Cene nekretnina

[Sava Sava]

Dobro je da se stanovi prave, jer čine oko 40 % Bdp, to nas trenutno i vadi koliko-toliko.Svejedno preskupi za običan narod.Uskoro svetske banke ukidaju dalje pozajmice pa svi znamo šta sledi.Svejedno novac treba trošiti što pre, ali ne na stanove, to je bar moje mišljenje.Kreće ekonomska kriza post kovidno izazvana, a Srbiji najvažnija delatnost stanogradnja...u doba zlog Slobe, imali kompletnu industriju, vojsku, izvore vode i plodne njive, a radnici nam nisu radili u motačnicama kao danas, zahvaljujući tome smo i preživeli sankcije nekako, sad ne bismo nikako.

 

[Mikie]

Баш зато што иде криза, без обзира на инфлацију, треба имати ликвидна средства уз себе. Куповати сада је већи начин да новац изгуби на вредности него да стоји у инфлацији. Сад, када ће се тачно десити, нико не може да тврди са прецизношћу.
Надувеност вредности асета је већа од потрошачке инфлације, у релативном смислу.
Наравно, услов је ако иде криза великих размера. Свако је слободан да тврди своје.

 

[MC_]

Баш зато што иде криза, без обзира на инфлацију, треба имати ликвидна средства уз себе. Куповати сада је већи начин да новац изгуби на вредности него да стоји у инфлацији. Сад, када ће се тачно десити, нико не може да тврди са прецизношћу.
Надувеност вредности асета је већа од потрошачке инфлације, у релативном смислу.
Наравно, услов је ако иде криза великих размера. Свако је слободан да тврди своје.

treba kupovati zlato

 

[Mikie]

Може и то за очување вредности.
Међутим, злато није ликвидно као новац. Ако улазимо у период драстичног пада ликвидности, онај најликвиднији има предност а приори, без обзира на тренутну стопу инфлације. Звучи као банална истина јер и јесте, али многи се због јаке инфлације уплаше и беже од новца. Не мислим да треба држати 100% средстава у новцу, већ неки солидан део. Опет, ово је све под претпоставком да следи крах и значајан пад вредности услед чега се имовина продаје испод цене.

 

[duke23]

Slažem se da je komplikovano računati, tim pre što novi proizvodi (tehnologija) ulaze u korpu. Ipak mislim da primer nije loš. Ako se inflacija posmatra u svetlu očuvanja istog standarda, za flagship telefon je potrebno 3x više, a prihodi od rada nisu toliko porasli! Sa druge strane uzimaju efekat supstitucije kao legitiman. Zašto? Ne zanima mene što unosim možda isti nivo proteina, hoću da jedem junetinu. Dakle to je pad standarda, nek povećaju onda zvaničnu inflaciju.

Namerno sam uzeo 2007. svojim izborom pa posle vukao zvanične podatke CPI (1.27% godišnje do 2021.), jer je tad izašao prvi Iphone, ostali flagship telefoni tog doba su bili dosta jeftiniji. Neka bude i tako, daću bolji primer, najjeftiniji brendirani telefoni na tržištu! Dakle telefoni čija je jedina funkcija javljanje na telefon i slanje SMS. Dakle da kažemo da nema tog hedonističkog efekta. Znam jer sam kupovao dedi, godinama su bili oko 800, 900, 1000 dinara, a evo sad sam pogledao, najjeftiniji takvi brendirani u zvaničnim prodavnicama su oko 3000 dinara. Dakle i tu se na neki način vrtimo oko te 3x veće cifre.

Još 1 primer koji je verovatno blizak većini, najbolji telefoni u smislu uloženo/dobijeno, koji su ujedno i najprodavaniji. Dugo su bili reda veličina oko 100 eur, pa 150 eur, pa onda 200, sad su 250-300.

