Šta je novo?

Buduca saobracajna resenja za Beograd

@hazard Tramvaji idu u proseku od 23km/h, koliko idu tačno autobusi nije mi poznato ali znam da idu puno brže sa tim što brzina tramvaja zavisi od stanja šina dok autobusi idu jednako brzo na novom ili starom asfaltu. Ne vidim kako može biti brzina prednost tramvaja. Za beogradski tramvaj neznam ali evo primer iz geteborga: http://en.wikipedia.org/wiki/Gothenburg_tram

Drugo, na sigurnost sam mislio na činjenicu da može tramvaj da iskoči iz šina ako su šine stare i raspale i na česte sudare automobila sa tramvajima jer tramvaji idu svojim semaforiziranim trasama i nije retko da se desi sudar.

A najvažniji faktor kojeg nisi komentarisao je cena. Da zanemarimo sve ostalo, cena ne opravdava uvođenje tramvajskih linija na trase gde bi mogao autobus da ide. Uporedi koliko košta jedan autobus i jedan tramvajski vagon, pa onda uporedi trošak rekonstrukcije šina i asfalta i na koliko vremena se vrši rekonstrukcija jednog i drugog. No brainer. Tramvaj valja ostaviti tamo gde vozila ne mogu a ne tamo gde mogu.

Dalje, novi zeleni autobusi imaju čak 40% manje co2 ispusta nego obični autobusi a mislim da Rejkavik uvozi čak autobuse na električni pogon. Neće tih par dodatnih eco autobusa u Beogradu doprineti zagađenju s obzirom na koliko manje zagađenja bi bilo kada bi se odvojile trake za autobuse i smanjio broj automobila a ironično je to što vas brine zagađenje a imate autoput u sred grada pa još UMP pravite, a žalite se na dodatne autobuse. :D

Treće, neko opet spomenu HOV trake, nema Beograd kapacitet za HOV trake privatnih vozila, HOV trake neka budu ali za vozila javnog prevoza u prevodu žute trake.

Ja opet ponavljam da podržavam tramvajske linije u centru grada koji bi bio zatvoren za automobile ali u ne mogu da shvatim prednost tramvaja u bulevarima u odnosu na autobuse. Za mene je to samo bezvezno trošenje dragocenog prostora. Da ide tramvaj nezavisno od postojećeg saobraćaja pa da se zove metro onda podržavam 100% ali ovako da se šine prebace na sredinu pa da tramvaj staje gde staju i automobili ne vidim prednost. Da umesto šina uvedu žutu traku, bar mogu hitna kola proći tuda u špicu ili kao što medjutim reče, mogle bi se žute trake i koristiti za vozila sa 3+ putnika u špicu. To je sve minus za tramvaj + što košta ko svetog petra kajgana
 
Po nekim podacima tri četvrtine štetnih gasova u saobraćaju u EU naprave kamioni. To govori sve, prioritet BR.1 obilaznica oko BG
 
@ Stranac Kad smo vec kod cene, drugar, nije tacno da su tramvaji skuplji vid prevoza. Jesu, ukoliko odmah odes u fabriku i platis jedan autobus, i jedan tramvaj. Za jedan tramvaj, moyes kupiti oko 6 autobusa. ALI!!
Tramvaj je postojaniji i trajniji, i uz normalno odrzavanje, vek trajanja mu je oko 30 godina. Trosi stuju.
Autobuski prevoz, da bi non stop bio na nivou, mora se menjati na 6-7 godina. Za 30 godina jednog tramvaja, potrosices 6 autobusa. Cena pribliyno ista.
Sa druge strane, zamena tramvajske infrastrukture se takodje vrsi na svakih 20-30 godina, dok se asfalt cesce menja, uz to dodajmo neprestano tocenje goriva kojima se autobus krece..
Sve u svemu, sto se tice tramvaj vs autobus u kategoriji cene, mislim da je odnos manje vise izjednacen.
 
Takođe, razlika u drugim eksternim troškovima je više na strani tramvaja:
a) buka
b) zagađenje okoline
c) komfor
To se sve takođe da sračunati. Recimo da je trolejbus jedno veoma interesantno prelazno rešenje.
 
Imam utisak da će se cela svetska stručna javnost sjatiti u Beograd da čuje kako smo uspeli da rešimo probleme javnog transporta uvođenjem autobusa na naftu,otarasili se tramvaja,pohapsili sve projektante Metroa,napravili raciju u Beobuildu,pretvorili tunele BG Čvora u brze gradske saobraćajnice,napravili parking od stanice Vuk,ukinuli pešačke zone i napravili zonu uspornog kretanja automobila,uveli taksu svakom ko pešice kroči u krug dvojke... :laugh:
 
U Moskvi ništa nisu izostavili,javni prevoz razvijaju i ispod i iznad zemlje,a iznad pruga grade autoputeve..
161118168.jpg

Experts believe the problem of traffic jams in Moscow can only be solved through a complex decision.
Earlier on Thursday, Sobyanin put forward three strategies for solving Moscow's traffic problems: increasing the number of parking places, developing public transport, and road construction.

The chronic lack of parking places in Moscow means drivers are often forced to park on the edges and sidewalks of the already busy downtown roads, adding to the traffic chaos. A new 1,410-place car park is being built next to the capital's Belorussky railway station, where the traffic problems are particularly bad.
 
stranac":3cqo1y71 je napisao(la):
@hazard Tramvaji idu u proseku od 23km/h, koliko idu tačno autobusi nije mi poznato ali znam da idu puno brže sa tim što brzina tramvaja zavisi od stanja šina dok autobusi idu jednako brzo na novom ili starom asfaltu. Ne vidim kako može biti brzina prednost tramvaja. Za beogradski tramvaj neznam ali evo primer iz geteborga: http://en.wikipedia.org/wiki/Gothenburg_tram
Nije ti poznato al znas da idu mnogo brze? Prosecna brzina gradskog autobusa je negde izmedju 17 i 19 km/h. Npr. http://www.lightrailnow.org/myths/m_lrt012.htm (12 mph = 19 km/h)

