Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.659
- Pohvaljen
- 49.247
Власник „Београђанке” купује и зграду БИГЗ-а
„Марера” улаже 50 милиона евра у куповину од Петра Матића и сувласника, као и у обнову тог културног добра, дела архитекте Драгише Брашована
„Марера пропертис” би, после „Београђанке”, почетком 2021. године требало да за 50 милиона евра купи још један симбол престонице – здање БИГЗ-а. То антологијско, али запуштено дело српске модерне архитектуре, некадашњу зграду једног од највећих издавача СФРЈ, а данас неформални културни центар, „Марера” ће обновити и претворити у пословни простор за издавање.
Тако би, према сазнањима „Политике”, могла да буде окончана вишегодишња потрага за новим купцем БИГЗ-а. Његов већински власник, вечито мистериозни Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, нашао је себи достојног такмаца у новој звезди овог сектора, „Марери”. Њен крајњи власник је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне.
Матић је, међутим, још једном доказао колико је вешт. Од државе БИГЗ је купио 2007. године за 310 милиона динара, што је тад износило 3,87 милиона евра. Пре шест година одбио је да свој удео од 80 одсто у БИГЗ-у – који има још три сувласника – прода канадској фирми „Типин корпорејшн”, спремној да у куповину и обнову тог објекта уложи 30 милиона евра. У међувремену је здање само пропадало, али је „Марера” ипак пристала да за њега да 50 милиона евра. Није познато колико ће од тога предати тренутним власницима, а колико ће уложити у обнову, али је оправдано претпоставити да ће највећи део те своте припасти Матићу и да ће проћи боље него што су му нудили Канађани.
Онако како је увек пословао, Матић и сад чува детаље овог посла у тајности. Из његове компаније „МПЦ пропертис” за „Политику” су изјавили само то да „интересенти за куповину постоје, процес је у току, али ми нисмо једини власник, има их више”. У „Марери” такође нису хтели ни да потврде нити да демантују сазнања „Политике” да је после двогодишњих преговора преузимање БИГЗ-а при крају и да су с његовим власницима постигли писмене и усмене договоре.
Наш извор каже да се зна и кад би требало да почне велика обнова зграде у Булевару војводе Мишића – на лето следеће године, а окончаће се за 18 месеци. Здање има око 40.000 квадратних метара и његова спољашњост мора задржати аутентичан изглед јер је то дело великог архитекте Драгише Брашована уписано у каталог културних добара.
Обновљени БИГЗ ће се и боље уклопити у своје будуће суседство. До тачке прекопута њега планирано је да се протегне и „Београд на води”. Тик уз БИГЗ је до 2015. био Стари парни млин, који је откупила и у хотел „Радисон блу”, подигавши ту и нову пословну кулу, преуредила аустријска компанија „Соравија”, која је такође годинама покушавала да преузме Брашованово здање од Матића и сувласника.
Успех „Марере” у том послу наставак је стреловитог успона компаније, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.
До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и бившу фабрику „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.
Амбиције „Марере” још су веће. Прошле године уочи доласка Владимира Путина у Београд били су заинтересовани за улагање у приобаље у Блоку 18, у којем поседују пола хектара, али од тога још нема ништа. И овако, у адаптацију старих пословних објеката у центру Београда већ су, како наводе, уложили више од 75 милиона евра.
– „Марера” има прецизну стратегију и јасан профил. Али очигледно поседује и капитал који није производ органског раста у смислу да једну зграду изда и од тога купује другу. Из количине капитала који је овде пласирала у кратком временском периоду види се да јој је Србија битно тржиште – каже стручњак за некретнине који не жели да му се име помиње у новинама.
„Соравија” одустала
Када је 2015. аустријска „Соравија” ушла у преговоре са власницима БИГЗ-а, изгледало је да ће од посла нешто бити јер му је подршку пружио и тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Три године касније Мали је најавио да ће славном америчком архитекти Данијелу Либескинду бити поверена реконструкција тог здања. За градоначелникову еуфорију око Либескинда показало се да је полетела пре времена јер су у „Соравији” почетком 2018. потврдили да је то само идеја. Била и остала. Сада у „Соравији” кажу да су одустали од куповине БИГЗ-а. Потврдили су да је тачно да су са сувласницима имали потписане предуговоре, али да су они истекли и да од пазара није било ништа због, како наводе, „одређених спорова”.
