Buvljak (Miljakovačka pijaca)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.099
- Pohvaljen
- 45.972
U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola
Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace"
nova.rs
karim
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.10.2011.
- Poruke
- 436
- Pohvaljen
- 1.561
Troteraj na Miljakovcu
Dnevnik zabluda, Večernje novosti, 19. decembar 2023.
Piše Slobodan Maldini
U popularnoj engleskoj sitkom TV seriji „Mućke“ (eng. Only Fools and Horses) ovekovečene su dogodovštine familije Troter, čiji se „genijalni“ predstavnici bave besmislenim „kombinacijama“, upadajući u komično-tragične životne situacije u želji da „dogodine u ovo vreme postanu milioneri“. Ali nisu samo Troteri i njima slični kokniji nosioci životnog ubeđenja da „samo budale i konji rintaju“, jer „ako ste pametni, naći ćete način da zaradite za život bez pribegavanja teškom podmetanju kičme“. Za razliku od grupe pekamskih „preduzimača“ koji su uneli vedar duh među milionsku publiku, srpski „Troteri“ nisu se našli trgujući na ulici iz želje da se obogate bez rada, već zato što su na ovakav stil života naterani tokom ratova devedesetih, kada su stotine hiljada izbeglica iz nekadašnjih zapadnih jugoslovenskih republika pokušale da pronađu sigurnost u svojoj prestonici i u njoj ostale zarobljene u borbi da prežive na negostoljubivom asfaltu velegrada. Turbulentnih devedesetih beogradski Bulevar kralja Aleksandra bio je preplavljen uličnim prodavcima koji su sa trotoara nudili svoje drangulije. Nakon što su proterani sa ulica, nastavili su da se okupljaju na novobeogradskoj zapuštenoj ledini na početku bulevara Jurija Gagarina. Uprkos otvaranju novih tržnih centara sa relativno uređenim prodavnicama u okolini, među kojima i kineskog, ovaj samonikli buvljak na otvorenom opstajao je godinama kao popularno stecište trgovaca na malo i kupaca koji tragaju za jeftinom robom, sve do danas. Budući da premalo zanimaju državu jer nisu značajni poreski obveznici, a pritom zauzimaju skupo gradsko zemljište, novobeogradski sitni trgovci su primorani da se premeste na drugo, nepopularno mesto.
Nedavno je otvoren novi tržni centar na otvorenom prostoru u naselju Miljakovac, nazvan starim imenom - „Beogradski buvljak“. Na površini 12.000 kvadratnih metara u Vareškoj ulici ovog perifernog beogradskog naselja, u oko 230 novih štandova-tezgi i 60 lokala trebalo bi da se dosele trgovci sa nedavno zatvorene novobeogradske buvlje pijace. Međutim, analizirajući istoriju ovog prostora, rađaju se opravdane sumnje da će beogradski „Troteri“ u novom buvljaku uistinu pronaći svoje pribežište. Miljakovačka pijaca je još 2008. opustela ostavši bez mušterija. Ovo poprilično zabačeno tržno mesto ima lošu saobraćajnu komunikaciju, zbog čega ga nisu nastanili čak ni vispreni kineski trgovci. Proteklih godina pisane su nebrojene peticije sa molbama da se ovo mrtvo mesto oživi, uključujući i gradnju kvantaške pijace, što zbog nepostojanja osnovnih saobraćajno-tehničkih uslova, pre svega parkinga za kamione, nije ostvareno. Od 2000. prodaja na ovoj pijaci je katastrofalna, a njena delimična prenamena iz zelene u polu-zelenu nije ništa promenilo. Neshvatljivo je da na osnovama dokazano neuspešnog pokušaja razvoja pijace na mestu gde je to praktično nemoguće, grad danas insistira, čak ulaže pozamašna sredstva u oživljavanje ovog davno zakopanog duha. Ukoliko žele da opstanu, domaći „Troteri“ po svoj prilici će morati da se sami pobrinu za svoje mesto pod suncem. Ali, da li uopšte ima budućnosti u buvljim pijacama?
