Рипањац 405
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.03.2019.
- Poruke
- 1.079
- Pohvaljen
- 778
Нисам сигуран, али мислим да је ово одлична фотомонтажа. Ено пише и сајт десно, 9GAG, мислим да довољно говори. :wink:
Budućnost gradskog prevoza
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
tragac
Expert
Treba biti oprezan sa širenjem tramvajske mreže u centru. Tramvaj kao vrlo gabaritno vozilo sa apsolutnim prvenstvom prolaza može usporiti ostale vidove saobraćaja uključujući buseve i trole. Zato mislim da uvođenje više od tri pravca kroz centar ne bi donelo očekivane prednosti.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.658
- Pohvaljen
- 49.237
Upravo tako.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698058#p698058:3ngxud43 je napisao(la):
Samo nam još trebaju ovakvi prizori i u Kralja Milana preko raskrsnice sa Kneza Miloša ili posred Trga Republike gde se ukršta mnogo linija i pravaca....
Apsurdno je što se uopšte razmišlja i forsira to slepačko širenje tramvaja po gudurama i sokacima starog dela grada dok Novi Beograd sav ravan i prostran stoji sa jednim jedinim krakom šina već 40 godina...
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.172
- Pohvaljen
- 56.961
Тачно тако. Гужве праве кола, и где има трамваја (Славија, Аутокоманда, Ресавска, Вук), и где нема (Дечанска, Бранкова, Деспота Стефана, Таковска). Али проблем је што је инфраструктура у граду толико лоше осмишљена и закржљала да су и даље главни транзитни правци у граду Бранков мост-Деспота Стефана, Савска-Карађорђева-Војводе Бојовића-Дунавска и Мостар-Кнеза Милоша-Таковска.
Bilo da se autobus stavi po sredini da deli tramvajsku bašticu, bilo da se tramvaj stavi uz ivicu kolovoza, svakako je bolje rešenje od trenutnog. Ne samo što se izbegavaju nepotrebna i nebezbedna pretrčavanja, nego se i poboljšava i iskorišćenost tramvaja. A i automobilski saobraćaj ne bi smetao autobuskom, pod uslovom da se uvede žuta traka.
Рипањац 405
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.03.2019.
- Poruke
- 1.079
- Pohvaljen
- 778
У ком смислу Београдска нема алтернативу, у том да трамваји не могу другом улицом када су неки радови или нешто друго? За ово прво знам за случајеве да су 10 и 14 знале да буду преусмераване да иду кроз Ресавску у случају застоја. :wink:
Tu je veći problem Slavija. Resavska ima alternativu u Beogradskoj.
Ono što treba je pravljenje skretnica iz svake trase na svaku, bez obzira da li to traže aktuelne linije. Tako se mogu da prave razne kombinacije, samo da se izbegne stajanje u kolonama, kada se potpuno poremiti saobraćaj.
Ono što treba je pravljenje skretnica iz svake trase na svaku, bez obzira da li to traže aktuelne linije. Tako se mogu da prave razne kombinacije, samo da se izbegne stajanje u kolonama, kada se potpuno poremiti saobraćaj.
predrag1978
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.08.2016.
- Poruke
- 596
- Pohvaljen
- 369
Ne znam u koju temu ovo spada, malopre videh brojača putnika na liniji 52 gb 3053..inace kad je pauza, ostaje sa vozačem u busu, sedi pozadi....
Sent from my SLA-L02 using Tapatalk
Sent from my SLA-L02 using Tapatalk
predrag1978
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.08.2016.
- Poruke
- 596
- Pohvaljen
- 369
Ja videh samo jednog, stoji na trecim vratima, u ruci papir koliko vidim sa logom GSP-a i digitron... inače u pitanju je čovek rekao bih od 50-ak godina...
Sent from my SLA-L02 using Tapatalk
Sent from my SLA-L02 using Tapatalk
Sekretarijat za javni prevoz predstavio planove razvoja javnog transporta
Sekretar za javni prevoz Grada Beograda Jovica Vasiljević učestvovao je danas, u okviru manifestacije „Dani energetike i investicija” koja se održava u Novom Sadu, na panelu „Električna vozila – urbana mobilnost”. Ova manifestacija, koja se održava na Novosadskom sajmu, prilika je da se na jednom mestu okupe relevantni stručnjaci i oni koji obavljaju javne poslove, kako bi se upoznali sa problemima i izazovima s kojima se danas suočava energetska zajednica u Srbiji i regionu. Cilj konferencije i ovog panela jeste zajedničko dolaženje do pragmatičnih preporuka i praktičnih rešenja problema na putu energetske i ekološke tranzicije.
