BETRAS bg 1985 /2000

[Delija]

Зидар,то је то. :kk:

Толико логичније а као што си лепо прометио није ни разматрано иако је нацртано.

 

[stf]

Suocavanje sa bojankom je zaista jezivo a cinjenica da se posle vise od 30 godina planovi nisu promenili krajnje porazna.

Заправо, мени је фасцинантно да Београд има дугорочни план развоја који се чак и поштује. Најтрагичније је наравно, што је план срање.

Sa ovakvim poluprstenom grad ne bi imao potrebe da se siri dalje ka periferiji, ima uz prsten prostora da se spakuju Borca, Surcin, Petlovo Brdo itd, a svi delovi imali bi pozdanu vezu i medjusobno i sa centrom
.

То и јесте предност Београда. Америчка предграђа су прескупа работа и да би градови у будућности могли да преживе, таква насеља је потребно зауставити у ширењу па онда сабијати.
Београд има неисписану плочу. и уместо да је почне исписивати, он гради нове станове на периферији Борче.

 

[Delija]

И на периферији Новог Београда,Вождовца,Жаркова,Железника,Земуна,Звездаре...Што малтене експоненцијално повећава будуће трошкове за пристојно инфраструктурно опремање свих тих насеља и града генерално.

Тај проблем би једино могла да ублажи градска железница која има прилично доста пруга и станица на располагању али не само да нема озбиљних планова за њено проширење и модернизовање већ нам прети и гашење ово мало од градске железнице што је сада оперативно.

 

[zidar]

Толико логичније а као што си лепо прометио није ни разматрано иако је нацртано.

Sto je najgore/najbolje dosta toga je izvodljivo cak danas jer je ostavljen potreban prostor, na Sremskoj strani ima komotno lufta, u Makisu takodje, jedino je cupavo na Kanarevom brdu/Lisicjem potoku.

То и јесте предност Београда. Америчка предграђа су прескупа работа и да би градови у будућности могли да преживе, таква насеља је потребно зауставити у ширењу па онда сабијати.
Београд има неисписану плочу. и уместо да је почне исписивати, он гради нове станове на периферији Борче.

Evo igrao sam se i ja bojankom i na osnovu varijante Koko i postojeceg stanja 30 godina kasnije popunio rupe sa sve zeleznicom/rer/metroom kako god ga zvali.

Tamno drap je postojece gusto naseljeno
Svetlo drap je manja gustina
Zuto nova gusta urbanizacija
Tamno zelezno novi parkovi

Dobijamo 14 centara rasporedjenih po celoj teritoriji grada

 

[Delija]

Само не знам каква је ситуација са водоизвориштем на макишкој страни и да ли залази у жуто поље.

 

[zidar]

Sudeci po GUP-u Makis spada u 3 zone:

"Uza zona sanitarne zastite"
"Zelene povrsine"
"Planirane sportsko rekreativne zone"

Zbog toga je taj prostor i ostao neizgradjen inace bi Cukaricka Padina bila daleko prostranija

 

[direktor]

Bas sam vam dao fin matrijal za zanimaciju kako su djeca sredcna kad dobiju novu bojanku i bojice .Nego procitaste li spisak planiranih ulica za prosirenje i koliko je toga malo urasdjeno i koliko su tokovi slicni danasnjim

 

[Delija]

То што су токови остали исти није добра ствар којој треба прилагодити инфраструктурне пројекте већ ствар коју треба из корена променити јер су ти токови очигледно лоши (трг републике као најочигледнији пример)

 

[spatiotecte]

Заправо, мени је фасцинантно да Београд има дугорочни план развоја који се чак и поштује. Најтрагичније је наравно, што је план срање.

Upravo to! Potpuno se slazem da Beograd ima dugorocnu viziju razvoja koju cak i postuje vec 40 godina ali da ta vizija je potpuno pogresna!

 

[laki72]

Meni su dve stvari na ovoj temi jako fascinantne:
1. Kolicina pljuvanja po tramvaju i drumskom saobracaju, posebno primetna na prvoj strani teme.
2. Genijalne ideje o popunjavanju svakog slobodnog kvadratnog metra grada, koje neki zagovaraju kao urbanizacija.

