@cosmic ...uz duzno postovanje jedna ispravka - nisam rekla tj napisala da su marze velike - male su.cosmic":2xbjz1fu je napisao(la):Uz duzno postovanje, jedna stvar mi nije jasna.... Ukoliko vec zakupci tezgi ne dobijaju "nista", ukoliko su uz to uslovi toliko nepovoljni, marze toliko visoke, okolnosti u kojima rade nehumani, cemu toliko insistiranje na ostajanju na tom mestu??
@dragane, kada bih sedela sa te strane tastature gde ti sedis, verovatno bi moj odgovor na moj predjasnji post ,podjednako zvucao kao tvoj. Hocu reci, na tvom mestu razmisljala bih podjednako kao ti, ali.....uvek postoji to ali.dragan":2xbjz1fu je napisao(la):@ . Barbara
Pošto svi koji tamo radite, znate da OTC neće ostati na toj lokaciji
na vreme zakupite lokal, ne čekajte da vam država nađe drugu lokaciju.
To što bude ponuđeno, neće vam se dopasti, jer vi hoćete centar za OTC.
U ovo vreme tranzicije je stotine hiljada ljudi izgubilo radna mesta.
OTC neće ostati na tom mestu, jer mu tu i nije mesto - to znate i sami.
Zato nađi u komšiluku neki lokal od 20-tak kv.met. i obezbedi dalji rad firme
Nemam !!!! Ona važi samo za OTC. Kada se OTC skloni sa tog mesta svi moramo da ugasimo svoje radnje , što povlači nove troškove gašenja firmi. Čak firme koje nisu navršile 5 godina, plaćaju dodatne takse i dažbine, po nekom ludom zakonu.dragan":3s6l1e48 je napisao(la):To će izazvati neke troškove, ali ne tolike ( 5.000€), jer 'radnju' već imaš
registrovanu i nema više plaćanja oko nje.
.
Nemam !!!! Moram da vadim sve ponovo kao da tek otvaram radnju.dragan":3s6l1e48 je napisao(la):Od ovog što si navela : 'najam lokala , otvaranje firme, fiskalizacija, izlazak inspekcije, roba, papiri,...'
radnju, fis.kasu,pib,robu,papire .. već imaš,.
Gde to ima? Sa konja na magarca. Lokal koji se nalazi na takvom mestu gde je podjednaka posećenost kao što je na OTC -u, košta najmanje 500 € i to 6 meseci unapred što je već 3000€, ostaju nam kasa i prateće stvarčice uz nju ( to ti je još minimum 500€, ),papiri, takse,fiskalizacija, bla-bla još 500€, i na kraju... roba, ili misliš da prodajem vazduh u radnji.?Sa 1000 €, koje mi je ostalo od onih 5000 teško da mogu da napunim i 5 kv.m, a kamoli onih 20 kojih pominješ. A da ne pričam koliki bi mi bili pazari i koliko bih i da li bih razradila lokal sa toliko robe u njoj.dragan":3s6l1e48 je napisao(la):Zakup lokala za 6mes. je oko 6 x 200€, .
:lol: Jasno mi je da me ne poznaješ da bi mi verovao, ali isto tako nemaš razloga ni da mi ne veruješ. Što se prijatelja tiče , za njih uvek mora da se nađe vremena.dragan":362j6sl8 je napisao(la):Ok. neka je sve i tako ( namam sad vremena da zovem prijatelja Rep.Tržiš.inspektora)
Ali, valda ti je jasno da će OTC da se ukine na toj lokaciji.... ili misliš da neće?
Zato sebi obezbedi posao na drugom mestu, a tranzicija važi za sve pa i za vas na Buvljaku.