Predstavljajući Plan mera i aktivnosti za smanjenje aerozagađenja u Beogradu za period 2020–2024. godine, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević konstatovao je da na administrativnom području Beograda, koje obuhvata 17 gradskih opština, dnevno saobraća 1.619 vozila sa ukupno 28.816 polazaka i dnevnom kilometražom od oko 436.000 kilometara. Glavni grad ima četiri podsistema javnog prevoza (autobuski, tramvajski, trolejbuski i BG voz) sa ukupno 514 linija, a nisku emisiju gasova ostvaruje 79,4 odsto vozila. Od ukupnog broja autobusa JKP „GSP Beograd” koji su svakodnevno u eksploataciji, autobusi sa „euro 5” i „euro 6” standardom čine 83 odsto ukupnog broja autobusa na radu. U periodu od 2014. do 2019. godine, najveći gradski prevoznik obnovio je svoj vozni park sa 338 novih autobusa, što je rezultiralo činjenicom da je emisija mikročestica (PM10) u 2019. godini manja za 9,73 tona po godini, u odnosu na 2011. godinu. U 2016. godini uspostavljena je prva eko-linija (EKO1) na relaciji „Belvil – Vukov spomenik” nabavkom pet elektroautobusa i uz instalaciju punjača na terminusima. U periodu od 2018. do 2019. godine, uvedene su i tri nove linije BG voza (Resnik–Ovča, Mladenovac – Beograd centar, Lazarevac–Resnik–Ovča), što sa prethodno uspostavljenom linijom Batajnica–Ovča čini mrežu gradske železnice u ukupnoj dužini od 217,71 ilometar. U okviru proširenja pešačke zone (Obilićev, Kosančićev i Topličin venac) uspostavljen je novi servis pod nazivom „Vrabac” nabavkom četiri nova ekološka vozila. Tom prilikom predstavljeni su i strateški dokumenti, projekti i studije izrađeni u periodu od 2014. do 2019. godine, a predstavljen je i Plan mera i aktivnosti za smanjenje aerozagađenja u Beogradu za period 2020–2024. godine. Ovaj plan mera podrazumeva izgradnju saobraćajne i druge infrastrukture za potrebe obavljanja javnog linijskog prevoza putnika, razvoj mreže linija, organizaciju i funkcionisanje JLPP-a, izradu strateških dokumenata, projekata i studija, kao i obnavljanje voznog parka JKP „GSP Beograd”.
– U narednih pet godina imamo nameru da donesemo strateške i planske dokumente, te da po njima radimo i primenjujemo mere i aktivnosti. To je pre svega strategija razvoja javnog linijskog prevoza putnika, što je praktično prva strategija javnog prevoza ovog vida i obima koju će Grad Beograd usvojiti. Ona predviđa obuhvat do 2033. godine i poklapa se sa smart-planom, a sa presekom u 2027. godini. Želimo da nam strategija pruži ključne pravce razvoja svih podsistema javnog linijskog prevoza putnika. Jedan od rezultata te strategije biće akcioni plan, koji će da prati period do 2027. i do 2033. godine. U suštini, akcioni plan će nam dati konkretnije smernice za dalje projekte, aktivnosti i mere koje ćemo preduzimati od 2021. do 2033. godine – pojasnio je Vasiljević.
Kako je naveo, važan planski dokument je i plan generalne regulacije za šinske sisteme, za koji se očekuje da će biti usvojen do jeseni ove godine.
– Aktivno učestvujemo u tome zajedno sa Gradskim saobraćajnim preduzećem „Beograd”, JKP „Metro i BG voz”, kao i Saobraćajnim fakultetom. Dali smo zajednički predlog za dalje širenje mreže tramvajskih linija u Beogradu, jer želimo da je širimo u smislu masovne opsluge putnika, ali i ekologije i zaštite životne sredine – istakao je Vasiljević.
U narednom periodu, dodao je, imamo nameru i da uradimo studiju opravdanosti rečnog prevoza putnika, kako u smislu davanja nove alternative putnicima, povezivanja sa drugim podsistemima javnog linijskog prevoza tako i u ekološkom smislu, ali i u smislu nove atrakcije i privlačenja turista. U planu je i projekat žutih traka i koridora za prioritete javnog linijskog prevoza.
– Suština svih ovih planskih dokumenata koje želimo da donesemo i usvojimo jeste da značajno unapredimo sistem javnog linijskog prevoza. Želimo da građani dobiju kvalitetniji i ekološki prihvatljiviji prevoz, te da na taj način doprinesemo smanjenju aerozagađenja i dobijemo efikasniji, ekonomski prihvatljiviji sistem, ali i kvalitetan servis građana. Na taj način bi i građani bili zadovoljniji – zaključio je Vasiljević.
Na skupu je prikazana i prezentacija JKP „GSP Beograd” pod nazivom „Primena autobusa na potpuno električni pogon i dalji pravci uvođenja ekološki prihvatljivih vozila u Beogradu”, čiji je autor saobraćajni inženjer ovog gradskog preduzeća Slobodan Mišanović, a kojom je predstavljen dosadašnji i budući razvoj najvećeg gradskog prevoznika.