Ovo prvo sam vec na jednoj drugoj temi pokusao da objasnim i pojasnim tako da ne bih gusio temu, ali mi zaista nisu jasni ljudi koji bi grad da pretvore u logor.
Da su pre 100 godina tako razmisljali mi danas nebi imali ni Topcider ni Kosutnjak, a ni Tasmajdan ili Pionirski park.
Vidim i Makis bi da nastanite i urbanizujete? Pa posto se Romi intezivno naseljavaju na to podrucje, moguce je i da se planira tako nesto.
I mante se price o automobilskom gradu i poredjenjem sa amerckim gradovima jer apsolutno nema mesta za to.
Voleo bih da mi neko strucan kaze dal su svi urbanisti do pre 15-20 godina bili ludi kada ostavljase prostore za parkove, i druge zelene povrsine?
Meni se upravo cini suprotno, da se ranije mislilo o humanosti i kvalitetu zivljenja...

 

[Igor]

To ti je druze laki72 selektivna "pravda" za urbaniste onog i ovog doba i ako ce neki reci da su isti a ustvari nisu pa cak ni planovi nisu bas toliko isti ali imaju odredjene slicnosti jel zamislite grad i topografija su isti

Umesto da se kaze da su svi dosadasnji planovi imali i dobrih i losih stvari ovde se pokusava ocrniti cela struka ili generacija koja je u odredjenom periodu radila.

I dokle god budemo pricali o nekim urbanistickim i saobracajnim prevratima necemo daleko odmaci

 

[Delija]

Која струка? Нема веће критике од чињенице да 30 година град обликују људи којима то није струка?

Лаки - Колико сам схватио Зидар не заговара изградњу сваке слободне површине већ њену урбанизацију што наравно подразумева и јавне слободне површине.

- Ја не пљујем трамвајски саобраћај.Ја пљујем оне који су побркали лончиће својевремено тврдећи да је трамвај сасвим довољан за двомилионски град.

- То је оно што је основна теза која се провлачи кроз ову бетрас бојанку па с тога не видим ништа добро у усвојеној варијанти која се и дан данас спроводи. Ако је у другим понуђеним варијантама и било нечега смисленог у овој одабраној по мом мишљењу није.

- Докле год се не пониште негативни ефекти урбанистичког преврата нећемо далеко одмаћи.

То ме доводи до закључка.Гледајући ову бетрас студију и чињеницу да је у великој мери спорведена и и даље се спроводи човек би рекао да је Београд урбанистички сасвим на месту,да све иде по плану и да нам тече мед и млеко што је надреално,благо речено.

 

[Igor]

A reci mi ko je radio Mostarsku petlju?

 

[direktor]

Moram da dam malu digresiju ja sam izlozio manji dio studije koji se mogao lako uslikati uglavnom mape crtezi ,tabele ,i nesto malo teksta ,da bi se sve bolje razumjelo mora se procitati kompletan materijal kako bi se izvukli pravilni i kvalitetni zakljuci,Sam format je malo nezgodan Delija ako imas skner ili mogucnosti da ovo negdje skeniras pretvoris u elektronski oblik pdf isl da se turi na forum slobodno se javi.
Meni je naveci problem sto se jako malo radilo od donosenja plana na prosirenju i sredjvanju postojece infrastrukture samo zato sto ih je i tada boljele glava od eksproprijacije a ovi danas cim suju tu rijec odustaju od projekta ako nije stani pani inace bi vec mekenzijeva bila prosirena

 

[zidar]

@laki72

Ja se igram bojanke na planu od pre 30 godina a ti o logorima...

Urbanizacija ne znaci betoniranje i asfaltiranje vec planirano uredjenje gradskog prostora, a to moze biti soliter, park, park na soliteru... masti na volju

To ti je druze laki72 selektivna "pravda" za urbaniste onog i ovog doba i ako ce neki reci da su isti a ustvari nisu pa cak ni planovi nisu bas toliko isti ali imaju odredjene slicnosti jel zamislite grad i topografija su isti

Umesto da se kaze da su svi dosadasnji planovi imali i dobrih i losih stvari ovde se pokusava ocrniti cela struka ili generacija koja je u odredjenom periodu radila.

