Cene nekretnina

[Hunchback]

Lepo kazes da je sada bull i rekao bih faza manije koja ne traje dugo u odnosu na ceo bull, a vec se otegla.
Imam neke ljude, dijaspora, koji ulecu na vrhu marketa pod uticajem ovakvih blic clanaka. Vec 2x su prosle godine uletali u kripto na samom vrhu, a kada se cena btca prepolovi nece ni da cuju da dokupe. Sada razmisljaju da za visak kesa uzmu stan u Beogradu, a nije im prvi. Ovo je klasika i pokazatelj vrha ciklusa, kad narod pocne da se pali na nesto onda je uglavnom kasno.

 

[Вожд]

Ко купује станове у Београду

У Београду се годишње сазида више од 30.000 станова, а на кредит се купује тек трећина. Сваки четврти стан се купује као инвестиција. Просечан купац стана за личне стамбене потребе има до 40 година, а рата иде и до 600 евра. Кредит се отплаћује најчешће од 25 до 30 година.

www.rts.rs

 

[Skyrunner]

Ovi su mogli malo da provere podatke.
U Beogradu se nikad od kad postoji nije za godinu dana sazidalo 30.000 stanova.
Kako je prema popisu d 2011 godine ukupan broj stambenih jedinica u gradu bio nešto preko 550000, to znači da bi da je ovaj podatak o izgradnji tačan, ceo stambeni fond bio obnovljen za manje od 20 godina. Kako da ne, hoće to.

Prema istorijskoj statistici najiše izgrađenih stanova u Beogradu je bilo 70 i neke i to 12000.
U ovoj novijoj istoriji to je 2020 godina (za 2021 još nije izašao podatak), a cifra je nešto preko 7600završenih stanova.

Ko se ovako nalupao i kako je to prošlo urednika niko ne zna
Kakav RTS takvi i novinari

 

[Tin]

Tine,

Pokrivenost uvoza izvozom je poslednjih godina najveća od Drugog svetskog rata.

"Pokrivenost uvoza izvozom sa srpske strane u odnosu na EU se poboljšala; sa 48% u 2009. na preko 82% u 2020. (82% uvoza iz EU pokriveno je srpskim izvozom u EU)."

Trgovina - EU u Srbiji

Benefiti trgovine Srbije i EU Srbija je značajno profitirala od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije koji čini više od 54% ukupne robne razmene Srbije 2022. godine, sa sličnim procentima koji se nastavljaju godinama. Vrednost srpskog...

europa.rs

Dakle, samo po tom osnovu u Srbiji ima više realnog novca nego pre deset godina i u tom smislu je srpska ekonomija zdravija nego poslednjih 70 godina.

Za vreme vlade Cvetković-Daček, Srbija se zaduživala najviše po godini u poslednjih 30 godina, i stopa zaduživanja je bila najveća a cene stanova su padale u tom periodu od 2008-2012.

Dakle, korelacija drastično povećanog zaduživanja države sa rastom cene stanova- nula. Razlog- zbog opšte svetske nelikvidnosti i smanjenja ekonomskih aktivnosti u Srbiji, kao i u ostatku sveta pale su zarade, broj zaposlenih, profiti većine firmi itd.



Što se tiče Vaše tvrdnje da je povećanje štednje u nominalnom iznosu dokaz da ne postoji višak novca usmeren na kupovinu stanova, to samo pokazuje da ne razumete koncept inflacije.

Stednja na kraju decembra 2021
104,2 mlrd RSD
12,7 mlrd EUR

Stednja na kraju 2020
93 mlrd RSD
11,4 mlrd EUR

Prema američkoj metodologiji iz 1982, koja je bila manje podešena da prikriva inflaciju, inflacija u SAD je sada 15%. Pošto svi prikrivaju inflaciju, mislim da je to realna procena i za EU. Ako je inflacija u globalu 15% štednja u evrima u decembru je morala da bude 13,11 milijardi evra da bi imala istu vrednost, a 12.2 milijarde da bi bila u skladu sa zvaničnom inflacijom od 7%.

Takođe, sasvim je moguće da se povećava nominalna količina štednje, dok se istovremeno povećava i nominalna količina novca kojim se plaćaju nekretnine, jer se povećava ukupna količina novca, što je najverovatnije i slučaj u stvarnom svetu.

