fali nam reziser plus Hristiana u glavnoj ulozi. Samo jos da obezbedim novac, tj. da zatvorim budzet za snimanje fillma
Nije u domenu naučne fantastike jer je i tokom prethodne ekonomske krize vrednost dinara prilično pala.
Možeš da radiš šta hoćeš, ali ne i dokle hoćeš.
Znaci oni koji i sad najvise kupuju ce jos lakse da kupuju a oni koji i sad jedva kupuju tek tad nece da kupuju?
Scenario 4
Oni zakopani u kreditima će prodavati onima koji imaju keš, samo da se reše banaka. To je scenario koji sledi ako dinar izgubi vrednost, kao u prošloj ekonomskoj krizi.
.Пошто сам на жалост архитекта (ово кажем само зато што нам је струка једно велико 0, а и то је благо поређење), ово ме је погодило у живац.. Људи из струке, а знам их доста, људи који су деценијама били утицајни у урбанизму имају јако лоше мишљење о данашњем урбанизму, са великим разлогом. Замисли, ти људи су general population, али су стручни у области урбанизма, просторног планирања и/или архитектуре и могу да мисле и кажу када нешто није добро и то са разлогом и аргументима.
Катастар у јавни увид у регистар цена непокретности не убацује некретнине које су прометоване а да су укњижене без квадратуре. То су стари станови, 100% легални и станови и зграде, али катастар (због незнања и нестручности, али то је за другу тему) није преузео из земљишних књига укњижену квадратуру. Другим речима има више прометованих станова од ових које ви пратите.
onima koji imaju keš, tj Hristiani
Ko god da se nađe i otkupi stanove tih nesrećnih dužnika pre nego što ih oduzme banka, to je luda sreća za onoga ko ne može da otplati kredit. Biće sprečen najgori mogući ishod.
Svaka čast na opservaciji. Sa dosta iznijetog će se većina složiti. Ali ne sa svim. Npr., koje to zgrade izgradjene unazad par godina imaju po jedan više dodati sprat?Поздрав свима!
Одакле да кренем,, Пре три године када смо кренули да тражимо некретнину за нашу породицу набасала сам на овај форум. Пошто је то био период дивљања цена тј. почетак дивљања, ми смо били потпуно погубљени са оним што се дешавало, па ми је било драго да видим мишљења других људи.
Свако мало гледам шта има ново, да не кажем да сам се навукла на ову тему. Не слушам и не читам вести, не пратим никаква дешавања, не гледам тв, али овде све могу да сазнам шта се дешава. Ово је постала моја шпанска серија и прозор у свет
У сваком случају све до пре неки дан нисам имала неку потребу да се региструјем, више сам као Peeping Tom. Иако ми је драго да форум и ова тема имају оваквог члана, ова порука ме је погодила у живац и нисам могла а да не одговорим.
Пошто сам на жалост архитекта (ово кажем само зато што нам је струка једно велико 0, а и то је благо поређење), ово ме је погодило у живац.. Људи из струке, а знам их доста, људи који су деценијама били утицајни у урбанизму имају јако лоше мишљење о данашњем урбанизму, са великим разлогом. Замисли, ти људи су general population, али су стручни у области урбанизма, просторног планирања и/или архитектуре и могу да мисле и кажу када нешто није добро и то са разлогом и аргументима.
Е сада политика, новац.. У ствари само новац диктира урбанизам у целој Србији, па тако нам је како нам је. Улице без тротоара, насеља без канализације улица тротоара, зграде са дозволама а мимо плана, планови направљени за велике играче, урбанизам за мале инвеститоре, нелегални објекти који добијају папире и после забране 2015., свака нова зграда са мин. 1 спратом више, заузетост парцеле која премашује све параметре.. А верујте закачила сам само део. Зато струка има нови незваничан назив за све ово -УРБАНИЦИД.