U okviru tri podsistema GSP „Beograd”, tramvajski u zimskom redu vožnje trenutno broji 150 vozila, trolejbuski 94, dok autobuski čini 609 autobusa. Uz ovaj broj, u javnom gradskom prevozu učestvuje i 389 autobusa privatnih prevoznika. Strukturu autobuskog voznog parka ovog gradskog prevoznika čini 37 odsto vozila sa „euro 6” motorima, dok „euro 5” standard zadovoljava 46 odsto autobusa. Sva vozila sa „euro 6” standardom, njih ukupno 244, nabavljena su tokom protekle, 2019. godine. Prvih pet električnih autobusa („higer”), sa „O” emisijom štetnih gasova, nižim nivoom buke, visokom energetskom efikasnošću i manjim troškovima eksploatacije, nabavljeno je 2016. godine. Tokom 2020. godine očekuje se nabavka još 15 električnih autobusa, kao i masovnija primena autobusa na CNG pogon (metan). Do 2021. godine planirana je nabavka 200 ovakvih autobusa, sa tendencijom da do 2024. ta vozila zamene autobuse na dizel pogon.
– Ekološke performanse autobusa na CNG pogon karakteriše manja emisija azotnih oksida (Nox), mikročestica (PM10), niži nivo buke, kao i manja emisija organskih jedinjenja. Prirodni gas (metan) pritom je jeftiniji od dizela i ekonomski je isplativiji. Dnevna autonomija dostiže 400 pređenih kilometara, a prevoz autobusima na CNG predviđen je kako na gradskim tako i na prigradskim linijama – rekao je Mišanović.
Profesor ETF-a u Beogradu Nikola Rajaković ocenio je da se prelazak na obnovljive izvore u energetici najkraće može nazvati „energetskom tranzicijom”. To je, kako je dodao, iznuđeno rešenje, jer su nas klimatske promene prinudile da krenemo u tom smeru.
– Važan deo u svemu tome jeste prelazak na električni transport. Da bi to bilo kako valja, baterije električnih vozila ne smemo puniti kilovat-satima proizvedenim na bazi uglja, nego „zelenim” kilovat-satima proizvedenim u solarnim elektranama, vetroelektranama, hidroelektranama. Osim toga, prelazak podrazmeva i izgradnju mreže punionica, dobru povezanost sa spoljnom elektroenergetskom mrežom i pametnu infrastrukturu – rekao je Rajaković.
Kako je zaključio, dva koloseka su važna: prvi – oprema i uređaji, a drugi – softver aplikacije koje će omogućiti da posredstvom mobilnih telefona taj servis bude komforan i da vozač nema problem da zna gde je punionica. Ukazao je i na to da je, nažalost, ključni problem sporost, zbog čega je jedna od najvažnijih poruka ovog skupa da se čitav sistem mora brže razvijati.
Manifestaciju „Dani energetike i investicija” organizuju Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Novosadski sajam, Grad Novi Sad, RES fondacija i Privredna komora Srbije.
izvor: beograd.rs
Sekretar za javni prevoz Grada Beograda Jovica Vasiljević učestvovao je danas, u okviru manifestacije „Dani energetike i investicija” koja se održava u Novom Sadu, na panelu „Električna vozila – urbana mobilnost”. Ova manifestacija, koja se održava na Novosadskom sajmu, prilika je da se na jednom mestu okupe relevantni stručnjaci i oni koji obavljaju javne poslove, kako bi se upoznali sa problemima i izazovima s kojima se danas suočava energetska zajednica u Srbiji i regionu. Cilj konferencije i ovog panela jeste zajedničko dolaženje do pragmatičnih preporuka i praktičnih rešenja problema na putu energetske i ekološke tranzicije.
Predstavljajući Plan mera i aktivnosti za smanjenje aerozagađenja u Beogradu za period 2020–2024. godine, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević konstatovao je da na administrativnom području Beograda, koje obuhvata 17 gradskih opština, dnevno saobraća 1.619 vozila sa ukupno 28.816 polazaka i dnevnom kilometražom od oko 436.000 kilometara. Glavni grad ima četiri podsistema javnog prevoza (autobuski, tramvajski, trolejbuski i BG voz) sa ukupno 514 linija, a nisku emisiju gasova ostvaruje 79,4 odsto vozila. Od ukupnog broja autobusa JKP „GSP Beograd” koji su svakodnevno u eksploataciji, autobusi sa „euro 5” i „euro 6” standardom čine 83 odsto ukupnog broja autobusa na radu. U periodu od 2014. do 2019. godine, najveći gradski prevoznik obnovio je svoj vozni park sa 338 novih autobusa, što je rezultiralo činjenicom da je emisija mikročestica (PM10) u 2019. godini manja za 9,73 tona po godini, u odnosu na 2011. godinu. U 2016. godini uspostavljena je prva eko-linija (EKO1) na relaciji „Belvil – Vukov spomenik” nabavkom pet elektroautobusa i uz instalaciju punjača na terminusima. U periodu od 2018. do 2019. godine, uvedene su i tri nove linije BG voza (Resnik–Ovča, Mladenovac – Beograd centar, Lazarevac–Resnik–Ovča), što sa prethodno uspostavljenom linijom Batajnica–Ovča čini mrežu gradske železnice u ukupnoj dužini od 217,71 ilometar. U okviru proširenja pešačke zone (Obilićev, Kosančićev i Topličin venac) uspostavljen je novi servis pod nazivom „Vrabac” nabavkom četiri nova ekološka vozila. Tom prilikom predstavljeni su i strateški dokumenti, projekti i studije izrađeni u periodu od 2014. do 2019. godine, a predstavljen je i Plan mera i aktivnosti za smanjenje aerozagađenja u Beogradu za period 2020–2024. godine. Ovaj plan mera podrazumeva izgradnju saobraćajne i druge infrastrukture za potrebe obavljanja javnog linijskog prevoza putnika, razvoj mreže linija, organizaciju i funkcionisanje JLPP-a, izradu strateških dokumenata, projekata i studija, kao i obnavljanje voznog parka JKP „GSP Beograd”.
