Šta je novo?

Cene nekretnina

Skok cena dovodi do skoka rata za otplacivanje stanova u USA....

As of this writing, the average 30-year, “main home, owner occupant, 740-plus credit score, 10 percent down payment” mortgage rate in the USA is 5.62 percent, up from 3.25 percent since December.
This equates to about an extra $560-plus monthly on a $400,000 loan. For lower credit scores, of course, even more.
 
samo buducih kupaca jer stari uglavnom imaju 30y fix mortgage.
 
Pitanje je bilo ovde forumaša da mu neko da savet gde da uloži pa to je odgovor- to košta za ozbiljne ulagače toliko a svakako moguća su i manja ulaganja i od par hiljada eur.
Ovde se navodi da kupuju limari i slični po 10 stanova. Ako pričamo o tom segmentu preduzetnika, uz dužno poštovanje, svakako jeste metafora za ljude iz takvog nekog miljea, ali na zapadu takav profil ljudi ne bi mogao da stekne toliki novac a svakako onaj ko ga ima dobio bi savet kako da uloži taj novac.

I dalje je bar meni enigma ulaganje 200k eur u stan koji će se rentirati sutra za 300 eur ili možda prodavati za 100-150k eur?!N
 
Da li moze neko da mi objasni, buduci da se nekako provlaci kao normalno, zasto je (niza) cena novogradnje na relativno korektnom mestu (nbg, zemun, zvezdara) od 3000eur jednaka ceni starogradnje u strogom centru (stari grad) atraktivnija.

Zar nije centar neuporedivo bolja opcija (sadrzaji, roi, javni prevoz, parkovi, visoki plafoni, debeli zidovi itd)

Sent from my SM-G975F using Tapatalk
 
Tesko pitanje. Novi Beograd postaje prilicno interesantan deo grada zbog biznisa koji su tamo. Moguce da je to najpre odgovor. Svakako po meni strogi centar je mnogo bolja opcija.


Sta mislite koliko je realno da ocekujemo priliv izbeglica iz Finske i Svedske slicno kao sto imamo Ruse?
 
Da li moze neko da mi objasni, buduci da se nekako provlaci kao normalno, zasto je (niza) cena novogradnje na relativno korektnom mestu (nbg, zemun, zvezdara) od 3000eur jednaka ceni starogradnje u strogom centru (stari grad) atraktivnija.

Zar nije centar neuporedivo bolja opcija (sadrzaji, roi, javni prevoz, parkovi, visoki plafoni, debeli zidovi itd)

Sent from my SM-G975F using Tapatalk

Ne znam bas koliko su jednake. Novogradnja na Zemunu a i vecini Zvezdare ipak ne ide jos na 3000, dok ti salonci u starogradnji idu i za vise u strogom centru. Meni su za zivot ipak interesantniji Nbg, Zemun i Zvezdara od strogog centra, mada nije kao da je kvadrat od 3000+ opcija koju sam realno razmatrao. Za iznajmljivanje svakako centar, pogotovo ko hoce airbnb varijantama da se bavi.
 
gorstak.
1.) Mislim da stan od 200k eura se rentira realno za 500-600-700e trenutno.

Trenutno rentam stan koji je na trzistu ~105k, za 450e i to je neka trzisna cena. Stan od 210k (sto bi bio stan od 70kvm npr u belvilu), po tome bi trebao da se renta za 900e. Ne znam koliko je ovo realno? Deluje mi malo mnogo, ali nisam u toku sa rentanjem skupljih nekretnina.

Ne znam bas koliko su jednake. Novogradnja na Zemunu a i vecini Zvezdare ipak ne ide jos na 3000, dok ti salonci u starogradnji idu i za vise u strogom centru. Meni su za zivot ipak interesantniji Nbg, Zemun i Zvezdara od strogog centra, mada nije kao da je kvadrat od 3000+ opcija koju sam realno razmatrao. Za iznajmljivanje svakako centar, pogotovo ko hoce airbnb varijantama da se bavi.
Zemun, Save Kovacevica ~2800e u izgradnji, Trosarina ~2700e. Nije 3000e, veoma je blizu, ali verujem da ce kada se sagradi biti 3000e.
 