У сваком случају колико сам за ове три године разумела, @vradovic ниси у струци?! Ниси урбаниста, ни планер нити архитекта. Ниси ни инвеститор (у смислу да градиш зграде). Ти си човек са парама који је решио да улаже свој новац у готов производ-станове. Свака част на стеченом, али молим те, не вређај људе који се деценијама баве овим стварима и имају мишљење супротно од твог. То што смо у Србији уништени као стручњаци, што струка не постоји, није разлог да кажеш да смо људи без мозга! Мада вероватно си у праву да смо без мозга, када се још увек бавимо струком тамо где не постоји, где је скрнаве. Где смо потребни само зато што имамо лиценцу и печат.
@Vivien_Leigh
Катастар у јавни увид у регистар цена непокретности не убацује некретнине које су прометоване а да су укњижене без квадратуре. То су стари станови, 100% легални и станови и зграде, али катастар (због незнања и нестручности, али то је за другу тему) није преузео из земљишних књига укњижену квадратуру. Другим речима има више прометованих станова од ових које ви пратите.
Друга ствар је што је јако пуно старих станова који су реално већи од укњижене квадратуре (раније је било доста редукованих површина). Тако да цена по м2 старих станова изађе невероватно пуно у катастру, а у стварности је доста мања.
Треће нови станови реално имају мању квадратуру од укњижене, тако да су скупљи од приказаног, само то ретко ко мери.
У сваком случају, извињавам се на дужем посту, али морала сам
Opština Surčin postaje sve atraktivnija lokacija za poslovanje i stanovanje. Sve veća potražnja kada su nekretnine u pitanju i stalan porast izgradnje stambenih i poslovnih objekata ukazuju na to.
Ne tako davno, seosko predgrađe Beograda sa državnim aerodromom, tri “četvorospratnice” i dve Osnovne škole, danas je savremena opština sa tendencijom da postane jedno od najpoželjnijih mesta za život u Beogradu.
Zašto je to tako pokušaćemo da objasnimo u nastavku.
Ponešto o Surčinu
Za opštinu Surčin kažu da je ime dobila od latinske reči koja znači sklonište, a u novijoj istoriji vezuje se za priču o šancu, prokopanom u vreme kada je kroz ovu oblast prolazila granica između Turske i Austrougarske. Opština Surčin je najmlađa beogradska opština, formirana 2004. od dela Opštine Zemun. Surčin je jedna od opština glavnog grada Srbije – Beograda. Ova opština se nalazi na zapadnom delu Beograda i ima status najmlađe gradske opštine unutar Beograda. Glavno naselje u opštini Surčin je Surčin, a opština se prostire duž reke Save.
Obuhvata površinu od 28.485 hektara i čini je sedam sela sa oko 40.000 stanovnika (Surčin, Dobanovci, Jakovo, Boljevci, Progar, Bečmen, Petrovčić)
Opština Surčin obuhvata velike poljoprivredne površine, šume i prirodne resurse. Poznata je i po aerodromu „Nikola Tesla“ koji čini važnu tačku za saobraćajno povezivanje vazdušni saobraćaj u Beogradu i industrijskim zonama koje se nalaze u njenoj blizini.
Opština Surčin je opština koja se brzo razvija i u koju se sve više investira i gradi. Surčin ima dobru saobraćajnu povezanost sa ostatkom Beograda putem glavnih saobraćajnica i autoputeva.
Jedan od najznačajnijih aspekata razvoja podrazumeva razvoj putne infrastrukture. Pored toga su aktuelno je i otvaranje novih trgovinskih i uslužnih delatnosti i realizacija velikog broja privatnih i državnih projekata, poput Nacionalnog stadiona i kompleksa EXPO 2027. Ova opština postaje sve privlačnija za stanovnike Beograda i šire okoline.
Aerodrom „Nikola Tesla“
Aerodrom „Nikola Tesla“ je glavni međunarodni aerodrom u Srbiji. Nalazi se u opštini Surčin, na zapadnom delu Beograda. Aerodrom „Nikola Tesla“ je najveći i najprometniji aerodrom u Srbiji i jedan od najvažnijih aerodroma na Balkanu.
Ovaj aerodrom je nazvan po velikom srpskom naučniku i pronalazaču Nikoli Tesli. Aerodrom „Nikola Tesla“ pruža usluge vezane za putnički i teretni saobraćaj, a povezan je sa svim važnijim gradovima sveta. To je ključni čvor za vazdušni saobraćaj u Srbiji i igra važnu ulogu u povezivanju Beograda sa ostalim gradovima i državama.