Uzmimo u obzir da cene kaskaju za povećanjem novca u opticaju sve dok tržište ne počne da očekuje veću inflaciju pa počne unapred da diže cene. Sa cenama nekretnina je to već slučaj.

I) Spoljnotrgovinski deficit (uvoz-izvoz)

Niste u pravu, ne dolazi nam bas tako vrednost.

Uvoz i izvoz nisu 'like for like' uporedivi:
1 eur uvoza = 1 eur odliva
1 eur izvoza = mnogo manje od 1 eur priliva, aproksimirajte na 10% +/-, znaci 10-ak centi preostale vrednosti od cega opet deo ide u licnu potrosnju uvezenih proizvoda i stednju (prethodni postovi),
. . .uvoz je na istorijskom maksimumu, tako da je odliv raste mnogo brze od priliva i moze se reci u kontekstu nase diskusije spoljnotrgovinski deficit je nikad podcenjeniji.
Drugacije bi bilo kada bi samo izvoz rastao a uvoz stagnirao, ili sporije rastao.

. . . . .

 

[Tin]

II) Spoljni dug:

Nije problem u povecanju spoljnog duga, vec sta se radi sa pozajmljenim sredstvima (i naravno pod kojim uslovima se uzimaju).
Vlada koju pominjete se ocigledno ponasala drugacije i tim primerom vi ustvari pospesujete moju tvrdnju.

Sta kazu cinjenice, kako se ponasa sadasnja vlada:

a) Ljudi iz vlasti poprilicno i netransparentno zaduzuju zemlju i odatle je znacajan priliv novca iz inostranstva
b) Ministar finansija dokazan u pranju novca koji je skrivao u nekretninama
c) Ministar finansija na celu sluzbe za borbu protiv pranja novca
d) Ministar finansija uticajni clan najvece i najorganizovanije interesne grupe koja upravlja (je upravljala od 1990te) Srbijom na nacionalnom i lokalnom nivou i kojoj su na raspolaganju svi javni resursi i poluge kontrole
e) Velike javne investicione aktivnosti u delom nepotrebnu infrastrukturu i projekte tipa spomenici, stadioni, metro od nigde do nicega, itd.
f) Brojne afera po osnovu javnih investicionih aktivnosti (kvalitet/kvantitet ispod placene cene, sukob interesa, skrivene cene javnih nabavki, bez tendera, vece cene nabavke od trzisnih, itd.).

Ovo su cinjenice.
Nije izmisljeno, niti moje zle namere, kako bih nekoga nesto nasamario.

Zakljucak je lako izvuci sta se desava sa pozajmljenim novcem i zasto ovde postoji korelacija - "kockice se same slazu"...

. . . .

 

[Tin]

III) Porast stednje:

-Inflacija od 15% ulazi u domen teorije zavere, a i da to nije, nevazna je za konkretnu temu
(btw. ako cemo da cepidlacimo najprecizniji obracun inflacije je zasnovan na individualnoj strukturi potrosnje svakog od nas, sto je vise u skladu sa zvanicnom metodologijom nego Williamsovom. Npr. vasa inflacija je drugacija od moje ili nekog treceg ili cetvrtog.... ali kao sto rekoh ne utice na temu o kojoj pricamo)
-Totalno je nevazna razlika nominalne/realne vrednosti stednje u konkretnom slucaju i da li sada nominalna stednja vredi manje ili vise (cak inflacija dela vise na troskovnoj nego na prihodnoj strani, ali nevazno)
-...i najvaznije, gotovo je nemoguce da stednja u Srbiji istovremeno pokrece trziste nekretnina bezanjem iz valute i pri tome se uvecava.

Kada se bezi iz valute zbog inflacije, bezi se sa svim, ne diversifikuje se i ne cinculira malo tamo malo vamo - malo u stednju, malo u nekretnine.
Ovde se to ne desava

Konstatacija je vazila i u manje ekstremnom slucaju - pre uvecane inflacije (april 2021) pri agresivno komuniciranim stopama rasta cena nekretnina 10-20%+ vs. kamatna stopa ispod 1%.
Kad tome dodamo skroman GDP/capita i nekoliko procenata (koji bi bio jos manji ako cemo po vasoj Williamsovoj metodi CPI, sto opet nema veze) rasta ukupnog GDPa, pokretanog gradjevinskom industrijom, misija koju pominjete postaje jos vise nemoguca.

Branite neodbranjivo.
Iznosite teoretske uopstene spinove, bez konkretizacije i uskladjenosti sa realnom situacijom.