Primer i za automobilsku industriju koja je isto ulazila u zvanične izveštaje sa mizernom inflacijom. Pre 13, 14 godina je mogao da se uzme nov dizel auto, ogoljen od svega (čak nije imao ni obrtomer ) sa vrhunskim 1.9 Reno dizel motorom, bez elektronike i sl. za 6000 eur. Sad je najjeftiniji dizel koji se može naći na tržištu u klot verziji više nego duplo skuplji. Naravno, u računanju inflacije se to neće videti više od 2% godišnje, jer kažu, pa sad imaš elektroniku ovu, onu itd. Sve to stoji, ali možda je za mene korisnost veća da imam taj neki maltene neuništivi motor, mesto ovih malolitražnih novih sa gomilom čipova i elektronike koji pitanje da li će nagurati 150K km. Što tu ne računaju pad mog hedonizma i korisnosti?

Inače sama tehnologija bez edukacije u tim godinama u mnogim godinama ulazi sa negativnom inflacijom. Vrlo je jasan je raskorak zvanične inflacije i realnosti. Naravno da ne možemo da kvantifikujemo, ali zato možemo da kvantifikujemo razliku između 2 metoda i u ovom konkretnom slučaju razlika je ozbiljnih 7% (za 10 godina tom inflacijom se dupliraju cene). Tada su smatrali da je inflacija precenjena, pa su const menjali, sve u cilju da se brojka smanji. Verovatno je istina negde između, ali je brojka sigurno veća od zvanične!

Tehnologija ima antinflatorni uticaj. Ako ono što si kupovao pre 15 godina u tadašnjem novom ajfonu danas možeš kupiti za manje para to je ništa drugo nego deflacija.
Naveo si najjednostavnije telefone za dede koji sada koštaju 3000 dinara. Koliko je koštala Nokia (ili slično) pre 20 godina sa istim funkcijama?

Što se automobila tiče tu je više stvar regulativa i ograničavanja potrošnje i zagađenja, pa se stariji modeli motora više ne proizvode. A da mogu, sigurno bi neki Euro 3 Reno motor danas bio iste cene ili jeftiniji nego pre 20 godina.

Za izradu procesora za današnji flegšip procesor potrebna je fabrika koja vredi 15 milijardi dolara. Pre 15 godina bila je potrebna 1 milijarda. I to ne zbog inflacije nego zbog činjenice da nije ista jednostavnost nagurati 15 milijardi tranzistora na čip veličine novčića ili 500 miliona na istu površinu.
Da bi danas proizveo čip sa 500 miliona tranzistora treba manje para nego pre 15 godina.

 

[oplatnatehnika]

2010-те је за 1 евро који је вредео 100 динара могло да се купи 1.5 кила хлеба сава.
2022-те за 1 евро који вреди 118 динара може да се купи 1.5 кила хлеба сава.

Ваља референце тражити у стварима које се са годинама не мењају.

 

[Mikie]

hiAko skoči i 5% teško će bilo ko plaćati kredit, jer je to onda već 7.9%, a stambenih kredita sa promenljivom stopom ima verovatno mnogo.

5% уопште није недостижно с обзиром на цене с којима се суочава производња. Инфлација тек треба да уђе у услужни сектор.
Мислим да постоји велики инфлаторни потенцијал из финансијског сектора који ако се прелије на стварна тржишта добара и услуга може да буде критична струја.

Препоручио бих ти да уопште не гледаш Србију јер Србија нема развојну економију.

https://t.co/y87bsOMGjQ

 

[steka]

A izvor je? Pritom, mislim da to i ako bude ne može da potraje predugo, već da će se brzo vratiti u normalu.

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

 

[vradovic]

Zavisi sta je normala
Da li je normala trzisne kamate (tipa ja orocavam ti pozajmljujes a banka posreduje) ili ti je normala FED stampa do mile volje i svi pozajmljuju na 3%?