Razumela sam ja Vas odlično, ali Vi mene ne. Da je tako loše, niko ne bi imao protiv preseljenja jer bi već svi pobegli.Lažu dušmani .Onako kako stoji i izgleda ,OTC-u zaista nije mesto tamo gde jeste.Međutim on nije samo tezge, roba,lokacija,....tamo ima i nas živih ljudi ( i po koja životinja).cosmic":362j6sl8 je napisao(la):Barbara, bojim se da se nismo razumeli..... Primecujem da se ljudi, ciji je posao na bilo koji nacin vezan za OTC, u velikoj meri zale na slaba primanja, i upravo iz tog razloga sam postavio pitanje cemu insistiranje na ostajanju na tom mestu, umesto trazenje neke alternative. Ono sto je verujem i pticama na grani jasno jeste da se citav prostor oko OTC menja i krece u odredjenom pravcu u koji se OTC jednostavno ne uklapa. Svidjalo se nama to ili ne, sasvim je izvesno da je OTC izgubio bitku i da je njegovo preseljenje definitivno. U skladu sa tim, Draganov savet i treba shvatiti krajnje dobronamerno, bolje je na vreme razmisljati i naci nekakvo alternativno resenje kako bi se ljudi koji rade na OTC zbrinuli i osigurali svoju egzistenciju na vreme, a ne da se ceka 5 do 12..
Pre svega pozdrav tebi i svim ostalim istomišljenicima i neistomišljenicima.beli01":o4qr3ran je napisao(la):.Barbara,obzirom da si zakupac,sta mislis o lokaciji pored kvantasa,imas sliku gore.
)
Verujem da si stručan i obavešten u mnogim stvarima, ali ima i onih o kojima nemaš poima. Bilo bi krajnje vreme da pozoveš onog svog prijatelja ( na koga se pozivaš od svog prvog posta i širiš dezinformacije, tipa roba bez porekla, nemamo papirologiju,..i sl.) i konačno razgovaraš ozbiljno sa njim.dragan":o4qr3ran je napisao(la):Ti nisi razumeo poentu iz mog poslednjeg posta : šta će i gde će privatne radnje sa OTC-a
to uopšte nije briga Grada ( znaju Oni da su tu samo privremeno), a J.P. Pijace jeste i
one nikad neće 'propasti', jer ako treba Grad će ih finansirati ili izgraditi nove lokacije.)
:lol: Ti zaista imaš problem sa srpskim jezikom.jovanvm":o4qr3ran je napisao(la):^^^ Izvinite beli01, ali ako mogu samo kratak komentar. Grad je uzimao dazbine za privilegiju trgovaca da prodaju na OTC-u. Takodje je i drzava isto uradila sa kasam, porezima, itd... grad ipak ima pravo i da im doticnu privilegiju oduzme po isticanju placanja taksi i dazbina, ukoliko u inicijalnom resenju (ugovoru) nije naveden neki vremenski rok. )
Da vidimo dal 'nemam pojima' , kad već hoćeš da znaš :Barbara":1jpqrh4r je napisao(la):Verujem da si stručan i obavešten u mnogim stvarima, ali ima i onih o kojima nemaš poima.
Bilo bi krajnje vreme da pozoveš onog svog prijatelja ( na koga se pozivaš od svog prvog posta i
širiš dezinformacije, tipa roba bez porekla, nemamo papirologiju,..i sl.) i konačno razgovaraš ozbiljno sa njim.
Što si ti zabrinuta za JP Pijace? ... treba da vodiš računa o svom poslu,tj. kako da ga nastavišBarbara":1jpqrh4r je napisao(la):JP Pijace su se svele na 3-4 pijace u gradu ( sve ostale su privatizovane), a 90% njihovih prihoda
je od nas i veoma im je stalo gde će da nam daju lokaciju,jer faktički lokaciju dobijaju oni,a ne mi.
Ako ta lokacija bude neadekvatna biće i neisplativa, a samim tim spremna za prodaju. JP Pjace se gase - nema više !
Boli uvo grad za pijace, on dobija svoj deo od najma privatniku, nema nikakve izdatke i a do to malo radnika što mu
je ostalo u sektoru JP Pijace mu je stalo koliko i tebi do prodavaca i vlasnika tezgi OTC.
I još nešto od 1989 do 2007 su se promenile 4 države i nebrojano zakona. Mogao bi malo da obnoviš gradivo.
Molim vas, procitajte moj post ponovo. Izvinjavam se ukoliko moje jezicke sposobnosti ne uspevaju da prenesu sustinu onoga sto zelim da kazem - ovo je verovatno jedini medijum preko koga mogu da vodim neku smislenu debatu na srpskom, sto nisam radio godinama, te shvatam da mozda ponekad nisam jasan.Barbara":2sp37555 je napisao(la):lol Ti zaista imaš problem sa srpskim jezikom.
Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na rad. Rad nije privilegija ni po kojim zakonima.