 

[Mikie]

"Be fearful when others are greedy, and be greedy when others are fearful"

 

[MC_]

A depresivan nisam, ali jesam deprimiran nekad kad se osvrnem oko sebe i pogledam u kakvom vremenu živim. I na nivou Srbije ali i na nivou sveta.
Opšti grabež; življenje za posao i poslodavca; piramidalne šeme; prodavanje materijalnog da se kupe virtuelni svetovi; jedan deo ljudi crkava i odriče se dok drugi lebaju bez motike; stanovi nedostojni čoveka a cene ko Malibu; moderna ekonomija koja promoviše stalnu inflaciju da se raja stalno tera da radi sve više i više za manje i manje; epidemija i šteta koju je donela a veća nego ceo WW2; veštački stvorena energetska kriza; veštački stvorena pomama za nekretninama; siromašni sve siromašniji, bogati još bolesnije bogati; forumaši koji brane investitorsku kaubojštinu; forumaši koji brane davljenje u automobilima; forumaši koji kažu koji će nam trotoari, koji će nam zelenilo, daj samo kanjončine i betončine...

Bravo!

 

[shadestudio]

Ovi su mogli malo da provere podatke.
U Beogradu se nikad od kad postoji nije za godinu dana sazidalo 30.000 stanova.
Kako je prema popisu d 2011 godine ukupan broj stambenih jedinica u gradu bio nešto preko 550000, to znači da bi da je ovaj podatak o izgradnji tačan, ceo stambeni fond bio obnovljen za manje od 20 godina. Kako da ne, hoće to.

Prema istorijskoj statistici najiše izgrađenih stanova u Beogradu je bilo 70 i neke i to 12000.
U ovoj novijoj istoriji to je 2020 godina (za 2021 još nije izašao podatak), a cifra je nešto preko 7600završenih stanova.

Ko se ovako nalupao i kako je to prošlo urednika niko ne zna
Kakav RTS takvi i novinari

Taj podatak je za celu Srbiju, novinar je namerno ili slicajno napisao da je samo za Beograd.

 

[Boža M]

I) Spoljnotrgovinski deficit (uvoz-izvoz)

Niste u pravu, ne dolazi nam bas tako vrednost.

Uvoz i izvoz nisu 'like for like' uporedivi:
1 eur uvoza = 1 eur odliva
1 eur izvoza = mnogo manje od 1 eur priliva, aproksimirajte na 10% +/-, znaci 10-ak centi preostale vrednosti od cega opet deo ide u licnu potrosnju uvezenih proizvoda i stednju (prethodni postovi),
. . .uvoz je na istorijskom maksimumu, tako da je odliv raste mnogo brze od priliva i moze se reci u kontekstu nase diskusije spoljnotrgovinski deficit je nikad podcenjeniji.
Drugacije bi bilo kada bi samo izvoz rastao a uvoz stagnirao, ili sporije rastao.

. . . . .

Posle ovakvog posta, besmisleno je da dalje nastavljam raspravu sa Vama. Potpuno nerazumevanje osnova ekonomije i izmišajnje termina i iznosa vrednosti i lične potrošnje iz glave.

Jedan evro izvoza mnogo manje od jednog evra priliva?! Ja kad napravim izvoznu fakturu, koliki je iznos toliko i uplate, odnosno toliki je priliv a ako je nešto u strukturi izvozne robe ili usluge uvoznog porekla, to je već ušlo u stavku uvoz.

Sada je veća pokrivenost uvoza izvozom nego pre deset godina i još decenijama unazad i to je jednostavno činjenica. Tu se poredi ista mera sa istom. U Srbiji ima više novca i nominalno i realno, a korumpiranih političara je bilo i pre deset godina i biće uvek.

Žao mi je što ste u hejterskom fazonu. Možda ćete jednog dana legalno napraviti neke ozbiljne pare, pa ćete shvatiti da nisu svi koji imaju pare da iskeširaju stan kriminalci.

Uostalom, Vaša teorija o cenama nekretnina je teorija zavere koju meni spočitavate. Vi tvrdite da sprega vlasti i kriminala skoro u potpunosti određuje cene nekretnina u Srbiji i potpuno odbacujete globalne tokove, istoriju cena nekretnina u Srbiji, realan rast privrednih aktivnosti u Srbiji itd, a u isto vreme Vam je neverovatno da sprega svetskih bankara i vlasti štampanjem novca podiže cene svega i prikriva stvarnu inflaciju na globalnom nivou iako cene divljaju širom sveta. Šta reći.