Ono sto ja licno mislim da ce se desiti je sledece.
Pokusace da uspore inflaciju dizanjem kamata ili sa nekom globalnom nestabilnoscu ali ako ode previse u PONOR onda ce vestacki da povremeno upumpavaju 'stimulanse', na primer
"infrastrukturni projekti u USA" i nastapaju trilion. Zatim ponovo dignu kamate a ako ode sve nizbrdo previse onda svima uplata kes na racun. Prakticno mislim da ce pokusati sada neko vreme da odrzavaju vestacki balans niti gore niti dole nego da ga ustabile sto vise da ide ravna crta jer su se svi poplasili od inflacije.

Mislim da je za USA sada idealno da Rusija napadne Evropu i UK i da onda to dovede do usporavanja ekonomije (jer ce se svi uspaniciti i poceti da bese u kes). Zatim USA ima "luft" da jos nastampa za vojsku a da se to ni ne oseti u globalnoj inflaciji.

 

[Ljuba82]

Tehnologija ima antinflatorni uticaj. Ako ono što si kupovao pre 15 godina u tadašnjem novom ajfonu danas možeš kupiti za manje para to je ništa drugo nego deflacija.
Naveo si najjednostavnije telefone za dede koji sada koštaju 3000 dinara. Koliko je koštala Nokia (ili slično) pre 20 godina sa istim funkcijama?

Što se automobila tiče tu je više stvar regulativa i ograničavanja potrošnje i zagađenja, pa se stariji modeli motora više ne proizvode. A da mogu, sigurno bi neki Euro 3 Reno motor danas bio iste cene ili jeftiniji nego pre 20 godina.

Za izradu procesora za današnji flegšip procesor potrebna je fabrika koja vredi 15 milijardi dolara. Pre 15 godina bila je potrebna 1 milijarda. I to ne zbog inflacije nego zbog činjenice da nije ista jednostavnost nagurati 15 milijardi tranzistora na čip veličine novčića ili 500 miliona na istu površinu.
Da bi danas proizveo čip sa 500 miliona tranzistora treba manje para nego pre 15 godina.

Od svega se slažem samo sa tim da je tehnologija deflatorna sama po sebi! Tako i treba da bude, to je motor progresa uz kapital i rad i benefiti treba da se preliju na sve nas, upravo u vidu stalno opadajućih cena! Ti najjeftiniji telefoni bi i sada koštali kao pre 10 godina ili bili čak i jeftiniji da zapad nije prešao na hibridno-centralno-plansku privredu najgore vrste. Posle 2008. počinje i eksponencijalno povećavanje monetarne mase koje ide do ludila u poslednje dve godine. Veliki se stimulišu da budu još riskantniji u poslovanju, znaju da neće dozvoliti da propadnu. Zato se i kapital loše alocira, povećava se administracija, stvara se sve više tih parazitskih zombi kompanija kojima stalno treba još sredstava, kao u SFRJ. To još više smanjuje marginalni proizvod, odnosno potrebno je sve više sredstava (duga) za dodatnu jedinicu proizvoda i tako u krug. Odnos sada je negde 4$ duga za 1$ rasta na globalu, sa tendencijom da će trebati više. Paralelno je išlo to napuštanje koncepta zadržavanja istog nivoa standarda i uvođenje tih hedonism bullshit priča. Jednostavno setili su se da ukradu taj deflacioni benefit od svih nas! Naravno da je krenuo reverzibilan proces, pa su i cene krenule da rastu, jednostavno više tim cenama nije mogla da se pokrije ni ta plastika, metal i sl. u telefonima, da ne pričamo o margini profita. Biće još veće cene kad/ako proizvodnja bude krenula da se vraća na zapad. Takođe i sam primer baš Nokie nije reprezentativan u kontekstu vremena o kom govorimo, tada je to bio najbolji telefon, a i danas takve slične Nokie nisu ispod 60, 70 eur i to danas kad je Nokia daleko od brenda koji je tad predstavljala.