Све већа потражња диже цену некретнина у Новом Саду, квадрат премашио 3.000 евра​


У првом кварталу ове године квадрат продатог стана у Новом Саду ишао је и до 3.083 евра, а за староградњу до 2.720 евра, док је прометовано 189,9 милиона евра, подаци су Републичког геодетског завода.

1


Фото: Dnevnik.rs

Укупно је у Србији број купопродаја на тржишту непокретности било 32.164, што је за 6,7 одсто више него у првом кварталу 2021 године. У Новом Саду је прометовано 2.754 станова, у Београду 7.946, у Нишу 1.036 и у Крагујевцу 648 станова.

У првом кварталу 2022. године у односу на исти период 2021. забележен је раст броја купопродаја у Новом Саду за 332 уговора (13,7). Прошле године у првом тромесечју прометовано 149,3 милиона евра, а 2018. - 82,8. На основу прикупљених података из купопродајних уговора, 12 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за четири одсто мање у поређењу са првим кварталом 2021. године. Из кредита се најчешће плаћају станови.

У агенцијама за некретнине кажу да цену станова диже велика потражња, као и то да се Нови Сад показао као одличан за инвестирање.

- Статистика показује да је тржиште некретнина живо и да на њега није утицала ни пандемија, ни рат у Украјини. Како ће бити убудуће, то не знам – каже директор агенције “Солис некретнина” Драган Рабатић.

По његовим речима новосадско тржиште је инвестиционо, а то како појашњава подразумева да људи улажу у некретнине које им нису потребне.

- Код одређеног броја клијената постоји задршка и нису сигурни да ли треба да купују станове или не. Код других је то инвестиционо, а и негде смо наслоњени на традицију, јер је то неки вид штедње. Менталитет нашег човека је да воли да буде власник некретнине, а с друге стране Нови Сад се профилисао као одлично тржиште за улагање – каже Рабатић.

Каже да је у овој агенцији најскупљи квадрат стана продат за 2.500 евра, и да је то изузетак, те тако да како каже нема много станова који су продати за више од 3.000 евра. Старији станови се продају углавном од 1.500 и до 2.000 евра по квадрату, што зависи од локације, стања, величине...

- Код станова старије градње нема неког већег раста цене квадрата. Порасла је разлика у ценама између старије и новије градње – каже Рабатић.

Нема више оног правила да су најскупљи станови у ужем центру града, већ на цену утиче пројекат који пружа неки додатни квалтет становања и лускуза. И даље највише потражње има за становима до 40 квадрата, гаражама, а потом и за оним луксузнијим од 100 квдрата и више. Од 2019. присутан је стални раст количине новца на тржишту непокретности у Србији.

У првом кварталу 2022. дошло је до пораста инвестирања у непокретности од 23, 1одсто у односу на исти период прошле године, која је до сада била рекордна по улагању у некретнине у Србији, а у односу на 2019. годину количина инвестираног новца је чак удвостручена и сада износи 1,6 милијарди евра. Број закључених купопродајних уговора такође показује континуирани раст у односу на 2019. годину.

Током првог квартала 2022. године забележен је раст укупног броја закључених купопродајних уговора у Србији од 6,7 одсто у односу на исти период прошле године и износи 32.164 уговора.

Најскупљи квадрат стана у Србији, и овом кварталу, продат је у Београду на води по цени од 9.115 евра. Највише новца у промету свих врста непокретности на нивоу Србије инвестирано је у станове. У ову врсту непокретности уложено је 889,5 милиона евра, што представља 57 одсто удела у укупном улагању у непокретности.

Када је реч о парцелама пољипривредног земљишта највише их је продато у Јужнобачком (460) и Јужнобанатском (436) округу.