E i da: http://en.wikipedia.org/wiki/Bus_rapid_transit

Typical transit speeds of BRT systems range from 17 to 30 miles per hour, which can compare with surface running light rail.
Light rail je jelte, tramvaj, ova donja cifra (17 mph) je priblizno ono sto si ti naveo (17 mph = 27 km/h). I to je clanak o BRT-u, dakle kada imas potpuno odvojene trake za autobuse (fizicki) i autobuse napravljene za tu namenu. Dakle obicni gradski autobusi koji idu obicnim gradskim ulicama su daleko sporiji. Da bi dobio autobus brzi od tramvaja, treba ti BRT. A mi za to u Beogradu mesta nemamo. Samo da napomenem kako je jedanput saopsteno da je u spicu u Beogradu prosecna brzina saobracaja nesto tipa 9 km/h.

Drugo, na sigurnost sam mislio na činjenicu da može tramvaj da iskoči iz šina ako su šine stare i raspale i na česte sudare automobila sa tramvajima jer tramvaji idu svojim semaforiziranim trasama i nije retko da se desi sudar.
Pa moze i autobus da upadne u rupu na putu ako je put los pa pun rupa...mislim, kakav je to argument? Moze autobus i da crkne i da se zapali ako je star i neodrzavan (meni se licno desilo u Beogradu). Znaci li to da ne trebad da koristimo autobuse uopste? Mislim, bezveze...

I da izdvojim opet ovo:

brzina tramvaja zavisi od stanja šina dok autobusi idu jednako brzo na novom ili starom asfaltu.
Molim? Je si li ti ikada pokusao da vozis auto po novo-asfaltiranoj ulici, pa onda po raspaloj staroj ulici, neravnoj, punoj rupa? I? Tvrdis da mozes - bezbedno - da vozis istom brzinom i jednom i drugom ulicom?
 
boca-ica":3alzem2m je napisao(la):
Metro obezbeđuje stalan priliv provizija magupima, obnova šina, vozila, sistema, kojekava rad. mesta i kojekakvih Dav... satelita ...
Običan tunel sa običnim asvaltom e tu bato slabo može da se karade ...
Cenis? Mislis da se ne krade i na "obicnim mostovima sa asfaltom", da se ne krade na "obicnim garazama sa asfaltom", pa da tako nece i sa obicnim tunelom sa obicnim asfaltom? I mislis da ne moze da se krade na odrzavanju "obicnog tunela"? Treba i to cistiti, odrzavati, meriti izduvne gasove...mislis da ne moze da se krade i na obnovi ulica, asfaltiranju, raskopavanju po 15 puta, mislis da su bas same sine toliki problem, da i u beogradputu nema raznoraznih radnih mesta?
 
Ljudi bre!

Nismo najpametnija nacija pa da učimo i ekperimentišemo kako bi trebalo. Traba samo da usvojimo rešenje na kome su radile i proverile u praksi druge nacije mnogo bogatije i veće od naše. Da li ćemo da usvojimo nemačko, francusko ili japansko rešenje manje je bitno nego da izmišljamo srpsko.
 
Pa to je nama ostalo od juge kada smo mogli vecinu stvari sami da radimo,pa nam je ostao taj mentalitet.Nikako da shvatimo gde stojimo kao zemlja od 10 miliona stanovnika i sa manje od 100 000 km2 i ovakvom ekonomskom situacijom.

Evo recimo putovah bg vozom 9 minuta od nbg do vuka.Samo treba primeniti resenja a manje filozofirati i izmisljati sprsku verziju koja je opravdanje da shebes nesto i ubacis rodjake u dil ;)
 
stf":1irencyi je napisao(la):
@ Stranac Kad smo vec kod cene, drugar, nije tacno da su tramvaji skuplji vid prevoza. Jesu, ukoliko odmah odes u fabriku i platis jedan autobus, i jedan tramvaj. Za jedan tramvaj, moyes kupiti oko 6 autobusa. ALI!!
Tramvaj je postojaniji i trajniji, i uz normalno odrzavanje, vek trajanja mu je oko 30 godina. Trosi stuju.
Autobuski prevoz, da bi non stop bio na nivou, mora se menjati na 6-7 godina. Za 30 godina jednog tramvaja, potrosices 6 autobusa. Cena pribliyno ista.
Sa druge strane, zamena tramvajske infrastrukture se takodje vrsi na svakih 20-30 godina, dok se asfalt cesce menja, uz to dodajmo neprestano tocenje goriva kojima se autobus krece..
Sve u svemu, sto se tice tramvaj vs autobus u kategoriji cene, mislim da je odnos manje vise izjednacen.
Beograd je platio 81mil evra za 30 tramvaja, znači 2,7mil po tramvaju. Oni će opet izdržati 29god (na 30 se menja jel).
A za 50 Ikarbusovih autobusa platili su 5,5mil evra, znači 110,000€ po autobusu. Da se menja na 10god, to je 2x na 29god, znači 220,000€ za 29god vs 2,7mil € za tramvaj na 29god.

hazard":1irencyi je napisao(la):
Nije ti poznato al znas da idu mnogo brze? Prosecna brzina gradskog autobusa je negde izmedju 17 i 19 km/h. Npr. http://www.lightrailnow.org/myths/m_lrt012.htm (12 mph = 19 km/h)