 

[Mikie]

Али, туризам ће спасити тржиште од потенцијалног урушавања. "it's a gully"

П. С. Јасно је да се график не односи директно на Србију.

 

[Mikie]

https://twitter.com/i/web/status/1491433774441463811

 

[Skyrunner]

Taj podatak je za celu Srbiju, novinar je namerno ili slicajno napisao da je samo za Beograd.

Opet je netačan
Najviše završenih stanova u Sribiji je bilo opet 2020 godine i to nešto više od 25000.
Novinarstvo stvarno onako na zavidnom nivou

 

[vradovic]

mozda je gledao koliko se izda gradjevinskih dozvola a ne koliko se "sazida"?

 

[Ljuba82]

Bila su 2 vezana, jako lepa posta "Jarana" i "oplatnatehnika" vezana za situaciju ovde/INO, oba stava su više nego realna i u suštini nisu suprotstavljena! Onda je krenulo vređanje, valjda je lakše usmeriti bes na nekoga ko je u datom trenutku video šta se sprema i što je bitnije, bio LIKVIDAN da uleti na tržište u tom trenutku. Na moju nesreću, kod mene lično je bio zadovoljen samo prvi uslov, a na sreću, bar nisam izgubio, imovinu koja je rasla sličnim tempom želim da zamenim za nekretninu u BG. Mislim da je jako ružno vređati nekoga zato što nije hteo da mu sopstven (da pretpostavimo legalno stečen) novac, bude obezvređen, nego je investirao u ono što misli da će mu očuvati taj novac. Evo ja lično znam ljude koji su uneli milione ovde legalno, sve u nekretnine (kupovina, ali i renoviranje) i to baš u ove dve godine, BAŠ SVI! Obrazloženje bolje nego porezi tamo i strah od inflacije. Ne poznajem nikoga ovde, ni njihovu istoriju ovde, ali čak su neke reči direktno upućenje jednoj osobi po meni za trajno banovanje sa foruma, no to je pitanje za moderaciju. Dakle ne smeta im ovaj nakaradni monetarni sistem, ova sistemska krađa koja se upravo dešava, a smeta im relativno rečeno "mali čovek" koji ima neko znanje, provalio je šta se dešava i želi svojim LEAGALNIM koracima da se zaštiti! Bez ulaženja u dublje teme, podseća me na bes Australijanaca kojima ne smeta što su dozvolili da ih strpaju kao kerove u kuće godinu dana, smeta im čovek koji je došao zdrav da pika tenis. Priznajem da nisam fan raznih besnih Če Gevara čiji je vrhunac sposobnosti otimanje tuđe imovine, ali ovo što danas gledamo je miks svega najgoreg u oba sistema, monopol velikih kompanija i istovremeno spašavanje prevelikih da propadnu, kad god je potrebno, bez spašavanja malog čoveka!

Dalje je Boža imao odlične linkove o inflaciji, pa rekoh i ja da prozborim koju...

Nekada je inflacija posmatrana isključivo kao monetarni fenomen, dakle povećanje monetarne mase iznad povećanja realnog proizvoda. Dalje su zbog potreba kvantifikivanja smišljani razni indeksi koji su se vremenom menjali i postajali neuporedivi, tj poredile su se babe i žabe. Merenje inflacije u smislu očuvanja istog nivoa standarda se obesmisllilo uvođenjem supstitucije u CPI (npr piletina umesto skuplje junetine). Najveća promena je upravo u računanju troškova nekretnina, lepo je to objašnjeno u Božinom videu, kao i to zašto se državama isplati politički da potcene inflaciju, a to je precenjivanje GDP i smanjenje realnih transfera ka stanovništu (usklađena su sa nižom inflacijom od realne).