С. Аничић Илић



Извор: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/sve...om-sadu-kvadrat-premasio-3000-evra-27-04-2022

https://www.solis-nekretnine.com/vest1/
 
Trenutno rentam stan koji je na trzistu ~105k, za 450e i to je neka trzisna cena. Stan od 210k (sto bi bio stan od 70kvm npr u belvilu), po tome bi trebao da se renta za 900e. Ne znam koliko je ovo realno? Deluje mi malo mnogo, ali nisam u toku sa rentanjem skupljih nekretnina.
Ovo i jeste neka suština transakcije za one koji investiciono ulažu.

Nemamo jasnu strukturu i motiv onih koji kupuju pa je donekle teško zaključiti. Gastarbajteri koji kupuju ili ovi nekih iz neekonomkskih razloga o kojima je Tin pisao, dakle svi oni će kupiti i ne zanima ih izgleda preterano da li će rentirati i kome ili prodati uz diskont jer im završava priču u ovom momentu da parkiraju keš.

Onaj ko kupuje investiciono trebao bi da se vodi očekivanjem stope privrednog rasta i standarda stanovništva i rasta delatnosti turuzma. Po mom mišljenju ograničen je segment tražnje tih nekretnina koji mogu da se rentiraju za više od 500 evra jer su to: turisti, stranci koji borave u Bg poslovno i pravna lica koja žele kancelariju na nekoj određenoj lokaciji.

Velika većina ljudi koji žive u Bg (99%) neće nikada sem na kraći rok platiti toliku rentu 900 evra iz dva razloga:
-prvo ima ih jako malo koji mogu to da priušte - 10% ljudi zarađuje preko 90k rsd i oni verovatno imaju svoku nekretninu jer mogu da priušte a 50% zarađuje 50k rsd i
-drugo odnos rente i rate za otplatu stana- svako ko bude morao da plaća rentu preko npr 500 evra pre će uzeti sam kredit za stan jer mu taj stan ostaje u vlasništvu

Okreni obrni svi će u realnim vrednostima gubiti po nešto samo stvar je procene da li neko ima keš pa je spreman da tripi inflaciju u 2022. od 7% i očekuje smirivanje situacije u 2023. ili će kupiti za naše uslove precenjenu nekretninu pa kasnije shvatiti za neku godinu da ne može da dobije adekvatan povrat i da će gubiti na način propuštene zarade da je uložio na drugom mestu
 
Velika većina ljudi koji žive u Bg (99%) neće nikada sem na kraći rok platiti toliku rentu 900 evra iz dva razloga:
-drugo odnos rente i rate za otplatu stana- svako ko bude morao da plaća rentu preko npr 500 evra pre će uzeti sam kredit za stan jer mu taj stan ostaje u vlasništvu
Da li se isto moglo reci za rentanje stana od 600e pre 10 godina? Kao sto kazes danas za 900e. Nisam bio u toku tada, pa ne znam kakve su cene rente bile npr 2012-2013.
 
Mozda 900e danas za 4-5 godina postane kao 500e danas sto se tice rente stanova.
 
Uzmi kmdek
Da li se isto moglo reci za rentanje stana od 600e pre 10 godina? Kao sto kazes danas za 900e. Nisam bio u toku tada, pa ne znam kakve su cene rente bile npr 2012-2013
Uzmu se indeksi potrošačkih cena na malo pa se lako preračuna.

2012 je garsonjera u blizini arene bila oko 180-200 evra, pretpostavljam jači stanovi 300e možda do 400e. Uz ne toliko manje plate nego danas - tad je prosek bio 400e a danas npr 600e. Ali treba gledati najčešću platu tada i sada a ne prosek jer zavara.
 
Roknuli šitkoini, izgleda da se ljudi ipak radijr opredeljuju za nekretnine, dragocene metale, investicije u nesto korisno, pa cak i omrazene drzavne valute... umesto u ove nule i keceve pod kontrolom par anonimnih centara. :)
 
Idemo rokaj sve u Mirijevo :)

Ja uvek savetujem da se investira u opipljive stvari kao sto su nekretnine u Beogradu! Bez obzira koliko lose racunica deluje (za povracaj investicije) na duzi rok se to sve ispegla. Trenutno me interesuju samo investicije na podrucju opstine Savski Venac i u procesu sam trazenja jos barem jedne nekretnine (ako Bender dozvoli).

