Blok 26 - Crkva Sv. Simeona Mirotočivog - [ Religijski objekat ]
- Začetnik teme neven
- Datum pokretanja
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.087
- Pohvaljen
- 49.005
Бела, онако пристојно али треба да ураде и цркву и парохијски дом за потпун утисак. А паркинг је очај живи и плашим се да ће га ширити и до испред цркве, пошто је ограда цркве мало добље у блоку, а не до тротоара. Није ми ту апарат нажалост, а телефон има лошу камеру. Видећу нешто да средим.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.639
- Pohvaljen
- 38.032
Sedam godina završavaju parohijski dom i parking
Marija Antonijević , Aleksa Ćelap , | 30. 08. 2016 - 16:58h
U porti Crkve Svetog Simeona Mirotočivog, prekoputa „Kombank arene“ na Novom Beogradu, u toku su radovi na podizanju parohijskog doma i parkinga za vernike i sveštena lica.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/sedam- ... ng/mlxmw6s
Marija Antonijević , Aleksa Ćelap , | 30. 08. 2016 - 16:58h
U porti Crkve Svetog Simeona Mirotočivog, prekoputa „Kombank arene“ na Novom Beogradu, u toku su radovi na podizanju parohijskog doma i parkinga za vernike i sveštena lica.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/sedam- ... ng/mlxmw6s
milanobelgrade
Higher intermediate
Kako je arhitekta nadmudrio vladike
Objava: Igor Conić
Projektovanje i izgradnja crkve Sv. Vasilija Ostroškog krije jednu zanimljivu priču koju vam otkriva istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Arhitekta Mihajlo Mitrović ovih dana je bio aktuelna tema u svetu arhitekture. Doskorašnji predsednik Akademije arhitekata Srbije i po broju izvedenih dela naš najuspešniji arhitekta, napunio je 94 godine. Po njegovoj aktivnosti, doduše u poslednjih par godina na nivou kritičkih stručnih tekstova, uviđamo da je i dalje visprenog uma i da dostojno brani i promoviše našu arhitekturu. Kada se u obzir uzme njegov zavidni opus i životno doba u koje je uplovio, možemo slobodno reći da je Srbija dobila svog Oskara Nimajera ili Frenk Lojd Rajta. A da bismo bar delimično rasvetlili genijalni um ovog arhitekte, napravićemo osvrt na jednu zanimljivu epizodu u njegovoj burnoj karijeri – projektovanje i izgradnju crkve Sv. Vasilija Ostroškog u naselju Bežanijska kosa u Beogradu.
Crkva Sv. Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi
Umesto jednobrodne strukture ili upisanog krsta sa pet kupola, autor se opredeljuje za rotondu, to jest, objekat kružnog oblika.
Priča započinje početkom 90-ih godina 20. veka. Raspad Jugoslavije, građanski rat u bivšim republikama, izbeglice, finansijska kriza, sankcije, ali i liberalan stav jugoslovenskih političara prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja doživljava ponovno buđenje. Počinju da se zidaju crkve širom Beograda, pa i u naseljima koja su projektovana tokom 70-ih i 80-ih godina u kojima ni u snu nije predviđano zidanje bilo kakvog sakralnog objekta. Ista sudbina dočekala je i naselje Bežanijska kosa, gde je u blizini popularnih Karingtonki (arhitekte Dušan Simić i Mihailo Čanak) odabrano mesto za novu parohijsku crkvu. Kako se nije radilo o tipičnom novobeogradskom okruženju (urbanizam i arhitektura u duhu moderne) već o posmodernističkom duhu regionalnih reminiscencija u vidu porodičnih kuća kosih krovova i strukturom stanovništva pretežno iz Crne Gore i Hercegovine, izgradnja samog crkvenog objekta i odabir svetitelja zaštitnika u mnogo čemu je već bio definisan. Srećna okolnost bila je da je novi paroh naselja Bežanijska kosa došao iz lozničkog kraja, tačnije Banje Koviljače, gde je arhitekta Mitrović već 1985. godine projektovao parohijski dom. Zadovoljan njegovim arhitektonskim idejama, novi paroh ponovo upošljava Mitrovića, ovaj put na projektovanju novog sakralnog objekta.