E i da: http://en.wikipedia.org/wiki/Bus_rapid_transit

Typical transit speeds of BRT systems range from 17 to 30 miles per hour, which can compare with surface running light rail.
Light rail je jelte, tramvaj, ova donja cifra (17 mph) je priblizno ono sto si ti naveo (17 mph = 27 km/h). I to je clanak o BRT-u, dakle kada imas potpuno odvojene trake za autobuse (fizicki) i autobuse napravljene za tu namenu. Dakle obicni gradski autobusi koji idu obicnim gradskim ulicama su daleko sporiji. Da bi dobio autobus brzi od tramvaja, treba ti BRT. A mi za to u Beogradu mesta nemamo. Samo da napomenem kako je jedanput saopsteno da je u spicu u Beogradu prosecna brzina saobracaja nesto tipa 9 km/h.
Uzimaš za primer američke autobuse :lol: ali nema veze, tu su negde približne brzine kao kod nas ali zaboravio si da kažeš da je to prosečna brzina na saobraćajnicama koje koriste ostala vozila, a ja celo vreme ponavljam o žutim pojasima. Dakle ne možeš porediti brzinu tramvaja koji ide zasebnim putem i autobusom koji deli kolovoznu traku sa automobilima. Ljubljanski gradski autobusi imaju prosečnu brzinu 14km/h i oni koriste pojase za sva vozila a pošto oni sad uvode žute pojase možemo u real-time da pratimo dešavanja i proučavamo kako oni rešavaju problem javnog prevoza tako da ću teško da poverujem da je prosečna brzina autobusa na žutom pojasu 19km/h a regularnom trakom 14km/h.

Pa moze i autobus da upadne u rupu na putu ako je put los pa pun rupa...mislim, kakav je to argument? Moze autobus i da crkne i da se zapali ako je star i neodrzavan (meni se licno desilo u Beogradu). Znaci li to da ne trebad da koristimo autobuse uopste? Mislim, bezveze...
Pa može, može i Hancock da sleti i da uništi autobus ali ja pričam o situacijama koje se dešavaju često a sudari tramvaja i ostalih vozila su česti i češći nego sudari vozila sa autobusima na žutim pojasima ili zapaljivanje autobusa.

I da izdvojim opet ovo:

Molim? Je si li ti ikada pokusao da vozis auto po novo-asfaltiranoj ulici, pa onda po raspaloj staroj ulici, neravnoj, punoj rupa? I? Tvrdis da mozes - bezbedno - da vozis istom brzinom i jednom i drugom ulicom?
Ne može istom ali razlika nije tolika kolika je izmedju novih i raspalih šina. Ne treba ti internet, Beograd je pun raspalih šina pa vidi sam kako brzo može tramvaj ići takvog prugom a koliko autobus zakrpanim asfaltom + što se asfalt presvlači češće nego šine + što ne postoje takve rupe koje se moraju izbegavati svakih 10m.

Uporno želiš da prikažeš tramvaj kao bolji vid transporta od autobusa ali to jednostavno nije, ne na linijama gde ide ostali saobraćaj. Malmo ovog meseca naručio 57 autobusa na gas koji imaju 90% manje emisija nego autobusi na dizel, manji Italijanski i Francuski gradovi uvode Translohr ali mi smo uvek najpametniji. Još nisam sreo čoveka koji bi mi rekao da mu manje smeta zvuk tramvaja koji dere šinama nego zvuk autobusa, da ide brže tramvajem u krivinu ili uzbrdo nego autobusom, tramvaj isto tako ne može da se skloni u slučaju saobraćajne nesreće ili ako se nešto nalazi na putu a autobus može. Ali ajd šta me briga, samo razgovaramo, nego umesto da se ugledamo na razvijeme gradove i pogledamo šta oni imaju u planu za naredne decenije mi krpimo stare rupe i idemo u nazad.

A 2012 jednom brani javni saobraćaj pa posle pokazuje kako Moskva rešava njihove probleme autoputevima jer jih bože nemaju dovoljno.
 
@ Stranac Kako moyes da uporesdis spanski tramvaj i zemunski autobus!! Ako cemo tom logikom, moramo menjati podatke. Ako jedan Ikarbus moze izdrzati 10 godina, onda jedan CAF moze 60.
Ako je infrastruktura nova i tramvaji novi, brzina ide u korist tramvaja, jer je u kategoriji nezavisnosti trase, tramvaj presisao autobus. Tramvaj kod nas ima 70% nezavisnu trasu(bastice), a autobus 10%(zuta traka). Znaci autobus u zutoj traci jeste brzi od tramvaja u bastici, ali zutih traka gotovo da i nemamo.
Takodje, nezavisnost trase govori da je mogucnost sudara sa automobilima, kod tramvaja 30%, a kod autobusa 90%. opet je tramvaj bolji.

U odnosu na autobus, tramvaj ima samo jednu veliku manu, a to je zavistost od svoje trase. Jer, ako npr, pukne cev, tramvaji stoje, a autobusi se samo preusmere.
 
stranac":1rq23tg6 je napisao(la):
Beograd je platio 81mil evra za 30 tramvaja, znači 2,7mil po tramvaju. Oni će opet izdržati 29god (na 30 se menja jel).
A za 50 Ikarbusovih autobusa platili su 5,5mil evra, znači 110,000€ po autobusu. Da se menja na 10god, to je 2x na 29god, znači 220,000€ za 29god vs 2,7mil € za tramvaj na 29god.
Očajna matematika.

Prvo, ako imaš 3 autobusa za period od 30 godina, to nije 2x110 već 3x110 000. A uporedi 10 godina star Ikarbus i 50 godina stare švajcarske prikolice pa ćeš videti koliko je realan period eksploatacije.

Dalje, nema troškova održavanja (koliki god da su). Nema uračunate razlike u potrošnji energije, koja je vrlo ozbiljna (kilometar tramvajem je i sada mnogo jeftiniji nego autobusom, energija se proizvodi iz domaćih izvora), nema ikakvog razmatranja ekologije (autobusi se brzo popravljaju, ali opet troše naftu), razmatranja cene građevinskog zemljišta

I jedno ozbiljno pitanje: Da je to tako jednostavno kako si ti predstavio, što bi bilo ko uvodio tramvaje? A gradovi u svetu šire tramvajske mreže..

stranac":1rq23tg6 je napisao(la):
Uzimaš za primer američke autobuse :lol: ali nema veze, tu su negde približne brzine kao kod nas ali zaboravio si da kažeš da je to prosečna brzina na saobraćajnicama koje koriste ostala vozila, a ja celo vreme ponavljam o žutim pojasima. Dakle ne možeš porediti brzinu tramvaja koji ide zasebnim putem i autobusom koji deli kolovoznu traku sa automobilima.
Činjenica. Ali posle kažeš

stranac":1rq23tg6 je napisao(la):
a sudari tramvaja i ostalih vozila su česti i češći nego sudari vozila sa autobusima na žutim pojasima ili zapaljivanje autobusa.
Što otprilike govori da u Beogradu tramvaji baš i ne idu odvojenom trasom? Što je sad opet problem loše organizacije u Beogradu, a ne tramvaja kao tramvaja.