Perspektiva buvljih pijaca, paradoksalno, nije u prostoru ni mestu, već u njihovom sadržaju. Buvlje pijace svetskih prestonica danas su stalni sajmovi antikviteta, svojevrsna kulturna stecišta, a ne gradski tržni centri u kojima se prodaje jeftina bofl-roba. Najstarija buvlja pijaca na svetu pariska Marše o pis je nezaobilazna turistička atrakcija i jedinstveno, kultno mesto na severu grada kome svakodnevno hrle na hiljade turista u potrazi za neočekivanim antikvarnim i drugim nesvakidašnjim umetničkim predmetima. Buvlja pijaca Portobelo Roud postoji još od 1800. u Noting Hilu u Zapadnom Londonu, celom dužinom ulice, poznata po odeći, pecivima i antikvitetima, predstavljajući gravitacioni centar brojnih turista. Najveći evropski pokriveni buvljak nalazi se u amsterdamskoj IJ Halen, staroj fabrici brodova i sadrži više od 1.500 tezgi. Ulična pijaca Hels Kičin u Njujorku izbrušena je tokom procesa džentrifikacije, od časopisa Nacionalna geografija proglašena jednom od deset najboljih trgovačkih ulica na svetu. Naravno, Beograd nema potencijale za stvaranje buvlje pijace ranga one u Parizu, međutim, svojom dugom tradicijom balkanskog trgovišta mogao bi da se upusti u razvoj projekta pijace umetničke, narodne radinosti i antikviteta, dovoljno snažnog nacionalnog folklornog identiteta da postane zanimljiva koliko građanima toliko i turistima. Do tada, samo će oni najzagriženiji posećivati ranom nedeljnom zorom jedini preostali beogradski buvljak popularni „svinjac“, u potrazi za iznenađenjima u blatu i prašini prljavih sokaka zemunskog prigrađa.
IZVOR: Slobodan Maldini on Facebook
Dnevnik zabluda, Večernje novosti, 19. decembar 2023.
Piše Slobodan Maldini
U popularnoj engleskoj sitkom TV seriji „Mućke“ (eng. Only Fools and Horses) ovekovečene su dogodovštine familije Troter, čiji se „genijalni“ predstavnici bave besmislenim „kombinacijama“, upadajući u komično-tragične životne situacije u želji da „dogodine u ovo vreme postanu milioneri“. Ali nisu samo Troteri i njima slični kokniji nosioci životnog ubeđenja da „samo budale i konji rintaju“, jer „ako ste pametni, naći ćete način da zaradite za život bez pribegavanja teškom podmetanju kičme“. Za razliku od grupe pekamskih „preduzimača“ koji su uneli vedar duh među milionsku publiku, srpski „Troteri“ nisu se našli trgujući na ulici iz želje da se obogate bez rada, već zato što su na ovakav stil života naterani tokom ratova devedesetih, kada su stotine hiljada izbeglica iz nekadašnjih zapadnih jugoslovenskih republika pokušale da pronađu sigurnost u svojoj prestonici i u njoj ostale zarobljene u borbi da prežive na negostoljubivom asfaltu velegrada. Turbulentnih devedesetih beogradski Bulevar kralja Aleksandra bio je preplavljen uličnim prodavcima koji su sa trotoara nudili svoje drangulije. Nakon što su proterani sa ulica, nastavili su da se okupljaju na novobeogradskoj zapuštenoj ledini na početku bulevara Jurija Gagarina. Uprkos otvaranju novih tržnih centara sa relativno uređenim prodavnicama u okolini, među kojima i kineskog, ovaj samonikli buvljak na otvorenom opstajao je godinama kao popularno stecište trgovaca na malo i kupaca koji tragaju za jeftinom robom, sve do danas. Budući da premalo zanimaju državu jer nisu značajni poreski obveznici, a pritom zauzimaju skupo gradsko zemljište, novobeogradski sitni trgovci su primorani da se premeste na drugo, nepopularno mesto.
Nedavno je otvoren novi tržni centar na otvorenom prostoru u naselju Miljakovac, nazvan starim imenom - „Beogradski buvljak“. Na površini 12.000 kvadratnih metara u Vareškoj ulici ovog perifernog beogradskog naselja, u oko 230 novih štandova-tezgi i 60 lokala trebalo bi da se dosele trgovci sa nedavno zatvorene novobeogradske buvlje pijace. Međutim, analizirajući istoriju ovog prostora, rađaju se opravdane sumnje da će beogradski „Troteri“ u novom buvljaku uistinu pronaći svoje pribežište. Miljakovačka pijaca je još 2008. opustela ostavši bez mušterija. Ovo poprilično zabačeno tržno mesto ima lošu saobraćajnu komunikaciju, zbog čega ga nisu nastanili čak ni vispreni kineski trgovci. Proteklih godina pisane su nebrojene peticije sa molbama da se ovo mrtvo mesto oživi, uključujući i gradnju kvantaške pijace, što zbog nepostojanja osnovnih saobraćajno-tehničkih uslova, pre svega parkinga za kamione, nije ostvareno. Od 2000. prodaja na ovoj pijaci je katastrofalna, a njena delimična prenamena iz zelene u polu-zelenu nije ništa promenilo. Neshvatljivo je da na osnovama dokazano neuspešnog pokušaja razvoja pijace na mestu gde je to praktično nemoguće, grad danas insistira, čak ulaže pozamašna sredstva u oživljavanje ovog davno zakopanog duha. Ukoliko žele da opstanu, domaći „Troteri“ po svoj prilici će morati da se sami pobrinu za svoje mesto pod suncem. Ali, da li uopšte ima budućnosti u buvljim pijacama?