Detalj sa fasade
Sinod SPC odbio je rešenje i zahteva od arhitekte da izradi drugo rešenje koje bi bilo po tradicionalnim idejama naših srednjovekovnih crkava i manastira.
Iako nije imao prethodnog iskustva u projektovanju sakralne arhitekture, Mitrović je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i odmah se bacio na posao. Njegov nemirni, buntovnički duh i ovde su isplivali na površinu prilikom odabira forme samog objekta, koji nije bio baš tipičan za naše sakralne objekte, od srednjeg veka do polovine 20. veka. Umesto jednobrodne strukture ili upisanog krsta sa pet kupola, autor se opredeljuje za rotondu, to jest, objekat kružnog oblika. Nakon prvih skica koje su se dopale svešteniku, Mitrović izrađuje i idejni projekat. S njim izlazi pred Sinod SPC, koji nezadovoljan rešenjem, uz opravdanje da nije u duhu pravoslavlja već u duhu katoličanstva (verovatno pod utiskom katoličke crkve Sv. Antuna Padovanskog na Vračaru, arh. Jože Plečnik), odbija projekat i zahteva od arhitekte da izradi drugo rešenje koje bi bilo po tradicionalnim idejama naših srednjovekovnih crkava i manastira. Tada se u Mitroviću probudila svima dobro poznata arhitektonska sujeta, a za njom i inat da se projekat po svaku cenu odbrani, naravno sve to potpuno opravdano jer su o njegovo delu sudile vladike koje nisu imale nekog većeg znanja iz oblasti crkvenog graditeljstva niti sluha za neke savrmene ideje. Da bi nekako odbranio projekat, Mitrović u svoju odbranu poziva svoje ugledne prijatelje – slikara i likovnog kritičara/teoretičara Miodraga Protića i pisca i političara Dobricu Ćosića, koji svojim znanjem i ugledom pokušavaju da odbrane Mitrovićeve ideje. Bezuspešno… Vladike nisu popuštale, ali kada se činilo da je bitka izgubljena, arhitekta vadi „kec iz rukava“. Postavlja pitanje vladikama:
„Gde je drugi put, po pravoslavnom običaju, kršten Stefan Nemanja?“, upita arhitekta.
„U crkvi Sv. Petra u Rasu“, odgovaraju vladike.
„I kakvog je oblika ta crkva?“, upita Mitrović.
Vladike se malo zbuniše, ali mu bojaživo odgovoriše: „Paaa… kružnog.“
Nakon toga su vladike počele da se međusobo konsultuju, dok je arhitekta stojao mirno i čekao odgovor, koji je ubrzo i usledio.
„Gospodine Mitorviću, imate blagoslov da zidate vašu crkvu.“
Crkva Sv. Petra u Rasu
Crkva Sv. Vasilija Ostroškog je od 1995. do 1999. godine u potpunosti izgrađena po projektima arhitekte Mitrovića, a oslikavanje unutrašnjosti dovršeno je 2002. godine. Jedna je od najzanimljivijih i najoriginalnijih dela savrmene sakralne arhitekture u Srbiji.
IZVOR:http://www.gradnja.rs/kako-je-arhitekta-nadmudrio-vladike/
Objava: Igor Conić
Projektovanje i izgradnja crkve Sv. Vasilija Ostroškog krije jednu zanimljivu priču koju vam otkriva istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Arhitekta Mihajlo Mitrović ovih dana je bio aktuelna tema u svetu arhitekture. Doskorašnji predsednik Akademije arhitekata Srbije i po broju izvedenih dela naš najuspešniji arhitekta, napunio je 94 godine. Po njegovoj aktivnosti, doduše u poslednjih par godina na nivou kritičkih stručnih tekstova, uviđamo da je i dalje visprenog uma i da dostojno brani i promoviše našu arhitekturu. Kada se u obzir uzme njegov zavidni opus i životno doba u koje je uplovio, možemo slobodno reći da je Srbija dobila svog Oskara Nimajera ili Frenk Lojd Rajta. A da bismo bar delimično rasvetlili genijalni um ovog arhitekte, napravićemo osvrt na jednu zanimljivu epizodu u njegovoj burnoj karijeri – projektovanje i izgradnju crkve Sv. Vasilija Ostroškog u naselju Bežanijska kosa u Beogradu.
