Beogradski Sajam
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=14353#p14353
Pošto smo već na linku iznad pričali kako će cool da izgleda Bul. vojv. Mišića, ja sam ne znam ni sam odakle, iskopao neke fotke, mislim sa starog, starog sajta sajma, kako bi sajam trebalo da se širi, odnosno šta da se gradi.. Slike su dosta loše, ali bi bilo mnogo dobro ako bi se tako nešto izgradilo, dakle, nadvožnak za železnicu, i ovaj toranj na mestu sadašnjeg parkinga za carinu.. uz most i veliku petlju, sa zgradama uz bulevar, Mostarskom petljom Bigzom i Starim mlinom sa druge strane, bilo bi zaista.. wow... eh.. da li ćemo to ikada dočekati?
Pošto smo već na linku iznad pričali kako će cool da izgleda Bul. vojv. Mišića, ja sam ne znam ni sam odakle, iskopao neke fotke, mislim sa starog, starog sajta sajma, kako bi sajam trebalo da se širi, odnosno šta da se gradi.. Slike su dosta loše, ali bi bilo mnogo dobro ako bi se tako nešto izgradilo, dakle, nadvožnak za železnicu, i ovaj toranj na mestu sadašnjeg parkinga za carinu.. uz most i veliku petlju, sa zgradama uz bulevar, Mostarskom petljom Bigzom i Starim mlinom sa druge strane, bilo bi zaista.. wow... eh.. da li ćemo to ikada dočekati?
dziggy
Advanced
^^ Iskreno meni je ovo totalno bezveze
Ambassador
Advanced
Iskreno se ne slažem sa tobom
Mda samo malo doterati zgradu, da izgleda malko lepše.. Ali sa nadvožnjakom i sve to skroz cool..
Mda samo malo doterati zgradu, da izgleda malko lepše.. Ali sa nadvožnjakom i sve to skroz cool..
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Dizajn zgrade i tornja je malo des-modes. Ja sam vise za avans-guard-u.
Inace, bilo bi extra kad bi se ovako prosirio.
Kula bi mogla biti malo vislja...
Inace, bilo bi extra kad bi se ovako prosirio.
Kula bi mogla biti malo vislja...
dragan
Professional
Tu se sada nalazi neka zgrada ?
Čiji je to plac i objekat?
Čiji je to plac i objekat?
Ambassador
Advanced
Tu bi trebalo da se sad nalaze, odnosno tu su se nalazile sigurno do pre par godina, mada mislim da su i dalje, barake carine i njihov parking, koji ima služe za carinjenje kamiona, šlepera, ili im je ranije služio tome, a sada ne znam šta tu rade... ( :lol: koja konstrukcija rečenice ) Tako da je u principu parking i barake, to se može očas posla očistiti, i mislim da zemljište pripada Sajmu, ali opet može biti da pripada i carini... Samo treba para. .Ali sajam i onako treba da se širi, i misim da su lepe pare uložili u dosadašnje sređivanje sajma, pa kontam za par godina da će hteti da se šire, a možda će se širiti i ka Gazeli...
dragan
Professional
Ima tu, između Sajma i Gazele, lepo parče placa .... a i više firmi na njemu.
dragan
Professional
Biće privatizovan, ali do Gazele se nalaze druge firme na toj velokoj lokaciji.
Ambassador
Advanced
To je sve železnica, tu bi trebalo da su im pogoni za pranje vagona, i mislim tranšpedova velika zgrada (ona sa dimnjakom) pored Eurosalona, odnosno ima veliku Tranšped (ili neki drugi šped) reklamu... Kao i jedno omanje poluilegalno/ilegalno naselje, mislim da tu žive neki radnici železnice u vrlo lošem materijalnom položaju, sećam se da su neki odatle išli sa mnom u osnovnu...
