Šta je novo?

Blok 13 - Filharmonija

Koncert se održava na poljani između Palate Srbija i Tržnog centra Ušće, na mestu gde će se u budućnosti nalaziti nova zgrada Beogradske filharmonije.
Ulazi se iz Bulevara Nikole Tesle i iz pravca Ulice Ušće. Kapije se otvaraju u 17h, a koncert počinje u 20h. Javni prevoz će normalno funkcionisati kroz Bulevar Mihajla Pupina, a ukoliko dolazite automobilom gradske službe preporučuju parkinge kod Sava centra i Kombank arene. Ulazak biciklima nije dozvoljen, a ne preporučujemo ni dovođenje kućnih ljubimaca.
Dozvoljeno je unošenje hrane i pića, ali ne u staklenoj ambalaži. Ponesite ćebad ili slične prostirke za sedenje, a biće dozvoljene i stolice na rasklapanje manjih dimenzija.
Povedite vaše porodice, prijatelje i kolege, vidimo se u nedelju!
19402173_10155337832224647_563799321612061763_o.jpg



https://www.facebook.com/events/7489662 ... story=null
 
Pitanje je da li uopšte potrebno ulaziti u ograđen prostor. Sigurno će se dobro čuti i van ograđenog prostora pa ko se plaši da ostavi bicikl van vidnog polja - ima rešenja.

Dušan Čavić je napisao da su Romi, koji žive u onim ruševinama nikada izgrađenog muzeja, iseljeni odatle zbog koncerta.
 
Ne sumnjam da će moći da se čuje iz daljine, ali umesto da se šetkam okolo i uživam, treba da stražarim pored bajsa. Romi i onako ne slušaju klasiku! (sarkazam) Idem pod hladan tuš, pa na koncerat.
 
Sad dodjoh, koliko nasem narodu fali kucnog vaspitanja to je tuzno.
 
А на шта мислиш? По свету се у оперу носи храна и пиће.
 
Bio sam i ja.
Non stop se čuo žamor i dečja cika.
Ne može se očekivati mir i tišina kada je besplatno i na otvorenom.
Ko je hteo da uživa - uživao je.
Mnogi kukaju na ozvučenje. Ne znam koliko često slušaju klasiku kod kuće, ali uvek ima tihih delova pa se ne može ni čuti dobro ako svi ne ćute.

Poslato sa telefona
 
А ситној деци би ово било занимљиво једино да је филхармонија свирала "Миш је добио грип".
 
Ne mislim na piknik koncept vec na to da ne znaju da cute. Dodjes na koncert klasicne muzike i ne mozes da umuknes. Neki su se ponasali ko da su zaista na pikniku u kosutnjaku, cika, igra sa decom, da pomislis da zaista ne znaju gde su. Drugo, kasne naravno ko i uvek i posto je puno i vec nema gde igla da padne, krece gazenje i guranje za mesto (kog nema). Bukvalno su gazili ljudima po cebicima i izguravali ih da bi stali tu gde su naumili. Pa jbt zakasnio si ako nema mesta idi sa druge strane ograde ne moras bas pred binu, ali ne, mora da se slika selfi da se vidi bina. Imam utisak da je koncert kostao 50 din pola ih ne bi doslo. Klinac pored mene je popusio dzoint opusteno, doduse bio je fin pa je cutao duvao i slusao.

Ovo je utisak o publici, o samom koncertu sve najbolje, iako je ipak skroz drugaciji dozivljaj slusati ih u zatvorenom prostoru.
 
Bilo je sjajno. Potpuno druga slika Beograda. Kao da je pola Beograđana došlo na koncert i piknik. Ćebad, stolice, fotelje, termos boce, piće. Sve je bilo puno. I unutar i izvan ograde, toliko da se unutra jedva prolazilo. I posle neka neko neko kaže da su zelene površine na ušću prevelike. Potreban je samo neki dodatni sadržaj, povod, pa postaju tesne.

