Šta je novo?

Blok 32 - Stambena izgradnja

Атинска повеља је била рекција на лоше и нехумане градове који су настали тако што је спратност расла и расла а урбано ткиво остало прилагођено кућерцима.

У тренутку када је проглашена велики део струке је сматрао то као исправан начин пројектовања градова. После деценија испоставило се да баш и није, да има своје проблеме и велике мане. Као ракција урбанисти су се вратили принципу затвотреног блока, иако је такав принцип већ био одбачен, а није одбачен из хира него зато што је имао велике мане.

На то сам мислио када сам рекао да је ситан затворени блок урбанистички промашај. Уместо да се из искустава затвореног блока и Атинске повеље направи баланс и извуче најбоље, нека нова идеја, урбанизам назадује, понавља исте грешке.
 
zatvoreni blok su delovi bloka 33 ili bloka 30. ovo sto se gradi u bloku 32 nije zatvoreni blok nego zgrada sa rupom u sredini
 
A znaci vise ne mozemo sami da procenimo sta nam prija kao ljudskim bicima nego pitamo "evropske drzave"? Da znam...
 
Feanor":1kf1bumm je napisao(la):
A znaci vise ne mozemo sami da procenimo sta nam prija kao ljudskim bicima nego pitamo "evropske drzave"? Da znam...

Eto sada znas :D :p :wink:
 
Evo mal novih fotografija od vikenda. Deluje kao da ce biti gotovo do jeseni:

dsc2045.jpg


dsc2046.jpg


dsc2048.jpg


dsc2049.jpg
 
Malo novih fotki od danas, projekat je pri kraju, ali hajde da se prvo podsetimo...

Kako je trebao da izgleda projekat:
dsc2646.jpg


Kad je trebao da bude završen:
dsc2647.jpg


Kako izgleda već završen blok od pre par godina:
dsc2640.jpg


iiiiiiiiiiiiiiiiiii kako sada izgleda blok. Prvo što upada u oči je boja, koja nije bela kao na renderu:
dsc2642.jpg


Onda ukapirate da je fasada pokrivena aluminijumskim profilima:
dsc2648.jpg


dsc2650.jpg


Čudna konstrukcija terasa, ovo žuto bi trebalo da ih nosi:

dsc2643.jpg


Ne kapiram kada je odlučeno da se ovo uradi ali nije po projektu. Jel neko zna koje iskustvo je sa ovakvom vrstom fasade? Verujem da se lakše čisti kad se zaprlja.
 
Млади научници старе чекајући станове
Од седам зграда за стамбено збрињавање истраживача, колико је планирано 2003. године, усељене су само две. – Рок за завршетак трећег објекта померен трећи пут
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gradiliste.jpg

Трећа зграда у Блоку 32 – Универзитетско насеље

Жељко Томановић, професор на Биолошком факултету, десет година чека кључеве стана у новобеоградском Блоку 32, у згради коју је држава обећала да ће подићи за младе научнике. У тај објекат, чија је градња започета 2011, са седам година закашњења, он и још 133 породице, изабране на конкурсу 2003. године, требало је да се уселе почетком године. Тај рок је пролонгиран за септембар, а како објекат још није завршен, улазак у нове домове је, каже Томановић, померен за пролеће 2013. године.

–Застој у градњи правдан је недостатком новца, проблемима са пројектом и грађевинском дозволом. О усељавању се углавном причало пред изборе, тада су полагани камени темељци, а касније су сви заборављали на нас. Деценију живимо у неизвесности као подстанари. Док чекамо да држава испуни обећање 50 научника је напустило Србију – објашњава Томановић, представник будућих станара зграде 3-Б.

