Šta je novo?

Budućnost gradskog prevoza

Složio bih se sa Mekbejnom, bolji i čistiji gradski prevoz bi mnogima od nas olakšao odluku da koristimo njega umesto sopstvene automobile.
Uglavnom, pošto metroa neće biti još par desetljeća, veći broj autobusa i tramvaja, sa više žutih traka je ono što je potrebno da bi se više ljudi odlučilo da koristi gradski prevoz. Dodatno, mislim da van špica broj vozila i sada nije nedovljan, obzirom da ja bar iz blokova nemam taj utisak (ne koristim ga za odlazak na posao da ponovim), ali je njihovo stanje često ispod svakog nivoa. Mislim, nije teško bar pritegnuti šrafove na šipkama, zakrpiti rupe na podu i čistiti i stare autobuse (a ne samo nove). Ovo čak i ne zahteva veliko ulaganje, kao prelazak na vozila na gas koja manje zagađuju sredinu.
Pošto ispunimo ove gore preduslove moguće je i uz strožu kontrolu parkiranja (ne samo u centru) "podsticati" lagano ljude da više koriste javni prevoz.
 
Dana 2.marta 2013. Udruženje ljubitelja železnice obeležava svetski dan besplatnog javnog prevoza.

Delimo letke u javnom prevozu. Akciju počinjemo u 11h na Vukovom spomeniku.
Zaslužujemo bolji i besplatan javni prevoz!

U subotu 2.marta Udruženje ljubitelja železnice obeležava Svetski dan besplatnog javnog prevoza deljenjem letaka i razgovorom sa sugrađanima. Za besplatan javni prevoz zalaže se 38 udruženja iz 22 države sveta.
reevolution_banner-600x145.png

Slika preuzeta sa sajta: Free Public Transport

Ciljevi besplatnog transporta su smanjenje zavisnosti od nafte, poboljšanje životne sredine u gradovima, prevoz dostupan svima, i uopšte čistiji i funkcionalniji gradovi. U energetskim strategijama i debatama o klimatskim promenama pitanje saobraćaja se vrlo često zapostavlja, i to ne samo u Srbiji - naročito pitanje automobilskog saobraćaja, kao najodgovornijeg za zagađenje i efekat staklene bašte, koji za društvo čini i veliki ekonomski teret.

Koliko nas stvarno košta automobilski saobraćaj?

Automobili zauzimaju 86% saobraćajnih površina Beograda, a prevezu svega 20% putnika. Najveći deo ulaganja u infrastrukturu, a samim tim i izuzetno veliki deo novca poreskih obveznika se troši na automobilski transport. Najveći deo saobraćajnih nezgoda napravi automobilski saobraćaj, ostavi najviše poginulih, povređenih, najviše materijalne štete, zagađenja, a sve to plaćaju građani kroz budžet za lečenje astmatičara, povređenih u nezgodama, za stres i lečenje oboljenja nastalih zbog stresa… U najvećem delu Beograda, nemoguće je proširivati kapacitete za automobile bez rušenja kuća, što bi bilo preskupo i često neprihvatljivo. Već sada su zbog automobila građanima oduzete zelene površine, deci i mladima uskraćeni prostori za igru i sport, i, uopšte, svi građani ispaštaju zbog planiranja grada orijentisanog pre svega na automobile.

Da li je naplata prevoza zaista važna?

Višedecenijska praksa u Beogradu je da se 60% - 70% troškova javnog prevoza finasira iz budžeta grada, i preraspodela budžeta u korist besplatnog javnog prevoza i nije tako velika. U svetu je mali broj primera velikih gradova koji naplatom karata uspevaju da pokriju više od polovine troškova javnog prevoza; uostalom, mnoštvo automobila i stajanje gradskog prevoza u automobilskim zastojima u velikoj meri povećavaju troškove i smanjuju efikasnost gradskog prevoza. Uz zanemarivanje, nije ni čudo da je gradski prevoz skup, spor, neugrejan, prljav, i raspada se. Besplatan javni prevoz je primenilo 49 gradova u 17 država sveta. Većina njih su srednje veličine, ali ima i megalopolisa, poput kineskog Čonkinga, gde besplatan prevoz već daje odlične rezultate. Iz prakse svih tih gradova znamo da se tamo u javnom prevozu povećao broj korisnika, on je postao efikasniji, broj automobila se značajno smanjio, a samim tim i trošenje budžeta na proširivanje ulica je postalo nepotrebno.