Posebna zanimljivost je dobar kvalitet zvuka ... tj dobar ako niste bili previše daleko, pa zvuk toliko oslabi da vas ometa žamor ogromne mase napakovane kao da su u konzervi. Jer na otvorenom prostoru nema nikavog primetnog eha. Nema zgrada ni pravilnih refleksionih površina, a tlo je prekriveno travom. Bogate i visoke krošnje drveća većim delom upijaju a manjim ravnomerno i nepravilno rasipaju zvuk (što je veoma dobro) na stotine hiljada mikro refleksija koje se poništavaju i postaju neprimetne. Tako da, uz izvesni napor da ignorišete masu, sve zajedno zvuči zaista moćno i dobro. Profi video efekti i osvetljenje. Ukratko, svaka čast.

Evo i slika. Mada uz napomenu da su zbog nečega sortirane u obrnutom redosledu, a nešto ne vidim ni bilo kakvu mogućnost da im naknadno pristupim i ručno promenim redosled. Tako da ih je bolje gledati sa kraja ka početku.
 
Dokaz da je ovo kulturan svet je i odsustvo ostavljenog đubreta.
Izašli smo među poslednjima i sve je bilo čisto.

Prostor je inače odličan za koncerte. Ima puno drveća i više mi se sviđa nego livada kod Večne vatre.

Poslato sa telefona
 
Pa šta ako je popušio džoint, jel je tebi nešto smetao?

To na šta se vi žalite je ljudska priroda, to nije nekultura, nego je to go čovek bez društveno uslovljenog ponašanja. U masi od 20 000 ljudi uvek će neko da kine, da kašlje, da se premesti sa noge na nogu ili da kaže nekome sa kim je, svoj neki utisak ili jednu reč. Deca naravno sa druge strane ne znaju u tom uzrastu šta znači ćutanje na koncetru i smešno je od njih tražiti da budu maksimalno tiha. Pa pogledajte sebe u tom uzrastu.

Sa druge strane, ovo nije koncert klasične muzike, ovo je više masovan događaj za srednju klasu koja nema para ili znanja( koje se uglavnom stiče kroz skupe časove muzike) da upotrebljava klasičnu muziku, a koja bi je više upotrebljavala da imaju tu mogućnost. Ovo je koncert za ljude kojima je dosadno da sede leti kući, a imaju malo para pa im se ne troše pare u baštama kafića ili kncertima na kojima se plaća ulaz.

Samo vas molim nemojte da mi napadate svaku reč, trudio sam se da budem što jasniji za one koje lepo čitaju i razmišljaju i mogu da gledaju stvari iz tuđeg ugla.
 
Smisao ovakvih javnih koncerata je da se stvori navika slušanja klasične muzike i odlazaka na koncerte kod onih koji joj obično nisu izloženi. Zbog toga izrazito lak i popularan repertoar i festivalsko-izletnička atmosfera. To se radi svuda u svetu veoma je važno za stvaranje novih generacija publike. Naravno da velikoj većini to ništa neće značiti, ali se uvek nađe jedan mali procenat mladih ljudi koji po prvi put STVARNO čuju, bolje reći emotivno osete, iznijansiran zvuk, bogatstvo ritma, boja i ogromnu dinamiku punog simfonijskog orkestra uživo, bez ikakvih elektronskih posrednika. Ponekad to može biti pravo otkrovenje.
 
Види се на једној од Зуминих слика (укњижен плусићћћ) да су ипак долазили са бициклом !
 
Jeste. Bilo je bicikala unutra i dobro je što ih nije bilo više.
Mi smo naše zavezali ispred Ušća.
Eh da nam je više ovakvih dešavanja.

Poslato sa telefona
 
@biciklistkinja, to sto ti kazes da se usvaja na skupim casovima muzike zapravo se uci u skoli koja je jos uvek besplatna. I da, tom golom coveku bez drustveno uslovljenog ponasanja je mesto u dzungli ili pecini, ako zeli interakciju sa drugima red je da se malo islifuje. I ne, nije mi smetao dzoint, kao sto mi ne bi smetalo da je neko izvadio prase i rascerecio ga, uzivala sam dok nisu poceli da me gaze.

Mozda je i greska organizatora sto je prostor ogradjen, mislim da ne bi bio toliki zastoj i haos da nema te ograde, svakako bi bilo prijatnije. Ili da su redari zapravo radili svoj posao a ne samo dosli po dnevnicu. Mogli su da zatvore ulaz kad je poceo koncert, kazu ljudima da sednu gde su se zatekli. Ko nije dosao na vreme lepo ima mesta i iza ograde. Ovako je bilo preskakanje i gazenje na sve strane i to ne samo u pocetku vec tokom celog koncerta.