Ako bi imali POTPUNO odvojene trase, mogli bi da razmatramo. Ali trasa potrebna za lako mimoilaženje 2 autobusa je dosta šira od one kojom prolaze 2 tramvaja, i nema mnogo mesta gde je to praktično primenljivo. I opet zavisi i od broja autobusa - pored sajma autobus ne ide brže od tramvaja.

stranac":1rq23tg6 je napisao(la):
Uporno želiš da prikažeš tramvaj kao bolji vid transporta od autobusa ali to jednostavno nije, ne na linijama gde ide ostali saobraćaj. Malmo ovog meseca naručio 57 autobusa na gas koji imaju 90% manje emisija nego autobusi na dizel, manji Italijanski i Francuski gradovi uvode Translohr ali mi smo uvek najpametniji. Još nisam sreo čoveka koji bi mi rekao da mu manje smeta zvuk tramvaja koji dere šinama nego zvuk autobusa, da ide brže tramvajem u krivinu ili uzbrdo nego autobusom, tramvaj isto tako ne može da se skloni u slučaju saobraćajne nesreće ili ako se nešto nalazi na putu a autobus može. Ali ajd šta me briga, samo razgovaramo, nego umesto da se ugledamo na razvijeme gradove i pogledamo šta oni imaju u planu za naredne decenije mi krpimo stare rupe i idemo u nazad.
Zašto Pariz pravi tramvajsku mrežu? Zato što je nerazvijen?
 
Razvijeniji je London od Pariza pa ima dve kratke tramvajske linije u gradu od 14mil stanovnika, oni su glupi?

Glavni argument zagovornika tramvaja je zagađenje autobusa (a što se ulice šire na račun automobila nema veze) a to što košta 20x više po vagonu i 50x više za uvođenje novih linija nikom ništa. Kada bude Beograd bio bogat grad i bude imao para za održavanje tramvajskih linija i bacanje na nove tramvaje svakih 20god onda isprepletite grad pantografima a do tada ću i dalje zagovarati autobuse na trasama koje idu sa ostalim saobraćajem. Ne mogu da shvatim da neko vidi prednost da tramvaji idu po sredini uzdignutom trasom (na udese sam mislio na raskrsnicama a ne po dužini ulice) kada bi mogli da idu po krajnje levoj i desnoj strani i da budu njihove trase izjednačene visine sa kolovoznim pa da mogu te trase da koriste i autobusi na primer ili vozila sa rotacijskim svetlima. Možda je ovako lepše šta ja znam.
 
stranac, racunica ti je puna rupa.

Npr. uzimas od stfa podatke da tramvaj traje 30 god., a onda proizvoljno uzimas da autobus traje 10 godina - a stf je naveo 6-7. Dakle kao sto ti je lepo rekao, ili racunaj tramvaj na 30 god. a autobuse na 7, ili racunaj tramvaj na 60 god. a autobuse na 10. I btw, tramvaj, pravilno odrzavan i remontovan, moze da izdrzi 50 god. To sto su nasi debili isekli 80ih potpuno upotrebljiva vozila da bi imali "uniformisani vozni park" (sve katice) i sto nam je odrzavanje jadibedus je druga stvar. Drugo, nisi uzeo u obzir neke mnogo bitne stvari u tim racunicama, npr. inflaciju, da li ce cena autobusa biti ista za 10 god. kada se budu kupovali novi, vrednost novca (sta bi GSP mogao da uradi u medjuvremenu sa parama koje ne potrosi na tramvaje itd.) - sve se to gleda kada se pravi ozbiljna racunica sta je isplativije i stvari nisu uopste trivijalne kakve ih predstavljas.

Trece, poredis 30 tramvaja i 50 autobusa. Zasto? Je si li uzeo u obzir kapacitet vozila? Je si li siguran da 1 petodelni CAFov tramvaj vozi isti broj putnika kao 1 solo Ikarbusov autobus? Ako pravis takvo poredjenje, moras da imas u obziru kapacitet vozila. Ispada da je jedan tramvaj jednak 1,6 autobusa. CAF petodelni tramvaj: 242 putnika, IK-122N: 100 putnika. A onda: koji je kapacitet putnika po satu, tramvajske i autobuske linije? Dakle tek onda mozes da izaberes broj autobusa i tramvaja za poredjenje.

Cetvrto, kao sto ti je vec receno, gde su troskovi odrzavanja, pa troskovi goriva? Koliko kosta struja, koliko kosta dizel/benzin?

Razvijeniji je London od Pariza pa ima dve kratke tramvajske linije u gradu od 14mil stanovnika, oni su glupi?
Ovaj, zaboravljas na cinjenicu da London i Pariz imaju razgranatu mrezu metroa i prigradske zeleznice? Pa eto i oni prave tramvaj tamo gde ima previse putnika za bus, a premalo za jos jednu metro liniju...

tako da ću teško da poverujem da je prosečna brzina autobusa na žutom pojasu 19km/h a regularnom trakom 14km/h.
Ispada da je povecanje od 5 km/h - trivijalno? I sta znaci taj "zuti pojas"? Fizicki odvojen, kao tramvajska bastica (onda i to kosta) - ili u nivou ulice, samo zuta traka? Zuta traka u nivou ulice sigurno ne daje istu nezavisnost - i brzinu - kao fizicki odvojena bastica. U nekim gradovima je razlika izmedju tramvaja i metroa - 5 km/h prosecne brzine. A po tebi ispada kao da je to nesto smesno, pa da zuta traka nuzno sta, duplira brzinu?

