Beogradske reke i priobalja

[CEBEP]

Што ће рећи да "челични окови града" и "спуштање града на реке" нису само флоскуле од којих многи праве пошалице.
Решења из 19.века ни тада нису била изабрана већ изнуђена.

 

[Zuma]

Tako je. Tad su morali, ali mi sada ne moramo. Čak i tada su bilo svesni da to ne valja, ali drugačije nije moglo. To je razlog za celu seriju starih industrijskih pogona pored Dunava i više uzvodno na Savi. Nizvodni deo Save, do ušća, je bio idealan za putničku i teretne luke, pošto je Sava pitomija i manja od Dunava, zimi ima manje leda i tu manje duva vetar. Tako je izvršena logična i praktično nužna podela prostora. Nizvodni priobalni deo Save za luke i niz stovarišta, a uzvodni priobalni Save i ceo Dunav za industriju.

Ovo dole je samo putničko pristanište. Teretna pristaništa su i levo i desno. Obratite pažnju da je levo i desno od untrašnjeg stuba mosta Kralja Aleksandra sve srušeno. Sa obe strane je mali park. Čim je moglo, tj samo malo dalje od obale, ostavili su male parkovske prostore.

 

[Zuma]

Neverovatno koliko smo sreće imali. Pre rata obale reka su bile zauzete nečim što nam danas ili ne treba ili može da bude na drugom mestu, a posle rata je vladala ideologija koja je smatrala da javni i zeleni prostor mora da bude što veći i da pripada "radnom narodu" a ne "trulim" kapitalistima. I još je grad na samom UŠĆU dve ogromne Evropske reka od po 1000 km i 3000 km dužine. Danas se smatra da su najvredniji delovi grada oni pored reka. Otvoreni zeleni delovi, kao odmor oa sveprisutnih zgrada i nepostojećih vidika, kroz čiju sredinu protiče reke. I baš su nam TO naši prethodnici ostavili, i prostor koji se sad može ponovo iskoristiti i vlasništvo nad tim prostorom. Ništa nije bilo privatno, sve je pripadalo državi. Mogli smo sa njim da uradimo šta želimo. Da Beograd bude moderno urbano čudo udobnog i ekološkog života u doba klimatskih promena, u koji svi žele da dođu, da tu žive, da tu imaju porodicu, i da tu ulože svoje pare.

A dobili smo ideološki ekstremnu neokonzervativnu vlast koja jedinu vrednost vidi u trenutno izvučenom ekstra profitu iz zemljišta, bez drugih kriterijuma, u sprezi političara i onih koji imaju para. Dok je narod nebitan, ne pripada mu ništa, a pogotovo ne oni najbolji delovi grada. Ili zelenilo. Ili reka. Ili mesto gde može da provede vreme izvan svog minijaturnog stana, a da to nije kafana. Deci takođe ne treba ništa. Mogu da rastu na stepništu kule od 150 metara. Ili, ako svi oni mogu da stanu na obalsko "šetalište" od 3 metra širine, blago njima, jer više nigde na obali neće dobiti. Šta su od grada imali, nemaju više. Jer ova gustina stanovanja kao u BNV-u, to je za geto, ne za za nekoga ko bi tu trebalo normalno da odraste.

Tako smo imali sve, i sve je upropašćeno.

 

[vranac]

Nisu imali strah od vode nego je parna mašina bila osnova industrije, a ona traži puno vode. Vodovoda velikog kapaciteta nije ni bilo. Zato je industrijalizacija Srbije i Beograda morala biti započeta sa industrijskim pogonima tik pored reka jer su odatle uzimali vodu za kotlove parnih mašina i za ostale inudustrijske procese. Dodatno, Beogad je brdovit, pa je jedina ravna površina kuda se mogla provući pruga, a koja povezuje čitav stari deo Beograda i te industrijske pogone, upravo uzak pojas zemljišta pored obe reke. I još su putevi bili loši a transport skup, pa se sve prenosilo brodovima, a onda su luke ključne transportne lokacije za kompletnu privredu. Zato je recimo Klanička pruga (ona ispod tvrđave) MORALA biti provućena pored reke. Naši preci nisi imali izbora. Čak su neki herojski hteli da buše tunel ispod Kalemegdana ili Terazija da bi to izbegli, ali to tada nije bilo moguće. Putevi, pruge, pristaništa i stovarišta su dakle tada MORALI biti pored reke. Mi smo krivi što to nismo ranije uklonili i iskoristili kako su RANIJI urbanisti i planirali, a ne oni koji su zbog nužde gradili na obali.

Причаш о периоду од пре 150 година… зашто се наставило са истом праксом и након електрификације? Тај аргумемт да није било средстава користи и данашња власт. Да је само арапски инвеститор могао све то да среди.

