[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=536508#p536508:2y14tj0f je napisao(la):
Homer Jay » Uto Maj 08, 2018 12:02 am[/url]":2y14tj0f]Jedini objektivni izveštaj koji očekujem
Izvor: Beobuild.rs
Zelena budućnost za Zeleni venac
Prezentacijom idejnog rešenja za rekonstrukciju nekadašnje zgrade Beobanke na Zelenom vencu predstavljena je zanimljiva studija arhitekture. Novi vlasnik ovog zdanja pokrenuo je obimnu kampanju u javnosti sa ciljem promocije projekta, od uključivanja studenata i struke, do organizovanja konkursa i radionica. Osim zanimljivog i drugačijeg nastupa pred javnošću, ovaj projekat promoviše kreativni pristup gradnji, koji treba da proizvede inovativni koncept sa ekološkom odživošću kao osnovnom temom. U skladu sa već izloženim načelima, izabrano rešenje predstavlja kako primenu poznatih obnovljivih izvora energije, tako i za testiranje novih tehnologija i približavanje ovih inovacija domaćoj stručnoj i široj javnosti.
Zgrada Beobanke na Zelenom vencu izgrađena je 1960. godine kao poslovna zgrada Energoprojekta, a po projektu arhitekte Milice Šterić. Kompleks sastavljen od tri celine nagrađen je brojnim nagradama i predstavljao je jako moderan koncept u svoje vreme, sa fasadom pretečom prve staklene zid-zavese i otvorenim prostorom na spratu bez nosećih zidova. Izgradnjom velike poslovne centrale Energoprojekta na Novom Beogradu 1982. godine ova zgrada prelazi u vlasništvo Beobanke. Na prvi pogled neprimetno, ali ova zgrada je isto dograđivana, pa se od originalnog rešenja razlikuje u visini, odnosno za dva sprata dodata na glavnu kulu.
Predstavljeno rešenje otelotvoruje vrlo ambiciozan koncept, kontradikcije kakva je zelena zgrada na Zelenom vencu. Radikalan ekološki pristup privlači pažnju, pogotovo ako uzmemo u obzir gotovo misionarsku ulogu koju je ovaj projekat preuzeo na sebe. Potpuno ozelenjena fasada treba da koristi najsavremenije “pametne” tehnologije iz Izraela, kako bi biljke mogle da se navodne i prežive ovako specifične uslove. Poseban akcenat posvećen je i energetskoj efikasnosti, kroz korišćenje fotonaponskih ćelija, vetrogenetatora, geotermalne energije, kao i razmenu toplote u okviru kanalizacionih sistema i upotrebu piezoelektričnih podova (stvaraju napon pritiskom na njih).
Što se funckionalnosti jednog ovakvog kompleksa tiče i ona ima pomalo konceptualni pristup. Osnovna funkcija je poslovna, gde je najveći deo kancelarijski prostor sa ekskluzivnim hotelom. Planiran je relativno nov model apart-hotela (apartment+hotel), kao kombinacije hotelskog smeštaja i stanovanja. Kuriozitet je i takozvani “Eko-hab – centar” na prve četiri etaže aneksa, namenjenog za edukaciju i praktično usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika. Ovaj razvojni centar sastojaće se od konferencijskih sala i učionica, eko-prodavnice i sajma, kao i prostora za rad namenjenog startapima i pojedincima koji razvijaju "zelene" ideje. Zgrada će imati i garažu sa 514 parking mesta, kao i parking za bicikle i punjače za električna vozila. Krov najvišeg dela objekta predviđen je za javni vidikovac i eko-restoran. Vrednost projekta se procenjuje na 30 miliona evra, a obuhvata ukupno 30.000m2 bruto prostora.
Ekologija je ta nit koja spaja sve to u jednu smislenu celinu, motiv koji se ponavlja u svim detaljima. Problem ovako raskošnih koncepata uvek se svede na njihovu izvodljivost i ekonomsku održivost, što je mozda najveća prepreka za ovakav i slične projekte. Ovako skockane funkcije u ovako skupom tehnološkom okruženju predstvaljaju izazov i na mnogo razvijenijim tržištima od našeg. Kompanija “Stattwerk” tvrdi da su finansije već zatvorene za izgradnju, međutim drugih i približnijih informacija o tome još nema. Isto nas je iznenadilo da vidimo kako predstavljeno rešenje uključuje i dve susedne zgrade - svakako jedna čudna odluka novog vlasnika.
Problem je u tome da “Stattwerk” još uvek ne poseduje te objekte, što je samo još jedna neizvesnost u celoj priči. Susedne zgrade su u vlasništvu države (EPS u Carice Milice i Poreska uprava u delu ka Zelenom vencu), pa tu postoji nekakva realna mogućnost. Međutim, akvizicija mora biti u otvorenom postupku tj. nadmetanju sa drugim zainteresovanim, što nosi dodatne rizike. Kako će se sve ovo odraziti na realizaciju ovog projekta i kako će projekat biti prilagođen ako do kupovine ne dođe nismo mogli da saznamo. U svakom slučaju još uvek ima previše nepoznatih, ali ako je investitor zaista ozbiljan i u stanju da donese novi i inovativni koncept u Beograd, ovaj projekat treba da dobije podršku. Sa druge strane, Beogradu nikako nije u interesu da još godinama zjapi ruševina na Zelenom vencu, tako da je i to scenario koji treba obavezno izbeći.
