Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije
17. decembra prošle godine je usvojen Zakon o digitalnoj imovini koji je počeo da se primenjuje krajem juna ove, 2021.godine. Zakonom se uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj učesnika, obligacioni odnosi i zaštita digitalne svojine.
Zakonski propisi i kriptovalute
Najvažniji razlozi za uređenje tržišta kriptovaluta su:
Regulisanje tržišta kriptonovca radi njegovog uređenja i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe
Razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije
Sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma
Omogućavanje finansiranja uz pomoć investicionih tokena
Dakle, naša država želi da napravi pravne okvire i ograniči zloupotrebe u trgovini kriptonovca, ali ujedno želi i da omogući da više firmi i pojedinaca ima mogućnost da prizna neke od valuta i koristi ih u realnim tokovima plaćanja.
Šta je to digitalna imovina?
Zakon je definiše kao vlasništvo nad nečim u digitalnom obliku. Reč je o digitalnom zapisu vrednosti kojim se digitalno trguje, prenosi i koristi radi razmene ili ulaganja. Digitalna valuta je virtuelna imovina koju nije izdala ni jedna Narodna banka, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao vredno sredstvo za razmenu. Čuva se elektronski.
Digitalni token je takođe digitalna imovina i predstavlja nematerijalno imovinsko pravo da vlasniku tokena budu pružene neke usluge.
Ovim zakonom se ne odobrava korišćenje kriptovaluta kao legalnog sredstva plaćanja. Reč je o nadziranju naše Narodne banke i Komisije za hartije od vrednosti, o postavljanju pravnih okvira za ovakve alternativne izvore finansiranja.
Dobit ostvarena trgovinom kriptonovcem se oporezuje po stopi od 15% i definiše se kao kapitalna dobit. Vlasnici valuta su u obavezi da prijave dobit Poreskoj upravi u najkraćem roku. Oni su zaštićeni Sudom, tj. mogu da povedu spor ako su im prava ugrožena. Oporezivanjem se gubi anonimnost
Prijavom stečenog dobitka od digitalne imovine NBS se mora dostaviti:
Adresa virtuelnih valuta
Koji je osnov sticanja (trgovina, rudarenje…)
Kada je dobijena valuta
Kada je prodata…
Vlasnici ulaze u legalne finansijske tokove i postaju jasno vidljivi u registru Imaoca virtuelnih valuta. Koliko će ljudi biti spremno da odustanu od anonimnosti, a koliko njih će svesno kršiti zakon otkrićemo u godinama koje slede.
Šta je sa imovinom stečenom rudarenjem?
Novi zakon kaže da majneri nisu u obavezi da prijave stečenu imovinu niti potencijalni prihod sve dok samo drže valutu. U slučaju trgovine i rudari su dužni da plate porez od 15% na kapitalnu dobit.
Kada se nešto stavi pod zakone jedne zemlje, sa jedne strane su u obavezi da se pridržavaju ograničenja, ali postoje i brojni benefiti - taj priliv novca se smatra legalnim i moguće je da se dalje koristi u finansijskim tokovima.
Da li je zakon idealan? Ne, nije, naročito zato što je ovo jedan od prvih propisa u Evropi i svetu. Dolaziće do novih izmena i tačnijeg definisanja članova. Slično će se dešavati i na nivou EU i državama sveta jer trgovina kriptovalutama sve više utiče na realne finansijske tokove. Samo Bitcoin vredi preko 39.000 €, a postoji na desetine drugih virtuelnih valuta koje imaju posredan uticaj na poslovanje.
Ovakva ograničenja će sigurno oboriti vrednosti kriptonovca i smanjiti zainteresovanost za trgovinu, ali će i omogućiti da virtuelna valuta postane legalno sredstvo plaćanja. Velike kompanije poput Majkrosofta i Epla odavno svoje proizvode prodaju za BTC, ali sa zakonodavnim okvirima vlasnici bi mogli u svakoj trgovini plaćati na ovaj način.
ceo tekst na
https://www.srbijaspace.rs/blog/zak...–-sta-donosi-nova-pravna-regulativa-1684.html
