Pristup je tako osmišljen da je glavni ulaz bliže promenadi, odnosno kuli tako da njegov potencijal trenutno nije iskorišćen, međutim "drop off" zona kvari utisak imajući u vidu de fakto primarnu ulogu drugog ulaza čiji se promet trenutno poglavito svodi na korisnike JGP. Njima je praktičnije korišćenje nešto daljeg stajališta "Kula Beograd" iz prostog razloga što je taj ulaz pozicioniran na pravcu, čime se izbegava vraćanje, obilaženje ili krivudanje, zbog čega se taj ulaz sa "drop off" zonom koristi više nego treći bliži sledećem obližnjem stajalištu "TC Galerija". Neželjen splet okolnosti dovodi do toga da praktično ni ne uđete, a pri izlasku iz vozila JGP već stičete utisak da "to nije za vas" ili da ne budem preoštar, daje jasnu poruku da "vi niste prioritetna klijentela". Ulaz 3 je upravo prekoputa ulaznog stajališta. Pored njega je i izlazno, ali ne samo što se mora pešačiti unazad, već bi pri ulasku na treći ulaz tek osetili "back door feeling". Naravno glavni ulaz je praktično pust oko 4 popodne radnim danom, dok sekundarni nije još ni priveden nameni (umesto taksijem ili povremeno privatnim vozačem najviše kupaca stiže autobusom). Postigao ili ne zamišljenu svrhu, mislim da bi pametnije bilo dodati izdvojenu "drop off" zonu kod garaže, tako da glavni ulaz služi za pešački pristup idealno iz metro stanice, a drugi i treći za ulaz, odnosno izlaz do autobuskih stajališta.
Eksterijer će bar po izgradnji još kvalitetnijih staklenih objekata duž promenade predstavljati otekli pipak Vista-Parkview klonova.
Što se enterijera tiče, sa ulaza 2 osnova je "pretty straight forward" što je veliki plus za objekat te razmere. Namerno sam upotrebio tu reč, objasniću kasnije zašto. Možete napraviti krug pa na kraju skrenuti "Glavnom ulicom" ili napraviti osmicu. Arhitektura me nije uopšte iznenadila, naprotiv odlično se uklapa u "dubajsku parodiju" okoline. Nema tu potrebe za preteranom ornamentikom, niti za "fejk retro" detaljima poput iznenadnih egzibicija fasadne cigle. Najornamentalniji je prizemni nivo, dok su sve viši sve primereniji "izobličenoj kutiji". Da se razumemo, nije to prava otvorena gradska ulica. Zapalo mi je za oko da ograde nisu celom dužinom iste. Jeftine metalne su upravo na "skveru" sa pogledom na reku, a u koridorima su staklene sa mestimično metalnim što podseća na zakrpljene segmente polupanih staklenih (izgleda distopijski).
Prodavnice u prizemlju daju istu poruku dobijenu na ulazu, kao da vas opominju da niste poželjni. Ideologija višeslojne klasne organizacije podseća svakako na rimske insule - dole najbogatiji, gore sirotinja (makar bila izložena blažem smradu sa ulice). Ni u jednom molu to nije izraženo u tolikoj meri kao u Galeriji. Recimo dok su u prizemlju najekskluzivnije prodavnice i skoro svi restorani uključujući i ekskluzivne (izuzev skrajnutog supermarketa i apoteke), primetna je osetna razlika u ponudi, samim tim i u cenama na prvom spratu jer njega "nastanjuju" jeftinije, uobičajene prodavnice prisutne i u manjim, konkurentnim tržnim centrima, što uključuje i specijalizovane prodavnice sportske opreme. Na drugom spratu je ostatak uz dodatne sadržaje. Ima prodavnica elektronske robe, sportske robe, uslužnih delatnosti poput banki i menjačnica. Na prvom i drugom spratu je tek poneki restorani, a zaista je paradoksalno videti najveću posećenost baš kod brze hrane, imajući u vidu "poruku" datu već pri ulasku (potpuno omašena namena). Mislim da je to najveći podsetnik realnost ovog "ekonomskog tigra", tj. šugave mačke. Značajan broj lokala nije ni otvoren ili je u najavi, hodnici i eskalatori su poput samih lokala praktično pusti što baš i ne priliči decembarskoj "šoping maniji". Interesantno da retko ko išta kupuje, a posebno muškarci. Ljudi su rekao bih uglavnom "u izvidnici". U prodavnicama visoke mode nema ništa više kupaca, međutim i pored ograničene demografije stekao sam utisak da su samo u prolazu jer niko ništa ne uzima, a kabine su prazne. Pretpostavljam da je deo posetilaca poput mene na putu do kuće nastavio do "ustaljenih" molova širom grada.
