije im dosta.

Da se prestane sa svetskim licemerštinama i poganostima da se maltretira i zatvara običan čovek što je prodao stvar na Kupujem prodajem ili držao časove matematike za 15 evra, a za to vreme na mesečnom nivou globalne korporacije i bogataši utaje čitave BDPove Srbije na poreskim rajevima i niko ih ne dira.
Da se prestane sa forsiranjem blesavih ideja i uteha da, ako odemo u božju mater na ovoj planeti, ok je, jer uvek možemo da skoknemo na susedne i tamo nastavimo svoje patologije i zagađenja. Jer ne možemo. I nećemo moći ni do kraja ovog veka. A ako nastavimo sa svojim sadašnjim praksama, nećemo ni toliko poživeti.

To su neke od stvari, za početak. Znam šta je prvo što ćeš mi reći: to je neostvarivo ili malo verovatno. Pa ok, neka je. Pitao si me koje bi bilo rešenje. I ja sam ti dao odgovor. Rešenje postoji. Drugo je to što je malo verovatno da će ikad biti implementirano. Jer ljudska rasa još nije dovoljno uznapredovala i sazrela da shvati tako bitne stvari i odrekne se nekih primalnih nagona, pa čak i mentalnih bolesti u vidu gramzivosti i pohlepe. I zato će najverovatnije i da ode u božju mater.

Druga stvar koju ćeš mi verovatno reći je da sam zbog toga komunista. Super, neka sam. Ja znam da za zadrte kapitaliste u svemu postoje samo dve krajnosti: ekstremni kapitalizam i ekstremni komunizam. Te da svako ko nije ekstremni kapitalista, sigurno je komunista. No dobro, ne bi bio ni prvi ni poslednji put da čujem tako nešto. I ovo ne pišem zato što očekujem da iko od vas ikad promeni mišljenje povodom bilo čega... glave bi vam eksplodirale kad biste tako nešto pokušali. Pišem samo da ne bude da sam ti ostao dužan odgovora, kao što si ti meni ostao.
 
Poslednja izmena:
Ja sam tebe prvi pitao ali ajde.

I ok naveo si resenja, ali su ista prilicno opsta i kako sam kontas neostvariva. Mislim da bi se svako na ovoj temi slozio sa navedenim stavkama. Kao sto bi se slozio i sa time da bi trebalo da politicari ne kradu, drzava da bude efikasna, da se zastite siromasni, da se vise planira, da svako pocisti iza sebe, da cuvamo okolinu itd. Ko se normalan sa time ne slaze? Sa kime se ti ovde raspravljas? Ubedjujes nas da je bolje da je lepo nego da je ruzno, a mi ti ne verujemo?

Ne brate, ti ovde iznosis svoje lepe zelje kao 'resenja', bez ideje kako ista implementirati, bez ideje kako ti problemi koje resavas i nastaju u startu, a ponasas se kao da si prosvetitelj koji nam otkriva ne znam sta, a ne stvari koje sam pisao u srednjoj skoli.

Da stvarno, glava ce mi eksplodirati ako pomislim da bi valjalo da proizvodi duze traju, nikad nisam pomislio na tako nesto, ja bas volim da mi stvari propadaju. Volim i monopole, i sto korporacije izbegavaju poreze, nezamisliv mi je svet bez toga.
 
Štaviše, ako se pogledaju ideologije i načini razmišljanja neposredno posle Drugog svetskog rata i danas, vidi se drastična razlika. Nekada je preovlađivalo pitanje ''kako da stvorimo još radnih mesta i ubrzamo ekonomiju odnosno oporavak?'' A danas se nekako polazi od pitanja i premise ''kako da zamenimo čoveka mašinom?''

Kako da se zameni ljudski vozač kamiona ili taksija, jer mašina će sve da radi bolje i nikad neće grešiti (al prc). Kako da se recepcionar u hotelu zameni robotom. Kako da se policajac na ulici zameni robotom. Kako da se kol operater zameni govornim automatom. Kako da se vojnik na žarištu zameni mašinom ili dronom. Kako službu za tehničku podršku zameniti kompjuterskim algoritmima. Kako turističke vodiče koji pričaju priče i povezuju turiste sa lokalitetom, zameniti virtuelnim sistemima i turama, ne bi li se i tu uništio taj ljudski element.