Pa može, može i Hancock da sleti i da uništi autobus ali ja pričam o situacijama koje se dešavaju često a sudari tramvaja i ostalih vozila su česti i češći nego sudari vozila sa autobusima na žutim pojasima ili zapaljivanje autobusa.
Sudari tramvaja i automobila u Beogradu su uglavnom imali veze sa tramvajem koji ide raskopanom dzombastom basticom po strani ulice preko koje moraju da prelazi automobili da bi se parkirali. Toga u Bulevaru npr. vise nema.

Ne može istom ali razlika nije tolika kolika je izmedju novih i raspalih šina. Ne treba ti internet, Beograd je pun raspalih šina pa vidi sam kako brzo može tramvaj ići takvog prugom a koliko autobus zakrpanim asfaltom + što se asfalt presvlači češće nego šine + što ne postoje takve rupe koje se moraju izbegavati svakih 10m.
Kazes asfalt se presvlaci cesce - pa cekaj, zar to nije onda samo problem odrzavanja? To sto je Beograd pun raspalih sina je zbog toga sto nisu odrzavane uopste, nije to argument za pricu tramvaj ili autobus. Zamisli da su svi autobusi u gradu raspale krntije, pa da na osnovu toga kazemo - javni prevoz treba ukinuti, bolje idu privatna kola. Mislim, nonsens. I cekaj, ne kosta li to presvlacenje asfalta isto tako? I sta znaci "razlika nije tolika"? Kako si tacno kvantifikovao razliku izmedju dotrajalog asfalta i dotrajalih sina, uzimajuci obzir period izmedju kojih se obnavljaju? Tj., na sta bi licio asfalt - koji kazes, prevlaci se cesce - kada bi stajao netaknut onoliko dugo koliko su na mnogim mestima u Beogradu stajale sine? Opet se frljas sa ciframa i iznozis proizvoljne zakljucke.

Uporno želiš da prikažeš tramvaj kao bolji vid transporta od autobusa ali to jednostavno nije, ne na linijama gde ide ostali saobraćaj. Malmo ovog meseca naručio 57 autobusa na gas koji imaju 90% manje emisija nego autobusi na dizel, manji Italijanski i Francuski gradovi uvode Translohr ali mi smo uvek najpametniji. Još nisam sreo čoveka koji bi mi rekao da mu manje smeta zvuk tramvaja koji dere šinama nego zvuk autobusa, da ide brže tramvajem u krivinu ili uzbrdo nego autobusom, tramvaj isto tako ne može da se skloni u slučaju saobraćajne nesreće ili ako se nešto nalazi na putu a autobus može. Ali ajd šta me briga, samo razgovaramo, nego umesto da se ugledamo na razvijeme gradove i pogledamo šta oni imaju u planu za naredne decenije mi krpimo stare rupe i idemo u nazad.
Ajde da se ugledamo na razvijene gradove: sirom z. Evrope i sveta sire se tramvjaske mreze, gradi LRT itd. To je trend u poslednjih, pa 20 godina. A to za krivinu i uzbrdo...kakve to sad veze ima? Sta ako je linija skroz prava skoro? (btw, za te sto su mnogo uzbrdo postoje trolejbusi...opet ne autobusi na dizel ili gas, vec trolejbusi). Tramvaj jeste bolji vid prevoza od autobusa, naravno na onim linijama gde postoji dovoljan broj putnika da se postojanje tramvaja opravda. Dakle tamo gde postoji potreba za kapacitetom tramvaja, tramvaj je bolji izbor. I kad smo vec kod toga sta je ko nekom rekao: eto meni nikad niko nije rekao da je udobnije voziti se autobusem nego tramvajem. I eto meni npr. je cesto muka u busu a nikad u tramvaju. Tramvaj je stabilniji. A buka je relativna stvar - manje mi je smetala buka tramvaja od onih prestarih ikarbusa koji su vozili kao 6ica po bulevaru tokom rekonstrukcije. Moderni tramvaji su dosta tisi takodje.

Pazi, SVUGDE ali svugde postoji hijerarhija autobus - tramvaj (LRT) - metro - zeleznica. Kao sto ti kazes aj da se ugledamo malo na svet...
 
Pa pomnoži cenu solo autobusa jer nemam podatke za dvozglobne autobuse, nikako ama baš nikako ne može biti tramvaj MALO skuplji nego je puno skuplji. Nemam nikakvih konkretnih podataka pa ne mogu da ti dokazujem koliko košta remont tramvaja, struja itd. pa zato neću da se upuštam u to kad ne mogu ništa da argumentišem ali samo mi objasni zašto je fizički odvojena baštica bolja nego žuta traka? To ne mogu da shvatim zašto je tramvaj brži na baštici? Ja zagovaram žute trake (gde i zašto sam objasnio na kraju posta) bilo za autobuse bilo za tramvaje sve dok su u istom nivou sa kolovoznim trakama jer se u tom slučaju mogu trase deliti između više učesnika u saobraćaju a to može da bude samo plus.