– U narednih pet godina imamo nameru da donesemo strateške i planske dokumente, te da po njima radimo i primenjujemo mere i aktivnosti. To je pre svega strategija razvoja javnog linijskog prevoza putnika, što je praktično prva strategija javnog prevoza ovog vida i obima koju će Grad Beograd usvojiti. Ona predviđa obuhvat do 2033. godine i poklapa se sa smart-planom, a sa presekom u 2027. godini. Želimo da nam strategija pruži ključne pravce razvoja svih podsistema javnog linijskog prevoza putnika. Jedan od rezultata te strategije biće akcioni plan, koji će da prati period do 2027. i do 2033. godine. U suštini, akcioni plan će nam dati konkretnije smernice za dalje projekte, aktivnosti i mere koje ćemo preduzimati od 2021. do 2033. godine – pojasnio je Vasiljević.
Kako je naveo, važan planski dokument je i plan generalne regulacije za šinske sisteme, za koji se očekuje da će biti usvojen do jeseni ove godine.
– Aktivno učestvujemo u tome zajedno sa Gradskim saobraćajnim preduzećem „Beograd”, JKP „Metro i BG voz”, kao i Saobraćajnim fakultetom. Dali smo zajednički predlog za dalje širenje mreže tramvajskih linija u Beogradu, jer želimo da je širimo u smislu masovne opsluge putnika, ali i ekologije i zaštite životne sredine – istakao je Vasiljević.
U narednom periodu, dodao je, imamo nameru i da uradimo studiju opravdanosti rečnog prevoza putnika, kako u smislu davanja nove alternative putnicima, povezivanja sa drugim podsistemima javnog linijskog prevoza tako i u ekološkom smislu, ali i u smislu nove atrakcije i privlačenja turista. U planu je i projekat žutih traka i koridora za prioritete javnog linijskog prevoza.
– Suština svih ovih planskih dokumenata koje želimo da donesemo i usvojimo jeste da značajno unapredimo sistem javnog linijskog prevoza. Želimo da građani dobiju kvalitetniji i ekološki prihvatljiviji prevoz, te da na taj način doprinesemo smanjenju aerozagađenja i dobijemo efikasniji, ekonomski prihvatljiviji sistem, ali i kvalitetan servis građana. Na taj način bi i građani bili zadovoljniji – zaključio je Vasiljević.
Na skupu je prikazana i prezentacija JKP „GSP Beograd” pod nazivom „Primena autobusa na potpuno električni pogon i dalji pravci uvođenja ekološki prihvatljivih vozila u Beogradu”, čiji je autor saobraćajni inženjer ovog gradskog preduzeća Slobodan Mišanović, a kojom je predstavljen dosadašnji i budući razvoj najvećeg gradskog prevoznika.
U okviru tri podsistema GSP „Beograd”, tramvajski u zimskom redu vožnje trenutno broji 150 vozila, trolejbuski 94, dok autobuski čini 609 autobusa. Uz ovaj broj, u javnom gradskom prevozu učestvuje i 389 autobusa privatnih prevoznika. Strukturu autobuskog voznog parka ovog gradskog prevoznika čini 37 odsto vozila sa „euro 6” motorima, dok „euro 5” standard zadovoljava 46 odsto autobusa. Sva vozila sa „euro 6” standardom, njih ukupno 244, nabavljena su tokom protekle, 2019. godine. Prvih pet električnih autobusa („higer”), sa „O” emisijom štetnih gasova, nižim nivoom buke, visokom energetskom efikasnošću i manjim troškovima eksploatacije, nabavljeno je 2016. godine. Tokom 2020. godine očekuje se nabavka još 15 električnih autobusa, kao i masovnija primena autobusa na CNG pogon (metan). Do 2021. godine planirana je nabavka 200 ovakvih autobusa, sa tendencijom da do 2024. ta vozila zamene autobuse na dizel pogon.
