Sećate li se duge rasprave o mojoj ideji zemljanog rta na ušću? E pa sad imamo dodatnu informaciju jer su upravo otkopali i nanose sa samog ušća.
Ukratko, priča je bila o tome da sam na istorijskim fotografijama, daleko pre splavova, primetio da su Dunav i Sava uvek pravili prirodni, malo zakošeni rt na mestu gde im se vode mešaju.
Nekada
Isto kao i sada
Razlog za to je činjenica da je ušće upravo na oštrom preseku dve rečne krivine, pa je rt prirodna i stabilna tvorevina na mestu mešanja dve rečne struje pod uglom manjim od 90 stepeni, tamo gde se ove dve rečne krivine seku. Zbog toga sam predložio da se upravo taj prirodni oblik nanosa (označeno tamno plavom bojom) obezbedi obaloutvrdom i pretvori u pravi rt-vidikovac, eventualno sa nekim malim svetionikom.
Prednosti bi bile izuzetan pogled na obe reke i ušće, sa vidnim uglom od približno 300 stepeni, i izuzetan pogled na tvrđavu. Onda je sledila duga rasprava o tome kako bi to tobože poremetilo rečni tok, gde sam ja tvrdio da ne bi jer nanose tog oblika reka ionako sama stvara. Pa onda sledeća primedba kako su u institutu Černi davno modelirali rečne tokove i na ušću napravili donju obaloutvrdu baš tamo gde ona MORA da bude, pa ne može da se pomera. Moj odgovor je bio da su tada planirali da rukavac Dunava prevore u jezero, pa obaloutvrda nije ni napravljena u obliku u kome MORA da bude zbog hidrologije, nego nije ni završena jer su je pravili kao početak dugačkog nasipa koji je trebalo da zatvori buduće "Zemunsko jezero" sa nizvodne strane. To se recimo vidi po S krivini obaloutvrde donjeg nivoa ... itd.
E pa sad je najzad, posle puno decenija, otkopan završetak čeonog dela donje obaloutvrde na ušću. Pa svi možemo da vidimo KAKO je on bio napravljen 1961. godine.
Ovo je "istorijska" fotografija od naslaga očišćenog mesta gde se vode Dunava i Save prvi put dodiruju. Dakle sam ugao dodira dve kamene obaloutvrde, Dunavske i Savske. Savska obaloutvrda je desno, Dunavska (rukavac) je levo. Šta vidite?
Savska obalutvrda je rađena pažljivo, velikim obrađenim kamenim blokovima. Dunavska je samo gomila lomljenog kamena.
Kad se Dunavska strana pogleda dalje, još je gore.
Zaštićena kamena obaloutvrda praktično i ne postoji. Odneo je Dunav. Ili i nije bila napravljna nešto dalje (desno) i dublje u zemlju od ugla obaloutvrde. A kako je rađena? Vrlo mali (za Dunav) i vrlo nepravilni lomljeni kamen slučajno nabacan na ne više od 5 ili 10 cm oblutaka, a ispod verovatno obična zemlja. Da li se tako pravi trajna obaloutvrda? Naravno da ne. Bio sam u pravu sa pretpostavkom o ovome kao delu jezera. Ovo nije ni bilo zamišljeno da trajno ostane ovako improvizovano. Isti ljudi su u isto vreme radili obe strane obaloutvrde donjeg nivoa, i bočnu Savsku i čeonu Dunavsku stranu. A ipak su drastično različito rađene. Jednostavno su privremeno prekinuli gradnju obalutvrde pre nego što, kako su mislili, ubrzo nastave sa pregrađivanjem rukavca Dunava i pravljenjem Zemunskog jezera.
Zato je Dunavska strana kamene zaštite u ovako jadnom stanju. Ovo nikada i nije bilo zamišljeno da bude trajno.
Dakle, sa ove strane, u Dunavskom rukavcu, sada tek treba da se pravi čitava trajna verzija obalutvrde. Pa bi onda baš mogli da naprave i zemljani rt-vidikovac. Da ljudi budu u kontaktu sa vodom. A ne visoko na onim jezivo ružnim metalnim parselama koje vise nad rekom i seku celo ušće. Mada njihov projekat pasarele-vidikovca na ušću jeste ista ružna ideja kao i na celom BNV-u. Uvek neke visoke viseće terase nad vodom. Vodu posmatraju samo izdaleka i dvogledom, a od bliskog susreta sa rekama beže kao đavo od krsta. Iako Beograđani obožavaju da sede tik pored vode koja teče, što je lako vidljivo na delu Zemunskog keja koji srećom NIJE rekonstruisan. Taj sterilni i od prirode otuđeni modernizam je nešto totalno strano čitavoj istoriji Beograda na rekama.
www.facebook.com