Tramvaj se uzima na kredit pa i tu inflacija igra veliku ulogu, logično se plaća više kamata na 100mil nego na 10mil. A taj novac što bi sačuvali od tramvaja mogli da uvedu mnogo žutih linija u gradu čime bi se poboljšao javni prevoz. London je imao tramvaj pre 100 godina, sad ga gotovo i nema, Pariz toliki grad pa ima 40km linija a Beograd 150km ako se ne varam, znači i oni su nekada imali tramvajske linije pa ih danas više nemaju ili su ih smanjili žestoko a taj prostor iskoristili su za nešto drugo poput kolovoznih traka a to zato što imaju razvijene sve grane javnog prevoza, ne samo jednu. Trebamo da se ugledamo na evropske metropole tačno ali te metropole imaju dobre razvijene metro linije, P+R sistemu po čitavom gradu, autoputne konekcije po gradu, široke bulevare itd. pa zato mogu da ulažu u tramvajske linije a Beograd nema ni metro ni jedan P+R ni obilaznicu i umesto da se pare troše na tramvaj bolje bi bilo da su ga uložili u metro ili obilaznicu. Nije poboljšanje saobraćaja samo tramvaj i metro, tu su autobusi, minibusi, river taxi, prigradska železnica, odvojene žute trake, P+R sistemi, jednosmerne ulice, garažni kompleksi, pasarele itd. sve to igra svoju ulogu u saobraćaju. Ulaganje u tramvaj neće rešiti ništa kada je sve ostalo zapostavljeno a grad kao Beograd koji je maltene siromašan i nemože da se razbacuje parama mora da izabere prioritete jer nema novca da se ulaže u sve od jednom. Pa da sad ima metro i šta ja znam pa kažu ajmo sad da produžimo tramvajske linije i da puknemo 200mil na nove CAFove tramvaje. jer možemo. Ja nisam protiv tramvaja, rekao sam već sto puta da treba tramvaj ostaviti na onim linijama koje se odvajaju od saobraćajnica i idu zasebnim putem, prelaze preko nadvožnjaka, mostova i slično ali tamo gde tramvaj ide uz saobraćajnicu zagovaram autobuse jer je tramvaj bacanje para ili ako već ostaje tramvaj na toj trasi neka ide žutom trakom (zašto objasnio sam u prvom pasusu).
 
Svaka čast, to je prava argumetnovana stručna rasprava i milina je čitati a naučiti što šta..
iz takvih rasprava mogu izaći kvalitetna rešenje :) :) :)
 
stranac":3qgadde1 je napisao(la):
Pariz toliki grad pa ima 40km linija a Beograd 150km ako se ne varam, .
Hmm, da, ali Beograd je duplirao kilometrazu linija onda, kada je odluceno da se ide tramvajem u 21. vek. A svi se slazemo da je to bila degradacija.
A koliko kilometara autobuskih trasa ima Pariz, a koliko Beograd? Verujem da bi vecina pala u nesvest. Naravno, razlog je metro, ali...
Nije u pitanju cena sistema, jer mnogi graovi imaju i tramvaj i autobus. Ali, za razliku od Beograda, imaju tramvaj tamo gde treba, i autobus tamo gde treba. Verujem da se kod nas takvo istrazivanje nikada nije ni vrsilo , pa imamo sve sisteme svuda. To sto neki gradovi imaju vise tramvajskih linija, a neki vise autobuskih, je jednostavno njihova licna potreba. To nema veze sa cenom, brzinom, odrzavanjem ili necim drugim.
 
Atina je takođe Evropska prestonica, saobracajni koncept se zasnivao na autobuskom saobracaju i jednom žel. linijom do Pireja koju su nazivali metro. Poslednjom velikom modernizacijom saobracajnih rešenja u svom konceptu, uvrstili su i tranvamvajski saobracaj , i to kroz svoja najpoznatija gradska centralna trga.
Bilo bi interesantno i sa tog aspekta izvršiti poređenje, to je najmlađja ,,tranvajzacija ,, neke evropske prestonice , a Atinjani su sigurno dobro izvagali prednosti pre nego što su to uradili , a mnogo su bogatiji od nas, i uslovi su još specifičniji...
 
Problem u Atinjanima je sto su i oni Balkanci i sto robovase "braci" turcima ko i mi sto se odrazilo na njihove mentalitet.
 
Krivi nam Turci , hajd neki jači argument :laugh: :lool: :laugh: , hajd neki jači argument autobusi i tranvaji nisu ni postojali tada...
 
Nemam nikakvih konkretnih podataka pa ne mogu da ti dokazujem koliko košta remont tramvaja, struja itd. pa zato neću da se upuštam u to kad ne mogu ništa da argumentišem
Pa vidis u tome je problem. Nemas konkretnih podataka o nekim vrlo bitnim stvarima za racunicu o gradskom saobracaju i frljas se sa onim vrlo ogranicenim podacima koje imas i onda pokusavas da nas ubedis u svoje prilicno neortodoksno misljenje da je autobus bolji vid prevoza od tramvaja i da su tramvaji bacanje para.

i onda kazes ovo:

stranac":qvr73qhw je napisao(la):
Pa pomnoži cenu solo autobusa jer nemam podatke za dvozglobne autobuse, nikako ama baš nikako ne može biti tramvaj MALO skuplji nego je puno skuplji.
i opet dodjemo do toga da se sve svodi na neki tvoj osecaj - zasnovan na prilicno povrsnim zapazanjima, i onda kazes stvari tipa "nema sanse da", "nikako ne moze biti" a da to cak i ne pokusas ni okvirno da kvantifikujes. Ne mozemo tako imati smislenu diskusiju.

Na kraju, ono sto kada je cena u pitanju potpuno zapostavljas je - sta dobijamo za neke pare ulozene u gradski prevoz? Evo npr. i sam znas da je GSP subvencionisan - sav prihod koji GSP prikupi (karte, markice, reklame) nije dovoljan da pokrije njegov budzet, i GSP da bi opstao prima sredstva iz gradskog budzeta. Zasto? Pa zato sto je procenjeno/izracunato da manje kosta da se javni prevoz subvencionise nego sto bi kostalo da ga nema.

Zamislimo npr. da se gradi metro. E sad, metro je skup, jel tako? Milijardu evra samo za prvu fazu...i onda bi neko mogao da kaze - kao sto govore zagovornici LRTa (Belama) i kao sto su govorili oni koji su bili za tramvaj za 21. vek - to je bacanje para, dajte da ulozimo pola toga ali da brze i jeftinije napravimo nesto drugo (npr. tramvaj, ili vise zutih traka za buseve) - ali to je gledanje samo cene nabavke! Sta mi dobijamo boljim gradskim prevozom? Kada bi imali metro npr., koliko bi Beograd i Beogradjani ustedeli zbog manjih guzvi, manje cekanja i protracernog vremena u saobracaju, manje nesreca, manje zagadjenja, itd.? Postoje ljudi koji sve to umeju da kvantifikuju i da ti kazu tacno koliko se para izgubi godisnje zbog cekanja u guzvama itd. I sve to mora da udje u racunicu.