Ne znam koliko sam bio jasan, koga zanima nek pogleda malo Jeff Booth-a. Slično je u nekretninama. Zapitajte se da li bi cene išle gore da nije upumpano ~200 biliona $ globalno u poslednjih 20 godina. Ne bi, išlo bi dole kao i sve drugo. Centralne banke su jednostavno u klopci! Ako bi sada prestali da upumpavaju, dug bi jednostavno postao preskup. Em bi imali pad vrednosti aseta, em bi kamate bile više i za države, a za one u kreditima bi to značilo svilen gajtan. Ovako sa druge strane, posledica svega je upravo taj transfer bogatstva, na neki način biranje pobednika i još veći gap bogati/siromašni. Pobednici su oni sa asetima, pozicijama na berzama, sa nekretninama, gubitnici oni sa fiksnim prihodima, koji rade za platu i sl (jer se realno obezvređuje) i oni sa ušteđevinom. Najveću ušteđevinu u apsolutnom smislu upravo imaju najbogatiji, ali im je to možda 10% portfolia, da budu likvidni i da imaju da ulete u investicije kad padne cena, ali su zato sa onih 90% nadoknadili višestruko taj "gubitak".

Što se motora tiče tu je promašena tema, to su bili dugovečniji, jednostavniji i jeftiniji za održavanje motori od današnjih trocilindričnih kosilica npr. Po tim hedonističkim parametrima bolji. Svaki veći proizvođač ima odeljenje za smanjenje kvaliteta! Logično, nije im u cilju da guslate 1 model 30 godina. Svakako motori ne vuku cenu vozila toliko koliko dodatna oprema, elektronika itd. Opet ta ušteda u tehnologiji, manje lima/više plastike i sl, nije prelivena na krajnjeg korisnika.

Isto važi za nanotehnologiju, u startu imaš taj veći fiksni trošak, posle cena mora da pada sa povećanjem količine, ako nije tako, onda to nije efikasna tehnologija koja donosi poboljšanje! Ne bi se prelazilo sa ručno pravljenog proizvoda A od 50h gde su greške moguće, na mašinsku, gotovo bezgrešnu proizvodnju istog proizvoda gde se za 50h proizvede 100 takvih proizvoda...da je prva varijanta jeftinija!

 

[Mikie]

A izvor je? Pritom, mislim da to i ako bude ne može da potraje predugo, već da će se brzo vratiti u normalu.

1. - Извор је професор са ове странице - https://sites.dartmouth.edu/alevin/

Не знам да ли је у праву, свакако да нема овлашћења да спроведе, а нема ни кристалну куглу.

2.- Наравно да не може да потраје дуго. Оно што није нормално да траје оволико дуго су овако ниске каматне стопе.

Уради упоредну техничку анализу CPI-а и каматне стопе. Имаш на сајту Фреда.

Последњи пост је у вези са америчком каматном стоп, тако да то нема директне везе са нашом референтном, али...

 

[zoranp]

1. - Извор је професор са ове странице - https://sites.dartmouth.edu/alevin/

Не знам да ли је у праву, свакако да нема овлашћења да спроведе, а нема ни кристалну куглу.

2.- Наравно да не може да потраје дуго. Оно што није нормално да траје оволико дуго су овако ниске каматне стопе.

Уради упоредну техничку анализу CPI-а и каматне стопе. Имаш на сајту Фреда.

Последњи пост је у вези са америчком каматном стоп, тако да то нема директне везе са нашом референтном, али...

Може и то за очување вредности.
Међутим, злато није ликвидно као новац. Ако улазимо у период драстичног пада ликвидности, онај најликвиднији има предност а приори, без обзира на тренутну стопу инфлације. Звучи као банална истина јер и јесте, али многи се због јаке инфлације уплаше и беже од новца. Не мислим да треба држати 100% средстава у новцу, већ неки солидан део. Опет, ово је све под претпоставком да следи крах и значајан пад вредности услед чега се имовина продаје испод цене.