Budućnost prevoza

Za kvalitetan javni prevoz, u gradovima veličine Niša, Novog Sada, Beograda i Kragujevca neophodno je unapređivanje i razvoj šinskih sistema, tramvaja i prigradskih železnica, a u slučaju Beograda i metroa. Naravno, to treba da prati i unapređenje prostora za kretanje pešaka i biciklista, kako bi za najveći deo građana odricanje od kretanja automobilom bio izbor, a ne prisila.

Pod ovim se ne podrazumeva potpuno ukidanje automobila, već svođenje prevoza automobila na neophodan minimum, u slučajevima kada je automobil i dalje nezamenljiv.

Karlo Polak
diplomirani saobraćajni inženjer
Žao mi je što je post dugačak, ali biće tako sve dok se ne vrati opcija "Spoiler".
 
Prvi BG bus na struju

Električni autobus kineskog proizvođača BYD stigao je iz Holandije u Beograd i narednih mesec dana biće testiran na ulicama prestonice. Ako u gradu budu zadovoljni karakteristikama tog vozila, moguće je i da će kupiti određeni broj „buseva na struju”.


1193285-71.jpg


STRUJA - Novi autobus trenutno se nalazi u GSP pogonu “Dorćol”, ali još neće saobraćati, pošto u Direkciji za javni prevoz čekaju neophodne ateste i prateću dokumentaciju kako bi se ispunile sve formalnosti. Dok god se ne pribavi papirologija, autobus će biti sakriven od očiju javnosti, a ima čak i svog čuvara.

Kako saznajemo, “novajlija” će prevoziti putnike na liniji 29.
- Testiraćemo koliko troši struje i kako se sveukupno ponaša na saobraćajnicama, odnosno da li su putnici zadovoljni. Za sada mogu samo da kažem da veoma lepo izgleda - kaže Uglješa Mitrović, direktor Direkcije za javni prevoz.


1193290-72.jpg


Električni autobus BYD biće prvi autobus na struju u Beogradu. Od karakteristika je poznato da može da prođe 300 kilometara sa jednim punjenjem baterije (puni se pet sati). Autobusi dnevno u proseku prelaze 208.100 kilometara. U vreme špica saobraća 685 GSP autobusa, a svaki troši 50 litara goriva na 100 kilometara. Ukupna potrošnja goriva u GSP “Beograd” radnim danima iznosi oko 100.000 litara.
24Сата
 
Da li sam ja jedini na ovom forumu kojem se čini da iza ovog ispitivanja BYD-ovog električnog autobusa stoji nečija prikrivena ideja da se ukinu trolejbusi? Ako se ovo vozilo pokaže dobrim, imat će samo više argumanata. Kako to da se baš trolejbuska linija 29 izabrala za ispitivanje?
 
Trebali su na 50 da ga stave ne verujem da bi izdržao jedan krug

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока
 
angry bird":6mev2ftl je napisao(la):
A zasto thumb down? Meni ovo izgleda sasvim ok.
Зато што је клаустрофобичан и непрегледан. Погледај само 4 дебела стуба на осовинама :o Јако дебилно осмишљен унутра, тролејбус је ту увек био и биће у предност.
 
realno mislim da je ovo glupost. na brdovitim ulicama autonomija mu ne bi potrajala pola kruga. na liniji 50 kad bu se popeo uz banjicu mogao bi samo da ga parkira.
 
Једина предност би му била то што би лакше савладавао брда и што би био тих. Еко бус баш и не би био јер ми нисмо нешто зелени по питању производње струје :|
"Електрични јгб, будућност Београда" звучи као да је прво електрично возило у граду :roll:
 
Ma gluposti, gsp nije u stanju da odrzava ispravnom cistu mehaniku, a kamoli neku Kinesku sofisticiranu elektro tehnologiju.
Prevelik zalogaj bi ovo bio.
 