Ah, ta magična privatizacija, mada mislim da bi bilo najbolje da se u taj deo izmesti Bazar (sa nekom velikom garaža/parkingom), a da se ove ostale hale oslobode za izložbe.. Kontam da bi to bilo dovoljno prostora... :/
Inače, za vreme velikih sajmova, mora se pod obavezno staviti jedan pandur na stanice GSP-a, jer su onim autobusi što prevoze organizovano neizdrživi, neće da plate 100/500/1000din da se ko ljudi parkiraju na parking sajma (koji je dosta veliki za autobuse) nego turiraju 15min na stanici dok se ne pokupe svi koji treba da dođu, i onda ti je za popizdet čekati tu autobus, kolona gradskih autobusa u žutoj se napravi skroz do Ruske!! (To se i ranije dešavalo, kad su bile velike gužve na 23 i 88, pa neki ljudi ne shvataju da se materija ne može uništiti i da ne mogu ući u autobus, ali oni uporno stoje na vratima, da tragedija bude veća, 30m iza im se uvek nalazi autobus istog broja u kojem moš sesti. Mada, možda se i dalje dešava, jer više ne krećem pre 8.)
Ah, ta magična privatizacija, mada mislim da bi bilo najbolje da se u taj deo izmesti Bazar (sa nekom velikom garaža/parkingom), a da se ove ostale hale oslobode za izložbe.. Kontam da bi to bilo dovoljno prostora... :/
Inače, za vreme velikih sajmova, mora se pod obavezno staviti jedan pandur na stanice GSP-a, jer su onim autobusi što prevoze organizovano neizdrživi, neće da plate 100/500/1000din da se ko ljudi parkiraju na parking sajma (koji je dosta veliki za autobuse) nego turiraju 15min na stanici dok se ne pokupe svi koji treba da dođu, i onda ti je za popizdet čekati tu autobus, kolona gradskih autobusa u žutoj se napravi skroz do Ruske!! (To se i ranije dešavalo, kad su bile velike gužve na 23 i 88, pa neki ljudi ne shvataju da se materija ne može uništiti i da ne mogu ući u autobus, ali oni uporno stoje na vratima, da tragedija bude veća, 30m iza im se uvek nalazi autobus istog broja u kojem moš sesti. Mada, možda se i dalje dešava, jer više ne krećem pre 8.)
Ambassadore, lepo si nam otvorio dusu. Licno mislim da je ideja izmestanja Bazara na deo tik uz Gazelu losa, jer bi tu mozda bilo bolje izgraditi neki reprezentativniji objekat (recimo kongresni deo ili preseljenje uprave Sajma, administracije i sl, kako vec budu rasle potrebe i sam kapacitet BGD Sajma), pogled sa mosta bi bio daleko lepsi.
Licno mislim da je ideja izmestanja Bazara na deo tik uz Gazelu losa, jer bi tu mozda bilo bolje izgraditi neki reprezentativniji objekat (recimo kongresni deo ili preseljenje uprave Sajma, administracije i sl, kako vec budu rasle potrebe i sam kapacitet BGD Sajma), pogled sa mosta bi bio daleko lepsi.Ambassador
Advanced
Ah, kad me povuče, šta ću..
Pa, ne znam, ja sam nekako razmišljao po celinama, onaj tamo deo sajamski, a ovo ovde, mada može se bazar prebaciti negde drugo, a tu da se preseli WTC, koji ima svega dva sprata na sajmu...
Pa, ne znam, ja sam nekako razmišljao po celinama, onaj tamo deo sajamski, a ovo ovde, mada može se bazar prebaciti negde drugo, a tu da se preseli WTC, koji ima svega dva sprata na sajmu...
Bazaru u svakom slucaju nije mesto na sajmu i on ce jednoga dana nestati. Da ne ponavljamo pricu OTC-a, a razlika je jedino u krovu!
Nadam se da ce WTC dobiti neku pristojnu zgradu, sto izgledom, sto velicinom.
Primer Bukuresta:
Nadam se da ce WTC dobiti neku pristojnu zgradu, sto izgledom, sto velicinom.
Primer Bukuresta:
dragan
Professional
Uskoro tender za privatizaciju Sajma
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=35995Generalni direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković izjavio je da neće biti odaganja privatizacije
tog preduzeća, navodeći da bi tender mogao biti raspisan narednih dana.
On je agenciji Beta kazao da se trenutno prikupljaju svi neophodni dokumenti kako bi tender bio što
uspešniji, ali nije mogao da precizira kada će on biti raspisan.
"Nema nikakvih odlaganja sva ministarstva koja su zadužena za postupak privatizacije Beogradskog sajma,
kao i Agencija za privatizaciju rade na tome da tender bude što pre objavljen", kazao je Trpković.
