Šta je novo?

Blok 32 - Stambena izgradnja

Vučko, ukoliko zaista misliš na 37. u 38. blok, tamo je situacija mnogo drugačija, obzirom da su to sve odvojene zgrade, koje zaista formiraju kvadrat, ali sa ogromnim prostorom između sa vrtićima i školama u sredini, dakle nije uporedivo sa ovim.

U 21. zaista postoji ova najduža zgrada na NBG, čije je ime inače Meandar ako se sećam (hvala facebook stranici srpski arhitekti i stare slike NBG puno korisnih informacija i vrednih slika), ali i delovi te zgrade koji se gledaju pod pravim uglom nisu baš toliko blizu jedni drugom. Upravo u tim međuprostirma su i tu vrtić, jaslice, osnovna škola i X gimnazija (ona ima malo veće dvorište pa nije samo u ovom prostoru). Veličina te zgrade se zapravo teško shvati, dok ne pogledate snimak iz vazduga.

Ova novogradnja zapadno od arene je početak ubistva NBG sa ovim zatvorima...
Zaboravih da dodaj možda i prvi ovakav projekat, upravo crvenkape zapadno od SIV-a, koje su se isto smatrale (i dalje je tako) za elitni?!?! deo NBG sa skupljim stanovima. Valjda bizmismeni vole da gledaju drugima u prozore i da nema livade u bloku da ne ukaljaju cipele...
 
Naučnici ostarili čekajući ključeve
IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI
Beograd -- Stanovi za mlade naučnike u Bloku 32 biće konačno gotovi na jesen. Budući stanari čekali 10 godina, trećina njih otišla u inostranstvo, pišu Novosti.

19620314645137b21854325461369731_368x469.jpg



Ilustracija (sxc.hu)
Zgrada sa 134 stana, za koju je konkurs raspisan još 2003. godine, trebalo je da bude završena u februaru, ali zbog čekanja dozvola, biće useljena u oktobru.

To je treća od sedam predviđenih zgrada koje je trebalo da bar delu mladih istraživača sa instituta i fakulteta daju motiv više da ostanu u zemlji.

"Od 137 ljudi koji su dobili rešenja na konkursu, čak 45 je otišlo u inostranstvo", kaže za ”Novosti” dr Željko Tomanović, predstavnik stanara. "Na njihova mesta doći će oni koji su bili prvi ispod crte na konkursu na koji se prijavilo hiljadu kandidata."

Ova zgrada se, podseća on, gradi iz kredita, kojim je novac predviđen za još jedan objekat, a šta će biti sa preostale tri planirane lamele još se ne zna. Prve dve zgrade useljene su 2004. i 2007. godine. Oko stanova namenjenih najboljim mladim naučnicima godinama unazad je mnogo problema, koji se sve više gomilaju. Za dodelu stanova zadužena je Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika, koja je u velikim dugovima i blokadi.

"Čak je bio proglašen i stečaj, ali ga je Ustavni sud poništio", kaže prof. dr Miodrag Popović, prorektor UB i član UO Fondacije. "Ako bismo ponovo zapali u stečaj, to bi značilo da ne bi imao ko da dodeli stanove. A najveći problem koji ne možemo da rešimo jeste dug Gradskoj direkciji za građevinsko zemljište."

Neće biti novog konkursa, bez obzira na to što ti ljudi više nisu mladi, kaže dr Đurđica Jović, predsednica stambene komisije. "Tražili smo da svi dostave dokumentaciju, kako bismo utvrdili da su i dalje zaposleni na fakultetima i institutima, a ključevi onih koji to više nisu biće dodeljeni kolegama koje su ostale ispod crte."

Procena je da je dug za korišćenje parcele narastao iznad pola milijarde dinara. Fondacija nema sredstva to da plati.

"Grad traži da plaćamo troškove za svih sedam zgrada, iako su izgrađene samo dve, a treća se radi", objašnjava prof. Popović. "Mi smo plaćali za pet, ali za preostale dve nismo imali novca. Nadam se da će Grad Beograd uskoro da shvati da je univerzitet beogradski i da će imati više razumevanja."

On najavljuje da će u narednih desetak dana sa ministrima prosvete i finansija pokušati da reše problem, kako bi Fondacija bila odblokirana. Postoji pretnja ako se taj spor ne reši da Direkcija deo atraktivnog placa dodeli nekom drugom investitoru.

------------------------------------------------------------

Pazite sliku koju su stavili. ROLFMAO
 
А ја се, сињи кукавац, понадао да фотка аутентична...њах :bash:
 
Stvarno je slika takva da se zapitaš da li je namerno. Ne znam kako nije bilo lakše da bilo gde, makar i ovde iskopaju sliku blok 32.
 