– Ekološke performanse autobusa na CNG pogon karakteriše manja emisija azotnih oksida (Nox), mikročestica (PM10), niži nivo buke, kao i manja emisija organskih jedinjenja. Prirodni gas (metan) pritom je jeftiniji od dizela i ekonomski je isplativiji. Dnevna autonomija dostiže 400 pređenih kilometara, a prevoz autobusima na CNG predviđen je kako na gradskim tako i na prigradskim linijama – rekao je Mišanović.
Profesor ETF-a u Beogradu Nikola Rajaković ocenio je da se prelazak na obnovljive izvore u energetici najkraće može nazvati „energetskom tranzicijom”. To je, kako je dodao, iznuđeno rešenje, jer su nas klimatske promene prinudile da krenemo u tom smeru.
– Važan deo u svemu tome jeste prelazak na električni transport. Da bi to bilo kako valja, baterije električnih vozila ne smemo puniti kilovat-satima proizvedenim na bazi uglja, nego „zelenim” kilovat-satima proizvedenim u solarnim elektranama, vetroelektranama, hidroelektranama. Osim toga, prelazak podrazmeva i izgradnju mreže punionica, dobru povezanost sa spoljnom elektroenergetskom mrežom i pametnu infrastrukturu – rekao je Rajaković.
Kako je zaključio, dva koloseka su važna: prvi – oprema i uređaji, a drugi – softver aplikacije koje će omogućiti da posredstvom mobilnih telefona taj servis bude komforan i da vozač nema problem da zna gde je punionica. Ukazao je i na to da je, nažalost, ključni problem sporost, zbog čega je jedna od najvažnijih poruka ovog skupa da se čitav sistem mora brže razvijati.
Manifestaciju „Dani energetike i investicija” organizuju Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Novosadski sajam, Grad Novi Sad, RES fondacija i Privredna komora Srbije.
izvor: beograd.rs
Grad Beograd dobitnik nagrade „Iskra za budućnost”
Grad Beograd je dobitnik nagrade „Iskra za budućnost” u oblasti javnog prevoza i kategoriji elektronskih podataka. Nagrada je dodeljena u okviru konferencije „Podaci i E-uprava – Iskra za budućnost”.
Manifestaciju je otvorila premijerka Srbije Аna Brnabić, dok su Grad Beograd predstavljali sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, kao i rukovidilac Sektora za javni šinski i rečni prevoz i softversku podršku Ivanka Milošević, koja je primila nagradu, saopšteno je iz Sekretarijata za javni prevoz.
Predsednica Vlade Republike Srbije uručila je nagrade šampionima otvorenih podataka u šest kategorija koji su tokom prošle godine doprineli inicijativi otvaranja podataka u Srbiji.
Kompaniji „Gugl” stavljeni su na raspolaganje podaci za linije javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, što će građanima Beograda i turistima omogućiti jednostavnije planiranje putovanja sa svim potrebnim informacijama, trasama linija, redovima vožnje, presedanjima i vremenom putovanja za željenu relaciju.
Događaj je održan u organizaciji Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, kao i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva, a povodom obeležavanja Dana otvorenih podataka. Dan otvorenih podataka obeležava se 7. marta i ova konferencija je bila prilika da se još jednom podseti na uspehe, prepreke i potencijale otvorenih podataka i elektronske uprave u Srbiji, kao i da se „isprati” put Srbije kroz digitalnu transformaciju.
izvor: bgprevoz.rs
Grad Beograd je dobitnik nagrade „Iskra za budućnost” u oblasti javnog prevoza i kategoriji elektronskih podataka. Nagrada je dodeljena u okviru konferencije „Podaci i E-uprava – Iskra za budućnost”.
Manifestaciju je otvorila premijerka Srbije Аna Brnabić, dok su Grad Beograd predstavljali sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, kao i rukovidilac Sektora za javni šinski i rečni prevoz i softversku podršku Ivanka Milošević, koja je primila nagradu, saopšteno je iz Sekretarijata za javni prevoz.
Predsednica Vlade Republike Srbije uručila je nagrade šampionima otvorenih podataka u šest kategorija koji su tokom prošle godine doprineli inicijativi otvaranja podataka u Srbiji.
Kompaniji „Gugl” stavljeni su na raspolaganje podaci za linije javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, što će građanima Beograda i turistima omogućiti jednostavnije planiranje putovanja sa svim potrebnim informacijama, trasama linija, redovima vožnje, presedanjima i vremenom putovanja za željenu relaciju.