Nameće se to neko bolesno uverenje da svet nije savršen zato što čovek nije savršen, i da će sve biti sjajno, idealno i savršeno, ako se svaki čovek zameni mašinom.
Još jedna stvar koja doliva dodatne muke na taj problem jeste moderna patološka potreba za overengineering-om (ne mogu da smislim adekvatan srpski naziv). Sve mora da se iskomplikuje u božju mater. Bilo da pričamo o apstraktnim stvarima kao što su ekonomska uređenja, koja 99% ljudi više odavno ne razume i ne snalazi se u njima, bilo da pričamo o konkretnim stvarima kao što je npr školska tabla sa displejom za obrisane delove tekstova (jer je teško samo preći na drugi deo table...)

Prenaseljenost, falično ekonomsko uređenje, sve manje poslova, sve više mašina, sve manje i manje resursa a sve veće razbacivanje njima, prekomplikovanost i delikatnost modernih društava... kad se sve to ukombinuje, nema teoretsku šansu da izađe na dobro.

Gde ti ode.

Mašine, od kad su uvedene i izmišljene, nisu imale ulogu da se reše ljudi.
Pa zato danas imamo situaciju da planeta hrani 8 milijardi ljudi, a tad nije mogla ni 2.

Ako/kad zameniš vozače robotima, prevoz će biti dostupniji. Pa se tako većina neće voziti u autobusima sa 100+ ljudi, nego će taksi postati normalnost (to u svetu. Kod nas će braniti kartel do kraja).

Hirurg koji koristi savremenu opremu može brže da operiše, što znači da može više pacijenata da odradi, a to na kraju dovede do toga da je njihova usluga pristupačnija.
Kad zaživi telemedicina, to samo znači da nećemo skupljati pare za odlazak na lečenje u Švajcarske i Amerike, nego će to moći daljinski da se odradi. Zato što će biti jeftinije biće moguće pomoći većem broju.

I tako bukvalno u svakoj oblasti.

Neke profesije će zastariti, ali to se neće desiti preko noći, niti se dešava, niti se desilo u prošlosti.


Turističke vodiče je moglo priuštiti koliko ljudi? Koliko često?


Generalno, mašine su preciznije, pouzdanije od ljudi. Zato se i koriste.

Za overengineering (ni ja ne znam bolju reč od bespotrebno komplikovanje) rešenje je u jednostavnosti. Napraviš nešto jednostavno što neko drugi pravi komplikovano i ti si na dobitku.
 
Dok je rat nema nista da krene da pada..
Na tržištu je vaće sada, kako kaže, situacija čudna jer oni koji ne mogu da izdaju stan čekaju.

“Čekaju da im dođu Rusi i Ukrajinci, ne spuštaju cenu kada ne mogu da izdaju nego čekaju da dođu oni”, kaže Lazarević.
 
Ja sam tebe prvi pitao ali ajde.

I ok naveo si resenja, ali su ista prilicno opsta i kako sam kontas neostvariva. Mislim da bi se svako na ovoj temi slozio sa navedenim stavkama. Kao sto bi se slozio i sa time da bi trebalo da politicari ne kradu, drzava da bude efikasna, da se zastite siromasni, da se vise planira, da svako pocisti iza sebe, da cuvamo okolinu itd. Ko se normalan sa time ne slaze? Sa kime se ti ovde raspravljas? Ubedjujes nas da je bolje da je lepo nego da je ruzno, a mi ti ne verujemo?

Ne brate, ti ovde iznosis svoje lepe zelje kao 'resenja', bez ideje kako ista implementirati, bez ideje kako ti problemi koje resavas i nastaju u startu, a ponasas se kao da si prosvetitelj koji nam otkriva ne znam sta, a ne stvari koje sam pisao u srednjoj skoli.

Da stvarno, glava ce mi eksplodirati ako pomislim da bi valjalo da proizvodi duze traju, nikad nisam pomislio na tako nesto.
Pa jedna od prvih prepreka ka implementaciji tih rešenja jesu i ljudi poput vas ovde. Koji balavite na pare, glumite Džordane Belforte, podsmevate se svakome ko ne želi da bude deo vaše bolesne igre kapitaičarenja i grabeži i ko ukazuje na propast u koju nas sve vodite.

