Ja se u suštini pribojavam: 1) spornih 2) pravno ''sivih'' 3) nepredvidivih situacija.
Primer: Donese se uredba grada koja kaže ''dozvoljen je ulaz putnicima sa biciklima pod uslovom da vozilo nije puno preko 50% kapaciteta''. I sad recimo čovek sa bajsem kod Filmskog grada uđe u zglobnu 23ku u kojoj tada ima 20ak ljudi i želi da njome putuje do Višnjičke. Vozilo ide niz liniju, i puni se sve jače. Biciklista se nalazi u dilemi, da li da siđe ranije i izbegne situaciju da ostane ''zarobljen'' u gužvi dalje niz liniju (kada vozilo bude 80% puno) ili da se nada da se vozilo ipak neće prepuniti, odnosno da će se do Višnjičke opet isprazniti na oko 50%. Procena mu ne bude dobra (što je sasvim razumljivo, jer je ceo JGP jako haotičan i stohastičan, a i sam Beograd) i on se u Višnjičkoj nađe usred ''incidenta'' gde mora da se prepire sa nekim nervoznim putnicima dok pokušava da istera bicikl kroz masu ljudi. Pritom zadržavajući 10ak minuta i njih, i saobraćaj oko njih. A uz to mu vozač dobacuje da nije trebalo da ulazi ako zna da će se vozilo napuniti (a nije mogao da zna, opet, jer je sve vrlo haotično).
I sutradan se mobilišu razna ''biciklistička'' udruženja (navodnici nisu tu bez razloga) i predstavljaju celu priču kao da je čovek ušao u 23ku u nedelju u 6 ujutru pod jakim uvredama vozača i putnika još na samom ulasku, da je prošao kroz pakao i agoniju dok je stigao do Višnjičke, i da je onda tamo dobio dodatne psovke, vređanje i maltretiranje a bez ikakvog razloga. I onda kmečanje po novinama, pa besni komentatori ovde i po portalima, pa BG hronika pravi reportažu o tome, pa druge emisije dovode gradonačelnika, v.d. GSPa i DJP i biciklistu u emisiju, pa priča narasta sa svakim prepričavanjem, pa drž ne daj, pa jel bilo ovako, ili je bilo onako... i za par dana imamo situaciju da pripadnici Kritične mase iz protesta lepe svoje ruke, dojke i skrotume na kolovoz Kneza Miloša iz protesta u znak podrške napaćenom biciklisti. (pošto je to lepljenje za kolovoz sada moda)
E takve situacije su problem. Dakle, ili 1) kada ljudi nemaju obzira prema drugima, ili 2) kada se ne radi o bezobzirnim osobama, ali neke osobe prosto nemaju svest o nekim stvarima (ne trudi se da razmišlja o popunjenosti linije, o tome kako će ga uneti, kako izneti...) ili 3) kada pokušava da se predvidi i pravno definiše i ograniči nešto što je jako, jako stohastično, individualno, nepredvidivo i nemerljivo. I obrni okreni nastaje problem jer:
1) ako se donese uredba kojom se dozvoljava unos, nastajaće situacije opisane u gornjem pasusu, i gomila pratećih situacija i cirkusa u javnosti i društvu (jer mnogi grade karijere od skandala i incidenata, i tu ne mislim samo na novinare)
2) ako se pak odbije takva uredba, sutra ćemo doći u situaciju da neko želi da unese bajs npr na stajalištu kod Čukaričke padine SAMO da ga autobus ''odbaci'' do oboda Železnika (jer mu je možda loše, ili ima nešto hitno, ili mu se pokvarilo nešto, može da bude 30 stvari) i vozač ima i moralno i zakonsko pravo da mu odbije pružanje vožnje.
E zato je to problem. Naravno, da su svi ljudi maksimalno: obzirni; svesni; upućeni... i da sve funkcioniše solidno, to ne bi bio problem. Ali svi znamo da savršena društva ne postoje jelte, zato i imamo zakone i propise, čak i najuspešnija i najbolja društva poput Skandinavskih.
Lično mislim da je najbolja praksa da ako neki biciklista mora da uđe u autobus - koji je prazan i verovatno će ostati polu-prazan i dalje - da je najbolje da priđe vozaču i kaže mu lepo ''molim vas, treba mi prevoz zato i zato, dotle i dotle, uneću ga i biću pažljiv, jel mogu molim vas? Hvala''. I mislim da će se 50-70% vozača odobrovoljiti. Osim, naravno, pod uslovom da ne misle da biciklista jako greši i da se, po iskustvu, ne pribojavaju da će posle X stanica doći do punjenja vozila. I naravno, da meni vozač kaže to, ''izvini, ali ne mogu, biće prepuno već za XY stanica'', prihvatio bih to. Kao što bez problema prihvatam kada dođem na neko stajalište sa kašnjenjem, a vozilo stoji ali je već ''napustilo'' stajalište i vozač nema obavezu da mi otvori vrata ako ne želi da mi usliši molbu. I ako odbije, ok, jbg, njegovo pravo. Ne dižem dževu oko toga i ne zovem Beogradsku hroniku. Propis je propis, i ja to poštujem.