Događaj je održan u organizaciji Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, kao i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva, a povodom obeležavanja Dana otvorenih podataka. Dan otvorenih podataka obeležava se 7. marta i ova konferencija je bila prilika da se još jednom podseti na uspehe, prepreke i potencijale otvorenih podataka i elektronske uprave u Srbiji, kao i da se „isprati” put Srbije kroz digitalnu transformaciju.
izvor: bgprevoz.rs
Iako je pitanje da li će se ovo i realizovati, evo rebalansa programa poslovanja za 2020. GSP-a, koji je rađen zbog novonastale situacije, i usvojen 2. aprila: http://gsp.rs/dokumenti/finansijski_izvestaji/2020/rebalans_I_program_poslovanja_2020.pdf
Od zanimljivijih stvari koje bih naveo su odustajanje od svih ranije planiranih kupovina vozila, osim nabavke 5 električnih autobusa i 3 električna vozila za pešačku zonu (piše da su to nabavke za koje imaju saglasnost Sekretarijata za finansije bez obzira na vanredno stanje i novonastalu situaciju, dok za nabavku 200 vozila na CNG, nemaju tu saglasnost, osim ako se situacija ne promeni). Ne odustaje se ni od remonta 20 mercedesa za koji je ugovor već i potpisan, najavljuje se remont 25 zglobnih autobusa (verovatno IK-218/M iz Zemuna), kao i značajnija ulaganja u tekuće održavanje i remont sklopova na solarisima. Nema pominjanja donacije autobusa iz norveške, dok tri prikolice iz Bazela treba da stignu u toku letnjih meseci. Sve navedeno tumačim kao značajnu uštedu odustajanjem od kupovine novih vozila, ali i nešto manja ulaganja u postojeća vozila, kako bismo imali pouzdan prevoz (deluje da su odabrali najracionalniju opciju u ovom momentu).
Što se tiče redova vožnje, i tu postoji jedna zanimljivost, a to je da u slučaju ponovnog uspostavljanja gradskog prevoza u nekom trenutku (ako mene pitate, jun bi bio neka orijentaciona procena) planiraju režim koji smo imali pre ukidanja, i to zaključno sa 31. avgustom - dakle, subotnji (zimski) red vožnje radnim danom, a ne letnji red vožnje koji smo imali ranijih godina. Međutim, sezonske linije do Ade i linija 400 postoje u tom zbiru, radnim danom, i vikendom. Takođe se iz broja polazaka po mesecima može videti da od septembra planiraju povratak na redovan režim (no, sve će zavisiti od situacije sa virusom, razume se), ali i da od septembra planiraju da kupljeni elektrobusi zamene autobuse na 22A na potezu od Slavije do Studentskog trga, dok bi i linija 29, zajedno sa 21 i 22, bila skraćena do Slavije.
To je makar ono što se meni učinilo interesantnim za tematiku kojom se bavimo na forumu, ali nadam se da smo svi svesni da je realizacija svega toga vrlo neizvesna, baš kao i tok trenutne epidemije. Lepo je makar videti napismeno neke planove, koji nas očekuju ako sve ovo bude išlo u dobrom pravcu, čemu se, siguran sam, svi nadamo.
izvor: gspbeograd.net
Od zanimljivijih stvari koje bih naveo su odustajanje od svih ranije planiranih kupovina vozila, osim nabavke 5 električnih autobusa i 3 električna vozila za pešačku zonu (piše da su to nabavke za koje imaju saglasnost Sekretarijata za finansije bez obzira na vanredno stanje i novonastalu situaciju, dok za nabavku 200 vozila na CNG, nemaju tu saglasnost, osim ako se situacija ne promeni). Ne odustaje se ni od remonta 20 mercedesa za koji je ugovor već i potpisan, najavljuje se remont 25 zglobnih autobusa (verovatno IK-218/M iz Zemuna), kao i značajnija ulaganja u tekuće održavanje i remont sklopova na solarisima. Nema pominjanja donacije autobusa iz norveške, dok tri prikolice iz Bazela treba da stignu u toku letnjih meseci. Sve navedeno tumačim kao značajnu uštedu odustajanjem od kupovine novih vozila, ali i nešto manja ulaganja u postojeća vozila, kako bismo imali pouzdan prevoz (deluje da su odabrali najracionalniju opciju u ovom momentu).
Što se tiče redova vožnje, i tu postoji jedna zanimljivost, a to je da u slučaju ponovnog uspostavljanja gradskog prevoza u nekom trenutku (ako mene pitate, jun bi bio neka orijentaciona procena) planiraju režim koji smo imali pre ukidanja, i to zaključno sa 31. avgustom - dakle, subotnji (zimski) red vožnje radnim danom, a ne letnji red vožnje koji smo imali ranijih godina. Međutim, sezonske linije do Ade i linija 400 postoje u tom zbiru, radnim danom, i vikendom. Takođe se iz broja polazaka po mesecima može videti da od septembra planiraju povratak na redovan režim (no, sve će zavisiti od situacije sa virusom, razume se), ali i da od septembra planiraju da kupljeni elektrobusi zamene autobuse na 22A na potezu od Slavije do Studentskog trga, dok bi i linija 29, zajedno sa 21 i 22, bila skraćena do Slavije.