Kao što rekoh ranije, ti si čovek koji se hrani podsmevanjem drugima i ušuškavanjem sebe u te neke iluzije da ako dovoljno dugo bude branio bogataše i moćnike, da će jednog dana da postane deo njih. Neće. Niti ćeš izbeći propast ka kojoj srlja ceo svet. Sve i da kupiš neizgrađeni apartman na Marsu ili prebaciš svoju svest u Metaverzum. Nebitno je, jer kad kolabira čovečanstvo, kolabiraće sve, pa i takvi planovi. Tako da s tobom takvim i sličnim ljudima i jeste uzaludno pričati o bilo kakvim promenama i idealima. Nastavi da se podsmevaš i da surfuješ kroz optimizam dok o tvojoj, mojoj i sudbinama svih ostalih ljudi na planeti odlučuju mentalno poremećeni ljudi koji su nas u vreme nikad punijeg kufera ekonomskih entiteta, nauka i filozofija doveli do nikad goreg socio-ekonomskog stanja i nikad veće neizvesnosti i pesimizma za čovečanstvo.
 
Mnogi veruju da je jako dobro kad u neki grad dodju bogati vlasnici nekretnina. To je prosjacka bajka.
I jeste dobro, ali za ogranicen broj ljudi.

Ne treba da idemo daleko, npr Kotor u Crnoj Gori. Tamo mnogi bogati ljudi imaju nekretnine koje zvrje prazne veci deo godine.
Nesto se zaradi u julu i avgustu, ali se tokom ostatka godine ne zaradi nista.

Ja zivim na mestu gde su nekretnine uzasno skupe, u Beogradu, ipak, sve je puno klosara i sirotinje.
Nekretnine ne generisu poslove i rast, dok pekara, fabrika, njiva ili radionica to cine.
 
Pa jedna od prvih prepreka ka implementaciji tih rešenja jesu i ljudi poput vas ovde. Koji balavite na pare, glumite Džordane Belforte, podsmevate se svakome ko ne želi da bude deo vaše bolesne igre kapitaičarenja i grabeži i ko ukazuje na propast u koju nas sve vodite.

Kao što rekoh ranije, ti si čovek koji se hrani podsmevanjem drugima i ušuškavanjem sebe u te neke iluzije da ako dovoljno dugo bude branio bogataše i moćnike, da će jednog dana da postane deo njih. Neće. Niti ćeš izbeći propast ka kojoj srlja ceo svet. Sve i da kupiš neizgrađeni apartman na Marsu ili prebaciš svoju svest u Metaverzum. Nebitno je, jer kad kolabira čovečanstvo, kolabiraće sve, pa i takvi planovi. Tako da s tobom takvim i sličnim ljudima i jeste uzaludno pričati o bilo kakvim promenama i idealima. Nastavi da se podsmevaš i da surfuješ kroz optimizam dok o tvojoj, mojoj i sudbinama svih ostalih ljudi na planeti odlučuju mentalno poremećeni ljudi koji su nas u vreme nikad punijeg kufera ekonomskih entiteta, nauka i filozofija doveli do nikad goreg socio-ekonomskog stanja i nikad veće neizvesnosti i pesimizma za čovečanstvo.
Ma da, mi zli, ti nesebicni borac za bolje sutra (na tastaturi).

A zli smo valjda jer hocemo da kupimo mesto gde cemo ziveti. Il zato sto ne tapsemo planovima za spas covecanstva nivou nivou srednje skole. Ne znam odakle gorivo za toliku aroganciju. I dokle ce ti se tolerisati konstantno etiketiranje i offtopic.
 
Ma ne brini, u redu je, završili smo s ovim. Slobodno furajte dalje sa uobičajenim aktivnostima ove teme. (y)

Kako ono beše ide...
- Pašće cene!
- Neće pasti
- Kupuj sad!
- Ne još, biće još jedan bear pa uzmi onda i drži kad dođe bull!
- Ping
- Pong!
- Rabbit Season!
- Duck Season!