Pa i nije neka preterana mudrost sam pogon.
Najveci ogranicavajuci faktor je cena, autonomija i poslednje, ali ne manje vazno vek baterija.
Sto se tice brda, imamo mi sasvim dovoljan broj linija u ravnicarskom delu gde bi mogao da saobraca u koliko bi mu velika opterecenja po brdovitom delu grada toliko smanjivala autonomiju.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Somi303":1peva1mb je napisao(la):

bus-byd-bcn.jpg


^^^Barselona. Jasno se vide sedista iznad pogonskih tockova. Ima vise verzija tako da Somi bez brige. :kk:

Mozda ima manju autonomiju (umesto 249km nekih 200) ali to je to. Na slikama naseg test vozila nema baterija iznad pogonskih tockova.

BTW ukoliko se pokazu kao korisni to bi znacilo da 19, 21, 22 i 19 svakako treba ukinuti jer trolejbusi na toj trasi nisu nista bolji od tramvaja u Resavskoj kada nestane struja. Totalni kolaps. Dobro sada mogu da se pomere jer imaju baterije ali opet prave probleme. Jedno je kada ispadne jedno vozilo iz turaze (elektricni na baterije) a drugo kada ispadnu sva vozila na fiksnoj distributivnoj mrezi sa 4 linije.
 
MAN":1yhhdf1j je napisao(la):
Ma gluposti, gsp nije u stanju da odrzava ispravnom cistu mehaniku, a kamoli neku Kinesku sofisticiranu elektro tehnologiju.
Prevelik zalogaj bi ovo bio.

Mislim da imas potpuno pogresnu predstavu o kompleksnosti elektrovozila.

Vozilo na cist elektricni pogon (dakle ne hibridi fuel cell-ovi itd. nego baterija i elektromotor i kraj) je daleko lakse za odrzavanje nego vozilo sa motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. Elektromotor ima manje pokretnih delova, daleko je jednostavniji, kao i menjac (ako je menjac uopste i potreban - moze i bez njega), itd. Bateriju mozes jedino da izvadis i zamenis i to je to.

Elektrobusevi bi zapravo bili prava stvar za GSP, kada je odrzavanje u pitanju.
 
MilisaV":2y0wye8a je napisao(la):
realno mislim da je ovo glupost. na brdovitim ulicama autonomija mu ne bi potrajala pola kruga. na liniji 50 kad bu se popeo uz banjicu mogao bi samo da ga parkira.

Prvo o kakvoj "autonomiji" govoris? "Autonomija" je termin koji ima smisla za vozila sa direktnim napajanjem s mreze (vozovi, tramvaji, trolejbusi) pa se govori o tome koliko su "autonomni" u smislu koliko mogu da izdrze bez napajanja. Kada je u pitanju vozilo koja se napaja samo i jedino iz svojih baterija u toku voznje onda mozemo govoriti jedino o "dometu" ne o nekoj "autonomiji".

Drugo na osnovu cega tvrdis to sto tvrdis? Radio si proracune? Dizajnirao si ovaj autobus ili si mu izucio specifikacije u sitna crevca? Radio simulacije?

Inace na Monmartru u Parizu (koji je jelte vrlo brdovit) jedini javni prevoz je koliko pamtim jedan mali elektricni bus (i to dosta starije generacije od ovog BYDovog). Ne crkne na pola puta do gore, naprotiv.

Somi303":2y0wye8a je napisao(la):
Једина предност би му била то што би лакше савладавао брда и што би био тих. Еко бус баш и не би био јер ми нисмо нешто зелени по питању производње струје :|
"Електрични јгб, будућност Београда" звучи као да је прво електрично возило у граду :roll:

"Zelenost" je u ovom trenutku manje bitna. Bitno je to da je struja daleko jeftinija.