Grad ne sme da ima nikakve privilegije, već da se vodi po određenim zakonima i načelima koji treba da važe za sve podjednako. Uzmimo za primer da se ovo ne dešava OTC-u Novi Beograd, već TC Piramida. Kakve bi onda bile vaše reakcije? Samo nemojte da pokušavate da me ubedite da je to drugačije sa zakonske strane, jer nije. Razlika je samo u krovu nad glavom.
Izvor: PolitikaVikend kupci spremni da prevale desetine kilometara i čekaju u redovima da bi neki proizvod kupili po nižoj ceni
Neke potrošače ne brine gužva u samoposlugama.
Od kada ima direktnu autobusku vezu sa Novim Beogradom, četrdesetogodišnja domaćica sa Čukaričke padine Dragica Tešić svakog vikenda zapuca preko Save u najmnogoljudniju beogradsku opštinu, u veliku nedeljnu nabavku namirnica.
Za ovu priliku kupila je i kolica sa točkićima i snabdela se čekovima, a u kom će hipermarketu pazariti, kako kaže, zavisi uglavnom od toga šta tog dana trgovci nude na popustu. Redovno prelistava reklamne brošure iz novina i upoređuje cene, ali pred kraj meseca mogućnost odloženog plaćanja najčešće prevagne u odlučivanju.
– Kada se striktno držite unapred pripremljenog spiska potrebnih namirnica i izbegavate gondole recimo sa kozmetikom, slatkišima i tekstilom ušteda je značajna. Da sve to kupite u obližnjoj bakalnici koštalo bi bar 20 do 30 odsto skuplje. Isplati se, čak i sve to maltretiranje po prevozu – kaže naša sagovornica.
Ovakvom potrošačkom logikom vodi se, po svemu sudeći, sve veći broj Beograđana koji se protiv stalnih poskupljenja hrane bore tako što sve strpljivije čekaju u dugačkim redovima. Ispred naplatnih kasa se čeka i do pola sata, a trgovci tih dana imaju i do 30 odsto više mušterija. Za većinu ovakvih „vikend” kupaca niža cena od 50 dinara za, recimo, kilogram pilećeg mesa dovoljan je razlog da se pređe pola grada.
Osim hrane u hipermarketima se subotom i nedeljom na „akcijskom” popustu može kupiti televizor za oko 5.000 dinara ili digitalni fotoaparat po ceni od 6.000 dinara (kao ovih dana u „Tempu”), jevtiniji klima uređaji, sezonska roba… Da li potrošači zaista veruju da će na ovaj način uspeti da zakrpe rupe u kućnom budžetu ili su ovo jedini dani kada imaju vremena za nabavku? Mnogi sugrađani ističu da ne vredi potrošiti celu subotu u iscrpljujućem lutanju po prodavnicama.
– Neki misle da su lokalne bakalnice preskupe, ali u radnji u mom kraju cene su prilično povoljne. I sa ponudom ne zaostaje ni malo. Na pijacama je ponuda povrća i voća mnogo bolja nego u hipermarketima. U kraju imam i diskont pića, kozmetike, čak i diskont suhomesnatih proizvoda. Ne isplati se da sa Vidikovca prevalim 20 kilometara do Zemuna ili do Borče kada sve mogu da nabavim u komšiluku za 15 minuta – komentariše mladić na jednom od blogova koji se bave ovim temama, dodajući da, ipak, sve zavisi u kom delu grada stanujete.
Izveštaji kontrole tržišne inspekcije pokazuju da su, u odnosu na prošlu godinu, lažna sniženja mnogo ređa. Ipak, potrošači se i dalje žale i traže od inspekcije da ispitaju pojedinačne slučajeve kada posumnjaju u prevaru.
– Sniženje je, ponekad, zaista sniženje od 50 odsto. Ali, trgovac nekada propusti da kaže da je pre rasprodaje bilo i jedno veliko poskupljenje tako da pad cena nema nikakvog značaja za kupca. Jedina poenta je da ga na kratko privuče u radnju – objašnjava sagovornik „Politike” iz beogradske tržišne inspekcije.
Ovo je slučaj najčešće sa prodavnicama skupljih proizvoda, nameštaja i bele tehnike, dok se kod konfekcije i obuće ponekada mogu pronaći i prave rasprodaje.