Ako krene jos neki jaci talas izbeglica bice povuci potegni za nekretnine u Beogradu.
—-
Bitcoin target za ulazak je 12-15k ali pisacu na toj temi kad budemo malo duze u winteru i dok se iskristalisu malo stvari. :) Naravno ne vise od 3% cisto sportski.
 
Nauči ti srpski za početak pre nego što počneš da pišeš bilo gde 🤣
 
Poslednja izmena:
Roknula je berza generalno a kripto nije nezavistan od ostalog trzista jer su institucije usle u pricu a deluje a kripto trziste se vraca u svoju normalu koju je imala kada je kovid pocinjao i kada je krenula citava prica upumpavanja novca a losih vesti svaki dan cujemo tako da ce oporavak po ovome ici malo sporije.
Sto se tice nekretnina, pogledajte EURIBOR 6M. Ako se ovako nastavi, do jeseni on prelazi 0.

 
Idemo rokaj sve u Mirijevo :)

Ja uvek savetujem da se investira u opipljive stvari kao sto su nekretnine u Beogradu! Bez obzira koliko lose racunica deluje (za povracaj investicije) na duzi rok se to sve ispegla. Trenutno me interesuju samo investicije na podrucju opstine Savski Venac i u procesu sam trazenja jos barem jedne nekretnine (ako Bender dozvoli).

Ako krene jos neki jaci talas izbeglica bice povuci potegni za nekretnine u Beogradu.
—-
Bitcoin target za ulazak je 12-15k ali pisacu na toj temi kad budemo malo duze u winteru i dok se iskristalisu malo stvari. :) Naravno ne vise od 3% cisto sportski.
Slazem se za ulazak izmedju 12-15k. Probijen je support na 30k koji je bio bas bas jak tako da sve ispod toga je support jako slab. I ja cekam da udjem u tom nekom rangu izmedju 12-20k.
 
Prvo, blockchain postoji već 30 godina. :LOL: Da kao tehnologija vredi i 5% od toga koliko se priča, bio bi masovno implementiran još pre 20 godina.
Drugo, blockchain je jedna od najiracionalnijih tehnologija ikad smišljena. Arči resurse svih vrsta preko svake mere da bi radio nešto što se može i sa drugim tehnologijama.
I treće, da se ne zayebavamo mi, 99% ljudi koji priča o blockchainu, priča samo zato što su uložili u kriptopapazjanije pa im odgovara da se diže prašina o tome a i da oni u svojim i tuđim očima ispadnu bog zna kakvi inovatori i ''borci za bolji svet''. U realnosti, svi oni (99%) su tu samo da bi zaradili leba bez motike i pelješili ljude.

Inače, onaj Max Keiser i slični ''vizionari'' evo već 7-8 godina svake godine ''predviđaju'' i pričaju da BTC samo što ne ode na 100.000$ i da je sad vreme za poslednju kupovinu. I svaki put ćorak. XD Naravno, i dalje postoji mogućnost da to njesra ode na 100.000. Onda kada flaša mleka u Americi bude 200$. XD E tada možda, moooožda BTC bude 100.000.
 
Prvo, blockchain postoji već 30 godina. :LOL: Da kao tehnologija vredi i 5% od toga koliko se priča, bio bi masovno implementiran još pre 20 godina.
Drugo, blockchain je jedna od najiracionalnijih tehnologija ikad smišljena. Arči resurse svih vrsta preko svake mere da bi radio nešto što se može i sa drugim tehnologijama.
I treće, da se ne zayebavamo mi, 99% ljudi koji priča o blockchainu, priča samo zato što su uložili u kriptopapazjanije pa im odgovara da se diže prašina o tome a i da oni u svojim i tuđim očima ispadnu bog zna kakvi inovatori i ''borci za bolji svet''. U realnosti, svi oni (99%) su tu samo da bi zaradili leba bez motike.
Pa dobro, svako ima svoje misljenje. Ja to gledam malo drugacije jer sam u IT-u pa gledam gde idu developer-i sto se tice razvoja i kakve probleme imamo sada koje bi decentralizovane aplikacije mogle da rese, dosta dobrih stvari ima tu ali naravno da se slazem u cinjenici da je velika vecina tu usla zbog neke brze zarade.
 