Nacionalni stadion
Izgradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu predstavlja kapitalan infrastrukturni projekat koji bi mogao da ima značajan uticaj na tržište nekretnina u ovoj opštini.
Nacionalni stadion je planiran kao multifunkcionalni objekat sa mnogo pratećih sadržaja. Prostiraće se na površini od 32 hektara, i prema planovima, imaće kapacitet za oko 52.000 posetilaca.
Početak izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona planiran je za jun 2024. godine, a za taj projekat biće angažovan arhitekta Mark Fenvik. Stadion će biti izgrađen po svim standardima UEFE i imati kapacitet od 52.000 sedišta.
Na 15 hektara će biti izgrađena sportska akademija, muzej sporta, izložbeni prostor i galerije, kao i zdravstveni centar, a planirani su i komercijalni sadržaji koji obuhvataju poslovni, kancelarijski i kongresni prostor, prodavnice suvenira, sportske opreme, restorani, kafići i tržni centar.
Nacionalni stadion bi mogao da doprinese razvoju turizma u Surčinu, što bi moglo da utiče na cene nekretnina. Ukoliko se poveća broj turista koji dolaze u Surčin, tražnja za smeštajem bi se povećala, što bi moglo da dovede do porasta cena nekretnina.
EXPO 2027
Tokom 2027. godine Beograd će zahvaljujući EXPO 2027 biti svetska prestonica inovacija. Odlučeno je da domaćin ove velike izložbe bude Surčin. Predstavnici mnogih zemalja boraviće u Srbiji kako bi prisustvovali izložbi. Površina od 113 hektara predviđena je za izgradnju kompleksa specijalizovane izložbe EXPO 2027. On će sadržati veliki izložbeni prostor, bogate komercijalne sadržaje, kao i odgovarajuće smeštajne kapacitete. Više od 32 hektara je namenjeno za saobraćajne površine, za infrastrukturne 13,4 hektara, dok su ostalo zelene i vodene celine.
„Budući EXPO 2027 biće prava revolucija na polju nekretnina, jer će u infrastrukturnom smislu ‘raširiti’ glavni grad i biti jedna veza Beograda sa aerodrom “Nikola Tesla”.
Prednosti Surčina
Kupovina nekretnine u Surčinu, kao delu Beograda, može da ima niz prednosti u odnosu na druge lokacije u Beogradu. Evo nekih od razloga zašto Surčin postaje poželjno mesto za stanovanje:
Blizina Beograda: Surčin se nalazi na zapadnom delu Beograda i ima dobru saobraćajnu povezanost sa centralnim delom grada. To znači da ćete biti blizu svih glavnih atrakcija, komercijalnih centara, poslovnih zona i kulturnih dešavanja u Beogradu.
Prirodne lepote: Surčin ima ruralna područja, šume, reke i prirodne lepote u koijma možete uživati. Ovo može biti posebno privlačno za one koji vole prirodu i mirniji način života, a opet žele da budu blizu grada.
Raznovrsna ponuda nekretnina: Surčin nudi različite vrste nekretnina, uključujući stanove, kuće, placeve i poljoprivredno zemljište. To znači da možete birati između različitih vrsta ponude pri izboru nekretnine koja najbolje odgovara vašim potrebama.
Investicioni potencijal: S obzirom na brzi razvoj i urbanizaciju ovog područja, nekretnine u Surčinu mogu imati potencijal za rast vrednosti, što ih čini privlačnim za investitore.
Mirno okruženje: Za one koji traže mirno okruženje daleko od gradske vreve, Surčin može da pruži tihi životni stil sa mnogo prostora za rekreativne aktivnosti.
Pristup aerodromu: Surčin je domaćin Aerodromu „Nikola Tesla,“ što je praktično za putnike i osobe koje često putuju.
Odlična saobraćajna infrastruktura: Odlične saobraćajne veze i blizina auto-puta omogućavaju da se brzo stigne do Novog Beograda ili centra Beograda, a isto tako i do Niša, Valjeva Novog Sada ili Zagreba.