I dokle god budemo pricali o nekim urbanistickim i saobracajnim prevratima necemo daleko odmaci

Pariski urbanisti su 60ih i 70ih mislili da je fenomenalno praviti autoputeve na kejevima Sene i velike betonske ploce sa soliterima iznad a parkinzima ispod. Onda su ukapirali da su krenuli u pogresnom pravcu i polaku sklanjaju autoputeve i ruse ploce. Sputavaju saobracaj neefikasnih automobila sa jednim putnikom i prelaze na urbanizam kombinovanih putovanja i deljenja vozila.

O tome se radi, o preispitivanju sopstvenog rada i svesti o promeni grada i drustva sto ovdasnja struka nije spremna da ucini vec se drzi bajatih planova zbog licnog straha od sopstvene nesposobnosti, od suocavanja sa iole drugacijim poretkom.

Mostarska petlja jeste remek delo inzenjerstva, arhitekture i javnog prostora (retko koja petlja na svetu je tako dobro koncipirana za pesake i multimodalni prevoz) ali je zato u urbanistickom smislu veliki cir u gradskom tkivu.
Narocito u gradu u kojem se vec 40ak godina tek 20-25% putovanja obavlja automobilom.

Bila je urbani cir i kada je napravljena zajedno sa autoputem a 40 godina kasnije se to jos jasnije vidi.

Danas struka pokusava da resi automobilske guzve metodama od pre 30 godina (prosiri ulicu i napravi jos siri most) umesto da resava uzrok tih guzvi: broj automobila nesrazmeran mogucnostima saobracajne infrastrukture i sputavanje alternativnih nacina prevoza (unistavanje gradskog prevoza, degradiranje infrastrukure tokom 30 godina npr Zeleni Venac, teranje pesaka pod zemlju ...)


Meanwhile in Deutschland:

Hamburg’s Plan to Eliminate Cars in 20 Years
http://www.archdaily.com/464394/hamburg ... -20-years/

 

[Igor]

A ko je projektovao tu Mostarsku petlju kao po meni izuzetno saobracajno resenje?

 

[laki72]

Samo bih preporucio da se kod starijih sugradjana raspitate sta je prethodilo Mostarskoj petlji tom 'ciru'. Lokacija je ista, a broj saobracajnica koje se tu ukrstaju je isti -1 (Gazela).
Nisam ja protiv bojanki, ja samo upozoravam na tragicne posledice zadnjih 15 - 20 godina. Pa i uredjeni parkovi u uzem gradskom jezgru nestaju. Zasto nasa generacija ne ostavi svojim potomcima recimo Makosko polje kao neki novi Topcider? Zasto na potezu izmedju Ibarske i Vodovodske nebi imali neki novi Kosutnjak? Zasto na Novom Beogradu nebi imali neku park sumu? Zato sto nemamo vise vizionara, vec samo znamo da pljujemo predjasnja resenja.
Evo konkretno, za par godina ja sam ovde na Beobuild-u video veliki broj resenja koja su mnogo bolja od onih koji se primenjuju u Beogradu. Ali umesto da se ljudi koji su strucni udruze da uz sugestije i zapazanja nas 'obicnih' sugradjana, dovrse svoje idejne projekte i tako udruzeni izvrse pritisak na vlast, pa da se recimo i realizuje neka od ovih ideja, pocetna energija predlagaca biva potrosena u beskrajnim prepucavanjima oko relativno nebitnim stvarima. I posle se cudimo zasto nam po najskupljem mostu nece saobracati METRO, vec tramvaj, zasto su pristupi na NBG strani onako jadni i spori, zasto nam se most od banata preko dunava nadovezuje na nekoliko opterecenih semaforizovanih raskrsnica, a gldeo je Spoljnog MAGISTRALNOG prstena....