Eto, nastavite odatle gde ste stali. XD
 
Mnogi veruju da je jako dobro kad u neki grad dodju bogati vlasnici nekretnina. To je prosjacka bajka.
I jeste dobro, ali za ogranicen broj ljudi.

Ne treba da idemo daleko, npr Kotor u Crnoj Gori. Tamo mnogi bogati ljudi imaju nekretnine koje zvrje prazne veci deo godine.
Nesto se zaradi u julu i avgustu, ali se tokom ostatka godine ne zaradi nista.

Ja zivim na mestu gde su nekretnine uzasno skupe, u Beogradu, ipak, sve je puno klosara i sirotinje.
Nekretnine ne generisu poslove i rast, dok pekara, fabrika, njiva ili radionica to cine.

Zavisi, nekretnine u turizmu značajno generišu zaposlenost i rast, i to odmah, kao u ostalom i poljoprivreda. Turizam i poljoprivreda mogu vrlo brzo da se isplate (2 sezone godišnje)

Ali naša država već danas ima problem da nađe radnu snagu, svi odoše u inostranstvo, tako da smo počeli da uvozimo ljude i nižih kvalifikacija za rad. Neko bi rekao bogati smo ;)!

 
Ma da, mi zli, ti nesebicni borac za bolje sutra (na tastaturi).
Da se na kratko osvrnem na ovo. Stavimo na stranu to što ne znaš da li sam i koliko ja uradio za neke više ciljeve. Stavimo to na stranu, jer se ne poznajemo. Ako bi znao dovoljno o nekim aktivizmima ili o nekim skorašnjim događajima, znao bi da su neki svetski aktivizmi i počeli upravo od ljudi za tastaturama odnosno pisaćim mašinama, radijima, kamerama.

Primera radi, jedan od poslednjih, Right to repair je počeo tako što su se bukvalno okupili ljudi za tastaturama, na netu, koji su počeli da pitaju druge da li i oni imaju problema sa kantama od uređaja koji se kvare čim stane garancija i šta raditi povodom toga. Pa je to raslo dok nije doprlo do Evropskih političara. Još jedna stvar koja se zaboravila u ovo moderno bolesno doba jeste moć štrajkova i bojkota. Bojkoti imaju moć da kazne i najveće i najsnažnije zlotvore. Tako što služe kao sekira koja preseca dotok života (pare, prihode) određenoj kompaniji, vladi, ili grupi. A šta je potrebno za bojkot? Oružje? Vojna obuka? Nadljudski napori? Velika novčana sredstva? Veliki resursi? Ne. Jedino što je potrebno da neki bojkot uspe jeste upravo to da njegovi učesnici ne urade - ništa. Dakle osim inicijalne komunikacije i organizacije, čak ni pisanje za tastaturom nije potrebno kad dođe pravi trenutak. Samo odbijanje da čovek učestvuje u nekoj lošoj praksi. Recimo, da nekome ne da pare. Ili publicitet. Ili bilo šta što ga hrani. Tako da sve i da nikad nisam uložio nijedan Džul ili sekundu da uradim nešto za viši cilj (a jesam, više puta, i još ću), to ne sprečava ni mene ni bilo koga na svetu da se bori protiv nekih problema čistim odbijanjem da bude deo tog problema.

Ali muka je što uvek ima ljudi koji se brže bolje trude da diskredituju takve napore da se nešto promeni. Siguran sam da kada bi ti sutra naleteo na neki veliki bojkot ili građansku akciju uperenu protiv neke zlobe i zloupotrebe, da ne samo da ne bi nikad ni pomislio da budeš deo nje, nego bi se brže bolje potrudio da ih ismeješ i ubediš kako ništa neće uraditi i da je zato najbolje da odmah dignu ruke, da se više ne blamiraju. Možda ovde grešim. Ako grešim, ok, meni na čast. I ispraviću se. Ali takav utisak ostavljaš u pisanjima.
 
Poslednja izmena:
Znam za right to repair, verovatno duze nego ti. Prvobitno sam i hteo da ga pomenem u jednom od prethodnih postova al nisam hteo da sirim dalje pricu.
Super, otkrio si moc trzista u vidu bojkota. Jos malo istrazivanja i postaces pravi zli kapitalista.
 
Ali right to repair i evropski politicari, daj bre bendere saberi se.
 
Vrh