Ipak, po meni najveći uticaj na direktno potcenjivanje inflacije je tkz efekat HEDONIZMA, generalno se malo piše o tome. Daću lično svoj primer značenja. Zamislite da se jedna pretežno tekstualna knjiga sa par grafika štampa tako da u njoj ima npr 16 boja i košta 1000 dinara. Onda se sledeće godine pojavi identična knjiga, isti broj strana isti povez, isti papir, ali sad u nekoliko hiljada boja (ugl zbog tih par grafika) i cena bude 1500 din. Dakle realna inflacija 50%. E onda dolazimo do toga da ekipa statističara, po SVOJOJ DISKRECIJI, odlučuje koliko te dodatne boje povećavaju kvalitet i onda recimo kažu da zbog povećanja kvaliteta u stvari nema nikakvog povećanja cene i to ulazi sa 0% inflacije u kalkulacije. Obratite pažnju kod efekta supstitucije taj manji kvalitet (piletina za junetinu) po njima ne treba da utiče na inflaciju, a ovde treba. Jako dobar primer u USA je i segment Edukacija i tehnologija (pogotovo tehnologija). Našao sam podatak da je zvanična godišnja inflacija od 2007-2021. u tom segmentu bila mizernih 1.3% godišnje. Takođe znamo da su najskuplji komercijalni modeli telefona npr tada bili oko 500$, a sada su blizu 1500$. Da je inflacija od 1.3% tačna, ti najbolji telefoni bi koštali danas oko 600$. Isto važi i za najjeftiniji segment tržišta. Dakle ja nemam resurse, niti mogu da kvantifikujem tačnu situaciju, ali mogu da koristeći zvanične podatke, dam uvid na koji način se vrši taj pad standarda i da ukažem da postoji ozbiljan gap između zvaničnih podataka i realnosti!

Dakle ne postoji savršen metod merenja inflacije, sve je aproksimacija porasta opšteg nivoa cena ovim ili onim metodom sa ovom ili onom korpom dobara i ovim ili onim ponderima u istoj! Dakle čovek je svojim kalkulacijama (koje ne mogu biti tačne kao kod statističkih zavoda zbog resursa), jasno kvantifikovao da bi metodom od pre 40 godina, kada su inače bile najveće godišnje inflacije, ova prethodna godina 2021. u stvari bila godina sa najvećom inflacijom! Generalno dozvoliti državama da pišu te ekonomske izveštaje o GDP, CPI i sl je stvarno kao dozvoliti kriminalcima da pišu izveštaje o kriminalu. Mora postojati nezavisan izvor! To nije nikakva teorija zavere na koju se pozivaju ugl ovi kojima su Pera agent i investitori perači krivi za porast cena, to je prosto enormno potkradanje onih koji nisu videli na vreme, inflacioni porez! Po meni, potkradanje je i u tih 2% targetirane inflacije time što su CB izvorni termin STABILNOST CENA (podrazumeva se monetarna neutralnost po cenu recesija), zamenili svojevoljno sa stabilnom inflacijom. Sad im je kao cilj ne 2% goišnje, nego 2% u proseku. Znači ako je ove godine 0%, sledeće treba biti preko 4%. Sutra će reći nek bude svake godine 7% ako je potrebno!

 

[Mikie]

Новац који се штампао између 2008. и ковида није у потпуности дошао на стварна тржишта у том перуоду. Ја мислим да је ова ценовна инфлација пре резултат тог пупања, али наравно и овог последњег. С тим да је последње искоришћено за привидно одржавање стабилности финансијских тржишта. Дакле, један огроман резервоар новца постоји, који може да се прелије додатно на стварна тржишта. Никад већи размак није између PPI-a и CPI-а. Цене које сносе произвођачи морају да дођу до потрошача. Једини начин је да се јефтино рефинансирају по садашњим каматним стопама, али са растом к. с. и то стаје. Што значи да се или фирма гаси или иде на дизање цена према потрошачима.
Масовна потрошња зависи од дохотка, који последњи расте,а који иронично, исто изазива инфлацију. Међутим, рецесија ће једина на прави начин зауставити инфлацију, али онда стварно није више ни битно јер ни нема потрошње, тј тражње јер нема ни дохотка који се до јуче заснивао на јефтином задуживању(неокејзијански приступ). Мислим да би лорд Кејнс ударао главом о зид када би видео какву је аждају направио. Његови ученици су га потпуно схватили погрешно, с практичне стране, ван контекста његовог времена.

Али, иако су то све легитимне сумње/тврдње/теорије, немају много значаја. Проблем quantitative easing-а се не решава са још QE-а.
Централна банка би овакве ствари морала да зна, и највероватније и да знају главе које се заиста питају. Што ме води у закључак да је намерно одиграно са свим ценама које се сносе у макроекономском смислу, што значи да су ипак увидели да постоји нека корист у овом накарадном решењу. За кога, како, и за колико, то је већ још дубља теорија завере.