Од седам предвиђених објеката, у којима би се станови нудили младим истраживачима по условима повољнијим од тржишних како би имали подстрек да остану у земљи, до данас су усељене само две. Оне су завршене 2004. и 2007. године, изградња је финансирана из буџета Републике Србије, а инвеститор је била Фондација за решавање стамбених потреба младих научника Универзитета у Београду. После дугогодишње паузе, градња трећег објекта настављена је пре две године захваљујући кредиту Банке за развој Савета Европе. Тај посао, одлуком владе из 2010. године, поверен је Јединици за управљање пројектом (ЈУП), у којој су потврдили да је рок за изградњу станова за младе научне раднике у Универзитетском насељу продужен за 60 дана од 3. октобра „због усаглашавања пројектне и техничке документације и технологије изградње”.

– Спољно уређење комплекса, као и прикључак објекта на инфраструктуру, завршени су. Преостало је усаглашавање са јавним комуналним службама, као и прибављање неопходних сагласности, од чега ће зависити и динамика завршетка радова. Очекујемо да ће извођач радова поштовати предвиђене рокове и да ће први станари ускоро добити кључеве – навели су у ЈУП-у у писаним одговорима „Политици” и додали да је вредност инвестиције 10 милиона евра.

Ко ће од истраживача изабраних на конкурсу 2003. године добити кључеве, одлучује Фондација за решавање стамбених потреба младих научника Универзитета у Београду.

– Ондашњу ранг-листу морамо ревидирати. Поједини су се одселили, купили станове, не раде више на универзитету или су умрли. Осам имена смо скинули са листе, а стамбена комисија разматра још тридесетак који треба да доставе документацију. На празна места ћемо додати истраживаче који су у првом рангирању остали испод црте. То ће се завршити за месец дана – каже проф. др Миодраг Поповић, председник Управног одбора фондације и проректор за финансије Универзитета у Београду.

Томановић и његове колеге који испуњавају услове да на овај начин дођу до властитог крова над главом незадовољни су радом фондације зато што станове није расподелила раније, а брине их и цена по којој ће плаћати квадрате. Страхују да не буду оштећени у односу на око 250 колега који су се уселили 2004. и 2008. године.

– Према првобитном договору из 2003. године, људи су могли да бирају да ли ће плаћати закуп, који је износио око 100 динара по квадрату, или ће откупити стан. Узимали су кредите по повољнијим условима и квадрат није био скупљи од 800 евра. Пре три године Уредба о решавању стамбених потреба се променила и постоје назнаке да ћемо једино по тржишним условима моћи да купимо стан. То је неприхватљиво и у чему је онда помоћ државе – огорчен је Томановић.

Њихов страх чини се оправдан јер, како каже Поповић, уредба се не допада ни управи универзитета али нико за сада не може да каже да ли ће квадрати у новој згради бити скупљи него у претходне две”.

– Станови ће се изнајмљивати по приступачним ценама на пет година, после чега ће млади истраживачи имати прилику да их откупе и неће моћи да их продају наредних пет година. То прописује уредба као и да ће цену квадрата одредити Пореска управа у висини тржишне вредности на тој локацији. Тражићемо да се уредба промени како би научни радници по повлашћеним условима могли да откупе станове – најављује проф. др Миодраг Поповић, председник Управног одбора фондације.

--------------------------------------------------------------------

До сада обезбеђено 25 милиона евра

Изградња становa за младе истраживаче финансира се из буџета Републике Србије, кредита Европске инвестиционе банке и зајма Банке за развој Савета Европе. До сада је обезбеђено 25 милиона евра, од тога ће десет бити потрошено на изградњу стамбене зграде 3Б, пише у одговорима „ЈУП Истраживање и развој” нашем листу.

– Уговор који смо потписали са Универзитетом у Београду и Фондацијом за решавање стамбених потреба младих научних радника прописује да се преостала четири објекта у Универзитетском насељу финансирају фазно, у складу са међунардоним уговорима и предвиђеним новцем у републичком буџету – навели су у ЈУП-у.

Колико ће коштати њихова изградња и када ће она почети још није познато јер пројекти нису завршени.

Далиборка Мучибабић
објављено: 13.10.2013.

