Галоп у сусрет Великом рату
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... tu.sr.html
Београдски хиподром, најстарије спортско здање у престоници, основано на Видовдан 1914, век постојања обележава програмом скројеним по мери скромног буџета, у очекивању великих финансијских битака у наредне четири године
Фотодокументација Хиподрома Београд
Најстарије престоничко спортско здање – Хиподром на Царевој ћуприји – отворено је на Видовдан 1914. године, у сатима када се Београдом проносила вест о атентату у Сарајеву. Тако је хиподром због ратне претње која се надвила над Србијом радио само један дан. Васкрснуће 1920, пре свега захваљујући краљу Александру Првом Карађорђевићу.
Обележавање века од званичног рођендана почеће ретроспективном изложбом „Сто година хиподрома Београд” у Кући краља Петра на Сењаку, у суботу у 20 часова. Аутор поставке је новинар и дугогодишњи извештач са Хиподрома Зоран Лазић, а посетиоци ће имати прилику да погледају сликовни времеплов коњичког спорта у нашој земљи, за који је здање на Царевој ћуприји од кључне важности. У недељу, осим тркачког дана, на Хиподрому ће наступима културно-уметничких друштава бити оживљено време од пре једног века. На прославу су позвани чланови краљевске породице, носиоци највиших државних функција, као и многе јавне личности.
Програм прославе нажалост није раскошан примерено величини јубилеја, већ је скројен је по мери скромног буџета. Хиподром тек очекују љуте битке, за разлику од оних од пре сто година – на финансијском пољу.
– Већ годинама овде готово све зависи од дотација из касе града. Хиподроми у свету не само да су економски независни, већ и доносе приходе локалним заједницама, а ми тек треба да се изборимо да будемо на нули. До краја 2014. требало би да разрадимо стратегију чији је циљ да за четири године станемо на ноге. Међу приоритетима је да повећамо број тркачких дана, јер уместо 20 колико је оптимално, можемо да приредимо свега 12 – истиче Дејан Вујичић, од пре месец дана в. д. директора ЈП „Хиподром Београд”.
Међу најскупљим задацима на хиподрому је обнова главне трибине, тешко оштећене у пожару 1999. године, када је у пламену страдао и судијски торањ. На остацима конструкције има 400 привремено постављених пластичних столица. Пре пожара било је око 600 места.
– Предлога за реконструкцију је било много. Најбољи је да трибина буде обновљена тако да што више подсећа на доба када је хиподром отворен, али то значи и вишу цену радова. Није могуће рећи када ће ти послови отпочети, прво морамо да решимо основна питања прихода и расхода – каже Вујичић.
Једна од његових првих одлука јесте да се повећају цене за коришћење хиподромске инфраструктуре.
– Власници коња су штале за смештај грла и коришћење стазе до сада плаћали по нереално ниским ценама, а дешавало се и да уопште и не плаћају. А стази је неопходно стално одржавање и заливање, што нису мали трошкови. Што се више хаба, већи је ризик да се коњи повреде. Увели смо правило да онај ко не измири дугове не може да уђе на стазу, а капију надзире комунална полиција – каже Вујичић.
Велики проблем су и дивљи прикључци на инсталације хиподрома.
– Плаћамо рачуне за воду као да гајимо пастрмке, а не коње. Требало би да ускоро решимо и ту невољу и откачимо нелегалне прикључке – наводи в. д. директора „Хиподрома Београд”.
Када је реч о клађењу, веће зараде овом јавном предузећу, по речима Вујичића, онемогућује закон по којем се улози могу стављати само на хиподромској кладионици.
– То је веома застарело. Неопходно је да се омогући клађење на наше трке са било које локације, као што то раде сви озбиљнији хиподроми. Да, на пример, неко у Паризу или Канади или било где у Србији, може да стави улог на грла која се надмећу у Београду. То ће побољшати гледаност, а самим тим и привући више спонзора – закључује Вујичић.
Никола Белић
-----------------------------------------------------------
Биста Рибникара над Краљевом ложом
У ложи хиподрома седели су икраљ Александар Карађорђевић и Јосип Броз Тито, али над њоме и данас стоји биста само једног човека – Владислава Рибникара, оснивача и главног уредника „Политике”.
Као члан управе Дунавског кола јахача, Рибникар је са публицистом и политичарем Јашом Продановићем 1905. покренуо иницијативу за оснивање хиподрома.
Владислав Рибникар и сам је имао неколико коња, а на ждребици званој Зона Замфирова, победници дербија „Костолац” 1912, отишао је у Први светски рат. Погинуо је на Церу, 1. септембра 1914. У његову част од 1923. почетком сезоне одржава се трка трогодаца.
-----------------------------------------------------------
Важне године
1863. Под покровитељством кнеза Михаила Обреновића, близу места где је данас Правни факултет, организоване прве коњичке трке налик европским
1890. Основано Дунавско коло јахача, под именом „Кнез Михаило”
1905. Владислав Рибникар и Јаша Продановић покрећу иницијативу да се у Београду оснује хиподром
1912. Дунавском колу јахача уступљено земљиште код Цареве ћуприје
1914. на Видовдан је освештан и отворен хиподром. Одржано је пет трка. Наредних ратних година, многи јахачи и коњи са Цареве ћуприје страдаће у Великом рату
1920. Александар Први Карађорђевић указом хиподрому уступа земљиште на 75 година, „ради подмирења земаљске потребе у стварању сталне стазе за јавне коњске утакмице”. Те године одржан први галопски дерби и прва Трка града Београда, које постају традиционалне
1930. одржане прве ревијалне касачке трке
1949. Дунавском колу јахача одузета управа, а тркалиште национализовано и названо „Хиподром Београд”
1979. Хиподром предат на коришћење Самоуправној интересној заједници физичке културе Београда
1980. Управљање хиподромом поверено Градском центру за физичку културу
1988. формирана самостална Радна организација „Хиподром”
1999. Пожар прогутао судијски торањ и велики део трибине хиподрома
2006. Над „Хиподромом” покренут стечајни поступак
2008. Укинут стечајни поступак, а „Хиподром” уместо друштвеног добија статус јавног предузећа