Ово горе написано је апсолутно теорија завере јер да није, никада не бих ни написао.
Што би рекли: I am not a financial advisor, this is not a financial advice.

 

[Ljuba82]

U stvari, upravo je QE do covida služio za održavanje te stabilnosti finansijskih tržišta, a ogroman makroekonomski problem u smislu neodrživosti DEBT/GDP je upravo nastao zbog te nemogućnosti da se veća inflacija prelije na krajnje konzumente (naravno nekretnine i berze kao motori razvoja ne ulaze u njihove kalkulacije CPI). E pa sad su uspeli! Opet da ne ulazimo u teorije zavera, cela pandemija ili potencijalni rat se savršeno uklapaju kao izgovor za peglanje stvari. Sve je povezano!

Po meni je i QE na neki način prevara, jer je dozvoljeno da se običan narod na neki način takmiči sa CB koja veštački podržava tržišta. Sve je to u suprotnosti sa izvornim principima CB. Upravo dobra stvar kapitalizma su stalno opadajuće cene zbog tehnologije i konkurencije i preduzetničkog duha. Dakle ne samo da to upumpavanje podiže cene, nego ih sprečava i da padnu!

Naravno, iako mislim da sve to ima prevarni karakter, sve ima svoje i zašto se na kraju targetira minimalna inflacija. Svi bi npr znali da $ sutra vredi više (jeftinija dobra), pa se to pomnoži sa milijardama ljudi širom sveta i eto nestanka tražnje, visoke nelikvidnosti, deflacije, recesije!

 

[sundjer_bob]

Jako dobar primer u USA je i segment Edukacija i tehnologija (pogotovo tehnologija). Našao sam podatak da je zvanična godišnja inflacija od 2007-2021. u tom segmentu bila mizernih 1.3% godišnje. Takođe znamo da su najskuplji komercijalni modeli telefona npr tada bili oko 500$, a sada su blizu 1500$. Da je inflacija od 1.3% tačna, ti najbolji telefoni bi koštali danas oko 600$. Isto važi i za najjeftiniji segment tržišta.

Ne slazem se sa ovim. Ne branim CB ni kako se racuna inflacija, slazem se da tu ima puno problema, ali ovo je los primer. Ako uzmes taj telefon koji je pre 10 godina kostao $500, danas mozes bolji telefon (po specifikacijama) da kupis za $100, zato sto ta tehnologija, iako je malo usporila u zadnje vreme, napreduje eksponencijalno. Ovo je u stvari dobar primer zasto je u nekim slucajevima tesko racunati inflaciju.
Cak i ako se prati trend napretka u proslosti i pokusamo na osnovu toga da racunamo da je za neki cenovni rang svake godine dolazilo do x% poboljsanja, problem je sto nije konzistentan napredak, neka generacija ima veci skok u napretku, neka manji ili cak i nema. Naravno, sve ovo je sakriveno iza marketinga, pa za nekog ko ne prati do detalja sta se desava u polju, ne moze ni da razazna sve detalje.
Opet, slazem se sa tvojom poentom, manipulacije u brojkama za inflaciju sigurno postoje.

 

[mariks]

Da ali nikada flagship telefoni nisu koštali preko 1000$, kakav god da je napredak i poboljšanje, a sada je 1500$ normalno. Možda će za 10god za 100$ moći da se kupi bolji, ali ako su komponentne jeftinije i bolje ne vidim zašto bi flagship tada koštao npr 2000$ osim u slučaju inflacije.

 

[Ljuba82]

Ne slazem se sa ovim. Ne branim CB ni kako se racuna inflacija, slazem se da tu ima puno problema, ali ovo je los primer. Ako uzmes taj telefon koji je pre 10 godina kostao $500, danas mozes bolji telefon (po specifikacijama) da kupis za $100, zato sto ta tehnologija, iako je malo usporila u zadnje vreme, napreduje eksponencijalno. Ovo je u stvari dobar primer zasto je u nekim slucajevima tesko racunati inflaciju.
Cak i ako se prati trend napretka u proslosti i pokusamo na osnovu toga da racunamo da je za neki cenovni rang svake godine dolazilo do x% poboljsanja, problem je sto nije konzistentan napredak, neka generacija ima veci skok u napretku, neka manji ili cak i nema. Naravno, sve ovo je sakriveno iza marketinga, pa za nekog ko ne prati do detalja sta se desava u polju, ne moze ni da razazna sve detalje.
Opet, slazem se sa tvojom poentom, manipulacije u brojkama za inflaciju sigurno postoje.