Takodje, izvor struje mozes da zamenis (ako je danas zagadjujuca termoelektrana, sutra moze biti "zelena" vetrenjaca). Izvor nafte bas i ne. Da ne pricamo o tome sta se uvozi a sta se kod nas proizvodi.
 
ok. domet. primljeno k znanju.

a zašto tako kažem.


a tvrdim na osnovu dosadašnjeg "iskustva" sa električnim vozilima. pri tom iskustvo mislim na to automobilske časopise-emisije koje su testirale ovu vrstu vozila.

uglavnom ono što deklarišu daleko je od realnog stanja.

ta deklaracija od 300 km je verovatno po danu, toplom, na ravnom i sa 10 putnika.

svako ko je makar imao malo iskustva čak i sa dečijim automobilima na baterija zna da uzbrdica isrče bateriju.

tako da kad bi taj autobus odradio jedan smer na 50, u špicu, još i da je hladno vreme kad se više troši baterija, ne verujem da bi dogurao do garaže na novo punjenje.



električna vozila koja se napajaju iz baterija nemaju grejanje-hlađenje, jer nemaju motor koji se greje i iz kog bi mogao da se ubaci topli vazduh.
 
MilisaV":282lac84 je napisao(la):
a tvrdim na osnovu dosadašnjeg "iskustva" sa električnim vozilima. pri tom iskustvo mislim na to automobilske časopise-emisije koje su testirale ovu vrstu vozila.

uglavnom ono što deklarišu daleko je od realnog stanja.

ta deklaracija od 300 km je verovatno po danu, toplom, na ravnom i sa 10 putnika.

Pa i kada ti neko kaze da neki auto trosi 7 L/100 km i to ume da bude daleko od realnog stanja, ali postoje standardi za testiranje. Ako ljudi kazu 300 km - to mozda jeste malo optimisticno ali ne verujem da je sa 10 putnika i mega-giga povoljnim uslovima. Jednostavno da je tako, ovaj autobus ne bi niko ni pogledao a on je vec testiran u nekoliko gradova.
Npr. kada Tesla Motors kaze da im je sa vecom baterijom za Model S domet 500 km to je bazirano na NEDC standardu (koji se koristi za sva vozila) i koji kombinuje raznorazne uslove voznje i tacno je definisan. I testiranje ne radi kompanija sama nego "neutralno" telo za standarde i testiranje.

I nije tacno da deklarisani domet uvek bude "daleko od realnog" stanja - npr. za Teslu Model S, deklarisani domet je 265 milja - (Car&Driver) http://www.caranddriver.com/tesla/model-s# je uz agresivno voznju dosao do 211 milja, a ovi http://www.theverge.com/2013/2/12/3969260/going-the-distance-driving-tesla-model-s-in-the-real-world oko 250 npr. To je kao kada ti pise da ti "obican" auto trosi 7 litara a ti vidis u voznji da ti zapravo trosi 8 i po.

Drugo, elektricni automobili su tehnologija u razvoju - tacnije, baterije za elektricne automobile su tehnologija u razvoju. To sto vazi za jedan model ne vazi nuzno za drugi, pogotovu ako je nesto novo. BYD je inace kompanija koja je do nedavno bila samo i jedino - proizvodjac baterija. Vozila proizvode tek u poslednjih par godina, tako da verujem da je upravo baterija u njihovim vozilima najjaci adut.

svako ko je makar imao malo iskustva čak i sa dečijim automobilima na baterija zna da uzbrdica isrče bateriju.

Ovo je blago receno smesno poredjenje. Nit su baterije iste, nit je "masina" ista, ma nista nije isto. Jedno je decija igracka napravljena da radi par desetina minuta na podu u kuci a drugo je ozbiljan automobil na kome rade ozbiljni inzenjeri koji ozbiljno procenjuju kako ce biti koriscen, u kojim uslovima, itd.

tako da kad bi taj autobus odradio jedan smer na 50, u špicu, još i da je hladno vreme kad se više troši baterija, ne verujem da bi dogurao do garaže na novo punjenje.

Pazi, ja skroz mogu da poverujem da bi umesto 300 km dometa neki "realan" domet u "teskim" uslovima bio 250 km, ili mozda samo 200 km, ali da ne bi stigao do garaze...ajde ne preteruj. Da li ti mislis da je linija 50 u spicu najgora moguce linija javnog prevoza na svetu, najzahtevnija, a da projektanti autobusa nisu radili nikakvo testiranje pod teskim uslovima? Ovaj autobus dolazi iz Kine (!), siguran sam da tamo ima mnogo "zaje*******anih" linija od nase 50ice u javnom prevozu.