Krece lavina silaznom putanjom.
Pocelo je sa pocetkom nove godine.
Broj prodatih stanova u Srbiji januara meseca 2022 je manji za 53posto po mojoj racunici u odnosu na decembar.
Februara ocekujem jos veci pad.
Cudno je da je ista situacija u celom svetu i da niko ne pise o tome.Nema agenata nekretnina ekonomista...ni u novinama ni na televiziji.
Prodaju u martu ce jos vise smanjiti akcija FED-a tj. povecanje referentne kamatne stope.
Ostaje samo da se ohlade usijane glave koje smatraju da ce se prodajom socijalnih stanova obogatiti...

 

[vradovic]

Krece lavina silaznom putanjom.
Pocelo je sa pocetkom nove godine.
Broj prodatih stanova u Srbiji januara meseca 2022 je manji za 53posto po mojoj racunici u odnosu na decembar.
Februara ocekujem jos veci pad.
Cudno je da je ista situacija u celom svetu i da niko ne pise o tome.Nema agenata nekretnina ekonomista...ni u novinama ni na televiziji.
Prodaju u martu ce jos vise smanjiti akcija FED-a tj. povecanje referentne kamatne stope.
Ostaje samo da se ohlade usijane glave koje smatraju da ce se prodajom socijalnih stanova obogatiti...

posto kazes "racunici" jel imas neke podatke?

 

[zoranp]

Moras sam da pogledas ,
Ja sam uzeo prosek na osnovu Beograda, Nisa ,Keagujevca ,Krusevca, Leskovca i Novog Sada.

Јавни увид у регистар цена непокретности • Републички геодетски завод

 

[Mali Princ]

Што се тиче продаје станова у БнВ, у последњој четвртини прошле године сам чуо од праве особе да једна домаћа агенција за некретнине отвара пословницу у Дубаију и да ће тамо продавати станове. Реч је о особи која је продала највише станова у БнВ до сада, махом дијаспори.

Kako se zove ta agencija?

 

[shadestudio]

Krece lavina silaznom putanjom.
Pocelo je sa pocetkom nove godine.
Broj prodatih stanova u Srbiji januara meseca 2022 je manji za 53posto po mojoj racunici u odnosu na decembar.
Februara ocekujem jos veci pad.
Cudno je da je ista situacija u celom svetu i da niko ne pise o tome.Nema agenata nekretnina ekonomista...ni u novinama ni na televiziji.
Prodaju u martu ce jos vise smanjiti akcija FED-a tj. povecanje referentne kamatne stope.
Ostaje samo da se ohlade usijane glave koje smatraju da ce se prodajom socijalnih stanova obogatiti...

Normalno je da je u januaru broj prodatih stanova manji. Pola meseca su praznici i odmori. Nista to ne govori o promeni trenda.
Treba da gledas januar prethodne godine, a ne decembar.

 

[Саша]

Kako se zove ta agencija?

Агенција се овде зове "Кredium", власница је Вања Ђорђевић.
(https://www.kredium.rs/sr/nekretnine)

 

[max]

Oborili smo rekord i presli smo 10k eura po m2.

a realno po mom misljenu cene kod nas treba da budu barem 30% jace.

malo je kume, barem duplo

Sent from my Mi Note 10 Lite using Tapatalk

 

[humanoid23]

malo je kume, barem duplo

Sent from my Mi Note 10 Lite using Tapatalk

Ono sto se ceka je pet soma na Mirijevu ovo sve je nista

 

[vradovic]

Tako je i nije problem predvideti da ce sigurno biti 5.000 eura u Mirijevu vec je najveci problem KADA.
Posto cene svakako rastu zbog inflacije svake godine pa bila manja ili veca i eventualno kada se desi recesija padaju nesto malo pa onda opet krenu napred.