Е то ти је наша штампа - част изузецима. Да видиш шта тек раде са чланцима из области ваздухопловства! Пишу нпр. о новом борбеном авиону за ваздухопловство и тресну фотку неког малог тренажног авиона из '60-тих. Горе бар пише "Ilustracija (sxc.hu)"...
 
I u roku od sat vremena možeš iz bilo kog dela grada da dođeš do bloka 32 i slikaš.
Koliko ovaj novinar u toku dana ima tekstova? Da li ne može 2 sata da posveti jednom tekstu?
 
To je jer novosti rade za stampanu verziju pa imaju I slike dok b92 uglavnom prenosi vesti.
 
U vezi sa slikom. Otprilike je reč o ovome što Vučko kaže. Dosta se razlikuje rad na portalu, od rada u novinama. U novinama se na jutarnjem sastanku podele zadaci i uglavnom svako radi po jednu priču dnevno. Naravno, nekada se desi da neko uradi dve priče, pa i više priča za dan, a nekada se desi da se na jednoj priči radi više dana (ako je reč o zahtevnijim temama koje zahtevaju malo više istraživanja). Novine uglavnom imaju svoje foto reportere i od njih se "naručuju" fotke onoga što ti treba. Nekada foto-reporter ide sa novinarom na teren, a nekada rade odvojeno. Plus, tu je bogata arhiva raznoraznih fotografija i uvek se lako nađe ono što ti treba.

Rad na internet portalima je potpuno drugačiji i u 99% slučajeva se svodi na to da jedna osoba "veb-novinar" (ja više volim to da zovem veb-prezenter) dođe na smenu, sedne za komp, uključi agencijski tiker i internet browser, i onda prenosi tekstove sa agencija i iz drugih medija uz minimalne autorske intervencije. Osoba za jednu osmočasovnu smenu izbaci i po 20-30 tekstova na sajt. Dakle, nema ni govora o tome da može da odvoji sat vremena da ide da slika neku zgradu! E sad, dok se preuzimanje tekstova sa drugih sajtova uglavnom toleriše, pa čak i stimuliše (svi uzimaju jedni od drugih i tako u krug), preuzimanje fotografija je veliki "no, no!". Probaj, i u roku od par sati dobijaš pretnju tužbom. Šta ti onda preostaje? Uglavnom se fotke, kao i većina vesti, skidaju sa agencijskih servisa. ali tamo ćeš malo šta naći što nije dnevni događaj (tipa: Vučić i Hejg se danas sastali u Londonu). Zato se masovno koriste sajtovi sa besplatnim opštim fotkama kao što je "Stock Exchange (sxc)". E sad - to naravno ne znači da treba da uzmeš bilo koju fotku (kao što je slučaj sa ovom vešću gore), već treba imati malo mudrosti - dakle, ako treba da ilustruješ izgradnju stanova u Beogradu čiju fotku nemaš - nađeš onda neku fotku gde se vidi samo kran, ili gde malo vire greda i armatura - a ne nešto gde se vidi cela zgrada koja se očigledno ne nalazi u Beogradu.
 
Završeni radovi na konstrukciji i zidarski radovi u novobeogradskom bloku 32
Radovi na izgradnji konstrukcije i zidarski radovi u novobeogradskom bloku 32 su završeni, a izvršena je i montaža prozora i spoljašnjih vrata. U toku su ostali završni i instalaterski radovi.
Takođe se priprema dokumentacija za izgradnju nove zgrade 2B u bloku 32, koja se usklađuje sa novima zakonima i propisima.

Slike januar

http://piu.rs/general.php?id=134

Slike mart

http://piu.rs/general.php?id=137
 
Mene ne cudi da grade zgrade tog oblika.
Zatvoreni uiviceni blokovi sa zelenilom unutra su se ispostavili kao najracionalnije resenje popunjavanja bloka.
slicni primeri postoje u Budimpesti i drugim gradovima.
Ta tipologija urbanizma cini blok mnogo guscim i urbanim jer se zapravo zasniva naurbanizam iz 19 og veka sa zatvorenim blokovima i kanalisanim ulicama koji se primenjivao u Pragu i Becu.

Problem nije u rasporedu zgrada i njihovoj formi vec u njihovoj arhitekturi koja je veoma prosta i jednolicna, sto totalno kvari citav utisak i deluje veoma dosadno i bledo.
 
Sta je racionalno u zivotu u betonu i asfaltu bez trunke zelenila ili samo ukrasnog zelenila?
 
Feanor":30lr131g je napisao(la):
Sta je racionalno u zivotu u betonu i asfaltu bez trunke zelenila ili samo ukrasnog zelenila?

pricam o formi tj rasporedu zgrada u prostoru, rekao sam da je arhitektura tih objekata uzasna.
 
