Earthmoving
Expert
Ne Laki, pogrešan ti je primer jer izjednačavaš situacije u kojoj je život tj mnogo života ugroženo sa situacijom u kojoj nije. Ne znam kome je menjač u podrumu spasao život ali hitro saniranje brane ispod koje živi mnogo ljudi, a u čemu su veliku ulogu igrale mašine, je u Orovilu sigurno spasilo živote jer je sprečen kolaps dela brane. Videli smo u tandemu akciju na glavnoj prelivnoj stazi ali istovremeno i mašine kako saniraju. Naravno, i jedan drugi bezbednosni sistem je bio u funkciji spasavanja ljudi tamo, a to je organizovan sistem upozorenja i evakuacije. Da je prvi sistem sa mašinama i glavnom prelivnom stazom popustio, drugi bi bi spasao mnogo života. Srećom prvi sistem obezbeđenja popravkom brane mašinama je spasao sve živote i imovinu.
Možda bolje da sam jedan drugi primer osiguranja dao: da li se isplati trošiti na hranu koja se čuva u ostavi, za slučaj ako dođe do nekih naglih poremećaja snabdevenosti hranom i nestanka hrane u prodavnicama. Možda je to trošak i možda se nestašica hrane neće desiti narednih 20 godina ali it istorije znamo da će se kad tad desiti. Zar nije onda bolje svake godine žrtvovati 50 evra na konzerve i imati hranu kada dođe nestašica nego uštedeti za 20 godina, a 21-e dovesti porodicu u poziciju da crkava od gladi. (izgubljenom u Sahari flaša vode vredi milijardu evra, nije sve u parama i troškovima). Dakle to je princip i suština značenja osiguranja. Ja sam naime, upravo i završio smer (finansije) bankarstvo i osiguranje u kojim se puno radi sa verovatnoćama, tj istorisjkim, statističkim, prošlim verovatnoćama. Znači napravi se računica kolko mora koštati pokrivanje naknada na kolko osiguranika, da osiguravajuća kuća ne bi propala u minus, i onda se na osnovu toga računaju visine premija. Ali Problem je što se jednom u , recimo,100 godina uvek pojavi niotkud ona velika, neočekivana velika verovatnoća i potopi ceo sistem koji je baziran na verovatnoći. U konteksu ove teme se u to u žargonu kaže "stogodišnje ili hiljadugodišnje vode". Naravno može biti i zemljotres ili bilo šta drugo neočekivane jačine. Problem je što se "hiljadugosišnja voda" otapanja sa planina recimo, ne mora javiti za 1000 godina nego za 3 godine. Zato treba biti spreman i za malu sumu osiguranja sprečiti veliki rizik. Vrlo prosta i relativno jeftina strategija koja u jednom momentu spašava život.
Ako su prihodi ove brane, lupam, godišnje 1 milion evra, a 1 bager, koji bi služio za hitne potencijalne intervencije, trajao 10 godina košta recimo 200.000 evra, to znači da bi cena tog "osiguranja" gidšnje bila svega 2% prihoda ove brane (200.000 evra : (10 god x 1 mil evra)). To onda nije skupo.
Možda bolje da sam jedan drugi primer osiguranja dao: da li se isplati trošiti na hranu koja se čuva u ostavi, za slučaj ako dođe do nekih naglih poremećaja snabdevenosti hranom i nestanka hrane u prodavnicama. Možda je to trošak i možda se nestašica hrane neće desiti narednih 20 godina ali it istorije znamo da će se kad tad desiti. Zar nije onda bolje svake godine žrtvovati 50 evra na konzerve i imati hranu kada dođe nestašica nego uštedeti za 20 godina, a 21-e dovesti porodicu u poziciju da crkava od gladi. (izgubljenom u Sahari flaša vode vredi milijardu evra, nije sve u parama i troškovima). Dakle to je princip i suština značenja osiguranja. Ja sam naime, upravo i završio smer (finansije) bankarstvo i osiguranje u kojim se puno radi sa verovatnoćama, tj istorisjkim, statističkim, prošlim verovatnoćama. Znači napravi se računica kolko mora koštati pokrivanje naknada na kolko osiguranika, da osiguravajuća kuća ne bi propala u minus, i onda se na osnovu toga računaju visine premija. Ali Problem je što se jednom u , recimo,100 godina uvek pojavi niotkud ona velika, neočekivana velika verovatnoća i potopi ceo sistem koji je baziran na verovatnoći. U konteksu ove teme se u to u žargonu kaže "stogodišnje ili hiljadugodišnje vode". Naravno može biti i zemljotres ili bilo šta drugo neočekivane jačine. Problem je što se "hiljadugosišnja voda" otapanja sa planina recimo, ne mora javiti za 1000 godina nego za 3 godine. Zato treba biti spreman i za malu sumu osiguranja sprečiti veliki rizik. Vrlo prosta i relativno jeftina strategija koja u jednom momentu spašava život.
Ako su prihodi ove brane, lupam, godišnje 1 milion evra, a 1 bager, koji bi služio za hitne potencijalne intervencije, trajao 10 godina košta recimo 200.000 evra, to znači da bi cena tog "osiguranja" gidšnje bila svega 2% prihoda ove brane (200.000 evra : (10 god x 1 mil evra)). To onda nije skupo.