Slažem se da je komplikovano računati, tim pre što novi proizvodi (tehnologija) ulaze u korpu. Ipak mislim da primer nije loš. Ako se inflacija posmatra u svetlu očuvanja istog standarda, za flagship telefon je potrebno 3x više, a prihodi od rada nisu toliko porasli! Sa druge strane uzimaju efekat supstitucije kao legitiman. Zašto? Ne zanima mene što unosim možda isti nivo proteina, hoću da jedem junetinu. Dakle to je pad standarda, nek povećaju onda zvaničnu inflaciju.

Namerno sam uzeo 2007. svojim izborom pa posle vukao zvanične podatke CPI (1.27% godišnje do 2021.), jer je tad izašao prvi Iphone, ostali flagship telefoni tog doba su bili dosta jeftiniji. Neka bude i tako, daću bolji primer, najjeftiniji brendirani telefoni na tržištu! Dakle telefoni čija je jedina funkcija javljanje na telefon i slanje SMS. Dakle da kažemo da nema tog hedonističkog efekta. Znam jer sam kupovao dedi, godinama su bili oko 800, 900, 1000 dinara, a evo sad sam pogledao, najjeftiniji takvi brendirani u zvaničnim prodavnicama su oko 3000 dinara. Dakle i tu se na neki način vrtimo oko te 3x veće cifre.

Još 1 primer koji je verovatno blizak većini, najbolji telefoni u smislu uloženo/dobijeno, koji su ujedno i najprodavaniji. Dugo su bili reda veličina oko 100 eur, pa 150 eur, pa onda 200, sad su 250-300.

Primer i za automobilsku industriju koja je isto ulazila u zvanične izveštaje sa mizernom inflacijom. Pre 13, 14 godina je mogao da se uzme nov dizel auto, ogoljen od svega (čak nije imao ni obrtomer ) sa vrhunskim 1.9 Reno dizel motorom, bez elektronike i sl. za 6000 eur. Sad je najjeftiniji dizel koji se može naći na tržištu u klot verziji više nego duplo skuplji. Naravno, u računanju inflacije se to neće videti više od 2% godišnje, jer kažu, pa sad imaš elektroniku ovu, onu itd. Sve to stoji, ali možda je za mene korisnost veća da imam taj neki maltene neuništivi motor, mesto ovih malolitražnih novih sa gomilom čipova i elektronike koji pitanje da li će nagurati 150K km. Što tu ne računaju pad mog hedonizma i korisnosti?

Inače sama tehnologija bez edukacije u tim godinama u mnogim godinama ulazi sa negativnom inflacijom. Vrlo je jasan je raskorak zvanične inflacije i realnosti. Naravno da ne možemo da kvantifikujemo, ali zato možemo da kvantifikujemo razliku između 2 metoda i u ovom konkretnom slučaju razlika je ozbiljnih 7% (za 10 godina tom inflacijom se dupliraju cene). Tada su smatrali da je inflacija precenjena, pa su const menjali, sve u cilju da se brojka smanji. Verovatno je istina negde između, ali je brojka sigurno veća od zvanične!

 

[Mikie]

Један од најбољих показатеља је ценовна инфлација половних аутомобила.

Иначе, у САД-у је годишња инфлација 7.5% у фебруару, очекивана је била 7.2%.

 

[unedfined]

Nema koji portal nije preneo onu besmislicu o 30,000 novoizgrađenih stanova godišnje. Bilo su vlast, opozicija ili Q. Znači agencije i investitori masno ulažu u reklame.

 

[Bender Rodriguez]

Nema koji portal nije preneo onu besmislicu o 30,000 novoizgrađenih stanova godišnje. Bilo su vlast, opozicija ili Q. Znači agencije i investitori masno ulažu u reklame.

Da, apsolutno. Vidi i ovo

Srbija - crna strana medalje

A, zapravo, ko ima dovoljno novca, uz pomoć matiša, ne može da izgubi na kladionici... Al treba mnogo para i još više nerava, ne isplati se - eventualno treba otvoriti kladionicu :D

forum.beobuild.rs

Identican propagandni tekst o istom coveku (i njegovim lazima) u Blicu, N1, Vesic92, Mondu, Politici...

