Ovde se u periodu od 13 godina i nekoliko hiljada strana govori o padu koji samo što se nije dogodio, ali suština je da su cene u tom periodu mahom išle gore nekad većim, nekad manjim intenzitetom. Obzirom na opšte makroekonomske okolnosti (najavljen pad kamatnih stopa), specifikumu srpskog finansijskig tržišta (nedostatak diversifikacije investicionih instrumenata), kao i jak motiv drzave da kontroliše trziste nektretnuna (nastavak BW projekta, GDP koji se kreira iz građevinske industrije), ne zvuci mi logicno da se u nekim, uslovno rečeno, normalnim okolnostima može očekivati pad cena nepokretnisti u narednih nekoliko godina. Naravno, živimo u ludim vremenima, i nikakav događaj se ne može isključiti, čak ni neki oruzani sukob širih razmera ili krah globalnog ekonomskog sistema. U datim okolnostima, svakako ne mislim da bi se beogradsko trziste održalo u odnosu na takve događaje, ali naravno da ne priželjkuje situaciju gde ćemo strahoviti za sopstvene živote po cenu mogućnosti da kupimo jeftine stanove.