To je makar ono što se meni učinilo interesantnim za tematiku kojom se bavimo na forumu, ali nadam se da smo svi svesni da je realizacija svega toga vrlo neizvesna, baš kao i tok trenutne epidemije. Lepo je makar videti napismeno neke planove, koji nas očekuju ako sve ovo bude išlo u dobrom pravcu, čemu se, siguran sam, svi nadamo.
izvor: gspbeograd.net
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.658
- Pohvaljen
- 49.237
Hmm, za državnu službu, nije loše. 
Nastavak razgovora sa predstavnicima francuske kompanije RATP
Nastavak razgovora o centralizovanom upravljanju saobraćajem sa predstavnicima francuske kompanije RATP ( Régie Autonome des Transports Parisiens), koja upravlja javnim gradskim prevozom u Parizu, obavljen je u Sekretarijatu za javni prevoz
Sastanku su prisustvovali direktor kompanije RATP Žan-Luk Šapoton, ataše Ambasade Francuske Branka Marković, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar, kao i rukovodioci sektora u Sekretarijatu za javni prevoz.
Tokom prvog dela sastanka razgovaralo se na temu budućeg razvoja metroa i BG voza, kao i organizacije javnog linijskog prevoza putnika u Beogradu – autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim podsistemima i njihovom povezanošću sa BG vozom. Razgovori su vođeni o načinu organizacije linija javnog prevoza, protoku putnika, načinu naplate, problemima i planovima za unapređenje javnog prevoza putnika na teritoriji Beograda. Takođe, razgovarano je i o strategiji razvoja javnog linijskog prevoza putnika u Beogradu, koja se nalazi u završnoj fazi izrade, a razmenjena su i iskustva vezana za sisteme javnog linijskog prevoza putnika sa francuskim predstavnicima.
Gostima su predstavljeni sistem za monitoring i upravljanje javnim linijskim prevozom u Beogradu i način rada dispečera, potom i čitav sistem javnog prevoza na teritoriji Beograda nakon čega su razmenjena iskustava.
izvor: studio B
Nastavak razgovora o centralizovanom upravljanju saobraćajem sa predstavnicima francuske kompanije RATP ( Régie Autonome des Transports Parisiens), koja upravlja javnim gradskim prevozom u Parizu, obavljen je u Sekretarijatu za javni prevoz
Sastanku su prisustvovali direktor kompanije RATP Žan-Luk Šapoton, ataše Ambasade Francuske Branka Marković, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar, kao i rukovodioci sektora u Sekretarijatu za javni prevoz.
Tokom prvog dela sastanka razgovaralo se na temu budućeg razvoja metroa i BG voza, kao i organizacije javnog linijskog prevoza putnika u Beogradu – autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim podsistemima i njihovom povezanošću sa BG vozom. Razgovori su vođeni o načinu organizacije linija javnog prevoza, protoku putnika, načinu naplate, problemima i planovima za unapređenje javnog prevoza putnika na teritoriji Beograda. Takođe, razgovarano je i o strategiji razvoja javnog linijskog prevoza putnika u Beogradu, koja se nalazi u završnoj fazi izrade, a razmenjena su i iskustva vezana za sisteme javnog linijskog prevoza putnika sa francuskim predstavnicima.
Gostima su predstavljeni sistem za monitoring i upravljanje javnim linijskim prevozom u Beogradu i način rada dispečera, potom i čitav sistem javnog prevoza na teritoriji Beograda nakon čega su razmenjena iskustava.
izvor: studio B
Beograd nabavlja deset električnih i sto novih autobusa na gas
Grad Beograd tokom ove godine obnoviće vozni park sa deset električnih i sto novih autobusa na gas, procenjene vrednosti oko trideset miliona evra.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić najavio je da će Grad Beograd tokom ove godine obnoviti vozni park sa deset električnih i sto novih autobusa na gas, procenjene vrednosti oko trideset miliona evra. On je podsetio da je od 2014. nabavljeno 339 novih autobusa, vrednosti oko 65 miliona evra, dok je 2019. kupljeno 244 autobusa, vrednosti oko 45 miliona evra.
– Savremeni i novi autobusi pružaju putnicima mnogo veći komfor, zbog čega će zasigurno i veći broj ljudi koristiti javni prevoz. S druge strane, nova vozila manje zagađuju životnu sredinu, što je u današnje vreme izuzetno važno. Dakle, nabavkom novih vozila doprinosi se daljem razvoju javnog prevoza u Beogradu – istakao je Radojičić, koji je zajedno sa direktorom GSP „Beograd” Radišom Momčilovićem na početnoj stanici EKO 1 linije kod Vukovog spomenika najavio i buduću novu, EKO 2 liniju.
Gradonačelnik se osvrnuo i na finansijsku stranu funkcionisanja javnog prevoza.