Unutra ne moze da bude niti ozbiljno zelenilo niti prostor...
Jednostavno takav raspored zgrada u prostoru je katastrofa, bar iz moje perspektive idealnog grada koji treba da pruza i te sitnice kao sto su zelenilo i sirina...
 
u ovolikom "bloku" nema šanse da stanu dva drveta, a ionako nije ni predviđeno mesto za iste. Nažalost nit imam vremena nit znanja da šetam po blokovima i premeravam, ali verujem da u starim blokovima indeks izgrađenosti nije mnogo manji nego u ovim novim nazovi blokovima, ali uz mnogo više zelenih površina. Blokovi 61-64 kao primer velike izgrađenosti imaju zelenila kao central park u odnosu na ovo! Samo je potrebno malo više sprovođenja pravila u većim stambenim objektima i ne bi ni ljudi bežali od viših zgrada...
 
Feanor":6d117cof je napisao(la):
Jednostavno takav raspored zgrada u prostoru je katastrofa, ..

Jos jednom ponavljam:
Nije raspored zgrada katastrofa vec kvalitet njihove arhitekture!
Da je raspored zgrada katastrofa onda bi trebalo sve zgrade u centru Beograda srusiti jer ni one nemaju dovoljno velika dvorista da se posadi zelenilo i drvece.
 
Evo sad sam baš gledao na Google mapama, blok zgrada u kome živim je П oblika, a unutrašnji prostor je oko 25 x 30 m. I u takvom prostoru se razvio predivan parkić, ne veliki ali za nas dovoljan.

Zgrade u bloku 32 imaju preko 25 metara 'prečnika', što je sasvim dovoljno za jednu finu uređenu zelenu površinu.
 
spatiotecte":3rv9gfgb je napisao(la):
Feanor":3rv9gfgb je napisao(la):
Jednostavno takav raspored zgrada u prostoru je katastrofa, ..

Jos jednom ponavljam:
Nije raspored zgrada katastrofa vec kvalitet njihove arhitekture!
Da je raspored zgrada katastrofa onda bi trebalo sve zgrade u centru Beograda srusiti jer ni one nemaju dovoljno velika dvorista da se posadi zelenilo i drvece.
Не би их требало срушити, али сигурно не представљају оптимално решење града за потребе човека. Блокови старог града су првобитно формирани за приземљуше са двориштима, а каснији раст града у висину није могао бити испраћен еквивалентним дворишним просторима. Наслеђено стање које је еволуирало, а на Врачару последњих 10 година еволуција је прешла у деградацију урбаног простора.

То је природна еволуција града, али у старту на ливади градити такав распоред зграда је једноставно урбанистичка срамота!

Архитектура самих зграда је бедна, ту се слажемо, али је урбанизам превазиђен као доказани промашај.
 
Oblik P i zatvoren kvadrat nisu isto po meni, obzirom da prvi ima mnogo više svetla. Kada se na to doda i veći broj spratova, ovo postaju čisti svetlarnici u zgradama koje imaju 7-8 spratova i 20 metara dvorište. Zgrade u obliku potkovice npr u blokovima od po 4 sprata imaju sasvim dovoljno zelenila i ja se slažem da im nije potrebno veće dvorište. Ali oko Arene npr. ima novih zgrada koje niti imaju zelenila, niti mogućnosti za isto zbog podzemnih etaža ispod celokupne parcele pošto je dvorište malo (sa garažama se slažem, samo mora da se bolje isplanira cela parcela).

Nažalost broj kvadrata koji se gradi po aru zemljišta na Vračaru je sada standard i za NBG, kao da ne uviđaju u šta se Vračar pretvara poslednjih desetak godina.
 
Slažem se da P ima više svetla, ali viđao sam i po centru grada ili centru Zemuna fina zatvorena dvorišta sa pristojnim zelenilom.
Moja poenta je da je i malo zelenila bolje nego betončina :)
 
@STF
Pricajuci o zatvorenim blokovima napisao si sledece:
stf":xieo0rwb je napisao(la):
То је природна еволуција града, али у старту на ливади градити такав распоред зграда је једноставно урбанистичка срамота!

Архитектура самих зграда је бедна, ту се слажемо, али је урбанизам превазиђен као доказани промашај.

Koje argumente dajes u korist ove izjave?

Mogu da ti navedem zilon primera novogradnje sirom zapadne evrope gde se od nule napravilo zatvoreni blok i da je to ispalo veoma uspesno i urbano.
Takodje moze se naci nekoliko primera urbanizma atinske povelje sa blokovima gde dominira zelenilo i gde ima par kula i zgrada koje su srusene da bi se na njihovom mestu izgradio urbanizam sa zatvorenim blokovima.

Sta je sramno u urbanizmu zatvorenih blokova?
U svim gradovima evrope oni predstavljaju skoro uvek najvrednije urbano tkivo.
 
Vrh