Zato me i plasi igranje bojanke, jer imam utisak da se mnogi koji bi trebali biti odgovorni takodje igraju, pa zato imamo ovakve rezultate.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[medjutim]

OVo što trenutno imamo nije ni blizu onog predviđenog ovim Betrasom.

Koliko god ovaj plan smrdeo po nekoliko osnova, da smo ovo imali 2000, sa tramvajskim tunelom ispod centra i ovako širokom mrežom, drugu bi priču imali, i sad ne bi ni razmatrali metro koliko širenje gradske železnice..

 

[zidar]

A ko je projektovao tu Mostarsku petlju kao po meni izuzetno saobracajno resenje?

Valjda tim koji je vodio Brana Jovin mada nigde ne uspevam da nadjem tacne podatke o tome ko je sta projektovao, petlju, autoput...

Niko ne porice da je petlja dobro saobracajno resenje samo je istovremeno ocajno urbanisticko resenje, to ti je kao sto je vinjak dobar za besedu ali stetan za jetru

Denivelisana raskrsnica kao takva je sjajna stvar, denivelisana raskrsnica u uzem gradskom jezgru je katastrofa, isto sto i zid ili provalija.

@laki72

Zaista je tragedija sto u poslednjih 30 godina nije napravljen ni jedan park u Beogradu vec se na svakoj malo vecoj slobodnoj parceli pravi trzni centar ili crkva.

NBGD recimo ima zelene povrsine uz reke i unutar blokova ali vapi za jednim velikim uredjenim i ususkanim parkom kao sto je Tasmajdan unutar urbane matrice.
Postoje dva bloka koji su dusu dali za to: blok 67 A i blok 39 (ucrtani su zelenom bojom na mojoj bojanici zajedno sa rasadnicima na Bezanijskoj Kosi )

Blok 39:

Ilustracija parka: Kjoto, Japan

Centar za promociju nauke moze tu da se uglavi mada mislim da bi mu mnogo bolje bilo na nekoj lokaciji u sumi sa pogledom tipa na Zvezdari ili na Prokopu.


Blok 67A:

Ilustracija park: Mali Trianon, Versaj, Francuska

A onda sve to povezemo sa dva prostrana setalista sa ogranicenim saobracajem (GSP, bicikli, prilaz blokovima): Bulevar AVNOJ-a i Bulevar Umetnosti/Agostina Neta i eto nove urbane matrice koja omogucava da se na NBGD lepse zivi i uziva i bez automobila.

Lagana transformacija koncepta grada iz 30ih godina 20. veka (atinska povelja)u grad 21. veka

 

[spatiotecte]

Mislim da ipak trba praviti razliku izmedju zelene povrsine i sredjene zelene povrsine.

Jer Beograd bas ima tih praznih zelenih povrsina koje nisu sredjene a to ne moze da se racuna kao park ili nesto slicno jer je to zapravo travnjak koji je ostavljen izmedju zgrada i gde raste korov, dakle povrsina koja se ne odrzava.

Beograd zapravo ima bas dosta zelenila, nema potrebe da se prave nove zelene povrsine, treba samo srediti ove sto imamo i sto su zapustene i bice sve super.

 

[JohnnyLee]

Зидар, не можеш баш цео блок 67а да претвориш у парк. између Уроша Мартиновића и Јурија Гагарина да, али остатак не због Техничке и Руске школе. што се тиче блока 39, супер је решење. а ЦЗПН може да се стави на то вештачко острво ја бих и од остатка блока 26 направио велики парк, јер је питање да ли и када ће се ту нешто ново градити

 

[solecar]

Ovo za blok 67A je jedva izvodljivo , jer sam negde pročitao da planiraju da poseku tu šumu i da tu izgrade naselje slično onom u neposrednoj blizini "WEST 65", a što se tiče bloka 39 , čini mi se da će tu da naprave neku zgradu sa parkom u okolini.

 

[hazard]

(pobrako petlje, ja sam debil) :bash: :bash: :bash:

 

[Karlo del Ponte]

@direktor Možeš li da obnoviš Beltras?

 

[direktor]

Ajd videcu imam i 2 metroa