Po meni ima i nešto dobro što ovaj objekat izdvaja u odnosu na pojedine. To su komunikacije. Eskalatori nisu skrajnuti nego su kao u Ušču postavljeni baš na čvorištima (Ada Mol je poznat po kruženju), a liftovi su vam na dohvat ruke sa svih koridora osim "Glavne ulice" koja predstavlja prečicu. Recimo u manjem ušću i Ada Molu morate da idete do eskalatora da bi došli i do prve grupe liftova, pa mogu reći da sam prijatno iznenađen praktičnijim, ravnomernijim rasporedom vertikalnih komunikacija. Kao i uvek u molovima, ukoliko se ne vraćam po nešto u blizini na spratu ispod vratim se liftom do prizemlja, pa sam imao priliku da koristim komotan KONE lift nosivosti 1800kg/24 osobe. Brže je stigao nego u Ada Molu, otprilike kao u Ušću ili Delti. Glatko vozi, prostran, tih, ima široka (i visoka) efikasna centralnootvarajuća vrata šira od onih u Ušću i Delti (koja Ada Mol ni ne poseduje) i lepu metalnu kabinu (zasad) pošteđenu kiča i reklama. Info nalepnica iznad vrata o sadržaju nivoa praktično je rešenje za jedan takav javni objekat, što se može videti po svetu, uključujući i Japan. Očekivano, nije me ostavio ravnodušnim iz prostog razloga što je to ujedno i jedina pozitivna karakteristika BnV u celosti (povećan fond većih, savremenih liftova).
Po izlasku sam otišao na stajalište prekoputa, a tu me dočekala teška štroka i gužva kao na mitingu jer prevoz već u 17h posustaje. Uhvatih 601, pa pošto je otišao skroz do BAS-a pade mi na pamet da preprečim do Ušća tramvajem. Veze pešačkih prelaza do stajališta su katastrofalne. Dobro me nije udario međugradski autobus. Još jedan saobraćajni propust BnV. To mesto kod "elipsoidnog tokića" na raskrsnici Vilsonovog i Zemunskog puta je kao stvoreno za pothodnik do tramvajskih stajališta, jer usled prevelikog
kruženja praktično bez trotoara pored zgrade BAS većina ljudi pretrčava, što ugrožava bezbednost saobraćaja.
Došao do Ušća, a tamo totalno druga priča. Iako nije pusto ni napolju unutra je prava praznična atmosfera, bilo duž hodnika, prepunih eskalatora ili u samim lokalima koji su bez obzira na cenu ravnomernije raspoređeni. Taj mol je površinski nekoliko puta manji, ali moram priznati da je najupečatljivija razmera u smislu prostora, posebno po vertikali. Ušće nije tako malo u pogledu broja lokala i te osnovne ponude, ali je da kažem natrpano. Ipak, upravo ta monumentalnost Galerije neće ići u prilog osećaju popunjenosti bar dok se ne izgrade svi objekti, a posebno dok se ne reši pitanje saobraćaja. Metro bi tu pretvorio noć u dan (za tren oka bi glavni ulaz bio prometan), ali ne treba zaboraviti da jedan mol ne može imati veći prioritet od drugih bitnijih objekata/kompleksa poput glavne železničke stanice i kliničkog centra.