Inace, kad vec pravimo neprimerena poredjenja sa drugim uredjajima - je li tebi crkne telefon 20-30 puta brze zimi nego leti? Ne? A zasto mislis da ne? Zato sto neki inzenjer tamo sedi i razmislja o tome da ce taj telefon morati da radi i na plus 40 i na minus 30.


električna vozila koja se napajaju iz baterija nemaju grejanje-hlađenje, jer nemaju motor koji se greje i iz kog bi mogao da se ubaci topli vazduh.

A kako onda ljudi voze Teslu Model S u Kanadi na -25? Ili Nissan Leaf?

http://canadianleaf.wordpress.com/

A temperature of -25C is an important threshold for the LEAF batteries because the chemical process that produces electricity will basically freeze at that temperature. To prevent that from happening, the battery pack is surrounded by thermal blankets and electrical heaters to keep it warm. According to the Owner’s Manual, the heaters kick in at -17C, heat up the batteries to -10C, and then turn themselves off until the battery temperature hits -17C again.

Elem, dakle
- baterije su izolovane
- imaju grejace (ne razumem odakle ideja da elektricna vozila nemaju grejanje i hladjenje...)
- imaju elektroniku koja odrzava minimalnu temperaturu


Pazi, mozda je ovaj bus los. Mozda nije za beogradske uslove. Mozda moze i da crkne na prvom cosku. Ali govoriti unapred pre nego sto se ista istestira samo na racun otpisivanja elektricnih vozila an zeneral je bezveze.
 
Ma koje odrzavanje lakse, pa ovo gore od busa :)
Oni u firmi nemaju jednu sijalicu a ne neki tamo china potrosni deo.
Ok je da se to stavi na neke linije sa manje stanica, ali kroz centar grada, unistice ga. Cima pocne malo da gubi vazduh, kompresor se nece gasiti, ode struja, upali grejanje, opet ode...oni navode tu autonomiju bez grejanja i hladjenja i u gradskoj voznji kakva je kod nas 611 sa 90% autoputa.
Nemam ja nista protiv toga da se proba i pokaze, samo iznosim svoje licno misljenje da je to cist promasaj za Srbiju, pa kod nas ni servis nema svoje vozilo vec u jedan autobus natrpaju sav alat pa vozac voza mehanicare po gradu na intervencije, jer nema firma za lamelu na kombiju vec 3 meseca.
 
Express":3ksubsh8 je napisao(la):
^^^Barselona. Jasno se vide sedista iznad pogonskih tockova. Ima vise verzija tako da Somi bez brige. :kk:

Mozda ima manju autonomiju (umesto 249km nekih 200) ali to je to. Na slikama naseg test vozila nema baterija iznad pogonskih tockova.

BTW ukoliko se pokazu kao korisni to bi znacilo da 19, 21, 22 i 19 svakako treba ukinuti jer trolejbusi na toj trasi nisu nista bolji od tramvaja u Resavskoj kada nestane struja. Totalni kolaps. Dobro sada mogu da se pomere jer imaju baterije ali opet prave probleme. Jedno je kada ispadne jedno vozilo iz turaze (elektricni na baterije) a drugo kada ispadnu sva vozila na fiksnoj distributivnoj mrezi sa 4 linije.
Након постављања оних слика, видео сам да овај што је код нас и тај у Барселони имају кутије на крову па су батерије врвтно ту што је много боље решење. У том случају :kk:
---------------------------------------------------------------------------------
Да се исправим, и даље :notok:
bus-2.jpg

http://www.sostenible.cat/sostenibl...web.php?cod_idioma=1&seccio=9&num_noticia=184
 
Мислим да позиција батерија у еБусу представља одређену претњу за безбедност путника, уз то што је и сужава унутрашњи простор и ствара тунелску атмосферу. Изгледа ми скоро немогуће да се двоје људи мимоиђу у том 'тунелу'.
 
Vrh