Naslednik starih vlasnika posle prodaje BIP-a: Obratiću se američkim sudovima
Ovo je bezakonje i kriminal. Neću da primim tu finansijsku kompenzaciju od 500.000 evra na šest godina za imovinu koja vredi 300 miliona evra. Pa ja ne bih mogao moje pretke i moju decu da pogledam u oči... Imam samo američki pasoš, ali genetski - ja sam Srbin - verujem u neke vrednosti i principe i to ću da poštujem do kraja svog života. Ako ja ne uspem, moj sin će da uspe", poručuje Bogdan Veljković, jedan od naslednika starih vlasnika sadašnje Beogradske industrije piva, nekada pivare "Đorđe Vajfert", koja je upravo prodata firmi Auto Čačak za 17 miliona evra.
Beogradska industrija piva – BIP – prodata je kompaniji Auto Čačak za 2 milijarde i 90 miliona dinara. Ponuda Auto Čačka bila je jedina na javnom pozivu za privatizaciju BIP-a. Ipak, prodajom nisu zadovoljni mali akcionari koji strahuju da li će i koliko oni dobiti… Ali najveće nezadovoljstvo je u porodici Veljković, odnosno kod naslednika starih vlasnika pivare koji su o tome govorili za N1.
To je kriminal na najvišem nivou države, najvišem i insistiram na tome. To je trebalo sve da se vrati, jer nešto što je oduzeto, prema internacionalnom zakonu, to ne može da se kupuje. Od početka to je ignorisano, od dvehiljaditih smo imali taj famozni zakon o privatizaciji, gde umesto da vrate imovinu starim vlasnicima, oni su počeli da prodaju tu traženu imovinu trećim licima“, kaže za N1 Bogdan Veljković, jedan od naslednika starih vlasnika Pivare „Đorđe Vajfert“ na Mostaru.
Veljković podseća da je Đorđe Vajfert 1922. godine imao teške finansijske probleme.
„Bio je u rudarstvu i izgubio je dosta para u tome i on je zamolio mog deda-strica da otkupi njegove akcije. Tako su Veljkovići postali glavni akcionari Vajferta, ali mi smo rešili – zato što je Vajfert bio jedan brend, koji je bio poznat svuda – da se ta pivara i dalje se zove ‘Đorđe Vajfert’. Znate… Ja sam između države i radnika. Vidite šta se dešava – dobili su te „papiriće“ i sada mogu sa tim papirićima da rade ono što su Francuzi radili sa ruskim obveznicama posle Prvog svetskog rata, kada je Rusija postala komunistička – da lepe to na na zidove svojih stanova“, navodi sagovornik N1 dodajući da će novac koji daje Auto Čačak da namiri samo banke.
Za akcionare i radnike neće, tvrdi – ostati ništa.
„To je opet i bezakonje Agencije za restituciju – tu imamo član 6 Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju: pre nego što BIP bude prodat, oni su morali da me pozovu na ročište i da mi kažu da je njihova odluka da to ne može da se vrati i pitaju me da li sam spreman da primim tu kompenzaciju 500.000 evra na 12 godina. To se nikad nije dogodilo. Nisu me pozvali“, ističe Veljković.
On najavljuje da će se obratiti američkim sudovima za svoju celokupnu imovinu.
„To je to. Ali, kada čujem naše političare na najvišem nivou koji govore o patriotizmu – pa čekajte: samo ovaj čovek iz Čačka koji je kupio BIP – on je kupio više od 52.000 kvadrata – to je Mostar, to je Belo Polje, to je Čačak, to je Krnjača i tako dalje, to sve vredi oko 300 miliona evra. Danas, jedina stvar koja ima vrednost je zemljište. Sve drugo je srušeno, sve drugo… Dakle, to vredi 300 miliona evra. A ovaj čovek to sve dobija za 17 miliona evra, a država je mogla – naš budžet je mogao – da dobije 300 miliona evra. Jel to nešto patriotski? Nije“, navodi Bogdan Veljković.
On ističe da su i radnici očekivali da nešto dobiju, da dobiju te akcije, a dobili su – papiriće.
„Vrlo je važno da se dobro razumemo – ja ne primam tu finansijsku kompenzaciju, da ja prema svojim precima i svom detetu – dobijem 500.000 evra u ratama da dobijam jedan papirić? Ko vam kaže da za dve godine Srbija neće da pukne ekonomski? Tito je isto izdavao obveznice i to nije respektovano. Kako da primim nešto, neki papir od jednog režima koji je prljav, korumpiran i koji će da se sruši? Neću. Druga stvar, za 500.000, a vredi 300 miliona evra – pa ja bih bio kriv. Ne bih mogao da pogledam moje pretke i svoju decu u oči. Ja sam Srbin. Ja volim što sam Srbin. Imam samo američki pasoš, ali genetski – ja sam Srbin – ja verujem u neke vrednosti i principe i to ću da poštujem do kraja svog života. Ako ja ne uspem, moj sin će da uspe“, poručuje Bogdan Veljković, jedan od naslednika starih vlasnika Pivare „Đorđe Vajfert“ na Mostaru.