I isto tako to mora da udje u racunuci tramvaj vs. autobus. Sta to omogucava tramvaj u odnosu na autobus? Pazi, nije slucajno da se svugde tramvaj (ili LRT) smatra za napredniji vid prevoza u odnosu na autobus.

ali samo mi objasni zašto je fizički odvojena baštica bolja nego žuta traka? To ne mogu da shvatim zašto je tramvaj brži na baštici? Ja zagovaram žute trake (gde i zašto sam objasnio na kraju posta) bilo za autobuse bilo za tramvaje sve dok su u istom nivou sa kolovoznim trakama jer se u tom slučaju mogu trase deliti između više učesnika u saobraćaju a to može da bude samo plus.
Pa bolja je, i brzi je upravo zbog ovog boldovanog! Upravo zbog toga sto je trasa tramvaja (ili nekakva hipoteticka odvojena trasa za bus - sto u Beogradu nemamo, neka vrsta BRTa) fizicki odvojena od ostatka saobracaja na najvecem delu njene trase je i prevoz koji ide tom trasom brzi. Mislim, ako nema ko da ti smeta, i fizicki je onemogucen da ti smeta, naravno da ides brze. I to sto si naveo ne moze nikako da bude plus, vec samo jedan veliki veliki minus. Narocito u Beogradu, gde uvek imas nesavesne vozace koji ce bar na tren da ti ulete u zutu traku ne bi li nekog zaobisli, itd. Fizicka prepreka (kao sto je ivicnjak oko tramvajskih bastica) vrlo destimulise koriscenje iste kao saobracajne trake - jeste da mozes da se popnes na nju na raskrsnicama ali ce manje ljudi to rizikovati jer ce biti vrlo vidljivi. Sa zutom trakom i nije problem sto ce neko da zasedne u nju pola sata i da se vozi njom neprestano nego upravo sa tim nesavesnim vozacima koji ce da ulete na minut dva kada je guzva (kao sto voze i po sinama tamo gde mogu ako je guzva, i ako ne bi smeli, kao npr. na Bulevaru od Cvetka do Ustanicke) pa se mozda tu i zaglave, a cela poenta zute trake je da autobus moze nesmetano da prodje i ako je guzva.

To sto si rekao da npr. interventna vozila mogu da koriste zutu traku - dobro, jeste, ali mogu i basticu tramvajsku - naravno moraju da sacekaju do neke raskrsnice da bi se na nju popeli ali boze moj. I onako se interventnim vozilima ljudi sklanjaju kada vide rotaciju.

I da kad vec navodis Pariz kao primer, tamo su u mnogim ulicama trake za autobus fizicki odvojene od ostatka kolovoza (ivicnjakom i pesackim ostrvom) - srecom pa po sirokim pariskim bulevarima ima mesta za to - a negde cak autobus ide svojom trakom u kontra smeru od ostalog saobracaja - tek da nikom ne bi palo napamet da se tom trakom vozi automobilom ili motorom...dakle, ne odvaja se javni prevoz od ostalog - fizicki - gde je to moguce badava...

Tramvaj se uzima na kredit pa i tu inflacija igra veliku ulogu, logično se plaća više kamata na 100mil nego na 10mil.
Inflacija moze samo da ucini da taj kredit bude jeftiniji kada se otplati nego da se sve iskesiralo odmah - naravno to zavisi od toga da li je kamatna stopa iznad inflacije, a u slucaju nas, i od kretanja kursa. Da se u apsolutnom iznosu plati vise kamate - jeste, ali kamatna stopa na veci iznos moze biti niza nego na manji (nista cudno). Ali kao sto rekoh to je samo jedan deo ekonomske racunice koja nije bas jednostavna onako kako si je ti predstavio u jednom od svojih postova.

A taj novac što bi sačuvali od tramvaja mogli da uvedu mnogo žutih linija u gradu čime bi se poboljšao javni prevoz.
Dozvoli da primetim da u Beogradu vec postoje zute trake gdegod za to ima mesta. Zute trake postoje u V. Ilica, postoje na Brankovom mostu, postoje u Kralja Milana (pola ulice rezervisano za autobuse), itd. itd. U Bulevaru oslobodjenja se npr. autobusi krecu tramvajskim basticama (zar ne? bar je tako bilo) dakle dodju mu isto sto (cak i bolje nego) i zuta traka, itd.

I posto govoris o najobicnijim zutim trakama, za njih je potrebno samo mnogo kanti zute farbe (i jos mozda po neka mala izmena), zar ne? Cenis da bi farbanje mnogih traka u zuto kostalo isto kao i 30 tramvaja? Nije ti bas adekvatno poredjenje. Nece biti da zbog kupovine tramvaja nema para za farbanje traka u zuto.

London je imao tramvaj pre 100 godina, sad ga gotovo i nema, Pariz toliki grad pa ima 40km linija a Beograd 150km ako se ne varam, znači i oni su nekada imali tramvajske linije pa ih danas više nemaju ili su ih smanjili žestoko a taj prostor iskoristili su za nešto drugo poput kolovoznih traka a to zato što imaju razvijene sve grane javnog prevoza, ne samo jednu
Aman, London i Pariz imaju razgranate metroe koji su u jednom trenutku zamenili njihove tramvaje - Beograd to nema. I Pariz i London, posle mnogo godina bez tramvaja uopste, su u jednom trenutku vratili tramvaje (svi ti kilometri su novopostavljeni kilometri u poslednjih 15-20 godina) jer je shvaceno koliko su tramvaji bolji u odnosu na autobuse i da ne mozes imati samo metro i buseve vec da je bolje imati gradaciju metro->tramvaj->bus. I drugo, moderni tramvaju su nesto potpuno drugacije u odnosu na tramvaje od pre 50 ili 100 godina.