– Primera radi, Grad Beograd je u 2019. obezbedio 15,5 milijardi dinara za funkcionisanje javnog prevoza. Prodajom karata je obezbeđeno sedam i po milijardi dinara, tako da je Grad zapravo sufinansirao oko osam milijardi dinara. Oko 110 hiljada zaposlenih kupuje pretplatne karte na godišnjem nivou, ali čak dve stotine hiljada zaposlenih ne. Ukoliko bismo kupovinu karata povećali za pedeset odsto, na godišnjem nivou mogli bismo da kupujemo više od 150 novih vozila. Zato treba da podignemo svest i svi da damo doprinos jer to je način da se unapredi vozni park javnog prevoznika – kazao je gradonačelnik.
Jedan autobus, dodao je Radojičić, može da smanji tri stotine metara saobraćajne gužve, ako se uzme u obzir broj ljudi koji bi umesto automobilskog koristio autobuski prevoz.
Nova EKO linija imaće trasu od Beograda na vodi do Kalemegdana, precizirao je Radojičić, dodajući da je tender već završen i da bi vozila trebalo da se nađu na ulicama grada do kraja ove ili početka sledeće godine. Kada je reč o najavljenim vozilima na gas, procedura je u toku i oni će takođe od sledeće godine početi da prevoze putnike u Beogradu.
– Vrlo je važno da vodimo računa da se ispoštuju novi evropski ekološki standardi, odnosno da se pravi dobra kombinacija električnih i autobusa na gas – rekao je Radojičić.
Radiša Momčilović je pojasnio da je javna nabavka za kupovinu deset novih elektroautobusa sprovedena, te da se isporuka očekuje krajem ove godine.
– Nakon prijema autobusa GSP će predložiti da nova linija ima oznaku EKO 2, te da trasa bude od Beograda na vodi, Nemanjinom, Slavijom, preko Terazija, do Dorćola – istakao je on.
izvor: studio B
Grad Beograd tokom ove godine obnoviće vozni park sa deset električnih i sto novih autobusa na gas, procenjene vrednosti oko trideset miliona evra.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić najavio je da će Grad Beograd tokom ove godine obnoviti vozni park sa deset električnih i sto novih autobusa na gas, procenjene vrednosti oko trideset miliona evra. On je podsetio da je od 2014. nabavljeno 339 novih autobusa, vrednosti oko 65 miliona evra, dok je 2019. kupljeno 244 autobusa, vrednosti oko 45 miliona evra.
– Savremeni i novi autobusi pružaju putnicima mnogo veći komfor, zbog čega će zasigurno i veći broj ljudi koristiti javni prevoz. S druge strane, nova vozila manje zagađuju životnu sredinu, što je u današnje vreme izuzetno važno. Dakle, nabavkom novih vozila doprinosi se daljem razvoju javnog prevoza u Beogradu – istakao je Radojičić, koji je zajedno sa direktorom GSP „Beograd” Radišom Momčilovićem na početnoj stanici EKO 1 linije kod Vukovog spomenika najavio i buduću novu, EKO 2 liniju.
Gradonačelnik se osvrnuo i na finansijsku stranu funkcionisanja javnog prevoza.
– Primera radi, Grad Beograd je u 2019. obezbedio 15,5 milijardi dinara za funkcionisanje javnog prevoza. Prodajom karata je obezbeđeno sedam i po milijardi dinara, tako da je Grad zapravo sufinansirao oko osam milijardi dinara. Oko 110 hiljada zaposlenih kupuje pretplatne karte na godišnjem nivou, ali čak dve stotine hiljada zaposlenih ne. Ukoliko bismo kupovinu karata povećali za pedeset odsto, na godišnjem nivou mogli bismo da kupujemo više od 150 novih vozila. Zato treba da podignemo svest i svi da damo doprinos jer to je način da se unapredi vozni park javnog prevoznika – kazao je gradonačelnik.
Jedan autobus, dodao je Radojičić, može da smanji tri stotine metara saobraćajne gužve, ako se uzme u obzir broj ljudi koji bi umesto automobilskog koristio autobuski prevoz.
Nova EKO linija imaće trasu od Beograda na vodi do Kalemegdana, precizirao je Radojičić, dodajući da je tender već završen i da bi vozila trebalo da se nađu na ulicama grada do kraja ove ili početka sledeće godine. Kada je reč o najavljenim vozilima na gas, procedura je u toku i oni će takođe od sledeće godine početi da prevoze putnike u Beogradu.
– Vrlo je važno da vodimo računa da se ispoštuju novi evropski ekološki standardi, odnosno da se pravi dobra kombinacija električnih i autobusa na gas – rekao je Radojičić.
Radiša Momčilović je pojasnio da je javna nabavka za kupovinu deset novih elektroautobusa sprovedena, te da se isporuka očekuje krajem ove godine.
– Nakon prijema autobusa GSP će predložiti da nova linija ima oznaku EKO 2, te da trasa bude od Beograda na vodi, Nemanjinom, Slavijom, preko Terazija, do Dorćola – istakao je on.
izvor: studio B