Grad nema viziju ni o čemu, i slažem se s tvojim zapažanjima.
Ali što se tiče bicikla kao prevoznog sredstva, mislim da gužve u saobraćaju i elektrifikacija privlače sve više ljudi da se odluče na bicikl. Ja sam uspeo da sebi izgradim laganu dnevnu rutinu odlaska biciklom na posao, a tome je doprinelo to što do posla i nazad imam veliku gužvu u saobraćaju. Posebno kad se vraćam, Bul. Despota Stefana prema Karaburmi je zakrčen i tu prolazim uglavnom žutom trakom, gde sam relativno brži i od prevoza. Najkritičnija tačka mi je oko Pančevačkog mosta, gde su autobusi i ostala vozila ipak brža od mene i skreću, pa ne obraćaju pažnju. U toj situaciji uvek dižem ruku gore i pokazujem praqvac kretanja ovima iza sebe da me ne pokupe. Posle, kroz Višnjičku, do Vojvode Micka Krstića se opet krećem jednako brzo kao ostala vozila, jer je nizbrdo i onda još 100 m uzbrdo i to je to. S obzirom da je elektro bicikl, bar do posla se ne znojim mnogo, a da ima neka staza, mogao bih još laganije i bez mnogo grča da vozim.
Svi normalni evropskiu gradovi imaju razrađenu mrežu staza, i sve više ljudi koristi taj vid prevoza. Da ne govorim o Beču, ali i o drugim gradovima. Mislim da Beograd mora da to ima u vidu prilikom budućeg sređivanja infrastrukture. I kod nas je primetan porast ljudi na biciklima i trotinetima, i baš kao što si naveo, treba obezbediti bezbedan saobraćaj za taj vid prevoza.