Trebamo da se ugledamo na evropske metropole tačno ali te metropole imaju dobre razvijene metro linije, P+R sistemu po čitavom gradu, autoputne konekcije po gradu, široke bulevare itd. pa zato mogu da ulažu u tramvajske linije a Beograd nema ni metro ni jedan P+R ni obilaznicu i umesto da se pare troše na tramvaj bolje bi bilo da su ga uložili u metro ili obilaznicu.
Pa cekaj sad kazes treba umesto u tramvaje u metro ili obilaznicu, a do malopre si pisao da treba pare dati umesto na tramvaje na buseve i zute trake. Dakle sta od toga? U obilaznicu btw ne bi trebalo nista da ide iz gradskog budzeta jer je to republicka nadleznost (da je gradska imam osecaj da bi do sada bar bio izgradjen poluautoput do Bubanj potoka, kao sto nije) - e sad jasno je da treba pare uloziti u metro samo...metro nije poceo da se gradi 2002. godine npr. nego ce se mozda, mozda graditi negde 2012. ili 2014. a prva linija ce profunkcionisati mozda 2016. ili 2020. - zar ne mislis da to tada ne treba obnoviti sine koje su bile u katastrofalnom stanju, i kupiti nove tramvaje?

Nije poboljšanje saobraćaja samo tramvaj i metro, tu su autobusi, minibusi, river taxi, prigradska železnica, odvojene žute trake, P+R sistemi, jednosmerne ulice, garažni kompleksi, pasarele itd. sve to igra svoju ulogu u saobraćaju. Ulaganje u tramvaj neće rešiti ništa kada je sve ostalo zapostavljeno a grad kao Beograd koji je maltene siromašan i nemože da se razbacuje parama mora da izabere prioritete jer nema novca da se ulaže u sve od jednom.
Hajde stani sad. Naravno da nije poboljasanje saobracaja samo tramvaj i metro. Ali u prethodnih 10 godina (od 2000.) ulagalo se najvise upravo u sve ovo ostalo sto ti navodis!

Kupljeno je mnogo, mnogo novih autobusa. Vecina voznog parka (ako ne i skoro ceo) su autobusi mladji od 2000. godine. Grad placa i privatnim prevoznicima da saobracaju, a svi oni voze novija vozila u vrlo pristojnim stanju. Uvodjene su i sirom grada nove zute trake, i radilo se na tome da se vozaci nateraju da ih kolko tolko postuju.

Kupljeno je u proteklih 10 godina dosta novih trola, a poslednja narudzbina je tolika da kada se isporuce svi novonaruceni trolejbusi, vise nece biti ni jednog trolejbusa starijeg od 2000. godine u voznom parku.

Uvedene su ekspresne minibus linije. Mnoge su ulice ponovo asfaltirane i rekonstruisane.

Zar ne mislis da je sada dosao i red da Beogradjani koji zavise od tramvaja takodje osete boljitak u javnom prevozu? 30 novih tramvaja je samo delimicna obnova voznog parka. Plus, svuda se tramvajska mreza samo rekonstruise - nema nigde nikakvih sirenja mreze. Dakle, radi se o tome da se tramvajski prevoz samo vraca u ono stanje u kom je bio pre opsteg raspada 90ih - uz nadu da bi mogao mozda i da bude malo bolji u nekim segmentima. Nakon 2000., rekonstruisana je prakticno odmah samo Nemanjina. Onda se ulagalo posle toga najvise u autobuse, ulice, itd. Tek od prosle-pretprosle godine imamo rekonstrukciju tramvajskog mosta, pa savske, resavske, i sad bulevara. I sve su to bile komplet rekonstrukcije (instalacije, kolovoz, itd.) - ne samo tramvajska mreza.

Pa da sad ima metro i šta ja znam pa kažu ajmo sad da produžimo tramvajske linije i da puknemo 200mil na nove CAFove tramvaje. jer možemo. Ja nisam protiv tramvaja, rekao sam već sto puta da treba tramvaj ostaviti na onim linijama koje se odvajaju od saobraćajnica i idu zasebnim putem, prelaze preko nadvožnjaka, mostova i slično ali tamo gde tramvaj ide uz saobraćajnicu zagovaram autobuse jer je tramvaj bacanje para ili ako već ostaje tramvaj na toj trasi neka ide žutom trakom (zašto objasnio sam u prvom pasusu).
Ko planira produzenje tramvajskih linija i gde?
 
@boca-ica, vučko
Kad smo već kod Turaka (i saobraćajnih rešenja).

Od glavnih/najvećih gradova država koje su nekada bile pod Osmanlijama metro imaju ili grade:
Atina
Sofija
Bukurešt
Budimpešta
Istanbul (LRT i teški)
Tbilisi
Kairo
Damask (projektuje se)
Bagdad (radi samo jedna jedina linija koju je projektovao Sadam, ali istorijski uslovi su tu drugačiji)
Rijad (LRT)
Bejrut (radovi su počeli, pa obustavljeni, prvo zbog građanskog rata, onda zbog rata sa Izraelom, vidi Irak)
Tel Aviv (LRT u izgradnji)
Oman (u stadijumu projektovanja)
Tripoli (feasibility studija završena, najavljen tender za izvođača do kraja godine)

Nemaju ili nisu počeli projektovanje:
Sarajevo
Beograd
Skopje
Tirana
Podgorica
Kišinjev

EDIT: Nepotrebna istorijska trabunjanja...
 
Aha Podgorici je neophodan,ne znam kako će mase da prevoze bez njega... :kafa:
 
@ hazzard + za potsecanje da je u predhodnih 10 godina ulagano najmanj u sinski prevoz, a drumski je poprilicno poboljsan.

Zaista, red bi bio da se ‚‚presaltujemo‚‚ na rekonstrukciju, planiranje i izgradnju sinskih vidova transporta. Autobusi su dovoljno dobili. Za sada.
 
Vrh