Crkva Sv. Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi
Umesto jednobrodne strukture ili upisanog krsta sa pet kupola, autor se opredeljuje za rotondu, to jest, objekat kružnog oblika.
Priča započinje početkom 90-ih godina 20. veka. Raspad Jugoslavije, građanski rat u bivšim republikama, izbeglice, finansijska kriza, sankcije, ali i liberalan stav jugoslovenskih političara prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja doživljava ponovno buđenje. Počinju da se zidaju crkve širom Beograda, pa i u naseljima koja su projektovana tokom 70-ih i 80-ih godina u kojima ni u snu nije predviđano zidanje bilo kakvog sakralnog objekta. Ista sudbina dočekala je i naselje Bežanijska kosa, gde je u blizini popularnih Karingtonki (arhitekte Dušan Simić i Mihailo Čanak) odabrano mesto za novu parohijsku crkvu. Kako se nije radilo o tipičnom novobeogradskom okruženju (urbanizam i arhitektura u duhu moderne) već o posmodernističkom duhu regionalnih reminiscencija u vidu porodičnih kuća kosih krovova i strukturom stanovništva pretežno iz Crne Gore i Hercegovine, izgradnja samog crkvenog objekta i odabir svetitelja zaštitnika u mnogo čemu je već bio definisan. Srećna okolnost bila je da je novi paroh naselja Bežanijska kosa došao iz lozničkog kraja, tačnije Banje Koviljače, gde je arhitekta Mitrović već 1985. godine projektovao parohijski dom. Zadovoljan njegovim arhitektonskim idejama, novi paroh ponovo upošljava Mitrovića, ovaj put na projektovanju novog sakralnog objekta.
Detalj sa fasade
Sinod SPC odbio je rešenje i zahteva od arhitekte da izradi drugo rešenje koje bi bilo po tradicionalnim idejama naših srednjovekovnih crkava i manastira.
Iako nije imao prethodnog iskustva u projektovanju sakralne arhitekture, Mitrović je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i odmah se bacio na posao. Njegov nemirni, buntovnički duh i ovde su isplivali na površinu prilikom odabira forme samog objekta, koji nije bio baš tipičan za naše sakralne objekte, od srednjeg veka do polovine 20. veka. Umesto jednobrodne strukture ili upisanog krsta sa pet kupola, autor se opredeljuje za rotondu, to jest, objekat kružnog oblika. Nakon prvih skica koje su se dopale svešteniku, Mitrović izrađuje i idejni projekat. S njim izlazi pred Sinod SPC, koji nezadovoljan rešenjem, uz opravdanje da nije u duhu pravoslavlja već u duhu katoličanstva (verovatno pod utiskom katoličke crkve Sv. Antuna Padovanskog na Vračaru, arh. Jože Plečnik), odbija projekat i zahteva od arhitekte da izradi drugo rešenje koje bi bilo po tradicionalnim idejama naših srednjovekovnih crkava i manastira. Tada se u Mitroviću probudila svima dobro poznata arhitektonska sujeta, a za njom i inat da se projekat po svaku cenu odbrani, naravno sve to potpuno opravdano jer su o njegovo delu sudile vladike koje nisu imale nekog većeg znanja iz oblasti crkvenog graditeljstva niti sluha za neke savrmene ideje. Da bi nekako odbranio projekat, Mitrović u svoju odbranu poziva svoje ugledne prijatelje – slikara i likovnog kritičara/teoretičara Miodraga Protića i pisca i političara Dobricu Ćosića, koji svojim znanjem i ugledom pokušavaju da odbrane Mitrovićeve ideje. Bezuspešno… Vladike nisu popuštale, ali kada se činilo da je bitka izgubljena, arhitekta vadi „kec iz rukava“. Postavlja pitanje vladikama:
„Gde je drugi put, po pravoslavnom običaju, kršten Stefan Nemanja?“, upita arhitekta.