Slazem se sa Zumom, nadam se da ce koncert postati tradicija ali sa boljom organizacijom svakako.
 
Ja bih zabranio besplatne dogadjaje. Moze i 10 dinara, ali da nije za dz. Neverovatno kakva je razlika u ponasanju naseg coveka kad nesto plati, makar i 50 dinara.
 
Ovo služi za popularizaciju klasične muzike. Takav je i bio program.

Verovali ili ne, skoro je nemoguće nabaviti kartu za koncerte Filharmonije petkom u Kolarcu (osim ako nemate godišnju).

Ja jesam čuo i ciku dece i kihotanje dvoje pored mene i žamor, ali me to nije sprečilo da uživam.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461489#p461489:a8aoigs1 je napisao(la):
Biciklistkinja » Pon Jun 26, 2017 12:31 am[/url]":a8aoigs1]
To na šta se vi žalite je ljudska priroda, to nije nekultura, nego je to go čovek bez društveno uslovljenog ponašanja. U masi od 20 000 ljudi uvek će neko da kine, da kašlje, da se premesti sa noge na nogu ili da kaže nekome sa kim je, svoj neki utisak ili jednu reč. Deca naravno sa druge strane ne znaju u tom uzrastu šta znači ćutanje na koncetru i smešno je od njih tražiti da budu maksimalno tiha. Pa pogledajte sebe u tom uzrastu.
Pa i ne baš. Ja sam prvi put bio na Kolarcu sa 7,8 godina i umeo sam da umuknem, slušam i uživam u muzici tih 3 sata. Ovo ne pišem da bih se hvalio nego kao primer da je to, jelte, moguće. I da nije ništa teško. I ta navika mi stoji i dan danas.

Nego je problem što je sve više roditelja debila koji ne umeju da vaspitaju decu, niti da ih pripreme za ovakve događaje. U ovom slučaju, da im objasne zašto treba da budu tihi. Uostalom, majku mu, ako neko ima decu koju ne može da obuzda ili koja ne podnose takvu muziku, za koj vrag ih uopšte dovlači na takav događaj? Nit je lepo roditelju, nit je lepo deci, a nije lepo ni ljudima okolo. A ne može niko da mi kaže da nema nijednog prijatelja ili člana porodice kome je mogao da ih ostavi na čuvanje ta 4 sata. Nego neće ljudi, zabole ih. Misle da to što su postali roditelji, da im to daje sva prava ovog sveta. I da će svi uvek imati maksimalno razumevanja jer ''takva su deca''. Pa naravno, takva su deca i nisu ona kriva, ali onda roditelj treba da zna kad da ih vuče sa sobom a kad ne.

I da... ljudska priroda nije isto što i nekultura. Nigde u svetu (normalan) čovek neće da zameri nekome što se zakašljao, ili što premešta noge, ili pak što mora da izađe zbog WCa, hitnog događaja, muke, šta god... Ali jedno je to, a drugo je bahato ponašanje i srozavanje svega. Rok koncerti se slušaju stojeći, uz igru, pevanje i ludovanje (u pozitivnom smislu). Koncerti klasične muzike se slušaju tako što se zavežu usta i uživa u svakom zvuku. A da bi se to desilo jelte, potrebno je da svi zaćute. Izuzetak su izvođači poput Nemanje Radulovića ili Mozzart Grupe koji imaju svoj stil i koji vole kad se publika uključi i igra. Ali inače treba da bude tišina kad se svira klasična muzika.
 
Možda to ima veze sa tim što ljudi manje idu u pozorište ili na koncerte ovakve muzike. Tamo bi videli da svi ćute.

Kada sam ja išau srednju školu (90-ih) često su nam prodavali (sa velikim popustom) karte za pozorište pa smo mogli da steknemo sliku kako se ponašati na takvim mestima.

A to za decu koju roditelji ne znaju da obuzdaju je posebna priča.

Evo jednom malog primera. Čekao sam neki red za neku overu (valjda zdravstevene knjižice) i svi su malo gunđali, ali čekali. U redu je bila i jedna majka sa detetom od nekih 5-6 godina i mirno su čekali i oni. Dete je bilo mirno, malo pričalo sa majkom i pristojno se ponašalo.