Pravila o objavi sniženja reguliše Zakon o oglašavanju, koji zabranjuje trgovcima da objavljivanjem lažnih rasprodaja, posebno u pogledu procenta sniženja, dovode potrošače i u zabludu. Trgovci su, takođe, dužni da označe koliko će rasprodaja trajati, koja je roba na popustu i da li su količine ograničene.
Obećanje poklona, upotrebom reči „besplatno”, „plati jedan, uzmi dva” ili „dva za jedan” dozvoljeno je samo ako se proizvod ili usluga nudi po važećoj, a ne višoj ceni. Ako se oglašava sniženje cene proizvoda sa nedostatkom mora se navesti da je niža cena uslovljena i lošijim kvalitetom.
Trgovinske kompanije popuste i akcije uglavnom organizuju zajednički sa proizvođačima ili uvoznicima koji se odriču većeg dela zarade da bi promovisale robu. U retkim slučajevima prodavci su spremni da od svojih pazara odbiju deo trgovinskih marži, pravdajući se da su njihovi troškovi za opremu i zaposlene ogromni.
I. Albunović
[objavljeno: 07/06/2008]
Izvor: PolitikaЛутка без ноге „придављена” каблом од неисправног телефона. Не, ово није призор из неког филма страве и ужаса, већ део понуде на импровизованој тезги у виду чаршава на бувљој пијаци старудије испод Железничке станице „Нови Београд”, код отвореног тржног центра.
– Откуд знам да ли ради, видиш да је овде све „стареж” – каже једна од продавачица, коју је муштерија упитала да ли препотопски вокмен, по цени од 100 динара, функционише. На питање због чега продају старе ствари, продавци најчешће одговарају „боље да радим, него да крадем”.
Телевизори домаће производње из друге половине прошлог века, радио-апарати по узору на оне које су партизани пленили од Немаца, мобилни телефони прекривени прашином на гомили, хрпа алата и секундарних сировина само су делић асортимана на овом месту, где робу „излаже” стотинак продаваца.
Када се зађе ван ограде која окружује овај простор, дуж оба тротоара улице Пролетерских солидарности, призор је сличан – један до другог начичкани су људи који продају све, од игле до локомотиве. За разлику од својих „колега”, они тврде да је њихова роба исправна.
– Баш ме брига за оне тамо што продају старудије, овај усисивач ради и можеш да га носиш кући за 500 динара – убеђује риђокоса жена радозналог купца. Иако у понуду нису урачунати црево, шипка и папучица, усисивач је могуће „допунити” неколико метара даље, где се један од ових елемената продаје по цени од 100 динара.
Понуда је и овде импресивна. Празне тегле коштају 20 динара по комаду, лимени плехови су око 300, чарапе дају по стандардних 100 динара за три пара. Одећа, обућа, накит, сатови, писаћа машина без неколико дугмића, стрипови, све се овде може наћи, чак и бојлер запремине 50 литара по цени од хиљаду динара. У случају да артикал који купите ипак не ради, продавци вам, наводно, гарантују повраћај новца.
Оговарају једни друге, али трговце са обе стране ограде ипак уједињује неповерљиви дух подозривости наспрам посетилаца. Дозвољено је питати само за цене, уз неизбежно ценкање. Свако сувишно питање буди сумњу код трговаца у намере потенцијалне муштерије.
„Дивља” пијаца код бувљака само је једна од неколико у Новом Београду. Ипак, Милош Хетлеровић, заменик председника општине Нови Београд, тврди да је локална комунална инспекција у сарадњи са тржишним инспекторима свакодневно на терену. Он се залаже за појачавање казнене политике која би већим казнама санкционисала нелегалну продају на улици.
– Наши инспектори дежурају код бувљака, испред здања старог „Меркатора” и у Блоку 70 код кинеског тржног центра. Проблем је што су њихове надлежности мале, јер не могу да одузимају робу и само уколико накупци то хоће могу да наплате мандатну казну од 2.500 динара. То се, међутим, ретко догађа, па се против тих људи воде дуги судски поступци – каже Хетлеровић.
Коначно решење овог проблема, према речима нашег саговорника, уследиће после усвајања закона на основу којег ће ред на улицама увести комунална полиција, што је најавио Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу.
Д. Буквић – Д. Спаловић
[објављено: 06/11/2008]