„U crkvi Sv. Petra u Rasu“, odgovaraju vladike.
„I kakvog je oblika ta crkva?“, upita Mitrović.
Vladike se malo zbuniše, ali mu bojaživo odgovoriše: „Paaa… kružnog.“
Nakon toga su vladike počele da se međusobo konsultuju, dok je arhitekta stojao mirno i čekao odgovor, koji je ubrzo i usledio.
„Gospodine Mitorviću, imate blagoslov da zidate vašu crkvu.“
Crkva Sv. Petra u Rasu
Crkva Sv. Vasilija Ostroškog je od 1995. do 1999. godine u potpunosti izgrađena po projektima arhitekte Mitrovića, a oslikavanje unutrašnjosti dovršeno je 2002. godine. Jedna je od najzanimljivijih i najoriginalnijih dela savrmene sakralne arhitekture u Srbiji.
IZVOR:http://www.gradnja.rs/kako-je-arhitekta-nadmudrio-vladike/
Danas sam prolazio ovuda i napravio par sličica Crkve Svetog Simeona Mirotočivog. Zvonik je potpuno završen, parohijski dom omalterisan i okrečen, ostaje još samo crkva da se sredi:
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Par današnjih slika, čisto da zabeležimo kako izgleda Crkva Svetog Simeona Mirotočivog, posle godinu i po dana od prethodnog fotografisanja:
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 1
Nadam se da će sada ići brže, rade uveliko:
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 1
Гага
Professional
Ма чим је СПЦ један од инвеститора у градњи станова у блоку 32, ето и пара за фасаде цркава.
Biciklistkinja
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2014.
- Poruke
- 1.662
- Pohvaljen
- 2.410
Ova crkva je legla što se kaže "Kao piletu sise"
mradulovic
Higher intermediate
meni nije problem lokacija iako postoji josh jedna na manje od km, kod merkatora.Ali mi jeste problem sto im uopste nije palo na pamet da naprave nesto sto nije copy/paste arhitekture od pre 800 godina
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.621
- Pohvaljen
- 2.777
@mradulovic
Upravo zbog toga meni je jedna koju izdvajam iz grupe novokomponovanih.
Uzgred: Postala sam članica hora, fleksibilni dirigent gospodin D. dozvolio je da i oni preko 25+ godina mogu pevati za razliku od hrama Sv. Georgija na BB gde sam uporno pokušavala ali ne vrede ni moje oktave i želja što mi duša peva jer imam više od 25+ par decenija. :mrgreen:
Isuse moj!
Upravo zbog toga meni je jedna koju izdvajam iz grupe novokomponovanih.
Uzgred: Postala sam članica hora, fleksibilni dirigent gospodin D. dozvolio je da i oni preko 25+ godina mogu pevati za razliku od hrama Sv. Georgija na BB gde sam uporno pokušavala ali ne vrede ni moje oktave i želja što mi duša peva jer imam više od 25+ par decenija. :mrgreen:
Isuse moj!
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.621
- Pohvaljen
- 2.777
Moram da se ispravim (Part2), nisam mislila na ovu crkvu već na crkvu Sv. Dimitrija na Novom Beogradu koja mi se dopada za razliku od ove iz naslova.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=541753#p541753:2rjctvlw je napisao(la):
astrodule
Professional
Ovo je slikano iz Bloka 30. Blok 26 gleda pravo na SIV.
Hvala na ispravci astro. Prošao sam juče blokom i delom oko crkve, apsolutno odudara od lokacije, a nije ni jasno ko će ići u nju. Državni službenici iz SIV-a? Kul ekipca iz NCR-a? Sportisti pre utakmice u Areni?
mradulovic
Higher intermediate
Bice ljudi. ipak postoje samo dve crkve, na nbg, severno od autoputa. Ako ona kod Merkatora treba da prihvati sve juzno od Bezanije, region oko starog Merkatora, fontane, opstine ...ova ce prihvatiti blok 28, 24, 23, 30, 21....