Дух европске модерне архитектуре
Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.
Politika
„Марера” улаже 50 милиона евра у куповину од Петра Матића и сувласника, као и у обнову тог културног добра, дела архитекте Драгише Брашована
„Марера пропертис” би, после „Београђанке”, почетком 2021. године требало да за 50 милиона евра купи још један симбол престонице – здање БИГЗ-а. То антологијско, али запуштено дело српске модерне архитектуре, некадашњу зграду једног од највећих издавача СФРЈ, а данас неформални културни центар, „Марера” ће обновити и претворити у пословни простор за издавање.
Тако би, према сазнањима „Политике”, могла да буде окончана вишегодишња потрага за новим купцем БИГЗ-а. Његов већински власник, вечито мистериозни Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, нашао је себи достојног такмаца у новој звезди овог сектора, „Марери”. Њен крајњи власник је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне.
Матић је, међутим, још једном доказао колико је вешт. Од државе БИГЗ је купио 2007. године за 310 милиона динара, што је тад износило 3,87 милиона евра. Пре шест година одбио је да свој удео од 80 одсто у БИГЗ-у – који има још три сувласника – прода канадској фирми „Типин корпорејшн”, спремној да у куповину и обнову тог објекта уложи 30 милиона евра. У међувремену је здање само пропадало, али је „Марера” ипак пристала да за њега да 50 милиона евра. Није познато колико ће од тога предати тренутним власницима, а колико ће уложити у обнову, али је оправдано претпоставити да ће највећи део те своте припасти Матићу и да ће проћи боље него што су му нудили Канађани.
Онако како је увек пословао, Матић и сад чува детаље овог посла у тајности. Из његове компаније „МПЦ пропертис” за „Политику” су изјавили само то да „интересенти за куповину постоје, процес је у току, али ми нисмо једини власник, има их више”. У „Марери” такође нису хтели ни да потврде нити да демантују сазнања „Политике” да је после двогодишњих преговора преузимање БИГЗ-а при крају и да су с његовим власницима постигли писмене и усмене договоре.
Наш извор каже да се зна и кад би требало да почне велика обнова зграде у Булевару војводе Мишића – на лето следеће године, а окончаће се за 18 месеци. Здање има око 40.000 квадратних метара и његова спољашњост мора задржати аутентичан изглед јер је то дело великог архитекте Драгише Брашована уписано у каталог културних добара.
Обновљени БИГЗ ће се и боље уклопити у своје будуће суседство. До тачке прекопута њега планирано је да се протегне и „Београд на води”. Тик уз БИГЗ је до 2015. био Стари парни млин, који је откупила и у хотел „Радисон блу”, подигавши ту и нову пословну кулу, преуредила аустријска компанија „Соравија”, која је такође годинама покушавала да преузме Брашованово здање од Матића и сувласника.
Успех „Марере” у том послу наставак је стреловитог успона компаније, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.
До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и бившу фабрику „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.
Амбиције „Марере” још су веће. Прошле године уочи доласка Владимира Путина у Београд били су заинтересовани за улагање у приобаље у Блоку 18, у којем поседују пола хектара, али од тога још нема ништа. И овако, у адаптацију старих пословних објеката у центру Београда већ су, како наводе, уложили више од 75 милиона евра.
– „Марера” има прецизну стратегију и јасан профил. Али очигледно поседује и капитал који није производ органског раста у смислу да једну зграду изда и од тога купује другу. Из количине капитала који је овде пласирала у кратком временском периоду види се да јој је Србија битно тржиште – каже стручњак за некретнине који не жели да му се име помиње у новинама.
„Соравија” одустала
Када је 2015. аустријска „Соравија” ушла у преговоре са власницима БИГЗ-а, изгледало је да ће од посла нешто бити јер му је подршку пружио и тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Три године касније Мали је најавио да ће славном америчком архитекти Данијелу Либескинду бити поверена реконструкција тог здања. За градоначелникову еуфорију око Либескинда показало се да је полетела пре времена јер су у „Соравији” почетком 2018. потврдили да је то само идеја. Била и остала. Сада у „Соравији” кажу да су одустали од куповине БИГЗ-а. Потврдили су да је тачно да су са сувласницима имали потписане предуговоре, али да су они истекли и да од пазара није било ништа због, како наводе, „одређених спорова”.
Дух европске модерне архитектуре
Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.
Politika