Izvor: Politika
 
prosao sam danas, teku radovi, skele skinute. Interesantno mi izgleda ova strana koja je prakticno okrenuta ka susednoj zgradi.

Evo par fotki.
img20140405124823956.jpg


img20140405124826944.jpg


img20140405124918720.jpg


img20140405124926054.jpg
 
a da, ovi paneli jesu prilicno retko vidjena fasada.
 
Meni samo nisu jasne ove žute terase poređane bez nekog reda (kao i na susednoj zgradi).

Shvatam da bi možda bilo monotono da svi imaju te terase, ali ubio bih se da dobijem stan koji nema istu.

Poznajem ljude koji treba da se usele u tu zgradu i baš me zanima da li će dobiti stan sa terasom. Dosta ljudi koji su bili na spisku za stanove su u inostranstvu i na njihova mesta su ušli neki preko veze, tj oni koji su ostali u zemlji se nisu pomerili gore na spisku što bi bilo logično (tako oni kažu).
 
Simpatična su ova dvojica radnika na poslednjoj slici koja su se zagrlila i digla ruke kada su shvatili da će biti na slici.
Inače fasada deluje kvalitetnija od ove starije do nje.
 
Jeste, mahali kameri :) malo smo se i dovikivali :)

sto se tice terasa, ovako kako su postavljene su totalno neprakticno izvedene terase, sto se jasno vidi na prethodno izgradjenoj zgradi posto je veliki broj vlasnika istih udario i neke nadstresnice pa izgleda bezveze. Ovako kako sada stoje su jos verujem interesantne, pogotovo kada se gleda model na kompjuteru, ali su 0 sto se tice prakticnosti zbog male kvadrature i uobicajenog naruzivanja koje ce uslediti. Jedino ako stanari budu spremni da ih ostave ovako i bukvalno koriste da izadju i uhvate svez vazduh.

Inace ovaj deo sa strane za koji nisam znao ranije mi je dosta poboljsao utisak o citavoj zgradi, deluje interesantno i verujem da bi izgledao jos bolje ako se stanari dogovore i postave neke zardinjere sa zelenilom na istim, mada je i ovako skroz ok. Nisam siguran u strukutru zgrade, ali mi se ovako cini da je ovo prakticno deo sa kog se ulazi u stanove.
 
Ova, dosad skrivena, fasada sa velikim terasama me (baš) prijatno iznenadila. I cela fasada je priično neobična za Beograd. videćemo kako će izgledati sa klimama (pošto vidim da su postavili držače).

Inače, raspored ovih malih žutih terasa je identičan kao i na sivoj zgradi pored (samo što su postavljene kao odraz u ogledalu).

Ovo je treća od ukupno sedam planiranih zgrada i baš se pitam hoće li se nastaviti sa izgradnjom u narednom periodu :|
 
Nepopravljivi optimista":2d28uh2x je napisao(la):
Onda ukapirate da je fasada pokrivena aluminijumskim profilima:
....
Ne kapiram kada je odlučeno da se ovo uradi ali nije po projektu. Jel neko zna koje iskustvo je sa ovakvom vrstom fasade? Verujem da se lakše čisti kad se zaprlja.
DusanBG":2d28uh2x je napisao(la):
a da, ovi paneli jesu prilicno retko vidjena fasada.

Ajmo malo o fasadi :) Paneli nisu nikakvi aluminijumski profili, vec kompozitne cemetne ploce tipa "EFASAL", slovenackog proizvodjaca ESAL, poznata po cuvenim SALONIT plocama. Ova fasadna obloga je takodje talasasta poput salonita. U Sloveniji se dosta obejakata oblaze ovim fasadnim panelima, dacu primer koji je bas oblozen ovim istim panelima
09-KAM1736.jpg

04-KAM4626.jpg

detalj
detalj.jpg

Inace, slovenacki proizvodjac se udruzio sa Svakcarskim proizvodjacem i napravili zajednicku firmu SWISSPEARL, jednu od najacih u Evropi u oblasti oblaganja fasada.