Prema njegovim rečima, cilj privatizacije Beogradskog sajma je pronalaženje strateškog partnera koji će
omogućiti njegov dalji razvoj.
Tender za privatizaciju Beogradskog sajma prema ranijim najavama trebalo je da bude raspisan krajem februara.
Interesovanje za kupovinu Beogradskog sajma, kako su ranije navodili predstavnici te kompanije, pokazali
su italijanski sajam Rimini, austrijski Rid egzibišns i francuski Žil elivent.
Beogradski sajam je 2007. godine ostvario promet od 16,2 miliona evra.
u 2006. godini prihodi sajma bili su 13,8 miliona evra, a neto dobit oko 1,1 milion evra.
Preduzeće Beogradski sajam raspolaže sa 239.938 kvadratnih metara građevinskog zemljišta i objektima
površine 97.105 kvadrata, u kojima dominira izložbeni prostor.
Ima 14 hala, upravnu zgradu, razne magacine i veliki restoran.
bigvlada
Advanced
Kompleks Beogradskog sajma proglašen za značajno kulturno dobro
Status protiv samovolje novih gazda
Autor: Manuela Graf | Foto:m. perić | 20.01.2009. - 10:50
Kompleks Beogradskog sajma proglašen je prošle nedelje, prema odluci Vlade Srbije, a na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, za značajno kulturno dobro. Da tender za privatizaciju ove ustanove time može biti ozbiljno ugrožen, zabrinuti su mnogi, a sama odluka je izazvala kontroverzne reakcije.
- Najradije ne bih komentarisao. Ova odluka Vlade je neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine. Beogradski sajam u tom proglašenju za spomenik od posebnog značaja ne vidi svoj interes, jer takva odluka nije u funkciji njegovog daljeg razvoja i nadam se da će uskoro biti promenjena - rekao je u izjavi za “Blic” Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.
On je već uputio dopis Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri i - poništi. U želji da se ovaj jedinstveni monumentalni kompleks, koji ima trajnu arhitektonsku vrednost, zaštiti od samovolje privatnika, još krajem devedesetih godina prošlog veka ozbiljno se razmišljalo o njegovoj zaštiti. Projekat zaštite urađen je krajem prošle godine.
- Time ćemo obavezati buduće vlasnike Sajma da za svaku promenu u izgledu i nameni ovih hala najpre moraju da dobiju saglasnost države. Ali ono što je u svetu prednost, kod nas zna da bude proglašeno za manu. Srećom stranci znaj vrednost tih objekata - komentariše glasine koje već kruže gradom Lidija Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika.
Stručnjaci ipak kažu da će ovakva odluka u najboljem slučaju znatno umanjiti prodajnu vrednost Sajma, a u najgorem oterati neke od kupaca koji od njega mogu da stvore lidera u jugoistočnoj Evropi, jer je za tako velike planove neophodno uložiti velika sredstva za rekonstrukciju kompleksa.
- Ovi objekti su zidani za sajamsko poslovanje i problem je što one više ne zadovoljavaju tu funkciju. Mnoge stvari bi trebalo promeniti ili uvesti, poput adekvatnog grejanja ili pristupa za invalide. Promena je u slučaju kompleksa od kulturnog značaja moguća teoretski, ali svi znamo kako je komplikovana naša papirologija i koliko se čeka na odobrenje raznih zahteva. Mnogi neće želeti da se upliću u to. Najstarije hale imaju vrednost, ali ne vidim zašto je čitav kompleks obuhvaćen takvom vrstom zaštite, to unosi priličnu konfuziju, otežava stvari i nikome ne ide u korist - smatra naš sagovornik, koji nije želeo da imenom i prezimenom ulazi u trenutno najaktuelniju polemiku.
Dileme oko zainteresovanih kupaca će se iskristalisati već 26. januara, kad je zakazan otkup dokumentacije za privatizaciju, dok je prodaja 14 hala Beogradskog sajma (23 hektara, površine 106.000 i ukupnim izložbenim prostorom od 40.000 kvadrata) zakazana za 27. mart.