I ja sam u IT. A neki od poslova koje sam do sad radio bili su i za strane klijente koji su izveštavali o kretanjima kriptovaluta. Otud i znam koja je to prodaja magle i kocka.

Decentralizacija može da postoji samo dok države i glavni banksteri koji utiču na njih, dozvoljavaju to. Na primer, ljudi ovde vide Bitkoin bankomat u IDEI i misle da je time sve rešeno, za vjek i vjekova, i da će moći da dižu ili šalju novce putem BTC odavde kako god požele, i tako doveka. Ono što ne kapiraju je da je taj bankomat postavljen ovde od strane naših firmi, po dozvolama i papirima izdatim od strane naših institucija i nadležnih. Slatko je to što bankomat koristi tehnologije i softvere iz drugih zemalja, kao i to što je valuta digitalna. Ali da bi neko ovde dobio ili poslao nešto od toga, on mora da koristi fizičke medijume i infrastrukturu za te prenose. A sve to je pod ingerencijom nadležnih organa. Koji mogu to da pogase na 101 način. Tako da će taj cirkus, i ovde i u drugim zemljama, da traje samo dok vlade i glavni lobisti dozvole, odnosno dok ne smatraju kriptovalute prevelikom opasnošću. Kada/ako se to promeni, biće dovoljno svega par pravnih akrobacija i cela kripto infrastruktura se urušava. Zato države i vlade i prave svoje kriptovalute, baš sa idejom da onaj manje upućen deo mase navede da pređu na njih, da bi posle bila manja dževa kada počnu da gase ili suzbijaju ove ''decentralizovane'', ničije valute.

Takođe, nema decentralizacije u kriptovalutama dokle god sav promet ide preko nekolicine glavnih anonimnih berzi i dokle god im vrednosti i tokovi osciliraju sasvim nasumično. To jest, naravno da nisu nasumično, osciliaraju onako kako narede glavne baje koji drže najviše. Što opet potvrđuje da nema tu nikakve decentralizacije. Opet sve ide preko par centara i opet o svemu odlučuje nekolicina ljudi.

@vradovic
Ma pitao sam Anona. XD Za tebe znam da nikad ništa nije dosta.
 
I ja sam u IT. A neki od poslova koje sam do sad radio bili su i za strane klijente koji su izveštavali o kretanjima kriptovaluta. Otud i znam koja je to prodaja magle i kocka.

Decentralizacija može da postoji samo dok države i glavni banksteri koji utiču na njih, dozvoljavaju to. Na primer, ljudi ovde vide Bitkoin bankomat u IDEI i misle da je time sve rešeno, za vjek i vjekova, i da će moći da dižu ili šalju novce putem BTC odavde kako god požele, i tako doveka. Ono što ne kapiraju je da je taj bankomat postavljen ovde od strane naših firmi, po dozvolama i papirima izdatim od strane naših institucija i nadležnih. ''Sjajno'' je što bankomat koristi tehnologije i softvere iz drugih zemalja, kao i to što je valuta digitalna. Ali da bi neko ovde dobio ili poslao nešto od toga, on mora da koristi fizičke medijume i infrastrukturu za te prenose. A sve to je pod ingerencijom nadležnih organa. Koji mogu to da pogase na 101 način. Tako da će taj cirkus da traje samo dok vlade i glavni lobisti dozvole, odnosno dok ne smatraju kriptovalute prevelikom opasnošću. Kada/ako se to promeni, biće dovoljno svega par pravnih akrobacija i cela kripto infrastruktura se urušava.

@vradovic
Ma pitao sam Anona. XD Za tebe znam da nikad ništa nije dosta.
Znaci Safex kod Daniela :)
Hajde sad vratimo se temi za nekretnine. Imamo temu za kriptovalute.

Sta mislite o ovoj kuci u Novim Banovcima? Koliko kosta jedna takva kuca da se izgradi a koliko vredi na trzistu?
 
Vrh