Svi su oni isti beskicmeni placenici. Samo nekad rade za razlicite gazde a ponekad i za iste.

 

[Bender Rodriguez]

Nikad skuplji stanovi u RS - idu kao alva

Nikad skuplji stanovi u Republici Srpskoj idu kao alva, pa su tako u četvrtom kvartalu prošle godine prodata 1.053 završena nova stana.

www.b92.net

 

[Tin]

Posle ovakvog posta, besmisleno je da dalje nastavljam raspravu sa Vama. Potpuno nerazumevanje osnova ekonomije i izmišajnje termina i iznosa vrednosti i lične potrošnje iz glave.

Jedan evro izvoza mnogo manje od jednog evra priliva?! Ja kad napravim izvoznu fakturu, koliki je iznos toliko i uplate, odnosno toliki je priliv a ako je nešto u strukturi izvozne robe ili usluge uvoznog porekla, to je već ušlo u stavku uvoz.

Sada je veća pokrivenost uvoza izvozom nego pre deset godina i još decenijama unazad i to je jednostavno činjenica. Tu se poredi ista mera sa istom. U Srbiji ima više novca i nominalno i realno, a korumpiranih političara je bilo i pre deset godina i biće uvek.

Žao mi je što ste u hejterskom fazonu. Možda ćete jednog dana legalno napraviti neke ozbiljne pare, pa ćete shvatiti da nisu svi koji imaju pare da iskeširaju stan kriminalci.

Uostalom, Vaša teorija o cenama nekretnina je teorija zavere koju meni spočitavate. Vi tvrdite da sprega vlasti i kriminala skoro u potpunosti određuje cene nekretnina u Srbiji i potpuno odbacujete globalne tokove, istoriju cena nekretnina u Srbiji, realan rast privrednih aktivnosti u Srbiji itd, a u isto vreme Vam je neverovatno da sprega svetskih bankara i vlasti štampanjem novca podiže cene svega i prikriva stvarnu inflaciju na globalnom nivou iako cene divljaju širom sveta. Šta reći.

Ponovo teoretski uopstavate i ne bavite se konkretnim elementima problema.

I) Fokus je na vrednost za nekretnine iz uvoza/izvoza
1. Uvoz ne raste samo od aktivnosti koje stvaraju izvoz
2. Iz aktivnosti koje stvaraju izvoz imate odlive sa trzista nekretnina - iznosenja profita, stednja, u druge asset-e...

Obmanjivanje je reci izvoz pokriva uvoz i zato ima vise vrednosti na trzistu za nekretnine.
Ne pokriva jer izvoz nije 100% na raspolaganju za nekretnine, a uvoz je 100% van trzista, a taj uvoz je nikad veci.

II) Bas tvrdnje i zasnivam na KONKRETNIM (makro)ekonomskim pokazateljima/brojkama (nekada i preterano). Pogledajte molim moje postove.

. . .a ne kao (bez ikakve validacije):
"Kongres je izglasao desetogodisnji bill...Uff sad ce svi dolari da se sliju 2022-te u nekretnine u Srbiju, 'pupak ovoga sveta'."

III) "Moja teorija zavere o sadasnjoj vlasti" nije teorija zavere - sve je proverljivo i dokazivo, a ovakva situacija nikada pre - najgori parametri pranja novca, a glavni odgovorni da to suzbije isto dokazano pere i nedodirljiv je.

IV) Ne poznajete me, pa ne znate koliko sam zaradio/postigao.
Nije lepo tako provlaciti kroz blato, podseca na neke medije...

V) Nisam hejter, iznosim cinjenice.
Smetaju onima kojima ne idu na ruku, ali to je druga stvar.

VI) Pozivate se na ekonomiju - ako se dobro secam rekli ste da niste ekonomista, sto je isto skroz ok.

P.S.
Sledece je teorija zavere, pa unapred izvinite
Kad je argumentovan post suprotan interesima vlasti/investitora/agencija/peraca novca i povezanih, odmah se ovde kao po komandi intenzivira demagosko spamovanje bez ijedne konkretne brojke od strane grupe koja brani stavove iz tabloida Lazarevic i slicnih.

Dobro je pratiti ove "šumove", a znaci i nova vidljivost ko sta lajkuje.
---> Dosta se procita izmedju redova i mogu se predvideti reakcije...
A ljudi reaguju kada imaju motiv.

Korisna bi tema bila u vezi cena nekretnina, šta je čiji motiv...