Svi žele samo Halu 1
Za potencijalne kupce Beogradskog sajma bio je zainteresovan pre dve godine treći po veličini sajam u Italiji „Rimini fiera SPA”, „Rid egzibišn“ iz Londona, koji godišnje organizuje 460 sajamskih manifestacija u svetu i francuski „GL Event“, koji upravlja sa 25 sajamskih prostora i organizuje 120 sajamskih manifestacija, kao i nekoliko investicionih fondova. U to vreme, međutim, niko nije pominjao mogućnost stavljanja Sajma pod zaštitu države i svi oni su mahom imali u planu da od postojećih objekata zadrže samo Halu 1, a da na mestu ostalih hala sazgrade nove.
Među 300 elitnih sajmova
Kompleks Beogradskog sajma našao se na spisku od oko 300 beogradskih spomenika kulture sa titulom značajnog kulturnog dobra, među kojima su Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka, Etnografski muzej, Crkva svetog Marka, Dom udruženja novinara u Resavskoj.
Jedinstven arhitektonski poduhvat
Kompleks Beogradskog sajma predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka. Građen je od novembra 1954. do avgusta 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Akcenat ovog savremeno oblikovanog urbanističkog kompleksa je tom prilikom stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezanih pasarelama. Arhitektonsko - urbanističkom koncepcijom ansambla Beogradskog sajma i formiranjem niza ritmično raspoređenih kupola ograničenih velikim staklenim ogledalima, jugoslovenska arhitektura je zauzela značajno mesto u evropskoj konkurenciji, dok su tehničke inovacije i originalne strukture sajamskih hala dale izuzetan doprinos razvoju domaćeg konstruktorstva, naročito sajamske arhitekture. Raspon kupole Hale 1 i sfernih ljuski kojima su pokrivene Hale 2 i 3 prevazilazio je sve do tada u svetu poznate primene ovakvih vrsta konstrukcija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=75095
Status protiv samovolje novih gazda
Autor: Manuela Graf | Foto:m. perić | 20.01.2009. - 10:50
Kompleks Beogradskog sajma proglašen je prošle nedelje, prema odluci Vlade Srbije, a na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, za značajno kulturno dobro. Da tender za privatizaciju ove ustanove time može biti ozbiljno ugrožen, zabrinuti su mnogi, a sama odluka je izazvala kontroverzne reakcije.
- Najradije ne bih komentarisao. Ova odluka Vlade je neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine. Beogradski sajam u tom proglašenju za spomenik od posebnog značaja ne vidi svoj interes, jer takva odluka nije u funkciji njegovog daljeg razvoja i nadam se da će uskoro biti promenjena - rekao je u izjavi za “Blic” Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.
On je već uputio dopis Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri i - poništi. U želji da se ovaj jedinstveni monumentalni kompleks, koji ima trajnu arhitektonsku vrednost, zaštiti od samovolje privatnika, još krajem devedesetih godina prošlog veka ozbiljno se razmišljalo o njegovoj zaštiti. Projekat zaštite urađen je krajem prošle godine.
- Time ćemo obavezati buduće vlasnike Sajma da za svaku promenu u izgledu i nameni ovih hala najpre moraju da dobiju saglasnost države. Ali ono što je u svetu prednost, kod nas zna da bude proglašeno za manu. Srećom stranci znaj vrednost tih objekata - komentariše glasine koje već kruže gradom Lidija Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika.
Stručnjaci ipak kažu da će ovakva odluka u najboljem slučaju znatno umanjiti prodajnu vrednost Sajma, a u najgorem oterati neke od kupaca koji od njega mogu da stvore lidera u jugoistočnoj Evropi, jer je za tako velike planove neophodno uložiti velika sredstva za rekonstrukciju kompleksa.
- Ovi objekti su zidani za sajamsko poslovanje i problem je što one više ne zadovoljavaju tu funkciju. Mnoge stvari bi trebalo promeniti ili uvesti, poput adekvatnog grejanja ili pristupa za invalide. Promena je u slučaju kompleksa od kulturnog značaja moguća teoretski, ali svi znamo kako je komplikovana naša papirologija i koliko se čeka na odobrenje raznih zahteva. Mnogi neće želeti da se upliću u to. Najstarije hale imaju vrednost, ali ne vidim zašto je čitav kompleks obuhvaćen takvom vrstom zaštite, to unosi priličnu konfuziju, otežava stvari i nikome ne ide u korist - smatra naš sagovornik, koji nije želeo da imenom i prezimenom ulazi u trenutno najaktuelniju polemiku.
