Da li je poznato koliki bi bio minimalni razmak između polazaka linije 1 BG:voza da manjak garnitura nije problem?
Imam utisak da bi najveća prepreka ljudima da koriste voz baš to što ako propuste 1 sledeći dolazi za pola sata. I onda npr konekcije javnim prevozom otpadaju u startu jer ni tramvaji ni autobusi ne idu baš u minut.
Већ су неки одговорили, али хајде и ја, а везано за трасе експреса за Нови Сад:
- Ако су садашње композиције 20 минута, ако су садашње композиције (евентуално интервали 10-20-10-20).
- Ако су савременије композиције, са бољим убрзањем са више врата, са подом на нивоу перона, интервал 15 минута. Ту је проблем висина пода на Вуковом споменику и Панчевачком мосту, без најаве да ће се нешто по том питању скорије решавати.
Ако је предност висока брзина, и могућност високе поузданости, главни недостатак је слаба покривеност локација и праваца. Колега Боки123 је за дипломски направио "набуџени" модел без ширења мреже на више од оног СНС историјског минимума планова градске железнице. Дошло је у најбољем сценарију на 13% јавног превоза, што је и мене удивило, чак навело на сумњу везано за мањкавости модела.
Иначе, већина најславнијих метроа на свету, старих и историјски сраслих са градом (Лондон, Њујорк, Москва, Париз...) вуче тек око 30% превоза, са све јако разгеранатом мрежом. Разлог је у сегментацији кретања оф оних од 500 метара до оних од 50 000 метара. Што је кретање дуже, а коридор кретања активнији и оптерећенији, то је веће учешће шинског превоза на том правцу у тим случајевима, док кратка кретања у целом систему чине "критичну масу". Суштина стратешког промашаја ту је укидање Железничке станице Београд. Од 10 најкоришћенијих линија ГСП само 3 се не додирују са Кругом двојке. Да, у последње деценије се делимично умањило тежиште Круга двојке, а појачало тежиште Новог Београда, али не толико да би то променило.