 

[CEBEP]

И прва термоелектрана изграђена је на обали, логично, због близине реке и допремања угља.
Речни и железнички саобраћај били су убедљиво најдоминантнији и често једини избор све до друге половине прошлог века након чега се ствари битно мењају.
Управо због тога као и због ширења града све то што је заузимало обалу данас нам или више није потребно или може да се налази на неком другом месту.
Још један фактор је и то што су Сава и Дунав до 1918. представљале границу а након спајања са Земуном и ширењем града преко Саве у другој половини прошлог века она постаје унутрашња река а савски амфитеатар географски центар.

 

[Zuma]

Причаш о периоду од пре 150 година… зашто се наставило са истом праксом и након електрификације? Тај аргумемт да није било средстава користи и данашња власт. Да је само арапски инвеститор могао све то да среди.

Nisam rekao da nije bilo sredstava, nego da je lokacija pored reke bila logičan izbor zbog više različitih razloga. Nekim industrijskim procesima treba puno vode. Šta raditi kada je vodovod nerazvijen, pa nema vode ni za piće, a kamoli za industriju? Onda drugog izbora i nema sem da se fabrika napravi pored reke pa da se voda zahvata direktno iz nje. Primer je klanica. Gde su drugde oni mogli da nađu toliko vode koliko im je potrebno? Plus sveprisutne parne mašina (kojima treba puno vode gde god da su), električna centrala, itd. Njoj treba i voda i ogroman transport uglja i pepela. I centrala je mogla biti samo pored reke. I u Zemunu i u Beogradu. Otuda oni zalivi i veštački rukavci koje imamo u Dunavu. Pa pitanje transporta sirovina i gotovih proizvoda za fabrike. Ako to ide brodovima, i to mora da bude na obali blizu luka. Pa pitanje kako povezati sve te fabrike kad gotova roba ne putuje rekom. Onda je potrebna železnica koja ulazi u fabrički krug ili stovarište (drumski transport kamionima tada nije ni izbliza bio dovoljan po kapacitetu). Železnica ne trpi velike nagibe, a jedini ravan teren u Beogradu je bio pored reke. Opet znači da fabrika mora biti pored reke. Pa ta silna količina robe mora negde da smesti, a da je to i blizu proizvodnih pogona, i blizu luka, i blizu železnice. To onda znači da tu moraju da budu i silna stovarišta za privremeno čuvanje sirovina i robe. Sve je to povezano pa je tako obala reka bila apsolutno nužan izbor za industriju i privrednu zonu. A kad se jednom napravi cela ta međuzavisna infrastruktura na obali, onda ne može čas posla da se premešta čitava industrijska zona onda kad osnovna pogonska mašina postane električni motor umesto parne mašine. Pri čemu i onima sa pogonom na elektični motor i dalje treba i pristup železnici, i lukama, i stovarištima. Kako sprovesti železnicu uz brdo? Pa je zato sva ta industrija i ostala pored reke i u vreme elektrifikacije.

 

[vranac]

То све што пишеш је у супротности са оним што си првобитно рекао: ZarDa će Beograđanima biti oduzet širi priobalni pojas uz reku na kome su kroz čitavu istoriju grada Beograđani bukvalno živeli i boravili kad god ne spavaju ili rade, a često i tada?

Сам си закључио да због индустрије на том простору нису могли да спавају, живе и бораве ван радног времена.

 

[Zuma]

To što sam napisao o industriji se odnosilo samo na deo desne obalu Save i Dunava od otprlike 1890. do posle rata. Beograd kao naselje je postojao i hiljadama godina pre 1890., a ponekad su imali na raspolaganju i ogromnu, praznu levu obalu Save. Dodatno, u toj idustrijskoj zoni su radili, znači opet tu provodili vreme i bili pored vode, a i pre i posle te zone (ili između, gde je još bilo mesta) je bila gomila uređenih kupatilišta na Savi, kao i poljana za fudbal i rekreaciju. Ribarstvo je bilo razvijeno, mnogi su živeli od ribe. Bukvalno je grad uvek, od preistorije, živeo na rekama i od reka. Te reke su bile osnova identiteta i izvor života za Beograd.

Ko ne bi voleo da igra fudbal na OVAKVOM terenu? A posle na kupanje.

Čitava Sava je bila puna. I leva i desna obala.

Sa izgrađenim i uređenim kupatilima gde god je postojao i mali slobodan prostor

To je bila čitava letnja kultura. Hranu i lubenicu u torbu, pa na reku. Živelo se pored vode. U stanu se samo spavalo.