Dileme oko zainteresovanih kupaca će se iskristalisati već 26. januara, kad je zakazan otkup dokumentacije za privatizaciju, dok je prodaja 14 hala Beogradskog sajma (23 hektara, površine 106.000 i ukupnim izložbenim prostorom od 40.000 kvadrata) zakazana za 27. mart.
Svi žele samo Halu 1
Za potencijalne kupce Beogradskog sajma bio je zainteresovan pre dve godine treći po veličini sajam u Italiji „Rimini fiera SPA”, „Rid egzibišn“ iz Londona, koji godišnje organizuje 460 sajamskih manifestacija u svetu i francuski „GL Event“, koji upravlja sa 25 sajamskih prostora i organizuje 120 sajamskih manifestacija, kao i nekoliko investicionih fondova. U to vreme, međutim, niko nije pominjao mogućnost stavljanja Sajma pod zaštitu države i svi oni su mahom imali u planu da od postojećih objekata zadrže samo Halu 1, a da na mestu ostalih hala sazgrade nove.
Među 300 elitnih sajmova
Kompleks Beogradskog sajma našao se na spisku od oko 300 beogradskih spomenika kulture sa titulom značajnog kulturnog dobra, među kojima su Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka, Etnografski muzej, Crkva svetog Marka, Dom udruženja novinara u Resavskoj.
Jedinstven arhitektonski poduhvat
Kompleks Beogradskog sajma predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka. Građen je od novembra 1954. do avgusta 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Akcenat ovog savremeno oblikovanog urbanističkog kompleksa je tom prilikom stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezanih pasarelama. Arhitektonsko - urbanističkom koncepcijom ansambla Beogradskog sajma i formiranjem niza ritmično raspoređenih kupola ograničenih velikim staklenim ogledalima, jugoslovenska arhitektura je zauzela značajno mesto u evropskoj konkurenciji, dok su tehničke inovacije i originalne strukture sajamskih hala dale izuzetan doprinos razvoju domaćeg konstruktorstva, naročito sajamske arhitekture. Raspon kupole Hale 1 i sfernih ljuski kojima su pokrivene Hale 2 i 3 prevazilazio je sve do tada u svetu poznate primene ovakvih vrsta konstrukcija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=75095
Ambassador
Advanced
Super vest! Od 1957 do 1965 Hala 1 je bila najveća kupola na svetu. Trenutno drži rang najveće u svom načinu gradnje. Baš je lepo što su zaštitili te zgrade, pretpostavljam da nisu zaštitili zgrade bazara. Inače, velika je šteta što su onu veliku fontanu zatrpali i napravili parking.
bigvlada
Advanced
Sajam više nije „spomenik kulture“
Cena važnija od zaštite
Autor: Manuela Graf, Ana Bokonjić | Foto:g. sivački | 23.01.2009. - 09:53
Vlada Srbije je na sednici koja je održana juče popodne poništila sopstvenu prošlonedeljnu odluku prema kojoj se ceo kompleks Beogradskog sajama proglašava spomenikom kulture. Odluka je usledila nakon sastanka na kome su prisustvovali predstavnici Beogradskog sajma, Ministarstva ekonomije, Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Kako saznajemo iz Ministarstava kulture najnovija odluka Vlade doneta je zbog toga što je Beogradski sajam u postupku privatizacije, te je „neophodno da se pre završetka postupka privatizacije reše sporna pitanja vezana za njegovo proglašenje za spomenik kulture“.
Sumnju da će status spomenika kulture negativno uticati na njegovu privatizaciju izrazio je direktor Sajma Anđelko Trpković još prošle nedelje kad je uputio dopise Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri. On je u izjavi za „Blic” naveo da je odluka Vlade za proglašenje Sajma spomenikom od posebnog značaja kulture neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine.
Kako nezvanično saznajemo, došlo je do „komunikacijskih nesporazuma“ između Ministarstva ekonomije i Ministarstva kulture, koje je predložilo “veći stepen zaštite nego što je bila početna ideja“.