Pitanje je samo kada ce se to desiti a desice se i ovaj forum ce biti tu

 

[gamblerNBG]

Svakako da hoce, a i koka kola ce jednog dana biti $1000, samo je pitanje da li ce tada i dalje postojati i ovaj forum i php i moja malenkost... Suncev sistem mislim da ce postojati i dalje

 

[niki]

Zdrav, rast zasnovan na realnim osnovama, odrziv rast, je nešto sto niko dobronameran ne može da ospori, očekivati i navijati za inflatorni rast je teško skapirati, pa čak i kad se pogledaš u ogledalo i vidiš kralja spekulanata…Ono sto je neosporno je rast kvaliteta gradnje, Belville kada se gradio po ceni od 2100€/kvm kvalitet gradnje je bio vrlo nizak, sada se čak i za taj novac dobija klasa iznad u tehničkom smislu…sporan je investitorski urbanizam(npr K-Distrikt) i sto komunalna infrastruktura ne prati dinamiku…
Sad čekati i ostati likvvidan i pritom inflatorno izgubiti 20% ili kupiti pa prilikom korekcije izgubiti 40% je pitanje od milion dolara…

 

[niki]

Obilazao sam nedavno Istru, uključujući Opatiju i uvek se pitam kako ljudi uspeju da generacijski održi brigu o urbanizmu …prošla dva svetska rat, komunizam…i dalje se na svakom koraku primećuje sa kakvom pažnjom se vodi računa o arhitekturi i urbanizmu, kod nas jedan politički mandat ne uspemo da izdržimo , kamoli da se generacijski o nečemu vodi računa…cak i ovi prosvećeni koji su novac zaradili u inostranstvu su i dalje na niskom stepenu razmisljanja…(da se ne osete pogrešni prozvani )

 

[torima37]

Komentar sa b92

Kada je kriza: cene idu gore
Kada je boljitak: cene idu gore
Kada je normalno: cene (po malo) idu gore

Ne postoji, i neće nikada biti ništa jeftinije!
Kupi ranije, što pre, jer posle je sve gore...


Srećnici su oni koji su kupili nekretninu u periodu 2012-2015. Ili oni koji su pazarili btc za 100,1000 ili 5K e

 

[Bender Rodriguez]

Što se kriptopapazjanija tiče, srećnik je samo onaj koji ima kriptovalutu pa je proda za dobre pare i nabavi nešto materijalno i trajno. Džaba milijarde u BTC ako će to da stoji mrtvo i "čeka idealno vreme za prodaju". Koje nikad neće doći, jer kriptovalutama se uglavnom bave ljudi skloni kocki. I sad, zašto on da proda 5 BTC sad za 250.000 ako ''ima osećaj'' da će jednog dana moći da ga proda za 400.000. Pa ako ikad i dođe cena do tih 400.000 (odnosno 80.000 po komadu) onda će da kaže ''uh, ako sačekam još malo, moći ću da prodam za 500.000''. I tako u beskraj. Tako to ide kad se čekaju ''idealne prilike''.

Isto važi i za neke milijardere sa konvencionalnim valutama. Džaba 100 milijardi na računu ako nema materijalnog i opipljivog iz toga. Zato iskusniji bogataši ulažu u nekretnine - realne, fizičke nekretnine - kao čuvare vrednosti i bogatstva, dok običnu raju lože da prodaju prave, fizičke kuce i vrednosti da bi kupili beskorisne nule i jedinice na serverima virtuelnih svetova i valuta. A onda ovi kupe te njihove realne fizičke kuće i zemlje.

Eno u Turskoj su već poceli (drzava na čelu sa ludakom Erdoganom) da lože narod da se odriču zlata i vrednosti. Raja da se odrekne svojih "bogatstava" od par stotina evra, a vladajući talog i bogataši naravno će sve to da preuzmu, da "čuvaju i grade ekonomiju".


Ali pre ili kasnije, doći ce kraj i ovom oboljenju i maniji za zemljištem. Ne tako skoro, ali doci ce. Pogotovu u jednoj Srbiji, koja se osipa. Džaba nekome, pa čak i strancu, 10 hektara u Beogradu ako nema ko tu da mu živi ili radi. A neće ni ovaj nesrećni Beograd doveka rasti u populaciji. I on će jednog dana da krene na dole.