@prostorni planer ok i ovo što si ti sada napisao je ok. Drago mi je da smo ipak pomerili diskurs od "agituješ za stranku" na nivo da ipak možemo da sučeljimo stavove bez vređanja na ličnom nivou, jer ja ne da nisam član ni jedne stranke, nego sam čak i lično donirao sredstva studentima koji protestvuju (preko ljudi koje znam, a najviše kolega iz firme koji su aktivni, a kojima uopšte ne skidam slobodne dane kada im treba u ovu svrhu, jer su izuzetno korektni momci i devojke, pa mi to što činim za njih uzvraćaju maksimalnom pedantnošću u radu i poštovanjem rokova prema klijentima).
Ali da ne idem suviše u oftopik, ja se slažem sa tobom da su putevi bili katastrofa oko bombardovanja. Gledao sam i stare Satove patrole preko Sat Hub iz 90-tih, onu prvu što je Mirko Alvirko vozio S klasu tadašnju do Crne Gore, mislim da je to 1994 godine bilo, i kad to vidiš kako je izgledalo tada, i da je posle toga još 6 godina bilo raubovano (verujem bez bitnih renoviranja), tada je i meni jasno da je rehabilitacija postojećih puteva bila prioritet. Ja se recimo sećam da ja tata babu i dedu vozio često u Bukovičku banju pre 20g i da je tada u čast 100g srpske državnosti obnovljen komplet put do Orašca, i sećam se da sam ja tada bio fasciniran time, kako auto klizi i kako put izgleda kao u inostranstvu negde (u to vreme sećanja sa porodičnih odmora u Grčkoj).
Ali ponovo mi nikako ne ide u glavu da su Hrvati imali otvorene borbe, dakle pravi rat, sa tenkovima, granatama i to, i da su ponovo 6-7 godina posle rata otvorili prvu deonicu na Dalmatini na potpuno novoj trasi, a to je trasa oko Zadra koja je čini mi se otvorena 2002 godine ili tako nešto (max 2003). To bi otprilike bilo jednako kao da su naši otvorili Ljig Preljina ili deonicu u Grdeličkoj klisuri 2006-2007, to jeste 6-7g posle bombardovanja.
Ja ne pamtim Hrvatsku iz ex ju jer sam bio mali kada su me tamo pre rata vodili na more. Ne sećam se dakle kakve su oni puteve imali u ex ju i da li su uvek bili bolji od nas u putnoj infrastrukturi i da li su oni u toku rata nastavili da održavaju puteve kao do rata pa da im nije trebala tako kompletna obnova kao nama posle 2000-Te (što je meni, iskreno, malo verorvatno).
Ove Hrvate i Hrvatice koje znam su svi max 90-95 godište, većina i mlađih, pa ni njih ne mogu da pitam iskustva iz prve ruke kada oni tada nisu bili ni rođeni ili su u najboljem slučaju rođeni za vreme rata.
Nije mi jednostavno jasno kako je moguće da su oni tako brzo posle rata dobili moderne autoputeve na izuetno zahtevnim trasama, i uz put renovirali takođe ostale saobraćajnice i sećam se prvi put kad sam bio u Hrvatskoj, mislim da je to bilo 2006-2007 da su oni tada već šurili komplet sa putnom infrastruktutom i da je meni tada bio osećaj, samo zbog puteva (i prisustva mnoštva stranih lanaca u maloprodaji) da sam negde na zapadu.
Prosto mi je neverovatno da zemlja koja je tada imala rat na svojoj teritoriji uspela istovremeno da renovira postojeću putnu mrežu na nivo zapadne evrope, i da izgradi jako kvalitetne i atraktivne autoputeve sa većinskom trasom u brdsko-planinskim oblastima, dok je kod nas,koji sem bombardavanja nismo imali druge direktne sukobe tih godina, nismo mogli da imamo makar jedan dvocevni tunel do novembra 2016 kada je otvorena prva deonica A2
Sve su zapoceli i sve je bilo pred otvaranje, a nekako nista bas nije otvoreno, kakva slucajnost. A u realnosti zavrsena je samo Ub-Lajkovac glinena deonica iz njive u njivu 