- Naš stav je da Beogradski sajam bude spomenik kulture. Nisam obaveštena o bilo kakvoj novoj odluci Vlade, pa nemam komentar. To ćemo svakako morati da proverimo - kaže Danijela Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4. Na ovom prostoru dozvoljavaju se jedino intervencije koje ne narušavaju integritet i način korišćenja prostora, odnosno koji unapređuju sajamske funkcije kao primarne. Zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu. Nova izgradnja dozovoljava se u zoni kojoj pripadaju hale 7, 8 i 9, prostor između pruge Beograd - Zagreb i interne sajamske saobraćajnice i prostor od Hale 14 do jugozapadnog dela lokacije i to isključivo u svrhu proširenja i poboljšanja primarne sajamske namene i uvođenja komplementarnih pratećih sadržaja. Dozvoljava se i izgradnja objekata paviljonskog tipa u zoni između interne sajamske saobraćajnice i pruge Topčider - Dunav stanica, prilagođenih parkovskom rešenju prostora.
Ponos domaće arhitekture
Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture Izgrađen između 1954. i 1957, prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić, Sajam je zamišljen kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama. Svojim specifičnim rešenjem sajamski kompleks čini zasebnu kategoriju u sistemu građenja izložbenih hala, kakva nije primenjena ni na jednom do tada izgrađenom sajmu. Urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, znatnim dimenzijama, skladnošću oblika i opštom impozantnošću, Beogradski sajam svrstava se među najuspelija ostvarenja domaće arhitekture.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=75563
Koliko sam shvatio, sve lepe hale ostaju tu gde su, a niko ne pominje one ružne sa druge strane parkinga, gde je sada bazar. Ima li neko sliku sajma sa numerisanim halama? Gde su 7,8 i 9?
Cena važnija od zaštite
Autor: Manuela Graf, Ana Bokonjić | Foto:g. sivački | 23.01.2009. - 09:53
Vlada Srbije je na sednici koja je održana juče popodne poništila sopstvenu prošlonedeljnu odluku prema kojoj se ceo kompleks Beogradskog sajama proglašava spomenikom kulture. Odluka je usledila nakon sastanka na kome su prisustvovali predstavnici Beogradskog sajma, Ministarstva ekonomije, Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Kako saznajemo iz Ministarstava kulture najnovija odluka Vlade doneta je zbog toga što je Beogradski sajam u postupku privatizacije, te je „neophodno da se pre završetka postupka privatizacije reše sporna pitanja vezana za njegovo proglašenje za spomenik kulture“.
Sumnju da će status spomenika kulture negativno uticati na njegovu privatizaciju izrazio je direktor Sajma Anđelko Trpković još prošle nedelje kad je uputio dopise Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri. On je u izjavi za „Blic” naveo da je odluka Vlade za proglašenje Sajma spomenikom od posebnog značaja kulture neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine.
Kako nezvanično saznajemo, došlo je do „komunikacijskih nesporazuma“ između Ministarstva ekonomije i Ministarstva kulture, koje je predložilo “veći stepen zaštite nego što je bila početna ideja“.
- Naš stav je da Beogradski sajam bude spomenik kulture. Nisam obaveštena o bilo kakvoj novoj odluci Vlade, pa nemam komentar. To ćemo svakako morati da proverimo - kaže Danijela Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4. Na ovom prostoru dozvoljavaju se jedino intervencije koje ne narušavaju integritet i način korišćenja prostora, odnosno koji unapređuju sajamske funkcije kao primarne. Zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu. Nova izgradnja dozovoljava se u zoni kojoj pripadaju hale 7, 8 i 9, prostor između pruge Beograd - Zagreb i interne sajamske saobraćajnice i prostor od Hale 14 do jugozapadnog dela lokacije i to isključivo u svrhu proširenja i poboljšanja primarne sajamske namene i uvođenja komplementarnih pratećih sadržaja. Dozvoljava se i izgradnja objekata paviljonskog tipa u zoni između interne sajamske saobraćajnice i pruge Topčider - Dunav stanica, prilagođenih parkovskom rešenju prostora.