Parkiranje bez problema: Iako ste u blizini grada, nećete imati problema sa parkiranjem jer ćete imati sopstveni parking prostor ili garažu.
Komercijalni sadržaji: Surčin raspolaže brojnim trgovinskim i komercijalno poslovnim sadržajima. Kapitol park i Lidl su od skora prisutni u samom centru Surčina.
Cena kvadrata u Surčinu: Cena kvadrata starogradnje je oko 1000 €, ali ona ne predstavlja pravi pokazatelj trenutne situacije, jer se ranije nisu gradile višespratnice. Što se novogradnje tiče, u Surčinu je primetan rast ponude i tražnje, a cene u novogradnji se kreću do 1.800 €. Ove cene su značajno niže i pristupačnije nego u drugim beogradskim opštinama.
Ove cene su trenutno povoljnije u odnosu na veći deo Beograda, iako je sama opština odlično infrastrukturno rešena i povezana sa centrom Beograda.
www.magazincic.rs
Bankama nije u interesu da ne mozes da placas ratu i da ostanes bez stana. Oni onda naplate glavnicu koju si im duzan i ostanu bez kamate koja je jedina svrha davanja stambenog kredita. Koliko sam upoznat predstavnici banaka su bili aktivni ucesnici u dogovorima sa NBS pre nego sto je doneta odluka o zamrzavanju kamata u Srbiji posto su i oni bili u frci da se ulazi u fazu tolikog povecanja rata da dolazi do problema u naplati rata gde bi odjednom doslo do velike nenaplativosti koja im nikako ne odgovara. Pa su dogovori bili oko toga koja je to najveca stopa koja bi to sprecila a omogucila i dalje povecanje rata u odredjenoj meri.
Veci je problem sto bi to poremetilo citavu racunicu uvoznickom lobiju i stranim firmama koje od toga profitiraju te mu je daleko veci problem sto ga stranci ne bi ni jurili vec bi ga odmah resili na neki nacin.
Kazem to ako se radi rade ekonomisti kako treba uz odredjene mere postepeno sa kontrolisanom inflacijom koja dovodi i do povecavanje plata tako da to povecanje cene mleka se kompenzuje i ukupan teret toga ne bude veci od desetak posto ali se pri tom to koristi za pokretanje domace privrede te vec posle godinu dve mozes ocekivati povecanje kupovne moci.
Koliko god nas unistavaju i unistili su nam svu veliku privredu imamo mi jos malih fabrikica i preduzetnika koji znaju ponesto da naprave a znali bi i vise da naprave i izvezu da imaju podrsku drzave. Ali posto kurs evra njih unistava u svakom pogledu za namene izvoza a pogoduje smao uvoznicima nista od toga. pri tom imamo drzavu koja daje subvencije iskljucivo stranim firmama a domacim ne to stvar cini daleko gorem. Te strana firma koja zaposljava isti proil ljudi koja treba i domacim (znaci ne govorimo o nekim profilima ljdui za koje nema posla inace) dobije od drzave pare koje i omogucavaju da otme radnike domacim nesto boljom platom plus im ostane za ekstra profit a sve to u sustini finansiraju domace firme i gradjani koji ne dobijaju te subvencije. Ekonomsko ludilo od drzave na delu.
Ne vidim drugo rešenje osim da uvedemo evro.
Pa to i omogućava izvoz. Npr domaća firma pravi proizvod koji joj se isplati da prodaje za 120 dinara po komadu. Npr potencijalni kupac u drugoj zemlji kaže to je 1eur i to mi je skupo drugi mi nude za 90 centi. Menjanjem vrednosti evra na nekih 180 dinara (što je realna vrednost koja je izbegnuta rasprodajom naših deviznih rezervi) taj prozvod košta 75 centi i taj potencijalni kupac kaže pa ovo mi se isplati. Ima naravno tu raznih bočnih uticaja ali ovo je osnovni princip kako realni kurs podstiče privredu i izvoz a veštački fiksiran samo uništava privredu i presipa pare iz Srbije na zapad odakle nam dolazi uvoz.