Cena se krece od 80-120e/m2 sa termoizolacijom u zavisnoti od vrste i gustine t.i, vrste panela, nacin kacenja i dr.

Fasada na prvoj zgradi je bila predvidjena da se oblaze PARKLEX-om, kompozitnim panelima koji verno imitiraju drvo, u kombinaciji sa jos nekim panelima, i cena samo za oblaganje fasade je iznosila oko 1 mil e. Grad je to odbio kao skupo resenje, i uradjena je kontaktna fasada, poznata kao DEMIT kao jeftinije resenje.


DusanBG":2d28uh2x je napisao(la):
...Inace ovaj deo sa strane za koji nisam znao ranije mi je dosta poboljsao utisak o citavoj zgradi, deluje interesantno i verujem da bi izgledao jos bolje ako se stanari dogovore i postave neke zardinjere sa zelenilom na istim, mada je i ovako skroz ok. Nisam siguran u strukutru zgrade, ali mi se ovako cini da je ovo prakticno deo sa kog se ulazi u stanove.
Homer Jay":2d28uh2x je napisao(la):
Ova, dosad skrivena, fasada sa velikim terasama me (baš) prijatno iznenadila. I cela fasada je priično neobična za Beograd.

Ove terase sa strane su javne, tj ne pripadaju ni jednom stanu, vec se koriste kao zajednicke. To se isto nalazi i na prvoj zgradi
Fotografija je sa predavanja B.Mitrovica. Inace, zanimljivo je da sam primetio da arhitekte obicno projektuju na osnovu svoj licnog dozivljaja, odnosno izkustva sa zivotnim prostorom koje je imao. Recimo, Brana je na tom predavanju pricao, kako je, dok je studirao, stanovao u iznajmljenoj 'devojackoj sobi' starih salonskih stanova u Beogradu, koji su karakteristicni po "zajednickim terasama" gde mozete preko terase da odete do komsije. Pricao je da je to na njega ostavilo snazan utisak, tog zajednista, okupljanja, druzenja, i da jako voli galerijiski tip stanovanja (kao ove zgrade) koji je najslicniji tim 'terasama', gde zajednicke hodnike koriste i kao 'ostave' a ujedno se kuhinja provetrava prema toj strani. Dok te terase sluze za okupljanje stanara i druzenje. Neke slike prve zgrade sa prevanja
 
Mala ispravka:
Esal je proizvođač žutih fibercementnih ploča kojima je obložena unutrašnja, atrijumska ventilisana fasada.
Spoljašnja fasada je obložena sinusoidno savijenim aluminijumskim talasastim limom proivedenim i bojenim u Sevojnu, a savijenim u Požegi.
Obe fasade imaju potkonstrukciju od aluminijumskih profila.
 
Hvala na ispravci :kk: Moj info je malo stariji, od kolega dok je projekat bio jos u razradi. Drago mi je da su na kraju primenjeni domaci materijali i da moze sve super i tako da ispadne. Jel znas mozda koja je cena po m2 takve fasade?
 
Znaci do sad je izgradjeno 3 zgrade od ukupno 7 koliko ih je planirano za mlade naucnike u bloku 32.
Zna li se kad ce da krenu sa izgradnjom ostalih zgrada i tako popune blok?
 
Uzeli kredit za sedam, a sagrađene tri zgrade

Isidora Kranjčević | 09. 06. 2014. - 20:17h | Foto: V.Lalić | Komentara: 2
Od planiranih sedam zgrada sa stanovima za mlade naučnike, sa izgradnjom se stalo već posle treće zgrade, zbog sudskog spora Grada i Univerziteta kao suosnivača Fondacije koja gradi stanove.
479517_univerzitetsko-naselje02rasfoto-vesna-lalic_f.jpg


U novoizgrađenu treću zgradu na jesen će biti useljeno 90 naučnih radnika koji na stanove čekaju još od 2003. kada je bio raspisan konkurs. Trećina prijavljenih na konkurs u međuvremenu je prestala da ispunjava osnovne uslove.