Perspektiva buvljih pijaca, paradoksalno, nije u prostoru ni mestu, već u njihovom sadržaju. Buvlje pijace svetskih prestonica danas su stalni sajmovi antikviteta, svojevrsna kulturna stecišta, a ne gradski tržni centri u kojima se prodaje jeftina bofl-roba. Najstarija buvlja pijaca na svetu pariska Marše o pis je nezaobilazna turistička atrakcija i jedinstveno, kultno mesto na severu grada kome svakodnevno hrle na hiljade turista u potrazi za neočekivanim antikvarnim i drugim nesvakidašnjim umetničkim predmetima. Buvlja pijaca Portobelo Roud postoji još od 1800. u Noting Hilu u Zapadnom Londonu, celom dužinom ulice, poznata po odeći, pecivima i antikvitetima, predstavljajući gravitacioni centar brojnih turista. Najveći evropski pokriveni buvljak nalazi se u amsterdamskoj IJ Halen, staroj fabrici brodova i sadrži više od 1.500 tezgi. Ulična pijaca Hels Kičin u Njujorku izbrušena je tokom procesa džentrifikacije, od časopisa Nacionalna geografija proglašena jednom od deset najboljih trgovačkih ulica na svetu. Naravno, Beograd nema potencijale za stvaranje buvlje pijace ranga one u Parizu, međutim, svojom dugom tradicijom balkanskog trgovišta mogao bi da se upusti u razvoj projekta pijace umetničke, narodne radinosti i antikviteta, dovoljno snažnog nacionalnog folklornog identiteta da postane zanimljiva koliko građanima toliko i turistima. Do tada, samo će oni najzagriženiji posećivati ranom nedeljnom zorom jedini preostali beogradski buvljak popularni „svinjac“, u potrazi za iznenađenjima u blatu i prašini prljavih sokaka zemunskog prigrađa.
IZVOR: Slobodan Maldini on Facebook
djakovac
Intermediate
Danas sam pokušao da odem na buvljak na Miljakovcu i nisam uspeo da nađem parking. Očekivao sam gužvu i bio sam spreman na to ali ono kako nama izgleda parking i to “snalaženje” najbolje oslikava stanje u društvu. Zapravo, javni toaleti i buvljaci su najbolji lakmus za procenu toga.
Kako ljudi staju na prolaz između redova i u fazonu su, mi se snašli a vi vidite kako ćete da prođete i da se okrenete. Ne znam, ovde ako se ponašaš normalno i u skladu sa propisima uvek ispadaš bu**** jer ne postoji sistem da kažnjava i demotiviše prestupnike pa onda ispada sa su oni pametniji.
Ukratko, nedovoljno parkinga (verovatno je problem i veća gužva pred praznike) ali i loša organizacija parkinga. Definitivno mnogo lošija lokacija od NBg.
Kako ljudi staju na prolaz između redova i u fazonu su, mi se snašli a vi vidite kako ćete da prođete i da se okrenete. Ne znam, ovde ako se ponašaš normalno i u skladu sa propisima uvek ispadaš bu**** jer ne postoji sistem da kažnjava i demotiviše prestupnike pa onda ispada sa su oni pametniji.
Ukratko, nedovoljno parkinga (verovatno je problem i veća gužva pred praznike) ali i loša organizacija parkinga. Definitivno mnogo lošija lokacija od NBg.
karim
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.10.2011.
- Poruke
- 436
- Pohvaljen
- 1.561
Ako ima 230 tezgi, 60 lokala i samo 130 parking mesta, dovoljno je da manje od polovine radnika na buvljaku dođe autom na posao i da je parking već popunjen do poslednjeg mesta. Pre neki dan sam prošao onuda oko 10 sati, u vreme kada se većina tezgi tek otvara, i parking je već bio krcat. Kupci se parkiraju duž trotorara u Vareškoj ili gdegod se snađu.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.099
- Pohvaljen
- 45.972
A onolike tramvajske sine zovu za parkiranjem
Danas sam krenuo da snimim kompletan bulevar patrijarha pavla, ali su mi ptice predstavljale veliki problem. Umesto toga sam odlucio da snimim novi buvljak, ali ovog puta kako treba. Tu je i nekoliko slika.
Ono sto sam primetio, parking kod okolnih zgrada je bio popunjen takodje, kao i trotoari oko samog buvljaka.
Ono sto sam primetio, parking kod okolnih zgrada je bio popunjen takodje, kao i trotoari oko samog buvljaka.
astrodule
Professional
Parking je smešno mali.
Ništa, ali baš ništa ne zna da uradi onaj koji ovaj grad rodi
Mir Božiji, Hristos se rodi
Ništa, ali baš ništa ne zna da uradi onaj koji ovaj grad rodi
Mir Božiji, Hristos se rodi
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.099
- Pohvaljen
- 45.972
Klip je vec okacen 25 dec i sad je već zastareo
Hoće, iscimace se, samo ne isti ljudi kao sto su išli na NBG, nego oni kojima je sada bliži
Sent from my SM-A346B using Tapatalk
Snimi onda novi