Znaš, sa čisto finansijskog stanovišta, mnogo je isplativije napraviti tehnološko rešenje koje se može imati neograničen broj upotreba nego zidati stanove. Razmisli koliko identičnih licenci za svoje proizvode Microsoft proda svake godine i koliko miljardi zaradi od toga, a da ne iziskuje nikakav dodatni napor. Sa tog stanovišta, stanogradnja apsolutno nije zanimljiva jer jedan stan, objekat ili zgradu ne možeš prodati više od jedanput i samim tim kolika god da je marža, sama priroda posla je da nije sklalabilan samim tim ni naručito profitabilan. E sad prednost leži u tome što "svako može da napravi zgradu", jer za stanogradnju (makar u obliku koji je prisutan u Srbiji) nisu potrebna neka posebna tehnnička, naučna i istraživačka znanja i kapaciteti. Međutim, jesu potrebni fizički prostor (parcela) na kojoj se objekat gradi, kao i prateća dokumentacija koja se ogleda u različitim dozvolama, saglasnostima i slično koji se dobijaju od državnih organa, što lokalne što republičke kategorije.
Shodno tome, neko ko je već uspešan uvoznik automobila, proizvođač mesa ili veštačkog đubriva, po prirodi svog posla ima određene kontakte u sferi državnog aparata, a kao što sam naveo ti kontakti su u stanogradnji primarni resurs. Kada imaš mogućnost da "završiš" plac na dobrom lokalitetu i dobiješ potrebnu dokumentaciju, završio si 90% posla. Zašto bilo ko ne bi iskoristio svoj društveni kapital, diversifikovao posao i upustio se i u nešto što nije deo core biznisa.