 

[CEBEP]

У времену конзумеризма и капитализма све што се догодило делује као сасвим логичан, не нужно и добар след догађаја.
Пошто се чињенично добар део друштвеног живота и активности данас одвија по кафићима, ресторанима и шопинг моловима, бетон хала и галерија се и из угла великог дела конзумената и из угла власника капитала намећу као логична ствар за центре друштвеног живота на обали реке.
Има много ироније у томе што се својевремено штампа у првој и другој половини 20. века с времена на време "жалила" како Београду недостаје "облакодера" и како има "само" одређен број аутомобила чиме "заостаје за другим метрополама".
Могло би се рећи да је БНВ испунио све влажне снове тадашњих новинара и дела јавности.
Сада баш ту високих зграда има на бирање а ту су и гараже у нивоима па још и бесплатан паркинг за посетиоце

 

[Zuma]

Ljudi su prinuđeni da koriste ono što im je na raspolaganju. Što postoji. Ne mogu koristiti objekt koji ne postoji. Ako vi neki inače privlačan deo grada napunite kafanama, onda će te kafane biti pune. Ali to ne znači da neka drugi objekti NA TOM MESTU ne bili privlačni i puni, da su ONI sagrađeni umesto kafana. Ili drugačija namena prostora ili njegovo opremanje. To što su kafane pune nije dokaz da je baš kafane i trebalo napraviti.

Ova priču o tome zašto se industrija našla na obali Beogradskih reka je važno znati jer se to koristi kao argument da je BNV i trebalo napraviti baš ovde. Kaže se otprilike, "na obali je i ranije bila industrija i komercijala, pa BNV nije ništa neobično. On samo nastavlja i modernizuje ono što je tu i ranije postojalo." Kad sam se onomad onoliko bunio protiv "Zahinog kompleksa" pored tvrđave i na ušću (kasnije K-distrikt), veliki broj njih mi je ovde rekao da su tu i ranije bile neke barake, stovarišta, industrija i vojska, pa se ništa u korišćenju (nameni) prostora nije promenilo. Kao da mi danas NE SMEMO koristiti prostor bolje nego što su ranije znali, mogli ili radili.

Objašnjavam da takav argument nije ispravan jer ranije ljudi nisu imali izbora, industrija je morala biti pored obale, a mi sada imamo (ili smo pre BNV-a imali) izbora šta će biti na obali.

 

[CEBEP]

Слажем се са великом већином ствари које си написао али у исто време мислим и да није било реално да десетине хектара најатрактивнијег земљишта на једној од најбољих локацију у граду постану искључиво зелене оазе, парковске површине, шеталишта и спорски терени.
Урбанизација тог дела града планирана је и много раније али је за разлику од данашњег БНВ предиђала да тај део постане центар културе и образовања града и државе.
Да се након изградње новог железничког чвора, уклањања железничке инфраструктуре и остатака индустријских објеката ту изграде факултети и објекти установа културе.
Показало се да је то био преамбициозан план и као и многи амбициозни планови тог времена он није реализован.
Данас су реалне шансе за тако још нешто још мање.
На све то постоји и део људи који је екстремно осетљив на било какав помен померења или измештања центра града или неког његовог дела из историјског најужег центра иако би из више разлога простор савског приобаље за то био погоднији од врха теразијског гребена.

 

[Zuma]

Voda je opala pa se sada bolje vidi šta je još od potonulog splava ostalo da se izvuče. Ovo liči na glavni deo koji se iskosio ka dnu ispod centra matice reke još više nego ranije, što verovatno znači da je otišao dublje niz kosinu rečenog korita. Obratite pažnju na deformacije metala ispod sajle na 4., 5. i 6. slici.

Na sledeće dve slike se vidi da se raniji pokušaj izvlačenja sajlom završio tako da je "pobedilo blato". Tj sajla je počela da savija metal umesto da pre toga blato na dnu popusti i oslobodi celu konstrukciju.

Plovak.

 

[astrodule]

Hoće li Discovery da snimi emisiju o ovom vađenju splava?

Titanik bi sa manje problema izvadili

 

[neven_k]

Nisam bas siguran da je tako jednostavno. To je kao ono vadjenje nemackih brodova u Dunavu evo jos tamo leze. Evo predloga, svaki splav mora da ima osiguranje protiv potopa, koje grad moze da naplati ako dodje do potonuca splava.

 

[neven_k]

I kola kad imas, treba ti osiguranje zbog moguce stete drugima, prema tome osiguranje mora da ima splav. Pa nek im osiguranje gleda da li su sigurni etc…

 

[astrodule]

Ja ne znam šta se ovde uopšte razmišlja - vlasnik splava je dužan da ga izvadi. Da se ja pitam, ako ga nije izvadio mesec dana kasnije (ili kad nadležni organ utvrdi sve bitne činjenice) Grad ga vadi i ispostavlja račun vlasniku splava.