Onda je došla majka sa nekim đavolom koji je krenuo da trči, dere se, histeriše i pustili su ih preko reda.

Naravoučenije izvucite sami...
 
Nažalost stvari su vezane jedna za drugu i promena ne dolazi lako. Deca i njihovi roditelji nisu tihi zato što im je ambijent koncerta klasične muzike potpuno stran i nepoznat (mladima je sada već strana i rok muzika). Prvo moraju naučiti. A ne mogu naučiti ako klasična muzika ne priđe njima, pod u početku njihovim uslovima. Tu nema pomoći. Sve zavisi da li država želi obrazovane i kulturne građane ili ne. Da li joj je važnije da masom lakše manipuliše, ili joj je važnije što će sa neobrazovanom i povodljivom masom Srbija ubrzo ekonomski i kulturno pononuti na nivo kolonije.

Poučno je ispričati kako je to izgledalo za vreme Jugoslavije. Praktično se podrazumevalo da se na skoro sve kulturne manifestacije uz nešto truda moglo ući bez karte. Ionako ih je sve finansirala država i grad. Procedura je svima bila poznata. Recimo u Kolarcu se oni bez karte skupe sa obe strane vrata i strpljivo čekaju da svi sa kartama uđu i smeste se. Neposredno pre početka ili posle njega, kad bude sigurno da su došli svi koji imaju karte, osoblje pogleda koliko ima praznih mesta, pa pusti toliko ljudi bez karte. SEM kad su u pitanju zaista najbolji koncerti. Onda puste sve, bez obzira koliko ima praznog mesta, pa se ljudi bez karte rasporede po svim stepenicama i svim prolazima, gde god ima makar i milmetar prostora. Sala obično izgleda kao košnica i ima se utisak da ste u sauni. Dobar broj stoji bukvalno na jednoj nozi, a tinejdžeri jedni drugima sede u krilu, ali se niko ne buni, i vlada tišina kao da ste na groblju (sem ako je neka epidemija gripa pa svi kašljucaju).

I tako se ranije bez para moglo ući svuda. Na Bitef, na Fest, na pozorišne predstave, dok su Aprilski susreti i ogroman niz događaja i gostovanja koje su organizovali studenski centri bili besplatni već po definiciji. Dovoljno je bilo da želite da budete deo vrhunske kulture. Nikakve pare nisu bile potrebne, samo potreba za onim što ona pruža. Naravno, tada je vladajuća ideologija bila samoupravljanje, pa se računalo da narod ne može "samoupravljati" i biti "svetska politička avangarda" ako nije obrazovan i upoznat sa time šta se dešava u svetu. Plus gigantska produkcija obrazovnog i dokumentarnog programa Televizije Beograd (pogledajte na Youtubu neku epizodu Kovačevićevog Karavana). Ili recimo treći program radio Beograda koji je standardno emitovao materjale na nivou doktorantskih studija. Sve to je jedno vreme prilično dobro funkcionisalo jer se smatralo da je sramota ako ste stariji i zaposlen, a ne kupite kartu, dok je za mlade i manji deo penzionera bilo sasvim normalno da nemaju para i da čekaju pored vrata. Jer na kraju obično ipak uđu svi.

Iako tadašnji politički i ekonomski sistem ne možemo i ne treba da ponavljamo, ipak je vrlo poučno porediti bar odnos države prema kulturi tada i sada, pa posmatrati posledični intelektualni i obrazovni nivo ondašnjih i sadašnjih Beograđana. Eksperiment uživo. Rezultati odmah vidljivi.
 
Ne može se porediti koncert klasične muzike u nekoj dvorani i koncert klasične muzike na koji dođe 20 000 ljudi na poljani. Ljudi se drugačije ponašaju u zavisnosti od toga gde se nalaze i sa koliko ljudi. To je čista psihologija i nije ničija nekultura ili nevaspitanje, samo treba biti malo pozitivniji i realniji u životu i ne gledati sve sa crne strane.
 
Donekle si u pravu. Stoji to da na poljani nikad neće biti kao u svečanoj dvorani. Ali, stoji i ono za nepromišljene roditelje i opštu nekulturu (u stvari to je više neka vrsta pogubljenosti).
 
Vrh