Ponos domaće arhitekture
Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture Izgrađen između 1954. i 1957, prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić, Sajam je zamišljen kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama. Svojim specifičnim rešenjem sajamski kompleks čini zasebnu kategoriju u sistemu građenja izložbenih hala, kakva nije primenjena ni na jednom do tada izgrađenom sajmu. Urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, znatnim dimenzijama, skladnošću oblika i opštom impozantnošću, Beogradski sajam svrstava se među najuspelija ostvarenja domaće arhitekture.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=75563
Koliko sam shvatio, sve lepe hale ostaju tu gde su, a niko ne pominje one ružne sa druge strane parkinga, gde je sada bazar. Ima li neko sliku sajma sa numerisanim halama? Gde su 7,8 i 9?
Ambassador
Advanced
:rant: :rant: Fašisti!
Dakle, prvo kriminalno loš članak iz kog ne možeš ništa da zaključiš, odnosno znamo šta je Zavod BIO predložio, a to je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa hala 1, 2, 3 i 4, a tamo gde su sve ostale hale može da se gradi. Što zvuči sasvim zdravorazumski, a budući kupci verovatno hoće SVE da preuređuju, što je TRAGIČNO. I sad je Vlada sklonila taj nivo zaštite, i da li je usvojen neki niži nivo? Izgleda da nije. Užas, užas. Užas.
Hale 7, 8 i 9 su one pravo pa desno, kad uđeš iz prolaza, u njima je bazar. 10, 11, 12 i 13 se nalaze ka Savi, i takođe je bazar.
Fašisti, fašisti, fašisti.
Dakle, prvo kriminalno loš članak iz kog ne možeš ništa da zaključiš, odnosno znamo šta je Zavod BIO predložio, a to je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa hala 1, 2, 3 i 4, a tamo gde su sve ostale hale može da se gradi. Što zvuči sasvim zdravorazumski, a budući kupci verovatno hoće SVE da preuređuju, što je TRAGIČNO. I sad je Vlada sklonila taj nivo zaštite, i da li je usvojen neki niži nivo? Izgleda da nije. Užas, užas. Užas.
Hale 7, 8 i 9 su one pravo pa desno, kad uđeš iz prolaza, u njima je bazar. 10, 11, 12 i 13 se nalaze ka Savi, i takođe je bazar.
Fašisti, fašisti, fašisti.
,,Vlada Srbije je na sednici koja je održana juče popodne poništila sopstvenu prošlonedeljnu odluku prema kojoj se ceo kompleks Beogradskog sajama proglašava spomenikom kulture."
,,Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4."
Ово није одговарало ,,њима познатом" купцу??? ха...Значи да тај купац не планира да задржи све 4 хале...без ове заштите му је допуштено да сруши све 4!!! СКАНДАЛ ! ! ! !
Мада ми је симпатичан и амбасадоров термин за њих...
,,Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4."
Ово није одговарало ,,њима познатом" купцу??? ха...Значи да тај купац не планира да задржи све 4 хале...без ове заштите му је допуштено да сруши све 4!!! СКАНДАЛ ! ! ! !
Мада ми је симпатичан и амбасадоров термин за њих...
Ova nomenklatura mi pomalo nije jasna.
Zar hala 4 nije zapravo hala 14, hala 5 je valjda 12??? Hala 1a je bila 5 a 3a hala 4.
Ovo mora da su neke promene
Evo plana koji ja imam. I potpuno sam siguran jer mi je uvek bilo čudno da je pored hale 1 hala 14!!!
A inače, sadašnja hala br 5 (odnosno 12) nije više deo Bazara već se renovira.
Zar hala 4 nije zapravo hala 14, hala 5 je valjda 12??? Hala 1a je bila 5 a 3a hala 4.
Ovo mora da su neke promene
Evo plana koji ja imam. I potpuno sam siguran jer mi je uvek bilo čudno da je pored hale 1 hala 14!!!
A inače, sadašnja hala br 5 (odnosno 12) nije više deo Bazara već se renovira.
Ambassador
Advanced
Da jeste čudno, jer je hala 14 poslednja izgrađena, a davali su im brojeve po vremenu izgradnje.. I ja kad sam bio mali nikad nisam mogao da naučim brojeve.. hala..
I ja kad sam bio mali nikad nisam mogao da naučim brojeve.. hala.. bigvlada
Advanced
1,2,3 i 14 su hale, dokle god njih ne diraju ja sam zadovoljan; ostalo su štale i neće mi biti žao da ih sruše.