- Njih oko 40 više nije zaposleno na fakultetima ili su na drugi način obezbedili stanove, a neki su napustili i zemlju - kaže prof. dr Ivanka Popović, prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu.

Ona najavljuje do kraja juna sednicu Upravnog odbora Fondacije koja gradi stanove za mlade naučnike. Razmotriće se dalji planovi, ali kaže da se sa izgradnjom četvrte zgrade, od planiranih sedam zgrada, stalo uprkos novcu koji je obezbeđen sredstvima Centralne razvojne banke Saveta Evrope.

Naknada
Sporno je što nije plaćena naknada za građevinsko zemljište za izgradnju garaže u četvrtoj zgradi, pa je Gradska uprava pre nekoliko godina tužila Fondaciju, iako je njen suosnivač - kaže prof. dr Ivanka Popović, prorektorka za nauku Beogradskog univerziteta.
- Sporno je što nije plaćena naknada za građevinsko zemljište za izgradnju garaže u četvrtoj zgradi, pa je Gradska uprava pre nekoliko godina tužila Fondaciju, iako je njen suosnivač. Nadamo se da ćemo do jeseni rešiti spor u interesu mladih naučnika, jer naknada za građevinsko zemljište ne može da bude plaćena iz kredita već moraju da se nađu posebna sredstva - napominje prorektorka za nauku Ivanka Popović.

Željko Tomanović, profesor na Biološkom fakultetu i predstavnik stanara, ističe zadovoljstvo što će se posle 11 godina čekanja konačno sa još osamdesetak kolega useliti u novi stan, ali istovremeno izražava zabrinutost što se stoji sa izgradnjom preostalih zgrada.

On poziva Gradsku vlast da nađe rešenje za izgradnju četvrte zgrade, jer još mladih naučnih radnika očekuje mogućnost da dođu do stana, a novac iz kredita je odavno obezbeđen.

- Gradska uprava nedavno je oslobodila Partizan i Zvezdu plaćanja naknade građevinskog zemljišta za sportsku halu, pa bi i ovde moglo da se nađe neko rešenje kako bi se odblokirala fondacija i nastavila gradnja stanova za mlade naučnike - poručuje Tomanović.

Prva zgrada useljena 2004.
Prema informacijama Jedinice za upravljanje projektom, planirana je izgradnja sedam stambenih zgrada u Bloku 32 u Novom Beogradu sa 517 stanova, 257 garažnih mesta i 115 lokala. Na konkurs, raspisan 2003. godine, javilo se oko 1.000 mladih naučnika, a uslove je ispunilo njih oko 400. Prva zgrada je useljena 2004, druga 2008. godine, a treća će biti useljena ove jeseni.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/471929 ... tri-zgrade
 
Ја ту зграду, од како сам јој видео први пут фасаду (жуто-црну), зовем - даждевњак.

За зграду је карактеристично, као и за њену старију сестру, да има спољашње ходнике за прилаз становима - с ове занимљиве стране с терасама они су потпуно отворени, а с унутрашње стране су застакљени.
 
Jeste zanimljivo kako su resili ovo sa spoljnim hodnicima i to narocito posto jedna strana ima stanove koji gledaju samo na unutra, a ostale tri stanove koji gledaju samo na spolja (ajde ima par prozora na unutra). Po meni je ovo pozitivno posto je svakako dosta bolje imati stan koji ne gleda u ovo unutrasnje dvoriste postoje odaje utisak zatvorenosti (ne zatvora :)
 
Neki majstori krče džunglu na zemljištu pored crkve, ali čini mi se da je reč o održavanju (tj. da su ih naterali da upristoje plac, pre nego što se pojave krokodili na njemu), jer na sajtu Jedinice za upravljanje projektima (www.piu.rs) nema nikakve naznake nastavka izgradnje stanova za mlade naučnike u Beogradu.
 
Vrh